Jakšić, Đura - PROZA
tajanstveno; ni s kim se nije prijateljio, niko ga nije prizivao, a nikome nije odlazio, samo pokatkada pokojnome Bogdanu i starome učitelju... Življaše sam za sebe sa svojom jedinicom. Da li je on tom svojom samoćom bio zadovoljan ili nije?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U proučavanju književnosti prve zasluge pripadaju Bogdanu Popoviću, od koga nismo imali znatnijeg teoretičara. U poeziji takvo mesto zauzima Jovan Dučić.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
A posle, održavši zbor, pošli Milojevoj kući i izvestili njegovu ženu Bogdanu. — Ne može to biti ovoga svijeta, sinjoj kukavici! — zavapila ona i skamenila se na mestu. — Može...
Obema rukama se osloni o kolena, vrat podavi, zape i podiže, dižući uza se i oklembešenu izbezumljenu Bogdanu. Paje krvnički tresnu na dno kuće, psujući i krkljajući kako je Turčin, kako će to ostati bilo da se svet prevrne.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” „To može biti, — ali laž kad steče Vid istine, o! koja onda beda”, Car Lazar tako Jug Bogdanu reče, „Jer srce kad je ladnije od leda, Ne čuvstvuje što opšte dobro peče, Već samo svoju podlu korist gleda, K’o
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ĐURAŠKO: Svetlosti! Vujo, gde je gospođa? VUJO (pokazuje mu leva vrata. Okrenuv se Bošku i Bogdanu): Ne dalje, Boško! Nu odbijte se, đeco, jer, ždravlja mi i časa mi pošljednjega, volijah vam oca kâ ono zenicu očiju mi!...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Poznajem Lauša i znam koliko nas skupo može koštati to što Dorotej nije otišao kod njega. Pokušao sam da objasnim Bogdanu, Lauševom sluzi, da Dorotej nije kriv. Badava. Bogdan je zadrt i glup, pa je moj trud bio zaludan.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ona je sebičnost i nečoveštvo tukla širokogrudošću i čoveštvom. Nasula je rujna vina u „molitvenu čašu“, pružila je Bogdanu i zaiskala: „Pokloni mi konja i sokola“. Bogdan nije mogao to da joj odbije.
večera gde je junaštvo stavljeno iznad svih drugih odlika: Ako ću je napit po starještvu, napiću je starom Jug–Bogdanu; ako ću je napit po gospodstvu, napiću je Vuku Brankoviću; ako ću je napit po milosti, napiću je mojim devet
gradu od đevojke mlade kujundžinke, za nju dao tovar i po blaga; nasluži je crvenijem vinom, pokloni je staru Jug-Bogdanu. Tade će se Bogdan zamisliti čim će tebe, Lazo, darivati, te ću njemu onda pomenuti za Milicu, ćercu mljezinicu“.
sluga Lazo, on otrča na tananu kulu, te donese onu čašu zlatnu, nasluži je crvenijem vinom, pokloni je staru Jug-Bogdanu. Bogdan primi zlatnu kupu vina, kupu primi, a piti je neće; misli Bogdan šta je i kako je, čime li će darivati Laza.
A kada se vina nakitiše, ustadoše tri Vojvode srpske, dobrijeh se konja dovatiše; reče Marko Ljutici Bogdanu: „Zbogom ostaj, Ljutica Bogdane! Da s' u zdravlju opet sastanemo i crvena vina napijemo!
grada, mislim đoga konja umoriti i u gosti, đeco, odlaziti, u tazbinu, u bila Kruševca, k milu tastu starcu Jug-Bogdanu, ka šureva devet Jugovića; tazbina me ta željkuje moja“.
Gospoštine što je u Kruševcu, dosadiše jutrom i večerom moleći se silnu Jug-Bogdanu: „Gospodaru, silan Jug-Bogdane, ljubimo ti svilenoga skuta i desnicu tvoju bilu ruku, nu potrudi čudo i gospodstvo, i
Ako ću je napit po starještvu, naliću je starom Jug-Bogdanu; ako ću je napit po gospostvu, napiću je Vuku Brankoviću; ako ću je napit po milosti, napiću je mojim devet
Na čast tebi i čaša i vino, pokloni mi konja i sokola“. Bogdanu se na to ražalilo, pokloni joj konja i sokola. Dmitar lovi cijel dan po gori, i ne može ništa uloviti.
“ To Bogdanu vrlo mučno bilo, pak je Mitru tiho besjedio: „Jakšić-Mitre, moj mio brajne, hodi, brate, da kušamo ljube, da vidimo: