Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Prostremo čoju po lepom astalu, ispravimo evangelije i bogovađski velik srebrom okovani krst. Sad nastavimo raditi, što smo u Voljavči počeli, tj.
” I odma je otišao. Otac kaže: „Veće posle za njega nisam ništa čuti mogao”. Ovaj isti bogovađski iguman Žarko u 1804. godu, kad smo na Vračar izašli, bio je i on onda kada je Karađorđe pošao uveče, na neku veru
Stanoje Glavaš hoteo je silom da mu sa junkaša skine. (Ovu je ćorbaltu tj. tupu sikiricu iguman bogovađski i za Turaka na sedlu o junkašu svagda nosio, ja dobro znam).