Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jednom prođe pored neke pećine, kad čuje gde nešto u pećini peva: »Kad bi znao Bogdan (tako mu beše ime) da načini glogovu policu i udljikov zaponac, pa da zapne ovde gvožđe — bi me uhvatio.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Stani! — reče vladika. — Ko je to Jug Bogdan? — Nije on živ — reče Mara. — On je poginuo na Kosovu. — A šta je to Kosovo?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Kroče je tu bio u pravu, a s njim, u nas, Bogdan Popović (1863—1944), Jaša Prodanović (1867—1948) i svi oni kritičari koji su osetili da s dečjom književnošću što je
poezije, u antologiji bi se nesrećno sudario sa onim drugim, dubljim, tragičnim tonom; to je osetio i dobro obrazložio Bogdan Popović u vezi sa Zmajevim pesmama poput one Ciganin hvali svoga konja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
DIMITRIJEVIĆ 374 ISIDORA SEKULIĆ 375 MILICA JANKOVIĆ 376 3) DRAMATIČARI 377 4) KNjIŽEVNI KRITIČARI 379 BOGDAN POPOVIĆ 380 SLOBODAN JOVANOVIĆ 382 PAVLE POPOVIĆ 383 BRANKO LAZAREVIĆ 384 POZORIŠNI I UMETNIČKI
osnivač i prvi urednik bio Bogdan Popović. To je bio prvi moderni književni časopis srpski, zapadnjački po svojim književnim uzorima i shvatanjima, ali
XIX veka, ali se potpuno razvila i stala aktivno uticati od prvih godina XX veka, i od toga doba stalno napreduje. BOGDAN POPOVIĆ Tvorac današnje književne kritike u srpskoj književnosti jeste Bogdan Popović (rođen u Beogradu 1863*).
BOGDAN POPOVIĆ Tvorac današnje književne kritike u srpskoj književnosti jeste Bogdan Popović (rođen u Beogradu 1863*). Kao pisac, kao osnivač i prvi urednik Srpskog književnog glasnika, kao
način i najjačom i najiscrpnijom argumentacijom, i zato radi sporo i to objašnjava njegovu relativno malu plodnost. Bogdan Popović je u srpskoj književnosti utvrdio tradiciju da se o književnosti ima književno pisati.
Sa znanjem, ukusom i autoritetom njoj je na čelu Bogdan Popović; pored njega umetničkom kritikom bave se i Branko Lazarević, Dimitrije Mitrinović, Milan Ćurčin i Milan Predić,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Progovara lijepa djevojka: “Niti boluj, nit’ umiri za me; Skini fermen, pa lezi uza me!“ 181. Bogdan ljubi devojku, Jelo le, Jelo, dobra devojko! Oj Jelo!
““ 218. Rosa pade te Morava dođe, Te poplavi Bogdanove dvore, A u dvore bolan Bogdan leži, Viče Bogdan ostarelu majku: “Ne daj, majko, voda me odnese, Odnese me na dno u virove!
““ 218. Rosa pade te Morava dođe, Te poplavi Bogdanove dvore, A u dvore bolan Bogdan leži, Viče Bogdan ostarelu majku: “Ne daj, majko, voda me odnese, Odnese me na dno u virove!
Oko nje se zemlje zavadiše, Slavna Bosna i Ercegovina, Preko mora Išerlija Jova. Sede Bogdan s sejom večerati, Zaboravi zatvoriti vrata, Al’ na vrata Išerlija Jova, Zasukao ruke do lakata: On pogubi Ljuticu
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kopije nikad nisam imao. U poeziji, mene, i moje drugove, najviše je oduševljavala, u to doba, antologija koju je Bogdan Popović sastavio.
Izgledamo kao sejači, na slikama Mijea. Profesori Univerziteta su svi starci. Masoni. Bogdan Popović je pisac knjižice Šta možemo da naučimo od Engleza? i pravi arbiter lepog ponašanja.
Ušao je u kupe braće Popovića. Pogledao ih je, pričao je Bogdan Popović, svojim krupnim očima ludaka, okrenuo glavu, sve do Beograda, i nije ih udostojio ni pozdrava.
je Bogdan Popović, svojim krupnim očima ludaka, okrenuo glavu, sve do Beograda, i nije ih udostojio ni pozdrava. Bogdan je onda – pričao je on sam – kad je idući put pisao o prevodima Kostića, rešio „da pritisne pero“, pišući o Šekspiru
Što je bilo još ružnije, tu tezu je, docnije, i Bogdan Popović preuzeo. Tih godina, jedino nas je Skerlićev đak Milan Bogdanović branio.
OBJAŠNjENjE „SUMATRE“ Urednik Srpskog književnog glasnika, Bogdan Popović, pozvao me je, pri štampanju Sumatre, da u obliku nekog dodatka izložim sa njom i svoje „Vjeruju“ o poeziji.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
) BATRIĆ TOMAŠ MARTINOVIĆ OBRAD VUK RASLAPČEVIĆ VUKOTA MRVALjEVIĆ VUK TOMANOVIĆ MNOZINA BOGDAN ĐURAŠKOVIĆ VUK MIĆUNOVIĆ VUK MANDUŠIĆ VUK LjEŠEVOSTUPAC POP MIĆO SESTRA BATRIĆEVA HADžI-ALI MEDOVIĆ,
se odmah pomutismo grdno, pobismo se ognjem iz pušakah; napravismo petnaest nosilah, šest našijeh, devet njihovijeh. BOGDAN ĐURAŠKOVIĆ Vrijeme je da se okupimo, vrijeme je da što uglavimo. Naš se posâ svuda proćukao.
Badava se inate s Turcima kad im ližu, kâ paščad, sahane! BOGDAN ĐURAŠKOVIĆ Oni šćahu sve onako pojat, no im ne da podmukla lisica. Vidite li onoga kadije? Drŷga nema u četiri zemlje.
Svak potrči k riječkomu gradu, al' zaludu — svi utekli Turci u lađama put bijela Skadra; samo Bogdan što je pohitao te ubio riječkog kadiju.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
To Bogdan, Pavle i Dimitrije Popović dolaze kod Jovana Jovanovića, naučnika i diplomate, na Pižonov vtornik. Ovaj drugi slavni im
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Bogdan Popović ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE „Antologija srpske književnosti“ je projekat
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Bogdan Popović ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE Sadržaj UVODNA PESMA 2 I 3 PRVO DOBA (Posle 1840) 6 II IZ
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Prvi uslov za precizan govor jeste razrađena i sređena terminologija. Bogdan Popović je poznatu studiju „Teorija redapored“ objavio 1910.
Jer je na njega teško odgovoriti. Najpre, ne znam kako bih odredio šta je to veliki pesnik. Bogdan Popović je imao „merilo“ za to; ja ga danas već nemam. Još je teže reći šta je overa koju daje sopstvena kultura.
Ne mogu reći koliko mu sve dugujem. A najstariji teorijski uzor u mišljenju i pisanju o književnosti za mene je bio Bogdan Popović. Što vreme više prolazi, i uza sve razlike, sve više mu se vraćam.
Izvanredno je napisana monografija Pavla Popovića o Gorskom vijencu. Bogdan Popović vešto pripoveda u knjizi o Bomaršeu.
I nije slučajno što je Bogdan Popović bio ne samo temeljit književno nego i jezički znalac. Ali je srazmerno brzo posustao i nije imao sledbenika.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
stepena umetničke utančanosti niko nije, čini se, tako sažeto a tačno opisao kao što je to na području lirike učinio Bogdan Popović.
Tako je veoma indikativno što se primedbe upućivane Borisavu Stankoviću približno u isto vreme kad piše Bogdan Popović, i to sve zajedno uzete, lako mogu podvesti pod Popovićeve karakteristike „dekadentnog” pesništva, koje je
Sličnim, ponekad i istim rečima, zaista se pisalo o Stankoviću više no jedanput. Bogdan Popović, doduše, nigde izričito ne vrednuje, ali vrednovanje izbija iz svake njegove reči; u opisu književnosti drugačije
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
„O! Taj je ukor slab k’o snega gruda”, Jug Bogdan smelo caru sad pridoda, „Koj’, kad ga vrući svet istine sklopi, Iz ništa posta, u ništa se stopi.
To je Relja od Pazara, — On je, dušo, stari svate; Dever nam je dete Grujo, — I njega ćeš tamo naći: Vojvoda je Bogdan junak, Ljutica mu ime daše, — I on će nas dočekati; A Margita Slankamenka, I lijepa Ikonija, — Lepo su se
Jakšić, Đura - JELISAVETA
CRNOJEVIĆ, brat knežev RADOŠ ORLOVIĆ, serdar ŠULOVIĆ, serdar MIĆIĆ, serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT VEŠAN
brat knežev RADOŠ ORLOVIĆ, serdar ŠULOVIĆ, serdar MIĆIĆ, serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT VEŠAN [Osman] JELISAVETA,
DRUGA POJAVA U vrtu pred kneževim dvorom. Kapetani: Đuraško, Boško i Bogdan, a malo dalje Vujo perjanik prislonio se, zamišljen, uz dvorska vrata.
