Upotreba reči boje u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Jastuci su bili iste boje, samo što su na njima ćoškovi bili bogato srmom izvezeni. Arhimandrit se podbočio na jedan jastuk, a u rukama mu

glavi je imao crnu kačketu, kao što je po unutrašnjosti Srbije stari praktikanti nose, kaput dugačak, bez dugmadi i bez boje, beše tako nešto nalik na sivo.

Obradović, Dositej - BASNE

Ako se u pomrčini boje da o što glavom ne lupe, i da u kakvu jamu ne upadnu, imadu razlog: neka se boje i čuvaju. Ako li se pak plaše da što

Ako se u pomrčini boje da o što glavom ne lupe, i da u kakvu jamu ne upadnu, imadu razlog: neka se boje i čuvaju. Ako li se pak plaše da što u mraku ne vide, ludo misle: šta će viditi kad se u pomrčini ne vidi?

Vrlo je zao običaj plašiti decu izmalena, tako da potom u dovoljnom vozrastu boje se svašta i uklanjaju se od stranih ljudi.

i svakog nevaljala posla, koji biva sebi ili drugomu na vred i štetu, toga ih je potreba učiti da se i srame i boje. No o ovom smo i na drugom mestu opominjali, koje za dovoljno nahodim.

” A navlastito kad živu pod mudrim i zakonim pravljenijem, gdi se ne boje nasilija i nepravde. Kad su razumni i prilježni domaćini da imadu svoje potrebe, jedno prosto jelo njima je i slađe i

u narodu, znajući da ćedu bogu i buduštim rodovom otvjet strašan davati, nek ne paze nikom atara, i neka se ne boje niti stide božje istine i pravde, neka govore bez pristrastija, neka bodarstvuju kakove će se knjige deci davati, a oni

opštestvu celoga naroda nego kad neobuzdana zloba otme mah i kad razvraštenonaravni i zli ne samo što se ne stide i ne boje, nego jošte dižu glavu i ponose se u svojim prestupljenijam.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

da to nije prevara, no da naši nisu pogodili na koje će mesto one begove dovesti, i da se oni nikakve prevare ne boje. Dok ja toliko reči izgovori̓, a oni svi prekidoše molitvu, i već na konjma. Izjâsmo i ja i Čupić.

Vrati se Čupić i ode; ja sam ostado̓, samo jedan momak, Ivan Bugarin, nosi dva pištolja za pojasom. Sad oni se boje da momak ne ubije koga, a neće da mu puške uzmu, valjda da me ne plaše, no kapetan novski dotera konja blizo, pak reče:

te parama ucene, zato sam ja metuo više Turaka, da te od nji̓ čuvaju; a opet porodice ona četiri bega ne veruju nama, boje se da mi tebe ne pustimo, a njini begovi ne ostanu u ̓ajdučkim rukama, zato je mnogo oko tebe, jer i oni šalju svoje te

On dade im veru, da se ne boje, no samo mirno u gradu da sede, i tako i̓ u tom primiriju ostavi.) Sad, 1805. pred jesen, dođe Đuša Vulićević u

Pošlje dva momka da i̓ nađu na brdu i pozdrave, i da i̓ na veru dozovu, a da se ništa ne boje. Ovi momcima odgovore: da oni neće doći, i vospozdrave Vrbicu, da i on gleda i, što pre može, pobrže ruča i da odlazi,

A znajte i to, da se oni (Turci) i svoje senke boje, a ovo što sada čine, ako je sve istina, to će im se izvideti i oštrije preporučiti da takva zla ne čine, jerbo naše

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Jest, more, jest! — odgovori Purko. — Upitajde ga je li vera da neće biti kavge? — Aha, boje se! — reče čiča Mirko. — Imaju i koga! — dodade Ćebo. — Ako neće, more...

Dučić, Jovan - PESME

Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta... A strašna međa šta znači, Što deli pokret od mira?

na ove bregove, kud koje Padate, o srca, kao vihor vila, I sunčate tamna i velika krila, Bezumno pijući sve zvuke i boje. U muzici svega što oko vas teče, Sva ste uvek puna samo večitoga, A mrete, o srca, srca!

I postavlja boje s večite palete Na vrh dojki i na usne nasmešene; Tka mrežicu oka punu zla i sete; Prede vlas i giblje talase i

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

i jedan zimski kaput sa olinjalom jakom od krzna i rasparanom postavom, i naposletku jednu veliku zimsku maramu kafene boje sa dugačkim fronclama. Sve je to skinuto s kola u prisustvu putnika i uneto u kafanu.

Juca je umela dobro da kuva, a Melanija da kritikuje jela; Jula je volela haljine otvorene boje sa cvetovima, a Melanija je uvek nosila haljine zatvorene boje.

da kritikuje jela; Jula je volela haljine otvorene boje sa cvetovima, a Melanija je uvek nosila haljine zatvorene boje. Jula je rado provodila vreme u bašti, zalivala i plevila, a Melanija je gledala samo svoje kaktuse i romane.

»Kad god ide Melanija u crkvu, uvek zove i moju Julu, a neće sama da ide; samo da se vidi kako je ona gospodske boje, bléda, a moja Jula zdrava pa rumena k’o što je bog dao.

Kad pomislim da će Sve to biti moje: Zulove i šnekle I to belo lice Roznforb-boje! Ah, ljubazna Julo, Sve će biti moje! Sve će biti moje!

Šaca je bio sav blažen kad je čuo zašto ga zovu. Odmah obuče dušanku višnjeve boje, veza svilenu pošu oko vrata, a prema tome i ostalo odelo nije bilo postidno.

Mlada žena, u čistoj cicanoj haljini otvoreno plave boje sa belim bobicama, ustade brzo, i pripreti nestašnom mališanu koji držaše obe šake pune prašine. Putnik je pogleda.

i meša je sa šumom uzlelujane ritske trske i psovkom čobana, koji psuju ritske komarce što se ni zapaljene vatre ne boje, nego nasrću. A putniku dođe malo lakše.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Mica i Alka lepo izgledaju, jedna crnpurasta, druga plava, zlatokosa. Kad se uporedo šeću, protivnost boje krasotu im uvećava.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

a još danas klanjaće se oni meni svi kad kraj njih budem prolazio, ti mali sitni i ništavni ljudi, koji se tako boje rata i koji još sutra mogu postati moji ponizni ordonansi i posilni, moje ponizne sluge.

A suton se spuštao i boje se gubile postepeno dok je on bijen po čelu i obrazima onim šašljikama, sav izgreban, žurio, lomeći kukuruze između

Afrika

Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda. Njina vrlo široka peraja, koja im u vazduhu služe kao duga krila, boje su zarđalo crvene, dok je telo sivozeleno i skoro providno. Let im je najmanje od po sto metara.

Galebi sve tamnije boje. Čitam istoriju Afrike, u toku svih doba. Kad čovek misli na urođeničke zemlje, zamišlja ih da su one upravljane samo

Gledajući akvarele na kojima sam zabeležio čudni indigo bubua ovih crnaca što su na brodu i druge boje njinog tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli

bubua ovih crnaca što su na brodu i druge boje njinog tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju tamu?

Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja. Svet ćutljiv izležava se dugo na krovu u pižamama.

uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).

Na pokrivenoj pijaci lečnik prodaje gomile korenja, bregove đinđuva, afričke šafranske i indigo boje. Najfantastičnije voće, Kupujem jedan divan kalbas (činiju) od mekog drveta, na kome su pirografisane ptice u spletu

Obale i plaže Tabua pojaviše se žute kao zlato između zelenila rastinja i blede sinjosti mora. Najpre najnežnije boje, zarđalo crvene, ljubičaste, sepija, i svi tonovi zelenog, stapale su se iza nekoliko nevidljivih vazdušnih velova

Time počinju Obale Slonovače. Ali što im se brod više približavao, boje se sve više rastresahu: beskrajna niska žuta plaža, odmah pod gustom šumom kokosovih, zejtinjanih palmi, drva žutih i

Takvi jure biciklima i liče na one šimpanze koje pokazuju po cirkusima. Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led.

Pogađa se da je sed, dežmekast, kože izborane klimama. Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi, sve do laguna koji blešte.

Zidovi ove kolibe su išarani motivima šafranove boje, i na vratnicama, koje se odmah zatvaraju ispred mene, naslikana je glava polu bivola a polu ratnika sa ogromnim

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

A u podrumu ima devet stotina akova. MIŠIĆ: Tako su ponajviše stari ljudi, sve se boje da neće im stići, a to je zato što ne mogu da rade kao što bi želili.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Pešadija je, te godine, bila, prvi put, uniformisana, pa je, izdaleka, imala boje cvetnih leja. Na to malo, kamenito, dvorište došli su dakle Engelshofen i Garsuli, gde ih je već čekala grupica

je, toga dana, obukla rođaku u plavu, svilenu, krinolinu, na kojoj je imala kecelju, isto tako plavu, ali bleđe boje. Bila je utegnuta u prslučić od rumenih, somotskih šeputa, a držala je crnu lepezu u ruci.

On je sedeo na tronošcu i mirno pio iz čuture, koju mu Đurđe prinese. Veli, treba da se smire. Da se ništa ne boje. On može da izdrži dugo na konju, pa će izdržati i čamce, kola, i zatvore. Nije bio mučen u arištu.

Osmeh veseo. Ali su se naročito njene oči pamtile, dugo. Bile su boje ćilibara, jako okrugle, a oko crnih zenica imale su krugove kao da su krvavi.

Preletao je pogledom, i nehotice, niz njena leđa. Niz njenu kosu boje kestena, niz njena pleća razgolićena, prema običaju onog vremena.

Međutim, držao se oholo, kao nemački oklopnici. Njegove velike oči posmatrale su Isakoviča, hladne, boje morskog peska. Njegov nos je bio krupan, kao i podvoljak, čoveka koji mnogo jede, i, pri jelu, mnogo vremena provodi.

A gledala ga je krupnim zelenim očima. Njemu se učini da su joj duge trepavice boje pepela. Bio je toliko poražen tom lepotom, iznenada, da je kao poludeo pomislio da bi to bila žena, vredna zagrljaja i

Imao je tog dana na glavi novu, tek napudrovanu periku, a bio je u novom, versajskom, fraku, od velura, boje vina. Imao je crne svilene kilote tog dana, na svojim debelim nogama, koje su se činile, za trenut, tanje nego inače.

Podbuo od vrućine, sa licem zamišljenog čoveka, Kajzerling je posmatrao oficira, dva‑tri minuta, svojim očima, boje peska, mirno. Pročitao je, kaže, kapetanov izveštaj, o lazaretu. To je zasada dosta.

pakla ljudskih uspomena – reče joj da je lepa, ali da bi bila još lepša, kad bi imala krupne, zelene, oči, a trepavice boje pepela. Isakovič joj to reče, ni sam ne znajući šta govori, a sa prizvukom podsmeha.

Žali što se ona izlaže sramoti, zbog jednog udovca, koji ne ume da voli, ajlugdžija. Ne postoje trepavice boje pepela.

ni njegova žena, koju je sahranio, nego neka, nova, poleguša, sa ovog puta; neka drolja sa zelenim očima i trepavicama boje pepela. Gospoža Evdokija poče da se trese od prigušenog plača.

Teodosije - ŽITIJA

Koliko li oni koji su lenji za milostinju i koji Bogu preko siromaha po mogućnosti ne ugrađuju treba da se boje stojanja s leve strane i ubrajanja među koze i rečene pretnje: „Nemilostiv je sud onima koji nisu učinili milosti!

od obilja doma milosti tvoje i da iskipe miro blagouhano, kojim će umastiti duše i lica slugu tvojih koji se tebe boje.

Neka svi razumeju silu tvoju i neizmernu milost, i koliko si dobar po datelj onima koji te se boje i koji čuvaju zapovesti tvoje.

Koliko je dobar Bog Izrailjev pravima srcem, koji smirene uzdiže na visinu i daje milost onima koji ga se boje sada i u dane veka vekovima! Zar se nećemo zadiviti ovome?

I ako bi neko od bačenih imao koga od svojih, ili ljudi koji se boje Boga, obilažahu onu reku, tražeći ga da li ga je voda gde izbacila, da ga uhvativši udostoje ljudskoga pogreba.

strašnim stenjanjem stade vikati na odru, jer Gospod koji je blizu pravedne molbe, da usliša molitvu onih koji ga se boje, posla anđela ljuta da ga ubode posred ljutoga srca njegova.

brigu ne samo o ljudima nego i o malim životinjama i ptićima vranim, kada ga prizivaju, a koliko će pre one koji ga se boje i koji čine volju njegovu uslišiti, i dati dobra onima koji mole u njega!

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kadšto se dobija utisak da se boje fakata i stvarnog stanja. Imaju osobite naklonosti prema svemu što je tajanstveno i prema legendama i veoma jaku težnju

Kadšto se dobija utisak da se boje fakata i stvarnog stanja. Imaju osobite naklonosti prema svemu što je tajanstveno i prema legendama i veoma jaku težnju

Naročito je u Galičniku divno pogledati malu, ali zdravu i rumenu decu, potpuno obučenu u odelo višnjeve boje: „čakšire“, „zobonče“ i „dolama“. Svi delovi ženske nošnje su iste zatvorenocrvene boje.

Svi delovi ženske nošnje su iste zatvorenocrvene boje. Naročito su karakteristični vezovi na košuljama: ceo rukav od ramena je osobito lepo izvezen šupljikavo, sa

Osim malog kvadrata u sredini, sva je darpna ukrašena vezovima višnjeve boje. Na novijoj darpni se postepeno uvećava kvadrat (belo polje) u sredini, dok izvežene ivice postaju sve uže.

Nosi se na glavi i spušta se preko leđa. Krut je, od grube vune višnjeve boje, sa crvenim resama pri dnu: često je potkićen belim i sjajnim đinđuvama. Sokaj nose samo neveste, i to prve tri godine.

Dosad se naročito održao kod Mijaka i kod Golobrđana na levoj starni Crnog Drima. Višnjeve boje su i čarape i pojasevi. Pojasevi su kod mijačkih žena kraći i spretniji nego u ostaloj zapadnoj Makedoniji.

Na glavi je kupovna mahrama, obično sivkasto-zelene ili zelenkaste boje. Devojke i neveste se o praznicima dosta neukusno ukrase: mesto „dolaktice“ nose tada kupovni jelek, a oko pojasa su

Krpa, koju čine dva uska komada materije, slična je „prevezu“ drugih krajeva. Uvek je crne boje, bez resa i bez ukrasa. Dakle je moravska ženska nošnja, kad se uporedi sa kosovskom, prosta i dosta neukusna.

preko kojih ovde-onde dolaze krečnjačke mase, i ona je sa ohridske starne iznad sela Koselja većinom gola i žućkaste boje, a sa prespanske strane pod žbunjem i šumom. Niža je i uža đavatska presedlina (1150 m), kojom vodi put za Bitolj.

Na nogama su samo opanci, a na glavi šamija, poglavito zejtinjave i zelene boje. Dakle isto odelo kao oko Vranja. Vredno bi bilo ispitati da li u staroj nošnji koja je istisnuta nije bilo veza, jer je

Plavi i smeđi sa belom kožom su kod njih sve ređi. Koža lica im je crno-žućkaste masti, kosa i brkovi crnosjajne boje, a oči crnkaste i smeđe.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

VUKICA: To bi, izvesno, bilo nešto neobično. AGNIJA: Ja sam uvek sebi zamišljala bračnu sobu otvoreno plave boje. Tom bojom bi se čak morali obojiti i zidovi, naročito plafon.

I zamisli sad u takvoj sobi bračnu postelju otvoreno plave boje, plav pokrivač i nebesno plave lopte na lusteru. Oh, bože, kako bi to bilo lepo: bračni par bi imao utisak da se

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

pridržavajući se za ogradu, popeti na skelu koja je odavno prestala da plovi i odatle, sve dok suton ne izjednači boje, posmatrati decu, brodove i ljubavnike. - Ova, ziher, leži na zlatu! - reče Nenad Čičak pridružujući mi se.

- Nije takav posao za mene, Atamane! - Ti, budalo! - pogledao me je očima koje su ponekad bile bez ikakve boje, ponekad plave, a onda kad je naleteo na onu nastavnicu, gotovo crvene. Doći ćeš ti već na to!

Sahranili su ga za pola sata, a oni koji su ga pratili razišli su se brzo kao da se nečega stide ili boje. Oko deset otac je prestao sa šamaranjem.

To je dovoljno da se spremimo kako treba. Rašida je ležala iskrenuta na bok u bikincu maslinaste boje i pokušavala da nauči Gretu hvatanju komadića šargarepe, ali Greta nije bila kornjača koju bi čovek mogao istrenirati za

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

koja poznata dama štogod htela kupovati, to je njega za savet pitala, i kad bi koja rekla da je njena haljina ili smesa boje po ukusu Šamikinom, to je bilo dosta. Novine, razgovor, predmet, to je sve bilo iz ženskog života.

Društvo gospodara Sofre nije jelo zeca, pa ni Krečar, koji je tu s njima; boje se od mačka. No jeli su teletinu. Kad je Šamika iz rezona popio „punš”, hoće sad „teja”.

caro meso, gen. carnіs) — vrsta poluprozirnog kamena ružičaste boje kasirati — razbiti, degradirati, ražalovati, razrešiti nekoga dužnosti kasnar — blagajnik causa litis (lat.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

I kad bi zatvorio oči, video bi bledu njenu kožu i grudi njene i oči krupne i modre, boje zimskog, čistog, večernjeg neba, koje ga nikad ne pogledaše mutno.

Ali mu taj znak ne dođe. Ona ga gledaše svojim lepim, modrim očima boje čistog, zimskog, večernjeg neba, mirno, kao da su se nad njima sjale zvezde.

što su bili isukali sablje i nosili ih gole preko kolena, odeveni u čudnovato seljačko odelo, ali istog kroja i iste boje.

Video je njene visoke, svilene potpetice i čarape, izvezene zlatnim cvećem, njena pleća i njena zrela kolena čak, boje bresaka, kad joj je pomagao pri jahanju, ali je govorio sam sebi da sve to nije kao u drugih žena i da bi ona umrla,

Vuk Isakovič bio je u tom trenutku lep, svojim grozničavim očima, boje starog zlata, i svojim pomodrelim usnama, pod garavim, zmijskim, opuštenim brcima, koji su za nju bili nešto tako

sa nekim belim stubovima, oni se rashladiše vetrom koji se jedva osećao, prijatan i lak, i nebom što beše celo jedne boje, blage i vodnjikave.

Malo docnije, ona opet pogleda svojim velikim modrim očima, boje zimskog neba, mirno i čisto. Bila je pri potpunoj svesti.

kao mrtva, vozila se sa njim, u kolima, ta jedina, mirisna i glatka žena, koja mu nije bila nikad otužna, sa očima boje mutne zimskog, čistog neba.

Stade tek onda kad dublje zagleda u oči gospože Dafine koja izdahnu, u dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog i čistog, koji izdaleka behu mali, ali koji su izbliza rasli i obuhvatali ga celog.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Još davno je zapaženo da devojke koje se boje da će ostati neudate i bez poroda sastavljaju basme i izvode različite čudnovate postupke „da bi sreću dobile, —

Muškarci se petkom ne šišaju niti briju a žene se ne češljaju. Ovog dana mnogi ne smeju da krenu na put jer se boje lošeg ishoda ili nesreće na putu. Trudna žena ne sme petkom da luži rublje jer može da se „nameri“ i pobaci.

Kada su svom detetu dali ime Zavid ili Zloba, oni se više ne boje da će mu nauditi zli duhovi jer im je dete ionako izvrgnuto zavisti, objašnjava Maretić.

Neka od ovih strašnih imena su Ognjen, Plameta (demoni se boje vatre i beže od nje). Ista logika stoji i u osnovi nadevanja imena kao što su: Žarko, Zažar, Sprža itd.

nož) koja se koriste u magijskim postupcima često su crne boje.¹⁰⁹ S obzirom na vezu crne boje sa demonima podzemnog sveta, a po principu „vatra vatru ne žeže“, ova boja je moćna

nož) koja se koriste u magijskim postupcima često su crne boje.¹⁰⁹ S obzirom na vezu crne boje sa demonima podzemnog sveta, a po principu „vatra vatru ne žeže“, ova boja je moćna kao zaštita od mračnih sila.

U ovom slučaju veruje se da se magijska moć bele boje, njena stvaralačka i spasonosna priroda prenosi na dete i štiti ga od zlih sila.

vrstu „pelena“ koje imaju apotropajsku snagu: bilo zbog načina izrade, materijala od kojeg su napravljene, bilo zbog boje ili zbog svega toga zajedno.

¹⁶⁸ Ureći se može pogledom, rečju („u-reči“), mišlju, željom ili nekim magijskim postupkom. Srbi se silno boje uroka. Mnogi stari pametari znaju da kažu: „Više je ljudi otišlo pod zemlju od uroka nego od svih drugih bolesti.

U Poreču se strogo pazi da pri dojenju ne padne na zemlju ni kap mleka, jer se boje da će onda porodilji mleko usahnuti.

³¹ Kolevka je često živopisno obojena, najčešće u crveno, i bogato je izrezbarena, a ove boje i šare očigledno imaju zaštitnu magijsku funkciju.

¹⁸ Jabuka, pa još izvezena koncem crvene boje, očigledno je znak seksualne zrelosti, signal kojim devojka momcima obraća pažnju na sebe kao udavaču.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

U kujni se nalazio sto pokriven mušemom na cvetiće, škripavi kauč i impozantni kredenac svetloplave boje. Postavio sam svoj detektor nasred stola i počeo da baratam oko kristalne kućice.

Njena kći ima majčine oči boje dima. U isto vreme, iz suprotnog smera, svake nedelje dolazi jedan mladi čovek vodeći za ruku sina, koji se klatari u

Isti oni pokreti, ista neskrivena drskost podzemlja; iste kućne haljine neodređene boje, izbledelog dezena, umašćene i prožete večitim kuhinjskim vonjem neopranog posuđa u umivaoniku...

— Piće za mladiće! Oh, Azra, da znaš koliko sam mislio na tebe! Obukao je svoje najlepše plišano odelo boje venecijanske magle i pogledao se sa zadovoljstvom u velikom ogledalu dok ga je lift spuštao ka recepciji.

), a upadljive boje i posebne krojeve odeće za putovanje zamenila, činilo se zauvek, jednostavnim sakoom i pantalonama od džinsa, i na taj

Matavulj, Simo - USKOK

Znajući pak da se Crnogorci najviše boje kletve, završi njom ovako: — Tako vam ovog životvorjaščeg i časnoga krsta, tako vam on uvijek pomogao, tako ga se ne

sa selom na sredini; dolina se spušta ka divnom Skadarskom jezeru, po čijoj se površini onoga časa preljevahu različite boje. Iza jezera nazriješe Skadar.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Najveći deo tih, kasnijih priča, skupljen je u prvoj polovini Bašte sljezove boje, a ima ih i u nekim drugim zbirkama.

II U predgovoru Bašti sljezove boje Ćopić kaže da se u spisateljskom poslu „ne može izmišljati, a pogotovo ne dobri ljudi i sveti bojovnici”.

neveselih dana već skoro pola vijeka, deda odavno nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje slez.

(Bašta sljezove boje) To plače samo zlo postojanja, nadvladano lepotom. Vođen intuicijom deteta, pesnik zna da lepota života nije u onome

Ko zna kakav je drhtur, koje prelivanje boje nateralo samardžiju da pređe u šapat! ... U šumovima prirode najviša je uteha do koje se može doći: U te trenutke, kad

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NANČIKA: Ako će na kokardama biti arhangel Mihail, to ja ne umem načiniti. ŠERBULIĆ: To nije nužno; samo srpske boje, pa mir. Ja mislim, to je dosta, gospodine Lepršiću.

Kad su naši preci ovamo prešli, imali su svoje sopstvene barjake i svoje sopstvene boje; no malo-pomalo sve se zaboravilo i izgubilo što je god narodno.

