Obradović, Dositej - BASNE
Blaženo i bogom blagoslovljeno čistoserdečije. No opet, neka s pameću i razumom biva, a navlastito s onima koje ne poznajemo.
Preblažen oni čovek koji svaki | dan dobro tvori samo zato što sebe pred bogom dužna k tomu čuvstvuje, ne prestaje blagodareći večnomu Tvorcu što ga je u sostojanije položio da to može činiti, i
Taki će za vsegda ostati, i porod će još bolji po sebi ostaviti! A blago će pred bogom i onim roditeljem biti koji se o tome postaraju i potrude da njihovi unuci i unuka unuci bolji, pametniji, sljedovatelno i
toliko stotina godina oni isti koji su na bogatstvo gore nego na kurjake vikali, njega se sa strašnim zakletvama pred bogom i pred svetom odricali i siromaštvo kao najveću dobrodjetelj propovedali, črez to, ni boga ne bojeći se, ni ljudi ne
niti su ružnu figuru činili: nezadovoljni s tim hoteli su, štono Latini vele, per fas et nefas, a naši vele: s bogom ili s vragom, naviše, pak onda što? Osramotili smo se!
može uvenuti, bolestje ne može naružiti i porušiti; ista smrt nije kadra uničtožiti ju, zašto je ona roda božjega i s bogom skupa prebiva i vekuje. „Sat pulcher qui sat bonus! Dosta je krasan ko je dosta dobar”, — pametno uči Fedrus.
A može li ikada svetao obraz biti onoga ko je dostojan da na vešali visi! Njemu je crn obraz pred ljudma i pred bogom, i on je nitko i ništo, i poganin. Ali će se pokajati?
I na ovi način, uvereni budite da ćete biti dika i slava našega roda i imena, i tada biće vam pred bogom i pred svetom svetli i presvetli obraz, i bićete uprav svobodni, hrabri i slavni narod; koje vam želi srce i duša moja
Ovo se zove pravo vo Hristje s bogom sojedinjenije. „V o z lj u b i š i G o s p o d a b o g a t v o j e g o i b l i ž nj a g o s v o j e g o j a k o s
sa svakom dobrodjeteljiju i sa svim do|brim i česnim ljudma, s našim pravim blagopolučijem, vremenim i večnim, i s samim bogom, „vo Hristje Isusje Gospodje našem, komu slava, čest i poklonjenije vo vjeki vjekov, amin!
Ali slovesnom dušom i prekrasnim razumom bogom obdareni i ukrašeni človek da ovako mudruje, i da se ovako nekih starinskih plesnivih zavičaja drži, i to ni za koje
Ko god veli da dobro veruje, a vidiš ga da zlo dela, krsti ga se; taki i s bogom laže, nekamoli neće s ljudma. Ko razumno, pošteno i pravedno živi, on taman veruje kako Evangelije iziskuje.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kažemo mi da ćute, i kažemo im, da su oni svi sad u crkvi kao na nebu, a pred oltarom kao pred samim Bogom, no da stoje, ćute i slušaju šta sveštenici u oltaru čitaju i proče.
te samo molim, nemoj me beščesnom smrću moriti, no sabljom kojom se junaci gube; a znaj, Fočiću, da će moja krv i pred Bogom i pred ljudima tebi dosaditi!” — On je hteo skupljenom narodu govoriti, no Fočić poviče: „Vodite i̓ dalje”.
— Pročita Boža; on sluša kako se Đurica u skupštini zaklinje najvećom kletvom, živim Bogom i trista i osamnaest bogonosni̓ otaca i svim svetim — po kaluđerski — „da ću ja Đurica sa drugim sinodžijama starati se
” I kažem mu: ako odnese pismo u vezirov logor, mogu ga Turci živa pustiti, ali „ako ne odneseš, Bogom ti se zaklinjem, da ćeš ovde za po sata od mene poginuti”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ama šta ja znam ko ti je to naturio. — Ama oni, Simo, brate, bogami!... Eto, lepo hoće da me obrukaju. Kumim te bogom, skini mi!... — Ne znam, bogami, gazda-Rako — stade opet Sima oklevati i slegati ramenima.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dičio se što je glava tim čestitim ljudima, koji ne učiniše nikad ništa što bi bio greh pred bogom, a stid pred svetom.
I sama pomisao pa Lazara opomenu ga na dužnost i njegovu zakletvu. On se seti na šta se zakleo pred bogom, ljudima i pred sobom... Pa priteže šaru uza se i uputi se lugom. Premišljao je: — Sad idem Devi... On će me uputiti..
Ivan se prekrsti i celiva krst. Zatim poče za popom govoriti ove reči: — Ja, Ivan Miraždžić, zaklinjem se živim bogom i svim što mi je najmilije i najsvetije da ću moju dužnost česno i pošteno vršiti, i kako radio, onako mi bog pomogao!
— — Ti si sad kmet. Kao sluga božjeg oltara, hoću da te opomenem da je strašna zakletva kojom si se danas zakleo pred bogom i pred nama. Ti znaš šta je tvoja dužnost, pa je poštuj; a poštujući nju, poštovaćeš samoga Gospoda.
Napreže snagu pa reče: — Stanko!... Bogom ti prosta moja glava!... Ali... nemoj se svetiti!... Ono što je tamo... nije krivo ništa...
Oprosti! — Neka ti je bogom prosto! Ti si dostojan da četu vodiš, ali si bujan, vrlo bujan!... — Bogu sam se zakleo, harambašo. I poljubiše se.
— upita Aleksa. — Ja sam tebi, a ti meni nisi!... — reče Jova. — Ti si pravdu tražio!... Za ono neka ti je bogom prosto!... Oprosti i ti meni. — Bog neka nam svima oprosti... I poljubiše se. Petra uđe u sobu. — E, hodi ti ovamo!.
S tobom sam svoga veka delio i zlo i dobro!... Ako ti kadgod na žao učinih — oprosti, i tebi neka je bogom prosto i hvala ti!... Hodi sad da se poljubimo!... I poljubiše se. — Ali nemoj plakati!...
To su Turci od majke odvojili da pod nož i na muke metnu!... A ja se zakleh bogom i ljubavlju mojih roditelja i mojom detinjskom ljubavlju, da ću, dok živim, otimati roblje od Turaka i puštati na slobodu,
Nju poliše suze... — Zar ja nisam tako isto željna, ali zar se možemo boriti s bogom i sudbinom!... — Ali stegni srce, zapečati te suze. Jer me suza prati kroz ceo vek!...
— Jeste, tako je!... Zeka pravo veli!... — privikaše golaći. Čupić mahnu rukom: — Najposle... neka ti je bogom prosto!... — Hvala, vojvodo! — Hvala!... Hvala!... — zaori se oko njega. U taj mah zatutnji zemlja.
A starešina sam. Možda sam ti kadgod što i nažao učinio... Oprosti!... — Oprosti i ti meni, a tebi neka je bogom prosto! — reče Zeka ljubeći se. Obojica izidoše iz šatora. Strašno beše pogledati kako se prazni onaj maleni oko...
Dučić, Jovan - PESME
Reči neslušane, vi lepote čiste, Istine u zračnom neporočnom ruhu! Reči u samoći očajanja, vi ste Setni govor s Bogom, njegov glas u duhu.
Njene su usne kao dve reči biblije koje je napisao prorok kad se vratio iz pustinje u kojoj je razgovarao s Bogom. Njene reči su tihe, i kad ona počne da ih izgovara, to izgleda kao padanje zvezda na jezeru Genezaretu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Neka je samo tebi draga i neka je čestita. — Tako mi boga! Ona se inače nikad nije klela bogom, a i mene je psovala što sam bio uobičajio uz reč „bogami!“. Ni inače nije ona marila za kake svečane izjave.
svojom filozofijom o životu, obrazu, o sreći, o sudu i tako dalje, a sve se to, opet, svršavalo jednim velikim bogom. Ja sam toga dana nešto upamtio što nikad zaboraviti neću i ne mogu.
