Jakšić, Đura - PROZA
Gle šta mi učini!... Učitelj se trže: — Nikola, to nije Bogdanovo dete učinilo! — Bio ti je đak, — reče kmet Radovan, — ’ma, učo, on ima još jednoga učitelja; ta ne ide on badava
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
“), te seme trune po tavanima a vratimljski seljaci nemaju sa čim da zaseju poplavljene njive. Četvrtasto Bogdanovo lice, crveno od umora ili od stida, ili od straha, ili ko zna od čega već sve ne, nadulo se kao da će svaki čas pući,