ŠERBULIĆ: To je lepo. Tako je lepo. Tako se možete zvati Plavetnićka. ZELENIĆKA: Ili Plavićka, od plave boje. ŽUTILOV: Helješen. I moje će ime biti Žutilović. GAVRILOVIĆ: A ne Žutilaj? ŽUTILOV: To je bilo, pa prošlo.

Nama se jasna zora otvara. Jošt je nužno poderati sve one aljine koje su stranonarodne boje. ŠERBULIĆ: Evo i gospoja Nančika ima zelenu. ZELENIĆKA: Ja se nadam od njenog rodoljubija da će je odma pocepati.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

se već jedanput neumestnog upotrebljavanja mitologije, ako ne želimo da nam proizvodi naši na odeću od sami zakrpa razne boje i materije sastavljenu, naliče.

U tom delu najviše poezije Njegoš je umeo da bude i veran slikar narodnog života, dao mnogo lokalne boje, živo, reljefno i verno, gotovo bi se moglo reći realistički slikao ljude i događaje, tako da kroz celo delo čitalac ima

koja je u lirici tako laka, gotovo krilata, ovde je troma i razvučena mahom u mlitave deseterce, bez pokreta, bez boje i života.

Stil je bezličan, sladunjav, bled, bez boje i bez izraza, jedva sa nešto tečnosti. Sa čisto književne tačke gledišta vrednost Bogoboja Atanackovića nije velika.

razdražen što mora da gamiže po zemlji i u prozaičnom svakidašnjem životu, da tavori u jednom hladnom i sivom dobu, bez boje i bez poezije. Vojislav Ilić rekao je docnije za njegovu poeziju: K̓o zvučne lire strasni zvuk, Očajno, strasno bruji.

Niko do njega u srpskoj poeziji nije bio toliko deskriptivan, nije unosio toliko i boje i slika u svoje stihove. Pre no što je postao pesnik bio je slikar (pod prvim svojim stihovima potpisivao se Đ.

I sva njegova živopisna, bojadisana poezija, podsećajući na talijanske koloriste koji su pisali sa toliko sjaja i boje, odaje slikara. Pored boje, kao i svi romantičari, on voli reč.

Pored boje, kao i svi romantičari, on voli reč. Kod njega ima prirodne i iskrene rečitosti, ali njemu nikada nije bilo dovoljno reči.

reči; nije u stanju da se izražava bez fraze i pompe; njegov jamb je živ i nervozan, metafore zasenjuju, epiteti zveče, boje blešte, kao doboši udaraju reči u kojima je nagomilan glas r.

Pored toga, pretenciozna mudrovanja, krupne reči bez stvarnog smisla, odsustvo istorijskog osećanja i lokalne boje. Ono što spasava ovu dramu pesničke mladosti Kostićeve, što joj daje relativnu vrednost prema poznijoj istorijskoj

U pripovetkama kao što je Dvadeset šesti, Poremećen plan, Tuđa krv, Katanska buna ima izvesnog realizma i lokalne boje.

On se ili ograničava na suvo i hladno pričanje istorijskih događaja, bez mašte, bez boje, bez poezije, bez osećanja istorijskog života, čak bez dovoljno istorijskog i geografskog znanja, puštajući s vremena na

Milićević, Vuk - Bespuće

zvijezde se trnule, pomaljale se telegrafske žice, nejasno drveće prolijetalo pored voza; polja dobivahu pomalo boje, ali još bijahu jednolika, nepomična i neprobuđena.

On je dobro znao da ga mrze i da ga se boje; njemu je ta mržnja godila i on se njom ponosio, govoreći o njoj sa rijetkim zadovoljstvom, pri čemu se na njegovom licu

Radičević, Branko - PESME

Dođi k nama, svak te rado čeka, Jer si, vidim, putnik iz daleka, Majka, seja za tebe se boje, Jer si samac ostavio svoje — No ljuto se mlada zagovori, Valjalo je da sam već na dvori, Zbogom sada, al' kad otle

jasne, Klepetuše nemam rado glasne, Niti vrela lako žuborenje, Ni cvetića miljano cvatenje, Niti oću s vukom biti boje — Ovo, brate mlađi, nek je tvoje.

Dođi k nama, svak te rado čeka, Jer si, vidim, putnik iz daleka; Majka, seja za tebe se boje, Jer si samac ostavio svoje... No ljuto se mlada zagovori, Valjalo je da sam već na dvori. Zbogom ostaj...

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić BAŠTA SLjEZOVE BOJE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić BAŠTA SLjEZOVE BOJE Sadržaj JUTRA PLAVOG SLjEZA 5 BAŠTA SLjEZOVE BOJE 6 ČUDESNA SPRAVA 9 TI SI KONj 13 POHOD NA MJESEC 18 MLIN

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić BAŠTA SLjEZOVE BOJE Sadržaj JUTRA PLAVOG SLjEZA 5 BAŠTA SLjEZOVE BOJE 6 ČUDESNA SPRAVA 9 TI SI KONj 13 POHOD NA MJESEC 18 MLIN POTOČAR 23 KONjSKA IKONA 29 RADE S BRDARA 34 MARIJANA 40 SVETI

VATRU 139 POTOPLjENO DJETINjSTVO 142 NEPOSTOJEĆA BAKICA 145 MAGARAC S ČELjADEĆIM NOGAMA 148 ZATOČNIK 151 BAŠTA SLjEZOVE BOJE Književniku ZIJI DIZDAREVIĆU ubijen u logoru Jasenovac 1942.

crni konji i crni konjanici, noćni i dnevni vampiri, a ja sjedim nad svojim rukopisima i pričam o jednoj bašti sljezove boje, o dobrim starcima i zanesenim dječacima. Gnjuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubijeg srca.

Branko Ćopić JUTRA PLAVOG SLjEZA BAŠTA SLjEZOVE BOJE Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo

Branko Ćopić JUTRA PLAVOG SLjEZA BAŠTA SLjEZOVE BOJE Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav neznajša u bojama kakav je bio moj djed, e, takvog je bilo teško naći.

Njegov spektar svodio se na svega četiri osnovne boje, a ono ostalo — to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je čiča dobre volje!

— Pazider ga, sva se bašta modri kao čivit. Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit.

nam je pričala o vuku, te živi ovako, te hrani se onako, dok će ti odjednom upitati: — Djeco, ko zna kakve je boje vuk? Ja prvi digoh ruku. — Evo ga, Branko će nam kazati. — Vuk je zelen! — okidoh ja ponosito.

Nisu tu pomagala ni sva trtljanja neumornog rođaka Save, djed je bio slijep i za boje i za sve cvijeće ovoga svijeta. Tuga da te uhvati.

neveselih dana već skoro pola vijeka, djeda odavna nema na ovome svijetu, a ja još ni danas posigurno ne znam kakve je boje sljez.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

nikad neoprana košulja virila je samo krajevima iz hrpe starih mintana, te su joj se videle čak i smežurane, bakarne boje, dojke...

Tako celu noć, a nekad svrati i na vesela, slave, proševine. Primaju ga svi rado. Nešto što ga se boje, a nešto što su kao više sigurni, kad je on kao vlast tu.

Kostić, Laza - PESME

Zapali srce moje, iz njega sinu zrak, kroz oka tvoga kamen drag prosinuo je blag. Pa i on je u boje razišao se ceo, još lepši šar je razapeo na listak ovaj beo.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: No znam da ste imali šta viditi. SVETOZAR: Duša valja, belila je dosta potrošeno, a tako i rumenila i boje za kosu. Jedna je tako navukla obrve, da mi se učinilo, da je na teatru. MAKSIM: A koja nije nakićena kao u komendiji?

Navranila kosu što može biti, ali zaboravila na zulufe. Ja, prost, zapitam je, odkud ima dvojake boje kosu. MAKSIM: Ta samo neka su spolja uglađene, samo neka je gornja aljina čista, a za dalje ne pitaj.

Najbolje se kod kuće misli rađaju. No vaše objavlenije nije dostatočno, tj. niste opisali kako izgleda, kakve je boje, veličine, sile itd. DOKTOR: Ja sam zato propustio, što sam držao da drugi niko nije taku stvar izgubio.

Lalić, Ivan V. - PISMO

(H 1966 — H 1968) PROLEĆE, KOTEŽ NEIMAR Zima je povukla hrtove Na svoja južna lovišta; Izlaze boje iz skrovišta I naseljavaju vrtove U irpi drevne mimikrije, Kad svaka boja je zelena, Jer sve je pupoljak;

sam na dnu mene Taj osmeh zadržanog daha, Što uspeo je da se zgusne Za trenut na dnu ogledala; Okom bez boje i bez zene Budućnost me je pogledala, Nemušto, mudro i bez strasti, Ko kućna zmija pod dovratkom; Ma da je sve u

spokojstva Onih što farme od vetrova kriju Za zavesom belokorih topola Što rastu i na slikama, gde sliju Sebe u namaz boje staniola.

orkestru, naglom Voljom trenutka izoštreno jasno U fokusu; to lice što se saglo Lako nad zvučno telo blagoglasno Viole boje tamnog meda; lice u ovalnom okviru duge kose Što ko da hoće da okrzne žice, Ovlaš, kad uvis krene gudalo se, Lice od

Voleli smo se. Sva su leta bila na broju Na prozivci u sumrak, kada se lastavice Roje i glasovima stanjenim vazduh boje U ljubičasto; a sva su bila nedovršena — Zato i besmislena osim kad su u nizu, Na jednoj niti.

jula Kada je letu pedalj do zenita, A hlorofilu aršin do rasula U metastazi žutila i ruja, Tamnije kada zelene su boje U vrtovima, a strnjika suva, Tamnija donja amplituda bruja Vetra što obnoć u vremenu duva.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

videlo se to po načinu na koji su zirkale unaokolo i krile smešak u prste, kako su isprobavale perikla sa loknama boje zlata u robnoj kući ogledajući se malčice iskosa i vrlo koketno — bile su to prave klinke od sedamdeset i dve godine,

Veverica tada odgovori: — Kao što ti je verovatno poznato, mi veverice obožavamo lešnike, a ti baš imaš oči boje lešnika... Moram da te pratim — to je jače od mene!

pokretom ruke popali sva svetla u kući i stan nam izranja iz sumraka lažne otmenosti, go kao žica bez izolirbanda, bez boje, mirisa i ukusa, tačno onakav kakav je već deset godina, ispregrađivan i iskrpljen, zašiven na sto mesta, a ipak tako

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Oblije plamen grlić testije boje hitaju. To je, u stvari, ljubičast rubac epilepsije, što goni testo preko tepsije, od kojeg cvile lonci, ormari, i

Mute se boje bistrih vokala. Jezik je mućak - bleskanje kala. Gradovi hukte. Gužvanje, rulja. Smetovi smeća. Navire kvarež.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ko se oženio, taj me posle psuje i proklinje; gdi sam bio na daći, tu me popreko glede, jer se boje da i njima ne lomim pogaču; te od svega ništa. Najviše je bilo ako sam pokoji batak ili pokoji kolač u džep spustio.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Žarko i Žuća u čudu stoje, pred njima blješte čarobne boje, smješka se vedri bezbrižni dan. Žarku se čini kao da sniva: kakve li tajne ljepote skriva predio ovaj, iz priča

Slikar mi Packo reče: „Evo saveta zlatna, nabavi četku, boje i dobar komad platna. Platno je prava njiva, po njemu četkom ori, zelene mrlje posij, nek boja prosto zbori, nek slika

Šaljem ti na dar crteže prve svoje, cvetova zbirku, ima ih razne boje. Zvončića evo, taj se ko nebo plavi, i ljutić tu je, žuti plamen u travi, ivanjsko cveće, u ruhu belom, bujnom,

Iskreno reci: olovkom kako vladam? Vrede li čemu sličice ove moje? Voliš li cveće? Jesu li čiste boje? Na kraju, deda, mnogo ti pozdrava šalje, želi ti sreću, radost i tako dalje unuka tvoja, izdanak tvoje krvi

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Zvuci, talasi hladnoće, vlage, boje ljudskih glasova prolaze između tih misli kao čitave vojske. Zašto tako lagano? Je li to san koji ih razređuje?

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

PAUNI Misli se da je mnogo pohote u kricima našim i u perju čije su boje gušće od bića zbijenih na dnu jaja, sa zavišću se priča kako duboko u ložnice zalazimo, no gledajte: mi samo

ima izlivenu od sirovog stakla utrobu koja rađa čim prenoći i otvori se vidicima utroba ostaje puna onih što se boje uspomena i zatvorenih soba i ne smeju da gledaju u sunce od stida okreću glavu kad vide vime i sunce koje proliva

tebi će se odazvati u vinu neka dođu s prstenjem i azdijom i nek se penju do dvanaest mojih zvezda i nek se ne boje noćas po deveti put da poginu!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Izvlače se leno, zakopčavajući polako odelo, kao da ne čuju viku komandanta puka. Ne boje se nikakve kazne više, jer vide da im sada predstoji najteža dužnost i najveća opasnost. Gore biti ne može.

Ljudi iz pozadine nemaju to osećanje. Njihovom životu ne preti opasnost, pa su učmali. A sada, one boje jesenjeg šarenila izgledaju mi izvanredno lepe i jasne, kao da ih je priroda naročito podešavala oku čovečjem.

Šćućureni iza topova i kara, vojnici su ćutali kao da se boje blizine onolikih mrtvaca, kojim je okružena naša baterija. Neko reče: — A onaj jadnik još maše nogom... — A boga ti!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ovako umoran, obučen u neke prljave, zatvorene boje, pantalone i kaput, sa crnim širokim prugama ozgo na niže, stajaše on posmatrajući selo, koje se, okićeno voćnjacima,

Krenula se u školu. Vreme bejaše oštro, hladno... Po celom nebesnom svodu navučen je sumoran pokrivač zagasite tamne boje, iz koga neprestano sipi ona sitna, vlažna, dosadna izmaglica, koja ukvasi čoveka gore od pljuska, a traje danima,

Ponegde je ova čista, bela odeća prošarana crvenkastim jabukovim ili kruškovim cvetom, te se boje lepo prelivaju, od čisto bele u crvenkastu, pa opet u belu kao sneg...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

vila kao Carigrad: Ljepše ga je sagradila nego Carigrad, Po njem pirge ispirgala kao Pirin grad, Načičkala kamičcima boje hiljadam’: Pa bedeme gradu gradi, čudom čuvene, Sve od silne konjske kosti i od junačke, Na ćoškove ljudske glave

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I ovde, bez boje tajne, ni jedne voćke nema, nebesne one boje, gorke i beskrajne. A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna

I ovde, bez boje tajne, ni jedne voćke nema, nebesne one boje, gorke i beskrajne. A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna i bela, na dnu je, opet,

Motori lupaju sve tiše, plovimo plašljivo i paralelno, prema Senju. More je boje mastila i sasvim mirno. Trokut Novog, Vrbnika i Glavine sad je pravo nad našom mrežom. Na brodu je tiho.

Ja sam iz Beča pošao u žaketu boje blago zelenih maslina, u cipelama belim, od kože jelena, sa šeširom crnim igrača tangoa.

Razgledam knjigu i vidim da se u njoj nalaze podaci o talijanskim pukovima sa kojima ratujem. Boje, oznake, oficiri, pa čak i poverljivi podaci o tome kako se koji puk držao pri polasku na bojište i vagoniranju u

U uniformi boje sladoleda. Prolazim kraj kafana, kraj kojih sam prolazio u detinjstvu, i raj Pozorišta, u koje sam, išao.

Smandrljao sam nekoliko fraza o tome kako u Petrovim pejsažima ima jedan zrak sunca dalmatinskog, koji se kroz boje sjaji, i kako našu zemlju, najposle, jedan slikar, naš, monumentalno vidi, pa sam se poklonio publici, i, kroz zadnja

Da damo tačnu sliku misli, što spiritualnije! Da upotrebimo sve boje, lelujave boje, naših snova i slutnji, zvuk i šaputanje stvari, dosad prezrenih i mrtvih. U formi to nije bogzna šta!

Da damo tačnu sliku misli, što spiritualnije! Da upotrebimo sve boje, lelujave boje, naših snova i slutnji, zvuk i šaputanje stvari, dosad prezrenih i mrtvih. U formi to nije bogzna šta!

Pomislih: kako li će me dočekati moj zavičaj? Trešnje su sad svakako već rumene, a sela su sad vesela. Gle, kako su i boje, čak tamo do zvezda, iste, i u trešanja, i u korala! Kako je sve u vezi, na svetu.

“ Njine reči su, katkad, teške i hladne, bez latinske čulnosti i boje; ali ovaj je nemački jezik neizrecivo nov, gibak i sjajan, kao, nekad, šina pozajmljena gotika.

Posle tri nedelje, sedeo sam kraj prozora i po ceo dan gledao taj čudni, lepi, zavejani gradić. Žute boje na čarapama žena, plave ćupe na prozorima, i crveni crepovi razveselili bi me.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ubrađena šamijom zatvorenožute boje. Lice joj tužno, puno bora, žuto; oči gotovo iste boje kao i lice, pogled izražava neku večito očajnu brigu; usne

Ubrađena šamijom zatvorenožute boje. Lice joj tužno, puno bora, žuto; oči gotovo iste boje kao i lice, pogled izražava neku večito očajnu brigu; usne tanke, malo modrikaste, uvek spremne za plač, iako

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Cela varoš zaustavi dah. Izgleda kao da se ljudi boje i da trepću, da time ne poremete opštu tišinu... Vidiš ponekog kako se provlači ulicom, vukući papuče niz kamenje, ne

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Svi ga vole i počituju, samo ga pomalo mrze ono nekoliko čapkuna u selu. Nego ga se i boje, pa mu baš ništa ne mogu. — Aha! boje ga se! Dakle ne ljubav i poverenje, nego strah i sila drži njegov režim!

Nego ga se i boje, pa mu baš ništa ne mogu. — Aha! boje ga se! Dakle ne ljubav i poverenje, nego strah i sila drži njegov režim!

Bajonetima se sve može, samo se ne može na njima sedeti! Aaaa... ovaj... a što da ga se boje? — Jer on je, znaš, malo, onako... starinski čovjek. Kod njega ti nema mnogo. Ne da on da rogovi prođu mimo uši.

A to se videlo i po njemu. Nos mu se tako jako crveneo da jednom umal’ zbog njega, ili bolje reći zbog njegove boje, nije glavom platio.

Od ove dvojice izvestio se o svemu. I slika ne beše ni najmanje ružičaste boje. Selo je bilo, tako reći, na rubu propasti!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Bio sam dete Godine hiljadu devetsto četres pete. Te godine — oh, sreće moje! — Dadoše mi olovku crvene boje, Crvenu ko krv kad se prolije, Ko zalazak sunca iznad Golije.

kristalnu rosu Što drhti u Kosmosu; Belice i plavice, Crvene, i kako već koje, Kupusne lude glavice Mrazeva se ne boje. U magli, nedogledno, Sve je isto i jedno.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Pigment, koji se pojavi na koži jeguljice, učini da joj leđa dobiju zatvoreno zelenu boju, dok je trbuh otvoreno žute boje. Telo se izdužuje, kretanja životinjice postanu življa; peraja se jako razviju.

Leđa, do tada zatvoreno zelene boje, postaju mrka, katkad crno-sjajna; bokovi i trbuh postaju srebrnasto beli sa metalnim sjajem.

Neke su od njih zelene, druge su crvenkaste boje ili mrko-žute, ili sasvim mrke. Pri rodnjaci ekspedicije su ih brižljivo proučili, raspodelili ih po vrstama i odredili

Taj je okeanski prostor pokriven raznim vrstama alga, ponajviša algama mrkožute boje. Po tome je i sama ta oblast dobila naziv: te se alge na španskom jeziku nazivaju ѕargazzo, pa pošto su to more

Zanimale su nas čudnovate promene boje mora, prema osvetljenju i organskim materijama suspendovanim u vodi; noću blago osvetljenje morske površine, sa

Rakić, Milan - PESME

PESMA 109 PESME 112 OBJAVLjENE POSLE PESNIKOVE SMRTI 112 NA KAPITOLU 113 TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE 114 JASIKA 116 PESME PESNIKU Gospod ti je dao svetu iskru.

U sobi će biti sumrak, blag ko Tvoje Srce, sumrak stvoren da se dugo sanja. Na oknima svetlim zablještaće boje U taj sveži trenut prvoga saznanja...

O daj mi, draga, da na krilo tvoje Položim glavu umornu, da sada Slušam. dok blješte na zapadu boje I veče kao crno krilo pada, Kao u školjci huku morskih vala U našoj duši, gde će odsad rasti Niz crnih beda i

KAO BAJKA Hteo bih jednu noć kad mesec kunja, Plačevan, kržljav, bez sjaja i boje, A zemlja ima setan miris dunja Što mesecima u prozoru stoje; I sve da bude tužno, sve da bude Kao da svuda ječe bolna

I ja vidim druge predele, i boje Druge, s puno sunca, s dve goleme vode, Gde šlepovi niski ukotvljeni stoje I brodovi puni u daljinu brode, Gde nad

To nad Večnim Gradom, kao mora, pada Teška tradicija bezbrojnih stoleća... TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE Taj ogromni mesec limunove boje Što ko avet luta nad gorama našim, Sipajući mirno hladne zrake svoje, Zašto ga se

TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE Taj ogromni mesec limunove boje Što ko avet luta nad gorama našim, Sipajući mirno hladne zrake svoje, Zašto ga se klonim i što ga se plašim?

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

), pa je nose proz gradske ulice usred podne tamo i ovamo. Ne boje se česti ni poštenju, tek da steku da se kami rane. KNEZ JANKO Bjehu li im kakve kuće, Draško?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ovlaš poveza se kratkom, svilenom i zatvorene boje maramom. U uši obesi one materine u rodbini nasleđivane zlatne minđuše sa velikim dukatom, koje su bile spojene

Na starom, malom i dosta izabanom poslužavniku velika čaša vode i u taslici nekoliko parčeta šećera, | dosta sumnjive boje. I po tome videlo se da taj šećer traje dugo, da se, osem njega, niko ne poslužuje njime, ne troši ga.

već gotova, opasana pištimaljem i sa velikim nanulama na suvim nogama, i čisto zaklanjajući svojim usahlim telom bakarne boje Sofku od radoznalih pogleda, pušeći razgovarala sa amamdžikom i, sa nekom nasladom, mešala turske reči, — Sofka čisto

Čak i sam on koliko je njih, kad bi prošle pored njega, zaustavljao. I srećan što ga se ne boje, ne strahuju, obgrljavao bi po koju oko stasa i metao joj | ruku na bedra, a osobito na jedar joj kuk.

Sofka je osećala da to oni ne čine što je se boje, što strepe, što možda oni ne bi mogli, znali i umeli svim tim, celom kućom i imanjem upravljati, nego da to čine stoga

Pandurović, Sima - PESME

ove svršiti mi treba Predstavom živom sna mladosti moje; Jer Bog nam šalje utehu sa neba Kad sveta ovog potamne nam boje. U PROLAZU JUČE...

Jer mi smo davno, verna draga, — je li? — Iskidali konce što nas vežu Za prostor, vreme, tonove i boje, — Lance života što zveče i stežu, – Jer mi smo, možda, sami tako hteli, Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.

Između očaja samoće i bede Života u društvu, života bez boje, Zar, draga moja, jedino ne vrede Časovi kad smo bivali nas dvoje Sami, pod nebom il’ međ četir zida, Predani uvek

U meni se jedna želja ovaplòtila: Ne da me vole — to je malotrajno — No da me se boje — to je ipak sjajno; Jer ne vlada svetom ljubav nego strah.

I videćeš, kad se malo budeš nagla, Da ničega nema. Proleće i cveće, I boje, i miris — ništa nego magla! Brzina sve ništi. Neka bude veća! — A šta je to što su nekad zvali sreća?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Prema ikonama uza zid bijaše povelika trpeza, zastrta zelenijem pokrovcem; za njia divan, također zelene boje, a rubovi mu i nasloni izrezano po ukusu prošloga vijeka.

Oružnica bi odsjevnula velikim blijeskom; po čađavom ševaru boje se prelijevahu, po prijeboju povješane aljine i stativo pred njim, kao da poigravahu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

). Poređenja za boje naš je narod uzeo iz svoje neposredne okoline, i to putem asocijacije. Ona mogu biti statička, kao: beo kao ovca,

— Smrt se parom ne kupuje. — Umri ja — umre ceo svet. — Mrtvi se zla ne boje. — Ko će danas izedenom jagnjetu pomoći, ako sutra kurjaku i kožu zdere. — Onako živi, da i posle možeš živeti.

skače skerlet — skupocena materija (čoha, svila ili kadiva) obično crvene boje skornje — čizme skrata — bolest nemanja apetita, bez bolova skratilo — v.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Ona pomisli da je to kuća kakvih pustaija, ali se nije strašila misleći u sebi: „Pustaija se boje samo bogati ljudi, a ja ih se nemam za što bojati; kazaću im da ću ih svašta slušati i | raditi za onu koru hleba što

đe riba vriskom trči, a dijete pišti i ciči, te svi u plač i u vrisku, a proročica ih stane ćešiti i govoriti da se ne boje, jere je to sjen đeteta, i iztrči na susret ribi i dijete primi.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Podsećajući ih, pišemo im ovo. Ako li se toliko samouvereni i besramni pokažu, pa se ni Božijeg ne boje suda, nego lepo manastirsko rastaču, nepričešćeni da budu dok od ovoga ne odstupe.

bezbrojno crnaca, tada i počeše uobičajene pesme pojati, oko prepodobnog tela, časno, i ispuniše rečeno: „Oni koji se boje Gospoda slave ga“. (Ps. 14, 4) Zatim i mnogi narodi dođoše pokloniti se njemu, i sa velikom počašću darivati pojanje.

Jer tako priliči onima koji su ugodili Bogu, da su i posle smrti svoje proslavljeni, ispuniće Bog volju onih koji ga se boje i molitvu njihovu uslišiće, „sačuvaće sve kosti njihove i nijedna od njih neće se skruniti“. (Ps.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

kako se iziđe iz grada, nama[h] počinju velike bašče, pune limuna i pomorandži, s prekrasni sozidati kameni i različne boje marmara ukrašeni domovi. Rekao bi ko, na[h]odeći se ovde, ne da je u turskoga vladenija ostrovu, nego usred Toskane.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kapci su svakojake boje i raspadaju se od starosti. Iz daljine se ta zgrada svakome činjaše lijepa, jer je začinja zelenilo, ali Bakonji ni iz

— Baš nije loše da se ove budalaštine razglase! — reče on fra-Tetki nasamo. — Naši se ljudi više boje jednoga mrtvoga negoli stotine živi.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima. NA MALOM TRGU Na malom trgu — nikog, čak ni trga. Ni senku čak da baci sinagoga.

SLIKA U RODITELjSKOM DOMU O ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što nikud ne idu.

Mamim još nešto u mozgu sa te slike: U dnu je crven krov, pa oblak, deo plota — Čas boje smrti, čas boje života. U DOZIVIMA Tu ste: topli dane, ribo u mulju, trsko Koja šuštiš od sunca u mom sluhu.

Mamim još nešto u mozgu sa te slike: U dnu je crven krov, pa oblak, deo plota — Čas boje smrti, čas boje života. U DOZIVIMA Tu ste: topli dane, ribo u mulju, trsko Koja šuštiš od sunca u mom sluhu.

O kako ćutiš pod tim drvima Gde ti je mesto kob odredila Da ležiš odsad sva pobledila Bez trunke boje koju krv ima. Još uvek si pod mojim negama: Pronosim stazom vodu kofama I kvasim zelen hum u žegama.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Od Aćima ne sme. Ustade i zakloni mu svetlost. Aćimovu glavu preli senka boje mlade brestove kore. — Zar ti ne želiš da vidiš unuka na samrti? Umreće ti i snaja.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Obe su iste boje i veličine, ali jedna iskri od radosti, dok druga plačno žmirka. Dečaci iz Ulice kestenova tada podižu pogled ka

Odbačena i sama, Bela žaba poče provoditi dane ogledajući se u vodi, nesrećna zbog svoje boje. Polako zaboravi i na san, i na pesmu, kad je, jednoga jutra, trže nečiji duboki uzdah. Okrete se i pogleda oko sebe.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

muklo sporazumevanje između ljudi i svetiljki; sad se navikao iako mu, ne retko, izgleda da zavisnost ljudskog ponašanja od boje upaljene svetiljke skriva naboj neke netrpeljivosti između čoveka i ulice.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Jer mi smo davno, verna draga - je li? Iskidali konce što nas vežu Za prostor, vreme, tonove, i boje, Lance života što zveče i stežu; Jer mi smo možda sami tako hteli Rad ljubavi nam i rad sreće svoje.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Prebrojte njene boje, pa ćete i opet uvideti da je svet carstvo brojeva“. „Da“, rekoše učenici, „tako je! On, učitelj je rekao“.

Beše to neka osobita vrsta morskog grgeča, srebrnasto-sive boje koja je na leđima prelazila u plavetnilo, a na trbuhu u beličasto; peraja behu riđa. Zaista, divan egzemplar!

Njena bujna kosa, kestenaste boje, vezana iznad čela purpurnom pantljikom u vidu dijademe, padala je zlaćanim svojim viticama na nežni potiljak i na

bolje prošle ni one fizikalne teorije koje su se bavile optičkim pojavama i koje su htele da, tako zvane, prizmatične boje, one koje se pokazuju pri prolazu sunčevog svetla kroz staklenu prizmu, objasne mešavinom svetlosti i tame ili

Na tom zastoru pojavila se jedna šarena pruga na kojoj se jasno razlikovahu sve boje duge, crvena, žuta, zelena, plava i ljubičasta.

Na tom zastoru načinio je Njutn malu rupicu i propustio kroz nju samo zrake jedne određene boje Sunčevog spektra, bilo crvenu, bilo žutu, zelenu, plavu ili ljubičastu.

Na tom zastoru nije se pojavio nikakav drugi spektar, već samo mrlja iste one boje kakvu je imao svetlosni zrak, propušten kroz rupicu u prvom zastoru.

Svojim opitima odgonetnuo je Njutn prirodu Sunčeve svetlosti: ona je sastavljena iz zrakova razne boje i razne lomljivosti; ta različita lomljivost je uzrok zašto se Sunčevo svetlo pri prolazu kroz prizmu razdvaja u svoje

ta različita lomljivost je uzrok zašto se Sunčevo svetlo pri prolazu kroz prizmu razdvaja u svoje elementarne zrakove i boje koje se pokazuju u spektru. A kako postaje belina Sunčevog svetla? - Ona nije drugo do mešavina svih boja tog svetla.

da to očigledno pokaže, Njutn je Sunčevu svetlost, rasutu njegovom prizmom u svoje elementarne boje, skupio opet pomoću sabirnog sočiva, i time dobio opet belu boju.

gore i dole, pa ako se brzo pokretao, onda su se na jednom te istom mestu zastora odmenjivale, jedna za drugom, sve boje spektra. Gledajući u to mesto, dolazile su mu sve te boje u brzom sledovanju u oko i izazivale utisak bele svetlosti.

Gledajući u to mesto, dolazile su mu sve te boje u brzom sledovanju u oko i izazivale utisak bele svetlosti. Sve su to bila epohalna otkrića u kojima Njutn nije imao

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ali kad sam pogledao kroz prozor i spazio veliki žut krst na crkvi, učvršćen na kugli iste boje, učini mi se: kao da vidim nasmejana ogromna usta nad strašno otečenom gušom.

novo, različno od njegovog, nepoznato: i priroda i klima, varoši i sela, i hrana i običaji i nošnja, sve novi oblici i boje stvari.

Najedanput crveni, žuti i zeleni kolutovi zatreptaše pred mojim očima, pa se sve te boje sliše u crno, i preda mnom grozan, crn kao ugarak, razjapi čeljust i puče užasan bezdan u koji kao da poleteh

Dole, na podu, plavio se ćilim pastelnoplave boje, a na mramornom kaminu kucao je starinski sat „kurante“ sa parom markiza što igraju minuet.

Na goblenu sa motivom pastorala i na ćilimu pastelnoplave boje zaigraše sunčane zrake. Onda čovek ustade, polako odškrinu prozor te svež i mirisan vazduh ulete unoseći zdravlje.

Taj pramičak koji menja boje, stalno podrhtava i liči mi na kakvog leptira, dok se sasvim u njega ne pretvori. I ja se mučim, i taman mislim sad ću

Oko njegovog dugog mršavog vrata lepršala je kravata sasvim crvene boje. On je bio visok, neiskazano mršav, sa crnim pokvarenim zubima među kojima se videla i dva tri zlatna, usnama i

Zatim, veliki stakleni prst crvene boje, sa krvavim telom, polete ulicom. I, pošto se sve desilo vratolomno brzo i prosto, kao da je obuzeta nekim strašnim

u grobNici, na čijem mermernom zidu beše ispisan stih Salamite: Ljubav je jača od smrti, i dok je ptičica jedna riđe boje kljucala crviće između kamenih ploča. — Da, dabome! To je mesto koje se ne zaboravlja!

mi, doduše, i kako-tako, do one krvave „Đurđevke“ koju smo đuskali punih sedam godina, ali neka se naši čitaoci ne boje: nećemo se mi na njoj nimalo zadržavati.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

se, u naknadu za onaj izvorni treptaj i za onu izvornu boju koji su mu oduzeti, drugi neki treptaj i drugi neki namaz boje. Poetske vrijednosti teksta prevode se u para-poetske.

Zar se, dakle, i heroji pod kožom tako malograđanski boje smrti? Sasvim logično. Jedno je javna smrt, smrt u punom ornatu, a drugo je sitna, privatna smrt.

od tog broja bio snabdjeven dugmetima iz novije partije, u svemu jednakima onim ranijim, tek za malu nijansu svjetlije boje. Ali i broj takvih ogrtača sa svjetlijim dugmetima penjao se na 13 764. Bolje sreće nisu bili ni s cipelama.

Ljudi se zapravo ne boje svoje banalnosti: oni se boje riječi banalnost. Ljudi se uopće najviše boje riječi, golih naziva za stvari.

Ljudi se zapravo ne boje svoje banalnosti: oni se boje riječi banalnost. Ljudi se uopće najviše boje riječi, golih naziva za stvari.

Ljudi se zapravo ne boje svoje banalnosti: oni se boje riječi banalnost. Ljudi se uopće najviše boje riječi, golih naziva za stvari.

Obrisao sam blatnjave mrljice i pošao dalje. A putem prema gradu mislio sam: Čemu toliko žure? Zar se boje da neće stići na svoj dio patnje i gorkih saznanja?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

upravljati, raditi vešto kao krmar krsmet — udes, sreća kuvijerta — krov od kuće kužina — kuhinja kulatast — mišje boje kurban — žrtva (tako se zovu obnovi koji se na barjam kolju i dele sirotinji) kurisati se — namestiti se kurtalisati

Petković, Vladislav Dis - PESME

Al' begaju zvezde; ostavljaju boje Mesta i daljine i viziju jave; I sad tako žive kao biće moje, Nevino vezane za san moje glave.

Al' begaju zvezde, ostavljaju boje. Pri beganju zvezda zemlja je ostala Za hod mojih nogu i za život reči: I tako je snaga u meni postala, Snaga koja

Umirahu boje, S njima duše ljudi i grobovi njini: Sazrevahu zvezde, al' da ih opoje Ne ostade niko, ni noć u crnini. I nesta planeta

Zemlju gde dan, vazduh i cveće miriše, Čije vreme nema budućnost ni sate, Gde su venci, boje — da l' tu zemlju znate? Da li znate i to da nje nema više?

Za osmehe ne zna lice tvoje, Pogurena ti se krećeš vazda, Tražiš tajnu i istinâ boje, Goniš tamu, al' te tama sazda. I šta vidi kad je čovek s tobom? Što za ljubav da imaš pogleda?

ove suze, krvi moje pune — Proći i pasti po pokrovu lednom, Na lice tvoje, što pobožno trune, Uneti izraz u linije, boje, Rastočit samrt i spojiti uze Života s dušom.

Od koga i kome? Poznajem dobro. Evo je. Evo me. O nisam znao da smo tako blizu. O nisam znao da si u tom nizu Boje i snova, svetlosti i duše. O nisam znao da sa svojim grobom Ja nosim sreću i sastanak s tobom.

SLUTNjA Nebo mutno, izdubljeno, kobno; Dan ubijen pritisnuo boje, Svetlost, oko; i mrtvilo grobno, Mir i strava oko mene stoje.

Znam ih. Al' ono što je meni dalo Veliki vidik i nebesne boje, Danas je nešto neznatno i malo, Nešto što mislim da i nije moje.

Dolaze dani i noći bez jave. Sad ne poznajem izraz božjeg sveta I nemam pojma za misli i boje; Nebo i zemlja više mi ne smeta, Kao ni ljubav, k'o ni rane moje.

Kada ispustim i te oči svoje I srce, što se u kamen pretvara, Vreme, i veze prostora, i boje, I san života, iluzija stara, Pašće, k'o sada mrtvo more što je Palo na groblje, večno ga odmara.

Izgleda da su misli, želje moje, Postale senke, neka vrsta tame. Moji su dani danas jedne boje. Vidim da danas više nemam neba, Da moje oči za njim i ne mare; Vidim da meni još jedino treba, Da gubim mirno sve

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

nego onaj sa pekarevim kolima, - rekao je i dodao: to je zato što ste ovde upotrebili neka sredstva za brže sušenje boje.

pohvale o mojoj privrženosti prema njima i njihovoj Akademiji, koje sam, kako su mi tvorili, zadobio svojom borbom za boje Adelfija na atletskom polu, a to je bila jedna posebna vrsta iskustva.

Mislio sam da ove boje i grbovi imaju neko značenje i pitao se, nisu li i oni, kao i stara univerzitetska zdanja, spomenici starih tradicija

Helmholc je snagom svoga uma osvetljavao smisao eksperimenata, a oni bi nam onda blesnuli kao što blesnu briljantne boje cvetnog vrta kada ih osvetle sunčevi zraci koji se probijaju kroz oblake i razbijaju tamne senke koje prikrivaju

visok i prav, rumenilo mladosti zračilo je sa njegovog lepog lica, a čelo su mu krasili pramenovi kose čiste zlatne boje. Činilo vam se kao da gledate mladog ser Valtera Skota.

Posle nekoliko dana pojavio se u lakim žutim kočijama sa dva divna ždrebca boje tamnog kestena, divan primer njegove ergele za priplod konja. Sijali su se kao stara mahagonija.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Plamen je nešto popustio, — tek se nadnio nad žeravicu. Ali ipak izgara se i zadušljivo je. Lice im je kao začađivalo, boje od gnjile masline; niza nj cedi se znoj, izmešan s novim uljem, i po obrazu se preliva.

Ne ljube se niti zdrave; kao da se boje da time u ovome nedostojnome mjestu oskvrne svoja vrela osjećanja. Iza njih stoji mladi sudac; službeno prisustvuje

Između dvije svjetlosti lijepo se odbljeskuje njena prikladna glava; trpeljive oči smeđe su zatvorene boje, ali crne obrve i trepavice daju im tamni i umireni izraz.

pitominom dižu se visoke goleti, krcate potočina, špilja i gudura, čiji se vrsi ljube s natuštenim nebom olovaste boje, koje je boje i zemlja gdje se teško živi, a otkuda su nju dolje u grad doveli.

dižu se visoke goleti, krcate potočina, špilja i gudura, čiji se vrsi ljube s natuštenim nebom olovaste boje, koje je boje i zemlja gdje se teško živi, a otkuda su nju dolje u grad doveli.

A kad parobrod zaplovi otvorenim morem tamnije boje, potraži djevojka Lazu i, zbliživši se k njemu, u šumu i vrevi čeljadi, umiljato mu reče: Ovde nemam nikoga do tebe!

Tako časom ćutke sjede. A zimnji suton već je pao i na samo more. S jedne strane sure boje prekomorskih brdina postupno gube se u sivome mraku, a, s druge strane, pusta nepregledna pučina, neodređena, drhteći

Gledaju školjić Propad: leži kao neman na moru, kose hridine nadigle se nad pučinu, a ispod njih more je tamnije boje; izbočite stijene svijetle se u mjesečini, a gudure su u tami; vrh mu je sur, oduvijek go, samo što između procijepa

Mrtvac nauznačice leži između škrapa: kosa mu se rasula, na po otvorene oči uprte su u prostor, lice sure boje, kao i sve stvari uokolo, a kako ga more lagano podiže, čini se da glavom sebi zove.

On ih je u svetlosti dana gledao, ali u noći one su se pokazivale u drugim oblicima. Svetlost i boje kojima su one danju oblivene tama je pokrila i mesečeva svetlost oblila.

Kako danju mirno je u tome dvorištu! Ivo Polić razgledao je razne muzeje iz doba turske slave i veličine. Šarolike boje i oblici igraju mu još pred očima. Veliki veziri, paše, sudije, janičari, krvnici, roblje u kostimu...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

sujeverja“ kao što je „liječenje bolesnika“ uz pomoć ikona, pa „uzimanje ikona za krsne kumove“, sve do „struganja boje sa slike u pričešće“.

Otuda se ikona s naslikanim svecem i sama doživljava kao sveta. Otuda i boje uzete sa svečevih zenica imaju čudotvornu moć da slepome vrate vid. Eto, zato se i piju s pričesnim vinom.

U istoj su pesmi zvuci koje je Dučić nazvao svemoćnim sadržani u čistom bezglasju, a neodoljive boje i slike u samom srcu tame: Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje

boje i slike u samom srcu tame: Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta...

Pesnik u vučjem obliku, dok se dahom dotiče s nebeskim svodom, odeva se i u njegove boje, obvija se plavom linijom horizonta: „Od čela do pasa, i preko grudi, prevučem Liniju Onu dugu.

Prazan prostor u kome se pesnik obreo naseljavaju daljina i beskraj, razlivene boje i, odozgo, plava nebeska linija, udvojena u sopstvenoj senci odozdo. Obe su one „zanosne“.

Preovladavanje žute boje, vlažnotoplog, nežnog, fragilnog itd. predstavlja samo jedan postupak da se niz konkretnih pejsažnih pojedinosti,

Crna kao ponoć, zlatna kao dan, Maćuhica ćuti ispod rosne vaze, U kadifi bajne boje joj se maze, Misliš: usred jave procvjetao san! 2.

Lalića. A uživam u čitanju i kad takođe moram, zbog nastave, ponovo da uzmem u ruke recimo Ćopićevu Baštu sljezove boje. Ima tu nešto opojno što nas zapuhne kao neko iznenada iskrslo sećanje iz detinjstva.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Aranđel je tada - zagledavši se dublje u njene oči sa pogledom koji trne - video „dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog i čistog, koji izdaleka behu mali, ali koji su izbliza rasli i obuhvatali ga celog”.

Neka nam kao prvi primer posluži određivanje boje očiju. Oči Vuka Isakoviča - koje se srazmerno često pominju - u svim se slučajevima određuju kao žute.

oponirane su Dafinine modre, koje „imaju boju zimskog neba, hladnog i čistog”; odnosno, njene su „oči krupne i modre, boje zimskog, čistog, večernjeg neba”.

sintagme „boja zimskog neba”, i u ponavljanju njeno variranje, podstiče postepeno aktiviranje simboličnosti upravo boje očiju, koja je potencijalno već prisutna u jeziku.

Tada je Aranđel najpre u njenim očima ugledao „dva nepomična, modra kruga, boje zimskog neba, hladnog i čistog, koji izdaleka behu mali, ali koji su izbliza rasli i obuhvatali ga celog”.

254 Proces koji započinje imenovanjem boje Dafininih očiju i, preko bukvalizacije prenosnog značenja, vodi ka otkrivanju neba i simboličkog kruga u očima, to je

U tročlanom nizu golubovi su se našli najmanje iz četiri razloga: zbog golubije boje, slične „boji zimskog neba, hladnog i čistog”, što je i boja Dafininih očiju; kao ptice podnebeske, dakle opet veza s

Doduše, napola ugašen polu-trop „oči boje neba” ('oči sa bojom koja je kao kod neba') podrazumeva metaforično poređenje po sličnosti, ali ga je Crnjanski

Već samim tim što se uz nebo dodaju pridevi ono se počinje percipirati samo po sebi: „boje zimskog neba, hladnog i čistog, „boje zimskog, čistog, večernjeg neba.

samim tim što se uz nebo dodaju pridevi ono se počinje percipirati samo po sebi: „boje zimskog neba, hladnog i čistog, „boje zimskog, čistog, večernjeg neba. Na taj se način ispod boje očiju sve jasnije oseća jedna druga celina - nebo.

Na taj se način ispod boje očiju sve jasnije oseća jedna druga celina - nebo. Crnjanskom je stalo da sintagma „oči boje neba” dobije još i smisao

Na taj se način ispod boje očiju sve jasnije oseća jedna druga celina - nebo. Crnjanskom je stalo da sintagma „oči boje neba” dobije još i smisao „deo neba u očima”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Sreća ga je čudno služila da je izašao na glas, da ga se strašno boje i da nekako sačuva glavu do prvoga oslobođenja.

povod, krivica rezil — osramoćen, obrukan, ponižen, posramljen sahtijana — uređena kozja koža (obično crvene ili žute boje) seksana, sejsana — tovarni konj, konj natovaren devojačkom opremom serbez — slobodan, odvažan; slobodno, neusiljeno

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Uze platno, meša boje razne, Zasukuje veštu desnu ruku Nit’ je kome svoje misli kazô, Nit’ je s kime bio u dosluku.

Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. Ratar zorom urani, Ore, seje, vlači, A gorčilo beleži Gde će

Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi. »Starmali« 1882. IZ ŽIVOTA JEDNOGA LAVA I Tam’ u Baltimoru,

Neki te hule sa sveze tvoje I vele da si zvanične boje, A to je samo potvora niska — Ti si baš dokaz slobodna tiska.

Ja se ne bojim studeni tvoje, Ta glava j’ moja već tvoje boje (Nije baš sa svim snegovno stanje, Al’ na to ide njeno grušanje) — Pa nek nas oda još bolje sveže, Moj dragi sneže!

Nemoj ni ti drukče reći, Pa će svima biti pravo. Kad se nađeš s Petrom, Pavlom, Ne razbiraj koje j’ boje, Niti čekaj da te pita, Napred reci: Jest’, tako je!

Miljković, Branko - PESME

A boje? A zvukovi i miris? Mogu i da se ljube Al ne postoji ljubav. Događaj prepričan, Zakopani lelek i nenađeno blago stoje.

Tela čistijeg od izgubljenih reči gori Dan posle vremena kojeg se svi boje, Noć niz Bojanu otiče u tvoje Srce prodano nesigurnoj zori.

Krakov, Stanislav - KRILA

Crni bodljikavi pauci se kupali u moru, koje je možda bilo i plavo kao neč ije zaboravljene oči. U zraku se boje izgubile, samo je bilo jasno pijanstvo i radost. Grad i brodovi na moru bivali su sve manji.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Jasno se vide tela riba, koje lete ispred broda. Njina vrlo široka peraja, koja im u vazduhu služe kao duga krila, boje su zarđalo crvene, dok je telo sivozeleno i skoro providno. Let im je najmanje od po sto metara.

Galebi sve tamnije boje. Čitam istoriju Afrike, u toku svih doba. Kad čovek misli na urođeničke zemlje, zamišlja ih da su one upravljane samo

Gledajući akvarele na kojima sam zabeležio čudni indigo bubua ovih crnaca što su na brodu i druge boje njinog tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli

bubua ovih crnaca što su na brodu i druge boje njinog tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju tamu?

Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja. Svet ćutljiv izležava se dugo na krovu u pižamama.

uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).

Na pokrivenoj pijaci lečnik prodaje gomile korenja, bregove đinđuva, afričke šafranske i indigo boje. Najfantastičnije voće, Kupujem jedan divan kalbas (činiju) od mekog drveta, na kome su pirografisane ptice u spletu

Obale i plaže Tabua pojaviše se žute kao zlato između zelenila rastinja i blede sinjosti mora. Najpre najnežnije boje, zarđalo crvene, ljubičaste, sepija, i svi tonovi zelenog, stapale su se iza nekoliko nevidljivih vazdušnih velova

Time počinju Obale Slonovače. Ali što im se brod više približavao, boje se sve više rastresahu: beskrajna niska žuta plaža, odmah pod gustom šumom kokosovih, zejtinjanih palmi, drva žutih i

Takvi jure biciklima i liče na one šimpanze koje pokazuju po cirkusima. Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led.

Pogađa se da je sed, dežmekast, kože izborane klimama. Veče, ono naglo ekvatorsko veče koje pet minuta izmenja svoje boje po nebu, tako da je već noć kada prođe šest časova, spuštalo se patetično po šumi, sve do laguna koji blešte.

Zidovi ove kolibe su išarani motivima šafranove boje, i na vratnicama, koje se odmah zatvaraju ispred mene, naslikana je glava polu bivola a polu ratnika sa ogromnim

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ (u sebi): Ala je divna! U dýgu katkad pogled utone, Zanesen sjajem boje njezine, Pa tajnu kuša lepe prirode: Ko li je stvori tako divotnu?...

Ni nalik on!... Kô crne svile laki pramovi Povijala se kosa njegova, A usnice mu jedva gȁriše Svione malje boje kosine... Posle, i lica beše drukčijeg! To nije on!... Al’ gde je on?... SULEJMAN: A gde je ona?... Slušaj me, babo!

RADAK: Jasno se vidi, Iz sela Grocke amo dođoše, A vratiše se u Smederevo... VUK: Boje se potere... RADAK: Boje, Al’ mogu lako i zalutati; Jer je neznatna, Vuče, razlika Od one staze što, krivudajuć,

RADAK: Jasno se vidi, Iz sela Grocke amo dođoše, A vratiše se u Smederevo... VUK: Boje se potere... RADAK: Boje, Al’ mogu lako i zalutati; Jer je neznatna, Vuče, razlika Od one staze što, krivudajuć, Sa glavnim drumom sela

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Pa kako će tvoja molitva pomoći vojsci, kad ni mojoj levči ne može da pomogne. Sablju paši, moj popo, ne boje se Čerkezi petrahilja. — Zatim me gurnu laktom i reče mi poverljivo i polako: — Ne rugam se ja veri, već njemu.

Dim, što sam ga ja gledao, bio je kobne boje: crn sa naglim mešanjem crvenoga odbleska. Ovaj odblesak spočetka se silom probijao kroz gustinu dima, posle je bivao

Desnu obalu Morave sasvim su napustili, jer im je udobnije da se povlače levom — boje se, znate, da bi ih pri povlačenju desnom obalom Hrvatović napadao s boka, a na levoj obali pri povlačenju k Nišu s

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

LIII Đulići, Đulići, Slabiji i jači, — Poljupci, poljupci, Sad Duži, sad kraći! Poljupci se boje, Da ih ko ne čuje, — Ja svojima ne dam, Da brzo prohuje.

Da, — priroda j’ uvek ista, Velika je, divotna je. Razvijaju s’, prelivaju s’ Iste slike, iste boje; Kao ključem navijena Sva priroda čini svoje.

LXIII Oker, karmin, ultramarin, To su samo blede šare, Da su suze razne boje, Ja bih ot’šô u slikare. Molovô bih slike vedre, Sve što oku vašem prija; Mesečina kako j’ meka, — Kako zvezda

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

U takvim slučajevima i ove stare i starinske reči, iz slavenoserbskog zaborava, mogu još i danas imati boje, i opravdanja, i dovoljno snage; mogu zazvučati setno-starinski — bez plačevne i otužne sentimentalnosti u kojoj su se

u što svi stali, oružija sa pleći vragom dat morali; sise oni zmijeve sisati gone se, sa svih strana vražije napasti boje se.

Ribe v' vodah igraju se, svi za vesnu raduju se. O zlatoje poleće! Ribolovci ran' ustaju ne boje se hladnosti, mreže svoje sakupljaju, polni jesu radosti; na korabljah oni plove, po bistrini ribu love.

Ne gleda kad ljuba mene moja. Sva odela otvorene boje, Haljine i sve ću blistne svući, Plačno što je k’o i srce moje, Sav s’ u črno zavit i obući: Jer me ljuba i ne ljubi moja.

Muž je boje mrke Nosi paleto, Rado suče brke Kad pun vidi sto, O lutriji sneva, Svaku igru zna, A kod posla zeva Od teškoga

Tu će se tvom svakom udaru glasi odzivat, Kao kad zlatno pero zlatne se kosne žice. Nebesna luča nek’ ti čiste boje razgara, Nek ti rajskom rosom sokovi buje bistri; Anđeo ljubovi nek’ raspiri t’ oganj života, A zemaljska tebe ruka se

Jakšić, Đura - JELISAVETA

RADOŠ ORLOVIĆ: Boško!... Bogdane!... Sirota deca!... I sad se boje kletve očine... Neću vas kleti!... Neću, bogami... Kaž’te mi, evo, da se poturčim, Ponemčim, talijančim, arapim...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Od otvoreno plave boje tihano se prelijeva planinsko nebo u izblijeđeli, večernji sjaj. Sunce se lagano spušta iza mračastih brda oko Jajca, a

Bojić, Milutin - PESME

III Jer video sam sve u tebi tada: Sunca i sestre, matere i sene, Zvuke i boje, reč i drhtaj pene. U mozak moj je dah tvoj bio utkan.

Stvarajmo sobom vidike i boje, Svetove nove, no svetove svoje! Noćas za tebe samo želim znati. Te noći to sam samo reći znao.

Iz svakoga cveta hoću po kap jednu. Kidajmo ih! Ali niz je njihov večit. Ređaju se boje presvetle, pretamne I igre mirisa slatke i pomamne Kidajmo ih pre no izdahnuti htednu.

XIX Vaskrsnuo je jedan bokor svenut Pun vrele boje mladalački jasne, Ohol kô lepe kraljice iz basne, Rasuvši miris uzdisanja vrela.

Što mene za svog kumira je htela. I drhtao sam kraj raskoši što je Nudila svoje mirise i boje. I tad utekoh sav stidom obliven.

Nekad mirisom k sebi ste me zvale I bele liske za poljubac dale U čas kad reči i kad boje plene. A sad je tužno svud kud oko trene. O, jadni moji ljiljani i lale, Nemamo sunca. Treba da se vene.

Žud ludih noći kada razum staje Da spuste tebi na usne i kose I da usade u zenice tvoje Mirise, zvuke i zvezde i boje; I kô pobednik što gine na meti Uz šumni pljesak, kraj u njemu stečem I da ti njime pesmu sunca rečem Kad rastaviti

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Eto ti sad. Kako ona može da ide u srez po zvaničnoj dužnosti? ŽIKA: Nje se najviše boje predsednici opština. JEROTIJE: Ono, da je ona stroga, to priznajem, ali što ne ide, ne ide.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Kad se ponovo vratio detinjstvu i svetu, koji ga je u početku zaokupljao, dao je u Bašti sljezove boje (1970) mala, u dva ciklusa povezana pripovedačka dela od trajne vrednosti.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Malo pogrbljena. Zabrađena zatvorene boje šamijom da joj jače odskače i beli joj se vezena oko vrata bela maramica. Suva, pametna, stroga lica; očiju uvek jako,

Sa ključevima ide kapiji. Već ne obučen kao dečko, nego u malo dužim, zatvorene boje čakširama, u cipelama, mintanu zakopčanom do grla i utegnutom, dugom mor-pojasu. Polako, mirno, pognute glave ide.

sedenje, kao nadgledanje, trebalo je da znači: da ona, stričevi i cela familija zato dolaze, obilaze ga, ne što se boje za njega da on ne bi nešto učinio što ne treba, još manje da sumnjaju da bi on novac ili espap digao, uzeo, i, kao što

Čak i bolje od njega. Samo da one ne strepe, ne boje se i ne drhte za nj. I Mladen se od upinjanja i briga da ih što pre ubedi, uveri, oslobodi, da se one ne plaše, već da

Već da mu je potpuna, cela, jer: sam što je hteo, kako je hteo, tako i uradio... Svi se, dakle, osećaju kao slabi, boje se, povlače. On sam treba jak da je. I ta mu je noć bila najteža.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

O postanku b. pričaju se razne skaske. Po jednoj, b. je bio najpre bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju, i posle se kao crven cvet svuda raširio (Sofrić, 15).

Najzad, za b. na Dobriču (toplički okrug), koji je različite boje., priča narod da je postao posle jedne velike bitke, u kojoj su se borile različite »vere«: crni b.

80 id), i u praslovenskoj zajednici (upor. Šulek u Rad, 39, 1877, 33) upotrebljavan za spravljanje crvene boje; svakako s obzirom na jaku magičnu snagu crvene boje (<Čajkanović u SKG, 29, 1930, 523 id; O vrhovnom bogu, 1941, 34;

Šulek u Rad, 39, 1877, 33) upotrebljavan za spravljanje crvene boje; svakako s obzirom na jaku magičnu snagu crvene boje (<Čajkanović u SKG, 29, 1930, 523 id; O vrhovnom bogu, 1941, 34; Ernѕt Samter, Geburt, Hochzeіt und Tod, Leіpzіg und

11, 1896, 292). U narodnoj medicini m. se upotrebljuje kao purgativ, ali i to retko, jer se boje njenog otrova (GZM, 12, 1900, 151).

(SEZ, 41, 1927, № 63). O postanku r. i njene crvene boje pričaju se u našem narodu razne skaske. Bog se jednom razgnevio na đavola, i naredio anđelu da ga uhvati.

Vilina kosa (kosica) ili samovila (cuѕcuta). U Gruži se veruje da je ova trava (žute boje) opala vilina kosa (SEZ, 58, 1948, 331) i da po njoj igraju vile (ibid., 341).

(gerіnthe minor); mrve osušene trave i bacaju na žar, vodom u kojoj su trave kuvane polivaju tri užarena kamena od tri boje — crne, crvene i bele, i govore basmu: »Ženio se mrak i mračica.....« (ibid.).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Misli: biće nekog da zametne kolo, ali kod seoskoga bunara nema nikoga. Ljuti se na lijene momke i cure: boje se snijega!

Vrljaju u besjedama, a vješti su; boje se da ih sud ne ulovi u laži. Pa po srijedi je i gazda Jovo; nije za ništa njegov nastojnik Vaso oko njih oblijetao i

Svarena, pognuše vrhove ka zemlji bijela žita, a kukuruzi kao da se boje sačekati sunca. A kad svijetlo proljetno sunce diže se, ukaza se nastradalo, pusto pocrnjelo polje kao jesenja strnjišta.

u to ne vjeruju, čini im se da se luk sa očima ne može složiti, a zna se da od gospode nikada seljaku koristi, pa se boje sada, kad se složiše, da ne bude i grđe no što je dosada bilo. Ali ipak mora da ima nešto!

Iščezavaše tako sjaj, da ga zamijeni siva svjetlost onakove boje k'o sure okolišne goleti. Ivo se trže, ispred očiju mu proletaju meke sjenke što se pučino časom stizahu i nadođe na nj

A prikladno crnomanjasto lice zdrave boje lijepo joj pristajaše između zagasitocrvenih višanja što su visile na obilatim dršcima i golicale je po kosi i po

— Tvoje su oči iste boje k'o dozrela višnja, — reče joj čisto neusiljeno, gledajući u nju. —Ovako mi je bog dao, pa ča ću?