BOŠKO: E, što je pravo, pravo, Đuraško; Al’ ’nake pesme ne čuh, duše mi! BOGDAN: I nije ’naku niko spevao, — Nit’ ikad brižna majka podiže Na belim grud’ma ’nake dražesti, Kô što ih sinoć, vincem
KAP. ĐURAŠKO: Ha! ha! ha! Otkud, Bogdane, ja sevdalija, Kad sevte beše što sam pevao? BOGDAN: Sevte, ali, sevdalče, Đuraško!
BOŠKO: Ha! ha! ha! gle Vuje ti! Međer i vuk se ume šaliti? BOGDAN: Pa kako, Vujo? De pričaj, kako još? Otkad nam svetla dođe gospođa, Valjda se dvorac sav izmenio? Sve po latinski?..
Vila il’ kastel? Il’ tako nešto?... Tek nešto novo jest? Pa viđaš li je, ha? VUJO: Igram se s njome. BOGDAN: Šta? Šta, Vujo, Igraš se s njom?... KAP. ĐURAŠKO (u sebi): Igra se s njome! E gle ti skotine!
VUJO: Vukova se danas teta-lije igraju, a ja sam vi, đeco, na vratima svijetle gospođe pas. BOGDAN: Pa vezuju l’ te za sindžir, Vujo? Tu je dobrome sindžar odlika.
Hm!... gospodar je s gospođom. KAP. ĐURAŠKO (za sebe): A ja bih rekao Da je gospodar u njoj nestao. BOGDAN: A s njim je gospođa — Ta to svi znamo. — Ma voli li je? Je l’ vesô, hrabar. Je li pogodan?
Juče — e nije bogme, nego baš odjutros, i zaplakala se sirota... BOGDAN: I zaplakala se? A što se zaplakala? VUJO: E što?...
BOŠKO: Kakve pomoći? BOGDAN: Zar joj i pomoć obeća? VUJO: Obeća, dakako! Kad bude nužde, veli, i dok se porazgovara sa poglavarima, poslaće u
BOŠKO: Ta brzo poče! BOGDAN: Brzo, boga mi, Na našu grdnu nesreću. VUJO: Ali ni Mlječići ne ostaše u dugu. — Dužde nam posla te kakve darove:
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ono što je Nedić pokušao ali nije ostvario, ostvariće od njega mlađi kritičar Bogdan Popović (1864-1944). On će 1901. u Beogradu pokrenuti možda najznačajniji i svakako najbolje uređivan časopis "Srpski
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jelena Bogdan se vratio iz manastira bez kaluđera. Rekli su mu dole da je kaluđer otišao u Janjinu, zbog lečenja neke dece ili tako
Rekli su mu dole da je kaluđer otišao u Janjinu, zbog lečenja neke dece ili tako nešto, ne sećam se više šta mi je Bogdan kazao. Makarije Ovo ne sluti na dobro.
Pokušao sam da objasnim Bogdanu, Lauševom sluzi, da Dorotej nije kriv. Badava. Bogdan je zadrt i glup, pa je moj trud bio zaludan. Znali ste, kaže, da je vlastelin bolestan.
Pored Lauša i Janje, koji su stajali nagi ispred vatre, obredu su prisustvovali još i Jevđenije, Dadara, Pipac, Bogdan i Kirča, obučeni u duge crvene plašteve koji su jezivo delovali pri odsjaju plamena što je palacao put zvezdanog neba.
Ko zna, možda je pomislio da ga, prerušen u žensko obličje, sam vrag kuša i navodi na grešnu pomisao. Bogdan Nikome to nisam rekao, ali ne mogu dugo trpeti da ne kažem. Video sam susret Doroteja i Jelene.
Neka mi niko ne kaže da sam oskrnavio božiji hram. Bogdan O meni ovde vlada uverenje da sam glup. Ne znam koji je od mojih neprijatelja prvi pustio okolo takav glas, možda baš
je vruća, ili: voda je mokra, sa takvom komocijom kao da je to jedna od onih prostih istina koje su svima uočljive. Bogdan je glup. Tako počinju i tako se završavaju razgovori o meni.
svoja strahovanja u vezi s Jelenom, Dadara se okrenuo, napravio kiseo izraz na licu i odmahnuo rukom (kao da ga čujem: Bogdan je glup!). Bogdan je slep. Ništa ne vidi.
). Bogdan je slep. Ništa ne vidi. Nije video kako je Lauš svakom kaluđeru dao po jednu odaju, ali Doroteju najlepšu i najsvetliju
hoće li napasti na bračnu postelju svoga gospodara, ili će se pobrinuti da dostojno dočeka Brzanove razbojnike. Bogdan Kad je polazio, Lauš mi je prišao, uhvatio me za rukav i odveo nekoliko koraka dale od ostalih.
