Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
To je ostavljeno za ukućane, a ponekad i za vertepaše koji zimi od Svetog Nikole pa do Bogojavljenja idu svaku noć po kućama, i koji se — uzgred budi rečeno — umeju već i sami ponuditi.
Teodosije - ŽITIJA
A kada je došao svetli i veliki praznik božastvenoga Bogojavljenja, car i blaženi Joakim patrijarh, odajući počast svetome, zapovediše mu da na navečerje Bogojavljenja svrši svetu službu,
božastvenoga Bogojavljenja, car i blaženi Joakim patrijarh, odajući počast svetome, zapovediše mu da na navečerje Bogojavljenja svrši svetu službu, a ujutro će opet patrijarh takođe službu svršiti.
A sveti poslušavši cara i patrijarha, i svršavajući na navečerje Bogojavljenja svetu službu, dođe na svetu kupku to jest na krstionicu, i čitaše nad vodom molitve osvećenja, i kada je krstoobrazno
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U periodu od Božića do Bogojavljenja jesu nekršteni dani, kada je za nju, i ne samo za nju, opasno da ide bilo kuda izvan kuće jer se tih dana često javljaju
Postoji jedan vremenski period dug desetak dana (od Božića do Bogojavljenja), poznat kao „nekršteni dani“, koji je za dete tada rođeno veoma nepovoljan.
¹³⁶ Nekrštenci najviše napadaju porodilju i dete za vreme „nekrštenih dana“, od Božića do Bogojavljenja. Tada natprirodna demonska bića dobijaju najveću snagu: mrtvaci se vampire, zle babe postaju veštice, napadaju
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Najzad se i njemu to dosadi, te se obrati na drugu stranu. Posle Bogojavljenja isprosi jednu trgovačku ćerku i naskoro zatim bude i venčanje. Na svadbi bila je i Kaja s majkom.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
SEZ, 31, 1924, 67 id). Po b. vrše se i gatanja o udaji. Devojka, ako želi da zna za koga će se udati, uzme uveče uoči Bogojavljenja dva-tri struka b., ode na reku, nameni svaki struk ponekom momku, i pobode strukove pored reke.
U Sv. Martinu (Međumurje) uoči Bogojavljenja donese se iz crkve osvećena voda, pa se onda u nju zamoči h. grančica i prska (lustrira) celo ‹selo› (ZNŽOJS, 12, 300).