Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio se oženio, pre pet godina, Anom, ćerkom Jakova Bogdanoviča, koji je bio senator u Novom Sadu, kao i otac Petrove žene. Đurađ je spavao go, i leti, i zimi, a spavao je, i posle
Moral pravoslavni držao je njene strine, čiji brak nije bio sretan, u gvožđu, do smrti. U kući Jakova Bogdanoviča devojka je imala da čeka kao na lancu, dok se neki mladoženja pojavi.
Drukčija je. „A je li paorka?“ pitala je kći senatora Bogdanoviča. Pavle onda ućuta, a zatim dodade da ni jednoj paorki ne bi Kumrina haljina bolje pristajala.
Po Bogu da joj je brat, neka on prepusti nju usudu njenom, i nek je ne vređa. Ćerka senatora Bogdanoviča i senatora Stritceskog, kao i Petar i Đurđe, imali su, dabogme, svako svoje mišljenje o tome, šta Pavle o toj ženi priča.
Što se tiče mesta, kud je bio prošao dotle, na putu, prijavio je da je bio u Novom Sadu, u kući rođaka, senatora Bogdanoviča i Stritceskog. I u Varadinu, na ženinom grobu. Nigde se nije duže zadržavao.
On je u Neoplatensi bio zastao, na svom putu iz Temišvara u Srem, i proveo dan u kući senatora Stritceskog, i Bogdanoviča. Prelazio je i u Varadin, da poseti grobnicu, koju su njegovi bratenci bili digli, iznad groba njegove žene.
Putem kroz Hungariju Đurđe je jahao na konju, a ženu je vozio u kolima senatora Bogdanoviča, pod crnim, kožnim, ogromnim, arnjevima.
To je ponavljala. Sa svojom glavom, zavijenom u bele riševe, ćer senatora Bogdanoviča, u svom dugom, crnom, putničkom, ogrtaču, u tim kolima, ličila je pre na neku kaluđericu, na putu u Poljsku, nego na
Seti se – prekoputa kuće Stritceskove – kuće Đurđevog tasta, senatora Bogdanoviča. Anin otac imao je u kući veselo društvo.
Vide, kao da je tu, na izmaku šumarka, u mesečini, kapiju senatora Bogdanoviča, Đurđevog tasta, u Novom Sadu, kad mu je u kuću išao.