Pustoš je ostavila za sobom ova prokleta i blagoslovena voda, Morava — mučiteljka i hraniteljka naša. Bogdan Imao sam vrlo mučan razgovor sa Jelenom.
Ali dok je Bogdan postajao sve tiši, njegovi potčinjeni postajali su, naprotiv, sve razgovorljiviji, veseliji pa, bogami, i razuzdaniji.
Ilić, Vojislav J. - PESME
januara 1887. g. Ali slabo bogami da ću kazati gde sam. TELEGRAMI Akademiji nauka Pariz Genije ljudskoga roda, Naš Bogdan Popović mladi, Javite, je li već stigô I šta međ vama radi?
„Brka“ Brci Beograd Bogdan je još juče stigô, I javljamo vam ovo: U čast je njegovu Renan Držao pozdravno slovo. Pariz je okićen sjajno, Zastave
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njihovi potomci: Dušan, sin Jovanov, advokat, ja i moj brat Bogdan profesori, odoše u Osek, Beograd i Sarajevo. Tako se Milankovići, pogospodivši se raziđoše, u toku poslednje stotine
Kako je iste godine moj najmlađi brat Bogdan doktorirao na filozofskom fakultetu Univerziteta u Beču i opredelio se time za profesorski poziv, ne beše nikoga više
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nasula je rujna vina u „molitvenu čašu“, pružila je Bogdanu i zaiskala: „Pokloni mi konja i sokola“. Bogdan nije mogao to da joj odbije. Tako je zadobila pobedu nad Bogdanom i nad Dmitrom.
U Homera imaju stalne epitete veoma mnoga ljudska n geografska imena, a kod nas samo nekoliko takvih imena: Jug Bogdan (stari), Relja (krilatica), Alil (gojeni), Dunav (tihi), Kosovo (ravno), Biograd (stojni).
i Homerovi smešni prizori sa bogovima ne mogu se staviti ispred takvih scena kao što je ona kad Marko gleda Bogdana i Bogdan Marka, „a ne smije jedan na drugoga“; ili ona vrlo duhovito izvedena — kad je sirota devojka nadmudrila Marka okumivši
dvore uporedo“ (baš kao u domaćinskoj senjačkoj kući), i sva kruševačka gospoda navaljuje da mu ukaže poštu, a Jug Bogdan, tast njegov, da bi mogli „prijatelji biti dovijeka“, nudi mu čak to da ga oženi drugom ljubom.
seju devet Jugovića, baš Milicu, milu mljezinicu; no se Jugu pomenut ne smije, nije lasno njemu pomenuti, jer je Bogdan roda gospodskoga, neće dati za slugu đevojku. No ču li me, vjeran slugo Lazo!
Tade će se Bogdan zamisliti čim će tebe, Lazo, darivati, te ću njemu onda pomenuti za Milicu, ćercu mljezinicu“. Prođe petak i prođe
Lazo, on otrča na tananu kulu, te donese onu čašu zlatnu, nasluži je crvenijem vinom, pokloni je staru Jug-Bogdanu. Bogdan primi zlatnu kupu vina, kupu primi, a piti je neće; misli Bogdan šta je i kako je, čime li će darivati Laza.
Bogdan primi zlatnu kupu vina, kupu primi, a piti je neće; misli Bogdan šta je i kako je, čime li će darivati Laza. Jugu veli devet Jugovića: „O naš babo, stari Jug-Bogdane, što ne piješ
Što sam, jadna, od njeg pretrpila, i jedva sam i živa ostala!“ 9 MARKO KRALjEVIĆ I LjUTICA BOGDAN Poranile tri srpske vojvode od Kosova uz kršno primorje: jedno bješe od Prilipa Marko, drugo bješe Relja od
“ Veli njemu i Miloš i Relja: „Mi volimo na sama Bogdana“. To je Marko jedva dočekao. U to doba i Bogdan dopade. Trže Marko tešku topuzinu, pak poćera dvanaest vojvoda: dok s' okrenu nekoliko puta, svih dvanaest od konja
Stade Bogdan ukraj vinograda: kad sagleda crne oči Marku, i kakav je na očima Marko, pod Bogdanom noge obumreše Gleda Marko Ljuticu
sagleda crne oči Marku, i kakav je na očima Marko, pod Bogdanom noge obumreše Gleda Marko Ljuticu Bogdana, Bogdan gleda Kraljevića Marka, a ne smije jedan na drugoga.