Pa naposletku, kad ništa ne pomaže, a ja u stog ili u tarabu, u zid, gde stignem! Ništa ona pod nagim bogom ne vidi, samo kad jedanput uhvati huk!
Mene ubij, a nju oteraj! Da ti je bogom prosto! Nemoj me samo oturati od sebe, živoga ti boga! Đedi zadrkta malo brada.
— Petrija, sestro, oprosti mi! Žensko srce odvugnu, zadrkta i rasplinu se: — Anoka, dušo, da ti je bogom prosto! — Petrija, sestro... Ona je dohvati za ruku, posadi je pored sebe, zagrli je, i obe se zaplakaše.
Kako slatko jecaju — kao sisančad! Sve ćuti, ništa se pod nagim bogom ne čuje; samo se njih dve zagrlile, jecaju i ljube se. Anoka nju gde stigne, Petrija nju za vrat i u čelo.
Poslušajte me, pošljednji vam put kažem; vas ste četvorica svemu zlu kolovođe. Jal' se mirite, jal' ćete odsad s bogom ratovati!” Dršćemo mi kao prutovi — nije šala one božje riječi, a prijeti kletvom.
Mićo iznese Marin kovčeg i turi ga u sijeno pod prednje sjedište. Pop poljubi Maru: — Pođi s bogom, Maro! Neka ti je on u pomoći!
avlijskim vratima i čeka se „ljubavnik”, pa se posle cmaka dok ne udari krv na nos, a ne dajući sebi nikakva računa pod bogom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
bilo desilo, došlo, po njenoj volji, čak i protiv njegove volje, Isakovič je osećao da su oni, sad, vezani, i teški pred Bogom, ako ne pred ljudima, kao da su lancima vezani. Ta tuđa žena će, mislio je, kroz devet meseci, njegovo dete roditi.
Ta tuđa žena će, mislio je, kroz devet meseci, njegovo dete roditi. Ona je, pred Bogom, sad, bila njegova žena. Reče joj da od svojih obaveza neće bežati! Bio se jako snuždio.
Neka idu s milim bogom. Bestušev je prve pašporte, za pukovnike, Horvata, Ševiča, Preradoviča, Čarnoeviča, i nekih pedeset oficira i nekoliko
Ne može dalje ostati kod njega. Pa kao da mu i samom bi smešno, podviknu joj da je dete balavo i da ide s milim bogom. Balavica je ona, a ne udavača. Sramoti svoga oca, a ne vidi da je smešna i bestidna, odurna, razmažena.
A vi tražite vatre na lanjskom vatrištu. Id’te vi s milim Bogom, a mene puščajte!“ Pa htede da ode. Jedva su ga zadržali.
Htela je da ga poljubi u ruku. E pa kad zna, derao se on, neka kupi svoje dronjke i ide s milim bogom kud zna, kud je oči vode!
„Ama reče li ti njoj da ide s milim bogom do njenog Drniša?“ Jest – pričao je Pavle – ponavljao joj je to, bez prestanka, ali se ona na to samo tužno osmehivala.
Ona je bila, proforma – kako bi to Đurđe rekao – žena majora Joana Božiča, ali, pred Bogom, iako ne pred ljudima, njegova.
Isakoviču se i samom gadila, i pomisao, da provede noć u kući, u kojoj NjEGOVA žena – njegova pred Bogom – spava sa Božičem, čija je pred ljudima. Rastao se, zato, brzo, od Božiča, kao da od njega beži.
A kad bi mu Varvara, kroz smeh, spomenula, ženu, gospožu Julijanu, Višnjevski bi, opet, stupio u vezu sa Bogom, i uzviknuo, izvinjavajući se, slava Bogu!
izbezumljenog, uplakanog, na zemlji, na kolenima, sa detetom podignutim prema nebu, koje je psovao, hulio, zajedno sa Bogom u nebesima. Urlikao je od bola.
Dolaze, da mu leđa greju, u snu. Nije znao šta ga čega kad ih je pravio. Petru je Bog uzeo sina, Petar se sa Bogom rvao. A njemu? Ćerka kapamadžije Grozdina, i Grozdin, uzeše mu decu! Šta kaže Bog na to?
Teodosije - ŽITIJA
veliko pirovanje behu učinjeni zbog dolaska vazljubljenoga sina k roditeljima, i kada su se veselili mnogo dana, — gle, kao Bogom pokrenuti, dođoše k njegovim roditeljima neki inoci iz Svete Gore Atona, da prime potrebnu pomoć svom siromaštvu.
Ti sam znaš da si ti roditeljima i svima nama nada sa Bogom i uteha. Ako li što protivno pomišljaš, i nećeš da pođeš s nama, prisilićeš me da te vežemo.
Čistim i mirisnim vazduhom napajani, bezbrižnošću uvek uveseljavani, rekao bih, žudnjom za Bogom uzdizani visoko sa zemlje, mnogo bogatijim od bogatih smatrali su se.
i bestelesan, skoro anđelski, zadivi se, i naslikavši u duši svojoj njihove napore i brige i njihovu blaženu obuzetost Bogom, i napisavši na hartiji srca, duboko uzdahnuvši, i jadajući se zbog svojeg zakašnjenja, zaplaka, i k nogama prepodobnih
sa strahom i bojažljivo, stideći se da ga nazovu sinom, nazivajući ga ocem i učiteljem, molitvenikom, zastupnikom pred Bogom. Molili su ga da se moli za njih: „Dom naš je u tvojim rukama, duše naše i mi svi smo“, kažu, „u tvojoj volji.
dubinom srca prizva i u molitvi verom uzdajući se u svete odmah bi oslobođen, pošto su neprijatelji omekšali, i još ga Bogom poučavani otpustiše sa svima.
n sve krasote prezrevši kao nepostojeće, siromaštvo Hrista radi i da živi zajedno s nama zavole, i evo, kako vidite, Bogom poslan obilazi pustinju i pocećyjyći teši one koji Hrista radi stradaju u gorama i propastima i u pećinama.
A ovaj obuzet velikim strahom, pobeže od njega, i iskočivši iz lađe u Lavru bežaše, a oni protivnici, Bogom zaboravivši, u taj čas ništa ne re koše starcu. A begunac uđe u Lavru i ispriča sve što se do godilo s njim.
Onome koga ćemo vam mesto sebe postaviti da Bogom i vašom ljubavlju vlada, molim da budete dobropokorni i verni, kao što meni samom biste, i Božjim crkvama svaku čast i
Svi su se čudili, ne razumevajući reči samodršca. — I opet upućujem reč k vama — reče — ljubljeni moj i Bogom darovani zbore! Kao što ste sada čuli u pismy, moj sin se mene odriče ako ne pođem za njim, da me za života neće videti.
je u Gospodu imate prema svetim manastirima, i naročito prema Vatopedu, dobro tvorite, jer dobro je i prijatno pred Bogom svako delo u Bogu.
Mislim da je ovaj starac anđeo, ili od anđela, ili, još bolje, od Boga poslan. Požurimo se da Bogom poslani savet u delo sprovedemo! Blaženi Sava, ušavši sa ocem svojim ka igumanu, reče misao.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ova postojanost i apsolutna vera u nacionalni ideal glavni je fakat u njegovoj istoriji. Sebe smatra kao Bogom izabranog za izvršenje nacionalnog zadatka.
utisak na dinarske muhamedance od vere u sudbinu, „k̕smet“, po kojoj su sve ljudske radnje i događaji u životu napred Bogom određeni. „K̕smet“ ima u svekolikom njihovu životu i radu isti značaj kao i u najčistijim muslimanskim oblastima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Hvaleći episkopa, bio je ipak protiv opštežitija, jer je hteo da bude nasamo s Bogom, a govorio je o kaluđerima kao da je među njima proveo ceo vek.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otme.) (Vuk, br. 2983) — Mnogi čoek nije nazadan Bogom već sobom. (Vuk, br. 3056) — Radi, pa ću ti ja pomoći, veli Gospod Bog. (Vuk, br.
poštuju u našoj patrijarhalnoj kulturi, jer čovek se uvek kune onim što mu je najdraže, najdragocenije i najsvetije: Bogom, čašću, dušom, pravdom, decom, ognjištem, suncem, oružjem, očnim vidom itd.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj lebac. ŽUTILOV: Arulo, izdajica otečestva! GAVRILOVIĆ: Idite vi s bogom! Ja izdajica otečestva, što kažem da jedem za svoje novce lebac!
GAVRILOVIĆ: Ostavimo sad to; nego dajte što na sirotinju. SMRDIĆ: Idite vi s bogom, ja ne mogu dati ništa. ŠERBULIĆ: Zašto nisu svi ustali na oružje, pa ne bi ni morali bežati.
Milićević, Vuk - Bespuće
Ne vraćaše se ni mladost ni vjera; ti topli i vedri dani bijahu umrli zajedno sa Bogom iz djetinjstva. On sam sebi čini se smiješan i glup, i ne čekajući kraja, iziđe, praćen pogledima sviju.
Radičević, Branko - PESME
stajali puta, Sećali se prelepe starine, Proklinjali sad vremena ljuta, Pa se kleli noćom i tišinom, Kleli, braćo, Bogom i istinom, Udariti teškoj magluštini, Magluštini, teškoj oblačini, Udariti onoj strašnoj noći, Ta ludilu i
Prva buna eto već ga prođe, On ustade, pa zboriti pođe: „Bogom sestro, pravo mi govori, Što li činiš u toj pustoj gori? Ko te mladu dognao ovamo, Gde živuju divlje zverke samo?
“ Tako junak, a devojka zače: „Bogom brate, neznani junače, Ni sam, brate, ove gore vila, Ni me vila mladu odojila.
zemlja meneka ga uze, Ja za njime prolih gorke suze, Al' sve zaman — ništa ne pomogoh, Iz groba ga podići ne mogoh. Bogom brate, kad rodnoga nemam, Ne daj samac da se na put spremam, Hajde sa mnom, jer bez bratskog drusta, Veruj, veruj,
i prevalilo, Pod kulom se sve već iskupilo, Već i Gojko ozgo je sišao, Te po drustu razgledati stao; Traži junak Bogom pobratima, Al' u četi junaka ne ima, Glednu dalje, i zaman bejaše, Već za njega zapitati šćaše, Al' eto ga, eto
“ A mlada mu — „Cveta je devojka, Mila ćerka — no pij, što si stao — De još jednom — pa s Bogom ostao!“ I veselje beše, pa i prođe, Gojko s Cvetom živovati pođe Lepo, krasno, Bog ih pogledao, Pa im svoga
Ali brzo dođe on sebeka, Pa je momi ove reči rekâ: „Bogom sestro, pravo mi govori, Što li činiš u toj pustoj gori? Ko te mladu dognao ovamo Gde živuju divlje zverke samo?
Knjigu sitnu Zmaj Ognjani prati, A u knjizi ovako me brati: „Bogom brate, knjigu poslušajde, Pa meneka na vesele ajde, Ja isprosi divotu devojku: Da si meni dever uz devojku.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Gost je prošivao stelju od samara, a djed je pažljivo gledao u njegove ruke. Njemu koji pod bogom ništa nije znao načiniti svaka je majstorija izgledala kao nedokučiva premudrost pred kojom bi naprečac zanijemio.
Zaštiti raba božijega od žandarske ruke, od lugarske pucaljke, ubrani me pred dragim bogom da mi se nikad ne zamrse puti ...
— Aha, kažem li ja, pravi lopovski svetac! — opet se utače samardžija. — Evo nama pred bogom advokata, ne bi ovakog našao odavde do Cazina. Eh, Cazin!
Kostić, Laza - PESME
dosta smo krili tuđe bitangaše, nemilost navukli Osmana paše, zar nisi čuo kako paša preti, nisi ga čuo bogom se kleti, ako još jednog primimo begunca, nećemo više gledati sunca, već samo možda umiruć' sramno spaljenog stana
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: — Hodi unutra kod mene, zaklinjem te bogom živijem!
I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s bogom putovati. Posle malo, kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: — Šta ćemo sad?
Kad najedanput jedno devojče iziđe preda nj i zapita ga: — Zašto, brate, plačeš? A on joj srdito odgovori: — Idi s bogom, kad mi pomoći ne možeš!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Pa da vidiš, kad stane muzika i svi se uvate pod ruku. STANIJA: Ne govori više, kumim te Bogom živim. Nemoj da ti umrem od čuda. LjUBA: Ala si prosta, majka.
Takva je Moja narav, oprosti. STANIJA: Ama što pusti tu bradu, kumim te Bogom, nisi Čivutin! De si ti video čoveka s bradom? VELIMIR (izvali se na stolicu): Tako nose Francuzi.
STANIJA: Što vi činite, ne može da zaboravi Bog, ako će ljudi i da zaborave. Kumim te bogom, devojka šuruje sas momkom, a majka gleda. Što si šurovala? LjUBA: Da ti kažem, majka, kad si baš navalila.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kreten jedan! I još sam mu kazala da on i Marks nemaju ama baš nikakve veze pod milim bogom, jer je Marks bio čovek-filozof, a on svojim potčinjenima na svaku primedbu odgovara: „Nemoj tu da mi filozofiraš!
Druga stvar — na takvim žurkama niko nikog pod milim bogom ne poznaje, to jest poznaju se samo onih nekoliko glavnih koji se stalno opaljuju po ramenima i govore u skraćenicama i
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U zlatnu stogu raž mi tela zdeni da budem polje orošeno, zbrano, sa zrnom Čeda - što je Bogom dano. U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. III Ti oblik moj si - dalek sadržaj mi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Saobraćajac obrisa znoj i pužev kućni zapisa broj, teško uzdahnu, palicom mahnu. „Idite, kume, vi s milim bogom zajedno s kućom i vašom nogom. Bolje je konjskim repom cimati, negoli s vama posla imati.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ali dlan se pokreće jednom malom rukom. Jer i u bogu i u smrti smo jednaki, ali nismo jednaki s bogom ni anđelima, pa i kad se u čitav svet pretvorimo, mi nismo ceo svet.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA (radoznao, prgav): Govori već jedanput, kumim te bogom! AGATON: Počnem ja, znaš, s njim razgovor o testamentu, ali onako izdaleka i vešto, da se on ne seti.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
zlatni stoli I u njima paunovi, To su svekar i svekrva; Što po dvoru paunice, To su moje zaovice; Neka mi ih, s Bogom bile! Šnjima će mi bolje biti. 85.
“ 128. Djevojka je tuđina bratila: “O tuđine, Bogom pobratime, Privedi me priko crne gore Bez govora, bez nasmjejanja.
Stade junak trudan počivati, A djevojka lice umivati. I da veli gizdava djevojka: “O tuđine, Bogom pobratime, Što ne piješ vodu nepijenu, Što ne ljubiš lice neljubljeno?
“ I da veli oni tuđin junak: “O divojko, bracka te ubila! Kad si bila ti to naumila Čemu me si Bogom bratimila?“ Dva su druma, jedna je planina: Kudje pođe gizdava djevojka, Ona gora zelena vehnjaše; Kojom pođe oni
Jarka sunca nagrijati, oj lado, oj! Za te ne ću ni mariti.“ lado le, mile“ 231. Devojka je sunce bratimila: “Bogom sunce, Bogom brat da mi si!
Za te ne ću ni mariti.“ lado le, mile“ 231. Devojka je sunce bratimila: “Bogom sunce, Bogom brat da mi si! Počekaj me, sunce, na zahodu, Da navezem bratu zarukavje; Oba kraja krila paunova, A na sredi oči
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Brzo ćemo. JELISAVETA: Da mi je da mogu da sedim na ovoj mesečini, i da ni o čemu pod milim Bogom ne mislim! Da ne postoje ni juče, ni sutra, ni ljudi, ni reči, ništa!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Šareni prosjaci pod tvojom nogom rikali bi uzalud za Bogom. Osmeh bi ti razočaran i blag padao sa krsta, kao golub beo i drag.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Glavar crkve, kao čovek bogom obdaren velikim duhom i umom, odmah je i sam uvideo važnost toga kufera, te sa ostalim prvosveštenicima opkruži
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Kakvu kiriju!... Zar deset dinara za takvu njivu koja baca dvadeset krstina... — Spaso, idi s Bogom, ne čini mi zla. — Ne dam ti more svoju pšenicu... ne dam, ja. Našao si da prevariš stara čoveka, ali mene nećeš, hej.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Baš... ako hoćeš, rocpođo, molim ti se, progovori mu i ti. Reci mu, kumim ga bogom, neka me ne goni toliko! I da je zašto, nego ni za što! Reci mu: dolazio Sima Sokić, onaj što ga goniš zbog žene...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ama i ja to velim! Neka ide, a što veliš, neće ni njegovo dovjeka biti, a dotle; Odiđi, grbava vjero, kumim te bogom velikijem! — Dosta mu i ovoliko.
Ima ih dovoljan broj! — E-da li štogod, kumim te bogom, gospodine? A ovako se više ne more! — veli mu Maksim. — Dosta, k’i vode!
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
pobedu podati vazljubljenim ti čedom, knezu Stefanu i Vlku, na nevidimije i vidimije vragi, pomošt bo ašte primem sa Bogom, tebe pohvalu i blagodarenije vazdami.
da pobedu podari voljenim ti čedima, knezu Stefanu i Vuku, za nevidljive i vidljive neprijatelje, jer ako pomoć primimo s Bogom, tebi ćemo pohvalu i blagodarenje dati.
Rakić, Milan - PESME
LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi, i žudi Za bujnu ljubav, svetu bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Junaku se češće putah hoće vedro nebo nasmijat grohotom. Ivan čašom nazdravi osvete, svetim pićem, Bogom zakršćenim. B'jele vlase niz pleći prosuo, b'jela brada vije do pojasa; ruke stare, u njih mač i koplje, krvave mu ruke
Malo ljudstvo, što si zasl'jepilo? Ne poznaješ čistog raja slasti, a boriš se s Bogom i s ljudima, bez nadanja živiš i umireš. Krstu služiš, a Milošem živiš!
Ti si nejak, znaš li, u Crmnicu, a Turcima pred kućom Crmnica. Krivu kletvu na dom ne ponesi, jer je muka s Bogom ratovati!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Znaš šta će biti. Ali ja, tata, ako bude sudbina da ti to budem, imam | pre svega nešto da te molim. Bogom da ti nije prosto ako pristaneš, pre no što se ti sama rešiš; Bogom da ti nije prosto ako pođeš i dođeš u moju kuću, a
Bogom da ti nije prosto ako pristaneš, pre no što se ti sama rešiš; Bogom da ti nije prosto ako pođeš i dođeš u moju kuću, a da ti sama nećeš...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Svi ostali šljedovaše njegovu primjeru. Njeguši za Bogom pomenuše Đurđa svetoga. „E, ajmo djeco!“ reče Otaš i pođe. Svi siđoše niza stranu i ustaviše se više puta.
“ reče đakon i te riječi poprati snažnim uzdahom. „Meni su ljudi dobri, ali djela njihova nijesu dobra pred Bogom; a po njih zlo i naopako, sve da se Bog i ne miješa!“ „To i ja mišljah, Gospodaru, no ne umjedoh da iskažem!
“ serdar će osorno. Joka se objema rukama uhvati za kose, a suze joj briznuše potokom. Njemu se ražali. „Ama ženo, bogom te kumim, što ti je noćas? Nije li te stid da ljudi čuju?“ „Pejo! Pejo!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
B) ZA STOKU OD UJEDA ZMIJE O nebo nebu, o zemljo zemlju, kumim te Bogom i svetim Jovanom! Ne kumim te Bogom i svetim Jovanom zbog onog dobrog čoveka što dobro čini, već te kumim Bogom i
B) ZA STOKU OD UJEDA ZMIJE O nebo nebu, o zemljo zemlju, kumim te Bogom i svetim Jovanom! Ne kumim te Bogom i svetim Jovanom zbog onog dobrog čoveka što dobro čini, već te kumim Bogom i svetim Jovanom one zle žene što zlo čini.
Ne kumim te Bogom i svetim Jovanom zbog onog dobrog čoveka što dobro čini, već te kumim Bogom i svetim Jovanom one zle žene što zlo čini.
kao sretni i čestiti, nikad se ne omrazili nego se milosnom bogu molili, pribranih se ljudi držali, a dušu čistu pred bogom ponijeli. I ja ne znam dalje no nam, bože, daj zdravlje!
Žitno mu sjeme bilo nadno i napredno, i milijem gospodom Bogom blagosloveno! — Što smo mu pomenuli njegove volove i njegove težake: volovi mu bili sretni i čestiti, a težaci zdravo i
Na busu mu busato, na trsu trsato, na klasu klasato, na guvnu mnogo, a u kući sporo i berićetno i milijem bogom blagosloveno.
Ajde s bogom, moja kćerce! Iz ovoga doma ižljegla u dobri čas!, a u drugi dom uljegla u bolji čas! Da bog da, moja kćerce, da ti kreši
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
30. Duži iver od klade. 31. Đe naš crvenko leži, onđe nikad trava ne niče. 32. Žuto mače pred Bogom plače. 33. Zagrmlje veliki grom, a prema njemu mali grom, đe se sastaše, tu se slaptaše. 34.
” Na to mu čoban odgovori: „Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik, ako li mi to ne daš, a ti s Bogom ostaj! meni drugo ne treba ništa.” Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: „Stani!
I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: „Sad imaš nemušti jezik. Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš komegod, odmah ćeš umreti.
Kako ih stigne, caricu otme od carevoga sina pa mu reče: „Ti idi s Bogom, sad ti praštam za ono što si mi u podrumu dao vode; ali se više ne vraćaj ako ti je život mio.
” I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s Bogom putovati. Posle malo kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: „Šta ćemo sad?
Kad na jedan put jedno devojče iziđe predanj i zapita ga: „Za što, brate, plačeš?” A on joj srdito odgovori: „Idi s Bogom, kad mi pomoći ne možeš”, i pođe dalje, a devojče pristane za njim i stane ga moliti da joj kaže, „može biti” veli „da
” Rekavši ovo ocu obrne se k bratu govoreći: „Brate s Bogom! ja pođoh glavom po svijetu, čuvaj kuću i radi o koristi, oca poštuj; i evo ti ova bočica punana vode, drži | je pri
” Mladić kad to ču, nagna se na svakojake misli, pak najposlije zahvali caru na đevojci i pođe s Bogom natrag kako je i došao.
Onda đak s mirom i s Bogom oćera stoku i dođe zdravo kući, ali bez popa. 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. Bio jedan car koji se zvao Trojan.
sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: „Odi unutra kod mene, zaklinjem te Bogom živijem.
nego uze oni dragi kamen, i otolen kao najbrža tica poleće i ostani se u sinje more, i ništa ne reče drugo, nego: „S Bogom, kume! kad ja iz mora opet izišao, tadar i ti umrъo!.
sam ja anđeo Božij, kojino sam poslan bio od Boga, da tebe iz mora izbavim za tvoja dobra đela, koja si do sad pred Bogom učinio. Već caruj i uživaj, da ti bude dugovječno.“ Anđela nestane, a on ostane sretno vladajući. 15.
Sveti Sava - SABRANA DELA
2, 19) „jer vera ova jeste čista i neoskvrnjena pred Bogom i Ocem.“ (Jak. 1, 27) „Da razumete da je vera bez dela mrtva.
žurno pristanite, i svaki pokret uma vašeg i duši štetnu misao časno i neskriveno otkrijte, ispovedajući se kao pred Bogom, a ne pred čovekom.
Pošto smo već dovoljno s Bogom ovo rekli o duši njegovoj, lepo je da kažemo i o onom što je najbolje za telo njegovo, i o hrani uzakonimo i o drugom
(Jak. 4, b) Prema tome, da nema ovoga među vama! Budući zreloga uma, nemojte nikada poželeti da budete mrzost pred Bogom, nego više da primate blagodat od njega i blizu sebe da ga imate, kao srcem smireni, ili istinu da kažem, onaj ko ga
I pošto stane da ga celiva sva bratija, i otada postaje vaš iguman, Bogom postavljen i Presvetom Gospođom i Vladičicom Bogorodicom Nastavnicom pomažući mu.
GLAVA 29 O tome da niko ne kuva zasebno niti da jede u ćeliji Posle ovoga i ovo vam pred Bogom i samom Vladičicom našom Presvetom Bogorodicom Nastavnicom zapovedam: zapovedam vam da bude svima vama isto jelo i
Nepismenima, zna se, biće dovoljno kao odgovor i pred Bogom i pred nama: pažnja i briga oko službe; a one koji poznaju knjigu, te zbog službe ne mogu da ispunjavaju svoje molitveno
Blaženi da ste u toj žalosti i kao revnitelji! Jer dobra je molitva, i veoma dobra: sa Bogom da besedimo ona nas osposobljava, sa zemlje na nebo nas uznoseći.
Jer ovo je ravno prvom, kao što uvek izgleda, i jednako je krivici pred Bogom. Slobodan govor, koliko je moguće, presecajte. I ovo sažeto da kažem: sve što ne vodi spasenju da se odgoni.
NASLEĐU SVETOG MANASTIRA OVOG PREPODOBNIM OCEM NAŠIM i KTITOROM GOSPODINOM SIMEONOM I O ŽITIJU NjEGOVOM KAKVO BI PRED BOGOM I LjUDIMA Oče, blagoslovi! Naš sveti manastir ovaj, kao što znate, kao pusto mesto beše — lovišta zverova behu.
I potpomaganjem Božijim mir i tišinu dobi vladavina njegova odasvud. I ushte i orodi se sa velikim carem grčkim, Bogom venčanim kir Aleksom Komnenom, i uze njegovu kćer za blagorodnog i ljubljenog sina Stefana, a koga i odredi da Mu bude
da napreduje u svakom delu dobrom u vladavini svojoj, i dobrog srca da bude prema svetu hrišćanskom, koji mu predade, Bogom napasanu od njega pastvu, govoreći mu: „Čedo moje ljubljeno, pasi Izrailj ovaj moj, i pazi na njega, vodeći ga kao jagnje
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Zatim, s lisicama na rukama, ulazi Gospava, praćena Islednikom.) GOSPAVA: Druže! Otključajte mi ove ruke, kumim vas Bogom! Da me ne gledaju ljudi okovanu! ISLEDNIK: Propis je propis, nema ni govora! MILE: Ne bi hteo da sam u njenoj koži!
GOSPAVA: Sprovode me u tamnu kuću, na robiju! MILE: Mnogo joje grbava situacija! GOSPAVA: Ikonija, kumim te Bogom, probudi me! Ne mogu više ovako strašno da sanjam! Znaš li ti kako je to kad ne znaš gde od sebe da se sakriješ?
GOSPAVA: Cmiljo, molim te! Ko sestru! Ako mi ne možeš lepu reč, nemoj ni ružnu! Cmiljo, kumim te Bogom! MILE: Trebalo bi ošajdariti opajdaru! CMILjA (zamahne na Gospavu): Sadiskinja! ISLEDNIK: Ostupi, drugarice!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sad sami po duši pred pravednim sudijom bogom, koji će nas sve suditi, rasudite, ne bi li bolje bilo da taki[h] kaluđera nejma na svetu?
bog za nji[h]ovo neznanstvo i prostotu prostiti; no oni koji znadu, a ne viču koliko god sa svim grlom mogu, pred bogom i pred ljudma, da se To ne trpi, onima neće se prostiti, jer je ovo greh protiv Svetoga Duha.
” — i da dižu ruke na arhijereje svoje? Srblji, kojima je bog dao zdrav um i pošteno srce! Ta živim te bogom zaklinjem, budi revnitelj, no slovesni i razumni revnitelj, i kaži mi, [h]oće li pravoslavije propasti ako narod ne bude
I da ne carstvuje vo veki na zemlji! Otkud se ova čuvstvovanija rađaju razve iz samim bogom u slovesnu dušu ulivene blagodarnosti.
Ko je meni za bogom najveći sveti otac razve onaj koji me je rodio i othranio? Da se on (sačuvaj bože) nije oženio i mene s mojom slatkom
„Nisi ni to govorio veli mi. | Molim ga da me se prođe: „Što ću ja s bogom govoriti? Zar je bog kao čovek? On bolje vidi i poznaje što je u srcu mome nego ja isti.
Po ovomu možete suditi kako je meni lepo u onom prekrasnom carstvujuštem gradu! Ja bi[h] pred bogom neblagodaran čovek bio kad ne bi[h] sebe za blagopolučna u ovom životu i u sostojaniju, u kojem se nahodim, vmenjavao.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Potom, da ti bude u svru, prid bogom, prid carom, prid biskupom, provincijalom, gvardijanom, narodom i na onome svitu za život, a na ovome za dušu!
Ta prava najezda oproštenika naredi se s bogom, pa otide ka Tetki u trpezariji da piše priloge, načinivši mjesta drugoj najezdi u crkvi.
Da ne iđeš više nikako tamo? Bakonja odreče glavom, pak se ispravi. — Recite Jelici da joj se kunem bogom i svetim Franom i svim na svitu da, čim se zaredim, čim dođem do novaca, neće joj faliti lipa jabuka ako skloni malu
Brne vikaše: — Nema tu: „ali“, ni „ovo“, „ono“, nego kad nisi donija jaspre, ajde, brate, s bogom, a ja znam šta ću. Ako nema brat, a on neka nađe di zna, jer meni triba za ličenje.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Napomenuo je još da Milunka prenoći u konačištu za svetovnjake, jer „grešna molilja treba da bude sama pred Bogom i svecem u ispovedanju svojih grehova i skrušenim molitvama“.
Što? Nemoj da drhtiš, o životu se radi. To, ćerko, nije greh. Pred Bogom su nerotkinje grešne, a ne one što rađaju državi vojnike i Bogu vernike. Nerotkinje idu u pakao.
gde je od zaranaka, samo što se vratio iz polja i obilaska orača, bio skriven od ludi, bilo mu je tesno za njega samog s Bogom. Babica Roza je i Milunki zabranila da ulazi u sobu kod Simke, pa je morao u jabučar.
Babica Roza je i Milunki zabranila da ulazi u sobu kod Simke, pa je morao u jabučar. Njegov strah pred Bogom tražio je tišinu, odlazio je do staje i grdio Mijata što galami na telad, ljutila ga vika seljaka po sokacima, vraćali
Da bi strah pred Bogom bio još mučniji, i mučniji od smrti, Đorđe, i sâm strah pred Bogom svemogućim, krsti se brzo i ne do kraja, desna ruka
Da bi strah pred Bogom bio još mučniji, i mučniji od smrti, Đorđe, i sâm strah pred Bogom svemogućim, krsti se brzo i ne do kraja, desna ruka mota krug po tmini dok se ne umori, pred bogom mrakom, bogom
i sâm strah pred Bogom svemogućim, krsti se brzo i ne do kraja, desna ruka mota krug po tmini dok se ne umori, pred bogom mrakom, bogom tišinom, bogom crnim jabukama. U mislima između njega i Boga stoji samo Simka.
pred Bogom svemogućim, krsti se brzo i ne do kraja, desna ruka mota krug po tmini dok se ne umori, pred bogom mrakom, bogom tišinom, bogom crnim jabukama. U mislima između njega i Boga stoji samo Simka. Ne Simka, njegova žena, i ne žena.
krsti se brzo i ne do kraja, desna ruka mota krug po tmini dok se ne umori, pred bogom mrakom, bogom tišinom, bogom crnim jabukama. U mislima između njega i Boga stoji samo Simka. Ne Simka, njegova žena, i ne žena.
Oseća sebe pred Bogom, strašnim noćas, nešto se događa, a on ne zna šta će se dogoditi. Bog sve može, a on je pred njim grešan.
Zna da će ona umreti. Pred smrt se istina govori. On će još više voleti Adama. I nju. Biće Ti lakše pred Bogom. Oprostiće ti grehe. Idi poštena, približava se krevetu. — Znam — promuca. Uze joj ruku.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić LII LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi i žudi, Za bujnu ljubav svetu Bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.
nada sobom, I zemljom, gde ću mrtav sam da trunem, Životom svojim zemaljskim, i grobom, „Životom večnim - i raspetim Bogom Da neću više grešit' se o Tebe: Po tvom ću putu ići čvrstom nogom, Zaboraviti na samoga sebe!“ V.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
S vnimanjem sam zemaljske mudrace voprošava o sudbi čovjeka, o zvaniju njegovom pred Bogom; no njihove različne dokaze nepostojnost koleba užasna: sve njih misli najedno sabrane drugo ništa ne predstavljaju
Vi ste ljudsko ime unizili i zvanije pred Bogom čovjeka jednačeć ga sa beslovesnošću, nebu grabeć iskru božestvenu, s kojega je skočila ognjišta, u skotsko je
„Sini - kaže - ognjem stvoritelja! Ti si iskra za nebo stvorena, besmertnijem Bogom pomazana. Šta te k ljudskoj vuče kolijevci, đe kukanje i plač okrunjeno, đe vjenčana glupost sa tirjanstvom, đe se
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njutn zgrabi celu tu gomilu hartije i baci je u peć. „Hajde s’ milim Bogom! - Za mene ne postoje više, niti ću se na vas obazirati.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
od izveštačene uzbuđenosti studenta koji se spremao da protestuje: — Aksentije — primeti ona prekorno — kumim te Bogom, vrati tu reč natrag.
Iz antičke istorije naučilo se da mase treba zastrašavati Bogom da bi one bile pokorne, da bi se one slepo potčinile. Je l’ tako? Ali zar se danas to isto ne čini?
Je l’ tako? Ali zar se danas to isto ne čini? Zar nas, isto tako, ne zastrašavaju Bogom; to jest ne nas, tebe i mene, nego onog Milosava sa krivim nogama, i Janka i Marka i Trajka?
On treba da se zasniva ne na osećanju izazvanom zastrašavanjem (ne dam više da me plaše Bogom), na jednom veštačkom osećanju straha, nego na onom prirodnom i svesnom osećanju dužnosti.
Ja sam, veli, tako reći, juče rođenu svoju ženu sahranio, ali nadu svaku nisam izgubio, jer ne smem ni s Bogom megdan deliti i sebi samom život uskraćivati.
vetru na onim mačvanskim poljima; i dok zuje i rujaju rojevi oko njega i kruže jastrebovi nad njim, pa se ništa pod milim Bogom ne čuje do šum njihovih krila i ono zujanje, njega nešto guši i steže u grudima, da ga udavi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pismeno sam odgovorio da o svim tim stvarima ništa pod bogom ne znam niti pamtim. Pisao sam i starom fra-Anđelu, nekadašnjem mom instruktoru u fratarskoj gimnaziji i više-manje
Starac je bio vidno polaskan. Ipak, nije htio da s tim bude završena partija. — Eto, tako dakle stoji stvar s mojim bogom i s tvojim Bućkom.
Za nekim fantomom, za nekim tiraninom, ako već nećeš da ga nazovemo bogom. Doduše, bojim se da je tebi taj kome ti služiš i robuješ, neotkupivo robuješ, jer on sav izrasta iz tebe, baš iz tog
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Sad da me ubiješ, sinko, pa ti to ne smem učiniti ni ja, ni ma koji drugi sveštenik. A posle, i to vam ni pred Bogom ni pred zakonom ne bi vredelo.
— dodaje starac — da ne bih umro bez pokajanja i da bih sačuvao svoj grešni život, pomislih, da neće biti grešno pred Bogom, ako se zamolim Spasitelju za ove zabludše ovde, pa ih dovedoh u sveti hram i očitah im veliku molitvu svetog oca
Ne, kumim te Bogom... Pantovac ga samo gurnu levakom, pa opet produži, ne osvrćući se na njegovo očajno zapomaganje. Kad navrši trideset
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čim njega ugleda, reći će mu: — Čuješ, momče! Kumim te bogom i po bogu da si mi brat, kad te je bog namjerio sa tom sjekirom, osijeci ovome jelenu rogove i kutariši me belaja.
e, da sada počne tući zmiju, može biti da će ona izbljuvati jelena, pa i njega proždrijeti, a napošljetku ona ga je prva bogom zaklela i pobratimila, te smisli da njoj pomože.
sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: — Hodi unutra kod mene, zaklinjem te bogom živijem.
Ko te poslao da me za ovo pitaš, tako ćeš mu kazati, i hajde s milijem bogom. Sadrazan se s njim halali i vrati se natrag.
Pop se na to naljuti, pa će djetetu: — Hajde, dijete, s đavolom! — I ti, pope, s bogom! — reče mu dijete. Pošto se pop odmače od djeteta, predomisli se, pa će mu doviknuti: — Ne bilo ti, dijete, ono što
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
One me podsećaju na njihov svetački rad, a kroz njihova dela je razgovaram sa bogom. Kembridž je veliki hram posvećen traganju za večnom istinom; on je ispunjen slikama svetaca nauke.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Neće ti biti oprošteno dok se ovdje, pred ovim izranjenim raspećem, živim bogom, ne odrečeš svojih grijeha. — I povika: — Odričeš li se? Kaži: odričeš li se?
A graja, pokliči čuju se sve jače i jače: — Ubij pašče! Drž' ga! Ubij! Stara Stana moli i zaklinje svetinu živim bogom da ih puste: — Danas je dan proštenja, — veli, — On je dobar... Biće da je pijan!... Ali gomila već ne prašta ni njoj.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
da, kad je reč o Suncu, upotrebljavaju se zamenice muškog roda, radi veće jačine u dikciji, i zbog uporednosti sa Bogom i sa Sinom, o kojima se peva u prethodnim pevanjima.
Za Simu Pandurovića ova je strofa bila besmislena: Šareni prosjaci pod tvojom nogom rikali bi uzalud za Bogom, Osmeh bi ti razočaran i blag padao sa krsta, kao golub beo i drag.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
baš kao onaj đakovički bektaš što je na samrti podelio svojih poslednjih trista groša tekiji, džamiji i Dečanima: „pred Bogom jedna je vera prava — valjda će koja od ove tri pomoći meni grešnom pijanicu!...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
On potoku jednom reče „Ja ću s tobom, nećeš sam!“ Pitasmo ga: kud ćeš, brate? A on: „S Bogom!“ — to mu sve; O moru je uvek snevô... Da l’ je živ još ili ne?
Rečima se ne kazuju Jadi, koje nosiš sobom... Da l’ bar kažu suze naše Nad preranim tvojim grobom? S Bogom, tiče milopojno! S Bogom, gòndže uzorito! S Bogom, srpski vrli sine, S Vogom, Mito!
Da l’ bar kažu suze naše Nad preranim tvojim grobom? S Bogom, tiče milopojno! S Bogom, gòndže uzorito! S Bogom, srpski vrli sine, S Vogom, Mito!
Da l’ bar kažu suze naše Nad preranim tvojim grobom? S Bogom, tiče milopojno! S Bogom, gòndže uzorito! S Bogom, srpski vrli sine, S Vogom, Mito!
S Bogom, gòndže uzorito! S Bogom, srpski vrli sine, S Vogom, Mito! Ja mnidijah: ti ćeš meni Ono krajnje „S Bogom“ reći, Al’ ti, brži, brzo svrši, Ostavi nas hudoj sreći. Hudoj sreći?
X Seći trnje, čupat’ korov, Pa sejati čisto žito: To j’ pred Bogom i pred ljud’ma Uzorito, plemenito. Al’ s korovom i sve čupat’ Što je niklo samostalno: To ja nikad priznat’ neću
— Zastava se crna Na „Matici“ vije; Što potresa dušu moju To je još crnnje. S Bogom, stari druže, — Od sad grobnik tleni! Neka ti se bršljan dugo Nad grobom zeleni. »Starmali« 1886.
On se dugo ne premišlja već je ispusti: „Idi, ribo, s milim Bogom, idi u more! U moru je tebi život, kopno ti je smrt.
Zar ne znate, danas je venčanje, — Oh, stekla je muža bogatoga. S Bogom!“ — S Bogom! — Eto to san spio. Čudan sanak, jest’ tako mi Boga!
Zar ne znate, danas je venčanje, — Oh, stekla je muža bogatoga. S Bogom!“ — S Bogom! — Eto to san spio. Čudan sanak, jest’ tako mi Boga!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
San tunder. EVICA: Ja nisam ništa razumela što je ovaj gospodin govorio. RUŽIČIĆ: Sestro Meleagrova, bogom preobraščena v ćurku! Nebesna harmonija iz Ružičićevi usti preliva se.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Gazio me je!... Pa ubiću ga! To nikad nije ubiti druga; A ubit pašu, smrviti skota, To ni pred bogom nije grehota!... Ćut’... Neko dolazi!...
STANA: Pašo, ti nisi bog! SULEJMAN: Alah al alah!... Jemin alah! A bogom ti se sveta zaklinjem: Da ono nije glava njegova!... (Lupa u dlanove.) Uverićeš se sad!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ja idem u boj i sam gospod zna da li ću ce živ vratiti. Ako padnem, zaklinjem te Bogom da ovo ispratiš mojoj ženi... Kirilova odnesoše...
Ona to zna; neće ona reći više no što je. To njoj isplati, a ostalo neka ti je bogom prosto: popij sa družinom za moju dušu kod naše crnooke Sevde. E... e... ej, Sevdo, Sevdo, moja garava Ciganko!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Navodi se još okrenô, Kô da veli: S bogom, rode! P’onda ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kuju misli kako hoće — „Zavjet s neba!“ kažu, —, I kumira kom' se mole u boga prelažu. S ovim bogom koje čudo da prirodu blazne, Da po svjetu proklijaju zlobe mnogorazne?
sjem ujedineniji Upražljajas vsegda Vo svjatom pisaniji, Vsuje um moj vozvodih Postignuti tajnu, Rasuždaja o mnogih Bogom sokrovenu. Sto tridesjat ljeta Aki neka zavesa Pokrivaše vsegda Duha mojeg očesa!
Nije li drevnost svog Eskulapa nazivala bogom? Pa gdi je taj Eskulap? Vreme mu raznelo grob... Gle Mehadije put! Kako bolni jatama speše, Bolesti leče s’ jedne,
A suviše, evo ti se Ja zaklinjem višnjim bogom, I pričešćem samrtnijem, i očinim blagoslovom —” Progovara Sablja-momče: „Ne kuni se, Cvet-devojče, Zaklećeš se,
Ja nalazim da je pravo I pred bogom i pred ljudma Da se mladi milujemo.” Pogleda ga Cvet-devojče, Na licu joj vatra planu, Il’ od jeda il’ od stida,
ja najlepši; A pogledaj udavače Ti od prve do poslednje, Od sviju si ti najlepša: Ja nalazim da je pravo I pred bogom i pred ljudma Da se mladi milujemo.
A ja ti se, evo, kunem I zaklinjem višnjim bogom, I pričešćem samrtnijem, I mlijekom materinim, I očinim blagoslovom, Da ću tebe samu ljubit I do groba i u grobu
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Mi smo, Đuraško, bogom izbrani Za spasitelje srpskog naroda, Mi da služimo slobodu svetu, Mi da budemo njeni robovi — Ne orudije sramnih
Neg’ ovo troje... MIRA (kliče): Babo, ah, babo! RADOŠ: Ja nemam dece!... Nemam nikoga!... Bogom sam proklet, nemoćan, star!... (Radoš odlazi. Mira pada u nesvest.) BOGDAN: Za njime, Boško! Stanojlo, brže idite!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Eto, Krsto, moja slatka dušo, nešto ti popušti, a nešto ćeš i ti, Markane, moja slatka dušo, popuštiti, pa će, s Bogom, svakom biti pravo... Tako, djeco, Bog vam svaku sreću dao!... — Mijo, ne upleći se u moju dužnost!
Kad bijado' ispod Maslištâ, pa da ću 'vamo kroz Klanac, sretoše me dva Ciganina: „Pomozi Bog, Simeune! Šunj, kuda s Bogom?“ Poznaše me. Ja protrnu' sav, ama se brzo sabra'. Zviznu sablja sa Cigana polećeše glave, a ja obodo' ata kroz Klanac.
sedlo, šjede, pa se malo nasloni i oda'nu, a ja potego' ostragušom među pleći: — E, baš ja, Asan-beže, ništa pod Bogom živim ne znam, a vidim ne znaš ni ti. Jaši! Najbolje se, bolan, čojek more na golu konju odmoriti kad je zorli umoran.
Ode Bosna; ode vala, kô da je nijeste nikad ni imali! Tako će biti, kunem vam se Bogom živim, i moje vam suze neće pomoći!
(Svi ga gledaju zabezeknuto.) Zbogom, jazo! Zbogom, gospodini moji! Zbogom i ti, vuzle jedno vuzlasto! S Bogom ostajte svi i ne zamjer'te na eglenu.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
SEZ, 17, 117. Prema jednom i drugom penom imenu moglo bi se pomisliti da stoji u vezi sa bogom (ѕummuѕ deuѕ), gromovnikom Perunom.
L. lišće daje se kravama kad im trgne mleko, i tom prilikom govori se basma, u kojoj se l. Bogom sestrimi da bude »svedok« pri isceljenju krave (ŽSS, 125. L.
apostrofira kao »Bogom sestrica« (SEZ, 17, 177; ŽSS, 271; ZNŽOJS, 7, 1902, 163). Takav značaj ima, možda, i bosanski običaj da se na Jovandan
Očevidno, Čajkanović nije dovršio spisak naziva. — »Tri godišta je ljutika za Bogom pristajala, da ju primi među luke« (Šulek, južna Dalmacija). Kod Popovaca uoči Blagovesti nabere se a.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— veli Ždrale preko zalogaja. A Ilija veli Radi: — Idi, sine, popu: reci mu da dođe k bolesniku, da ga sa bogom pomiri — I vrijeme je! — veli Krilo, i nazdravi Iliji.
—A zadnjih dana neka Rade dođe k meni, poslaću ga biskupu na ispovjed; samome presvijetlome dano je da ga može s bogom pomiriti... Što misliš, a? A vi radite uvijek na vašu, po tursku ... A što ti je sa onom nesretnicom, Cvijetom?
Tako u poslu prođe još nekoliko dana, i najposlije brat i sestra namiriše se s bogom i pričestiše se. Odlučiše se na rastanku ostaviti majci od novaca samo toliko da se može proći za tri—četiri mjeseca.
— govori mu. — On o Uskrsu nikada ne propusti pomiriti se s bogom! Po podne u dućan došao je Ante Rajić, da se s njime posavjetuje. Otac mu se javi.
— reče i ne pogledavši ga. — Zašto? Zar se na me ljutiš? Reci! — Ne ljutim, ma... — Što? . — U nedilju bila sam pred bogom, — i prekrsti se. — Ne govorim ti ništa zla ... — Smućujete me... Grih je i misliti! Da bar prođu ovi veliki dani..
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mnogi iz taštine i oholosti. Zar je neko ovde u potrazi za Bogom? Zar neko traga za njegovim svetom? Zar će ovi izbezumljeni bolesnici, okrenuti svom svojom nutrinom ka bolestima tela i
Zaklinjem te Bogom, ne muči me!' Isus mu, naime, bejaše rekao: 'Iziđi iz ovoga čoveka, nečisti duše!' Zatim ga je pitao: 'Kako se zoveš?
Ilić, Vojislav J. - PESME
[MILANU SAVIĆU] Čestitam ti Novo leto, Na koje sam željno čekô Iako je osmi prošô Iako mi nisi rekô: „3bogom ostaj!“ kad si pošô. Ne znam kako živiš tamo, I da l' ti se svidi mesto?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
i mene digne, U vječno žiće blaženog svijeta, Gdje svake slasti proleće cvjeta, Najstražnje riječi tebi ću slati: „S Bogom o Mati!... s Bogom o Mati!...
s Bogom o Mati!...“ Tvoga života (ako l' se zbije) Svijeća da se ugasi prije, Tužnijem srcem, plačevnim okom, Uzdahom čestim,
SRPSTVO MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Šta je Srpstvo? Bokor cveća Od najlepšeg pramaleća; Bogom cveća mirisava, Miris mu je: stara slava!
Stanković, Borisav - TAŠANA
MIRON Svršeno je. Mrtav sam i idem među mrtve. Vi, tutori, čujte: Ja u ime duhovne vlasti koja mi je Bogom dana, popa Manasiju postavljam za starešinu vaše saborne crkve. Primate li?
Ona će te hraniti, čuvati, negovati. (Tašani): A ti, evo ti ovaj Bogom nakazani, ali za to Božji čovek. U amanet ti ga Božji ostavljam.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
treba za deset dinara; ako ti nasloni uvo na leđa, uzme ti petnaest dinara; a ako napiše dve-tri reči, koje niko pod bogom ne može pročitati, on ti uzme dvadeset dinara.
Moj profesor zoologije bio je bogom opredeljen da bude to i ništa drugo. Kao da je Usud, onoga trenutka kad se rodio, spustio ruku na nj i rekao: „Ti ćeš
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Istim putem da se vrati nazad?!... To više nije ni izdajstvo, već ludo samoubistvo. I onda, neka mu je bogom prosto!... Spuštali smo se sada, nadajući se uvek da ćemo naići na toplu hranu i hleb. Ali krš sve više osvaja.
mitra... čita. — Jest, jest! — odobravaju ostali. — More, idite s milim bogom, ljudi, šta se ovo radi sa mnom! — Slušaj, da je komandant hteo s tobom privatno da razgovara on bi te zvao preko
Petrović, Rastko - PESME
Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako. Neko plače u meni ko horovi u crkvi, Ko anđeli pred bogom neko plače u meni: ”Ima mnogo mostova do raja!“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka.
Kao da tvoj odnošaj s bogom postaje manje važan i divan, ako ide kroz mudrost seksualnu i apetit njegov, a ne preko srca samo tvog i misli.
U začeću, usnih samom, da granam život sa Bogom, Zbog nerazdvojnosti, u sramu, da leži sa mnom on, Da ja sam njegov zao duh, on meni duh svetao, Da nema neba nit greha
Šantić, Aleksa - PESME
Oživi mene, noći bogom dana! Stupi, i tiho preko mojih rana Položi tvoje meko, toplo krilo! Uzmi me, digni, i sa mnom odbrodi Negdje
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Očevidno, bogom se nije ništa objašnjavalo, njime se samo obeležavalo postojeće stanje mučan život ljudi koji su bili lišeni mnogih
U drugoj prilici, kad je Marko hteo da kazni krvnika Bećir-agu, mole ga oni koje je aga zlostavljao: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, pušti nama agu Bećir-agu, da nas Turci ne bi pogazili, sirotinju našu cvijelili.
je kombinacija dvaju suprotnih ponavljanja u pesmi Marko Kraljević i Đemo Brđanin; gospoda hrišćanska triput mole Đema: Bogom brate, Đemo Brđanine, tu nam nemoj objesiti Marka, neće rodit vino ni šenica, evo tebe tri tovara blaga!
a zatim triput mole Marka: Bogom brate, Kraljeviću Marko, objesi nam Đema Brđanina, evo tebe tri tovara blaga! Izvanredno je kao umetnički izraz i
To se moli, no joj ne pomaže. A kad viđe tanana nevjesta da joj molba više ne pomaže, tad se moli Radu neimaru: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi prozor na dojkama, isturi mi moje b'jele dojke: kade dođe moj nejaki Jovo, kade
Opet tužna Rada dozivala: „Bogom brate, Rade neimare, ostavi mi prozor na očima, da ja gledam ka bijelu dvoru kad će mene Jova donositi i ka dvoru
Često Miloš kroz prozor pogleda, ne bi l' mogô koga ugledati; al' ugleda Kostu Ciganina, pa ga poče bogom bratimiti: „Bogom brate, Kosta Ciganine, evo tebi tri dukata žuta, donesi mi jedan list hartije, list hartije, knjige
Često Miloš kroz prozor pogleda, ne bi l' mogô koga ugledati; al' ugleda Kostu Ciganina, pa ga poče bogom bratimiti: „Bogom brate, Kosta Ciganine, evo tebi tri dukata žuta, donesi mi jedan list hartije, list hartije, knjige bez jazije“.
Reče Miloš: „Jao moja majko! Jao Marko, bogom pobratime! Jao brate, vila me ustreli! A nisam li tebe besedio da ne pevam kroz Miroč planinu?
Zašt' ustreli pobratima moga? Daj ti bilje onome junaku, jer se nećeš nanositi glave“. Sta ga vila bogom bratimiti: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, višnjim bogom i svetim Jovanom, daj me poštaj u planinu živu, da naberem po
Zašt' ustreli pobratima moga? Daj ti bilje onome junaku, jer se nećeš nanositi glave“. Sta ga vila bogom bratimiti: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, višnjim bogom i svetim Jovanom, daj me poštaj u planinu živu, da naberem po Miroču bilja, da
Sta ga vila bogom bratimiti: „Bogom brate, Kraljeviću Marko, višnjim bogom i svetim Jovanom, daj me poštaj u planinu živu, da naberem po Miroču bilja, da zagasim rane na junaku“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Š njihove prilike i ja pojati pred Bogom učeći nudim se. OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA Duboka je voda slovo u muškome srdcu mnogobesedljivo...
Večernji Bogu prinos donese. TKO? Imenom kojim ti je volja, tim ga nazivlji: ako Bogom, ako gospodinom, Hristom li, ili ocem, tvorcem, zidarom li, vladikom, carem li, ili onim, koji je nedoznat ko je on.
i prostoriji, u toplu stojeći i ništa se ne bojeći da bi se što štropoštalo i pognjavilo bi nas, na dobru mestu, pred bogom se ovde stoji, a ne u dobokoj, studenoj jami...
I tu je u njemu boravio. Pak zakaza svome vilajetu da ga imadu bogom nazivati i tako služiti mu i poklanjati se, ka istome bogu.
Pak i on skrivi pred Bogom, hvale mu niučem ne izdajući: što su bili tamo iz Jerusalima u haranju donešeni crkovni srebrni i zlatni sudovi, on
Sažali se Mojsej, poče tužiti pred Bogom da bi odvratio taj gnjev mu od ljudi. Tadar zapovedi mu Bog da skuje od tuča zmiju na priliku onim zmijami i obesi [je]
Ovako reče Isusu: »Gospodine vojvoda, doista evo, ja sam taj čovek što sam zgrešio pred gospodinom Bogom Izrailjevim! Tako i ovako jesam to učinio; smotreh onde u plenu jednu krasnu novu šarenu haljinu i nađoh jošte dvesta
SLAVENI Kako su prvi bogoznanci od Jakova deda im Bogom narečenoga Izrailja proimenovati, te se svi zovu Izrailji, tako i od Hristova imena verni prozvaše se Hristjani.
A Vi, koji ste sveštenici, što služite pred gospodom Bogom svetu leturgiju, zaplačite se i pomolite se za sviju njih...
Gospoda, od siromaši pahora, i sam car s vojištani mu, i živu se! A pak zlobe ih i globe. Eda neće so toga džebap pred Bogom davati? Kad su jedno u Boga, a njegovi ljudi, mali i veliki, jedno su mu na očiju — ta mu car ta mu prosjak.
i salandare da nas pominju i grehove nam opraštaju; ako li oni za nas ne mare, ni odslužuju što im se daje, oni će pred Bogom za nas odgovor davati. Mi smećemo našu krivicu s naših leđa i oni se je prihvataju...
oskudne i odrpate sa šegom držati — nije li to isto na ovom ljudskom sudu, ko bi se upametio, osudno, a kamoli pred Bogom?