I noć ga osvaja, i iz svoje tajnosti nosi mu Katine oči, koje je danas gledao; oči žive, onakove boje kao što je boja crnoga vina kad se pri svijeći pretače.

— Lako je za te, ti šetaš! — odzivlju se umorni momci, dok stariji nemaju vremena ni da odgovore, niti da se ispruže; boje se da ih okretniji u radu ne preteku. — Čisto mi je žao ovoga radnoga dana, i sram me je sama sebe!

To im je sve! — odgovori Ivo ravnodušno. — Lako je njima! — potuži se mladi učitelj. —Bar se nikoga ne boje! — Pustite, neće vas objespti! — odgovori Ivo, radi učitelja čisto ozlovoljen.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Natrontala se u nekakve nezgrapne haljine, umotavale glavu u marame. Samo su joj divne oči boje lešnika izvirivale kroz prorez.

Pojavila bi se uvijena u hrpu tkanina raznih boja. Sada je stajala lako oslonjena na kameni zid, u tankoj haljini boje ružičastog vina, mlada i bujna, lepa kao greh. Gledala je u Doroteja. Ušli smo kod Lauša.

Zanat nisam savladao. Naučio sam da sastavljam i mešam boje, zatim da izvlačim linije i pravim ukrase sa šarama i vijugama, čak i odela da slikam, doduše ona prostija sa malo

Sve sam već probao. Ono što sam dobijao bilo je bledo, boje cigle, a ja sam hteo boju trešnje crnice. Najposle sam izgubio strpljenje pa sam počeo sve one praške besomučno mešati,

Najveći užas u meni je izazvalo menjanje boje njegovih bleštavih očiju. Ta bi boja čas bila prljavo krvavocrvena, čas blistavoplava kao nebo, čas zelena, čas crna.

I to mu je nedovoljno. Evo ga, meša boje, stotinu ćasica je poređao po stolu, napravio je četkice od svinjske i srneće dlake.

mu je golemo šiljato koplje upravljeno prema dole gde još ničega nema, ali sad će Matija, već umače četku u ćasicu bele boje, odmah će iz tame izroniti gadna neman. Gadna? Jesam li rekao gadna?

Ilić, Vojislav J. - PESME

Gde svetle nadežde moje? Il' sve se sravniti može sa davno umrlim zvukom? Jest! Ljubav leptirak to je što gubi nebesne boje, Kako ga dirneš rukom. 1889.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Planete su, u glavnom, vrlo jasne zvezde, koje sjaje na nebu mirnom svetlošću, a različite su boje. Neke su od njih, po mišljenju astrologa, dobre, a neke rđave. Od njihove konstelacije, t.j.

izrezana, svetla drvena balustrada sa tamnom bordurom, a gore skaču od stuba do stuba izrezuckani drveni lukovi, iste boje kao i stubovi. Od tih lukova pa do krova prepliće se laka, svetla drvena rezbarija.

Ona mi, u ostalom, daje temu za ovo moje pismo. Sva lepota prirode koju sada uživam dar je Sunčev. Sve boje koje trepere kroz ovaj prozor samo su odsjaj Sunčeve svetlosti.

slika: iz sredine rumeno osvetljenog dela jezerove površine izbijao je i penjao se u vis mlaz vode, intenzivno crvene boje.

Harmonični oblik toga mlaza, njegovo podrhtavanje, treperenje u svima nijansama rubinske boje i njegov otsjaj na ogledalu jezerske površine, ostao Vam je sigurno toliko urezan u uspomeni da je suvišno da tu sliku

Zemlju, onda zablesne opet bela svetlost, a posle nje zatrepere ponovo na njenoj površini svi topovi narandžine i trešnjine boje, i šaraju atmosferu najčarobnijim slikama.

Sve su se te boje pojavile pri skrutnjavanju Zemljine kore. To se skrutnjavanje nije vršilo nesmetano, jer tamna skrama često puta prepucava,

Onaj slikar koji je sa nama ovamo doputovao naslikao ga je sa dve boje: svetlo žutom i crnom. Rapava, nakostrešena poljana ili, još bolje, vetrom išibano pa skamenjeno more, isprskano mrljama

Prelaznih tonova i polusvetla ovde nema. Iste one dve boje upotrebio je naš slikar i za neba. I ono je potpuno crno, a na njemu je okačeno, tamo blizu horizonta, Sunce; bezbroj

Tim Suncima daje on različite boje: jedno je plavo drugo crveno, treće žuto. Koliko divnih igara boja na jednom tako obasjanom nebeskom telu!

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

I u Subotićevoj uspavanki „Kolevka“ ovi motivi se primenjuju uz istu, mitsku simboliku (boje nebeskih tela). Majka moli kujundžije i tankoprelje da sakuju kolevku od zraka jutarnjeg sunca i opredu Vidi pelene od

Ribe v' vodah igraju se, svi za vesnu raduju se. O zlatoje proleće! Ribolovci ran' ustaju ne boje se hladnosti, mreže svoje sakupljaju, polni jesu radosti; na koraljah oni plove, po bistrini ribu love.

Oko njega, dike moje Čista traka od tri boje, Traka vere, milja, nada, Da će sloga svud da vlada! Šta je Srpstvo? Svetla kruna Biserova kama puna; A u kruni

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Učitelj iz mesta mu je dao bio kartu Balkana, objasnio lepo boje i znake, i majstor Kosta je bezmalo i spavao s tom hartijom.

„Uviđavnost je naročito jaka kod ljudi usamljenih, zaboravljenih, beznadežnih; oni se boje svega i stide sebe. Smrt Srećkova bacila je starog oca u sav užas starosti i nemoći.

i praznine palanačkog života stanu svi satovi po kućama; a za ono nekoliko džepnih, što idu, niko ne pita, jer se boje odgovora. Zar tek! Uf, nikada podne dočekati! nikada subotu dočekati!

Milan je garav, bled, detinje mladolik. Na jednom obrazu ima znak: poveći mladež neprijatne modro-crvene boje, kao da je krv podišla poda nj. To ga ruži, ako tu stranu lika okrene.

Branko i Pavle se pogledaše: kako je čudan taj ljudski pozdrav: l a k u noć. Svi se ljudi boje noći. Život, to je kao čovek koji negde podaleko treba da stigne, i užasno žuri.

apotekarica zabola, po japanski, dve ogromne koštane pleteće igle u kosu, skrstila ruke na vunici bledoružičaste boje, i sluša kako neko stručno prikazuje Pavlov budući tenis.

Jeste čuli: strah ju je da nešto ne dođe i ne izgoni je iz Engleske. Jevreji se stalno boje ljudi, i zato vole prijatelje bezmerno... Celo jedno veče smo razgovarali o Jevrejima.

Tisu ne može čovek da pozna: goni energične i brze talase, i na izvrnutoj vodi pokazuje sve boje, od tamno blatave do penušavo bele. Odmiču talasi ipak nekako u redovima, kao da su po linijama pritegnuti.

Domaćin se i po treći put vraća da vidi je li kapiju zaključao, jer se „žene boje”. — „Ugasi tu sveću, čkilji kao na groblju.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

izgubim I dok tebi sve tri ruke ne odseku Crna majko Trojeručice KALENIĆ Otkuda moje oči Na licu tvome Anđele brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda

oči Na licu tvome Anđele brate Boje sviću Na ivici zaborava Tuđe senke ne daju Munju tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda tvoj inat lepi U uglu usana mojih Anđele brate Boje gore Mladošću u mojoj

tvoga mača U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda tvoj inat lepi U uglu usana mojih Anđele brate Boje gore Mladošću u mojoj krvi ŽIČA Crvena gospođo Žičo Iz moga srca izlaziš Koračaš sedmovratna U pratnji svog ženika

jabuka sunca Zografe Dokle tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica noći Alah il ilalah Zografe Šta li vidiš na dnu noći Zlatno i plavo Poslednja

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Možda je to i toaleta. Glumice često puta oblače haljine one boje koja odgovara njihovome licu, ali je pitanje da li ta boja uvek odgovara i onome psihičkom raspoloženju koje ona u toj

raskalašnu ženu u crnini, ili razočaranu, prokazanu, životom satrvenu ženu u kakvoj leptirastoj haljini otvorene boje. Je l' te da tu može biti nesklada? — Da, razume se!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— More, ne smiju oni na nas udarit, jer nas se boje! — dodaje jedan Crnogorac. Komandant se smeška jednim krajem usana i vrhom prsta šara nešto po stolu.

Pokraj obale vide se agave sa razmetljivo raširenim listolikim organima svojim, otvorenozelene boje. Onda šibovi oleandera i nara, a na brežuljcima gorostasne zelene maslinove gore, smokve i narandže.

Petrović, Rastko - PESME

Zelene i plave boje gora i stena sa prstiju sisate A sa Azije oštrih mirisa bole vas grudi i Afrike. Dok radite žudi vas zemlja udaljena A

istorija koju nađem u velikim domaćim knjigama, o fiziologiji - sa uputstvima iz nje, i u kojima se nalaze slike u tri boje, koje predstavljaju oguljeno i razgolićeno čovečanstvo. Bože moj, kako si ti načinio to čoveka od blata!

Čudne reči devojke, dobre nevezane reči, Srce, pametno srce moje, zaboravi! Zaboravi sve, sve, boje jutra i voća, bolne usne dok ječi, Zaboravi Tajne Rođenja, zaboravi Velikog druga; Idi, idi, jecaj, srce moje! Zaboravi!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ali, šta se to drugih tiče? Potajna gordost Sedefne ruže podavala je zrnu bisera sve blještavije i raskošnije boje. Ono sada u sebi nije nosilo samo nežni sjaj Meseca, bljesak Sunca, već i prelivanje nebeske duge.

Zna se to od pamtiveka! Duboko u sebi mali suncokret je znao da su braća u pravu. Ali, zvuci i boje noći terale su mu san s očiju i, dok su braća spavala, on je podizao svoje zlatasto lišce uvis diveći se sporom i

Od danas, pa do večnosti — u svome srećnom carsvtu ne želim ni jedan jedini cvet bilo koje da je vrste, oblika ili boje!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Oko ćilima, uza zid, minderluci, pokriveni dugačkim ćilimom i jastucima crvene boje, t. z. »čupavcima«. Po zidovima, izmeću prozora, obešeni razni zlatom, srebrom i srmom vezeni peškiri.

Šantić, Aleksa - PESME

To njemu kradom došla bi vila U velu kô pena što je; I sva kô jedna ruža je bila, A s nje dragulji siplju boje, Po njedru joj se zlatna vlas vije, Oko joj slatkim pozdravom grije. Tu zagrle se njih dvoje.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Sve ove pesme su po karakteru iste kao i one o vremenu vladike Danila. U nekim od njih ima naročite živopisne boje, plastičnosti slikanja.

u strašnom snu gledala je pod svojim grlom ustaničku ruku koja joj kida đerdan, slušala kobne zvuke i opažala nesrećne boje. Gavrani su sletali na turske kule i donosili zle glase.

u dokolenicama vatrene boje) deluju impresivnije nego i jedno i drugo — kao žarki simboli palikuća. I zbog svega toga pesma Smrt Senjanina Iva

kroz Kosovo, a kroz vojsku cara na Kosovu, — pred njima ću biti delibaša — nek se stide i nek se prepanu, nek se svoga boje starješine. Ko gođ stane u carevoj vojski, ko gođ stane s nama govoriti, stane turski, okrene manovski.

nad odeljenjem pešaka ili konjanika; (u Bosni) zapovednik nad plemićima alamanka — nemačka sablja alat — konj crvevnkaste boje, riđan alatast (konj) — crvenkast, lisičje boje alem — dragi kamen ali... ali — ili... ili Alil Gojeni — v.

nad plemićima alamanka — nemačka sablja alat — konj crvevnkaste boje, riđan alatast (konj) — crvenkast, lisičje boje alem — dragi kamen ali... ali — ili... ili Alil Gojeni — v.

avaiz) — verski propovednik Vakup — varoš na Uni, udaljena četiri sata hoda od Udbine valka — nekakav ukras vatrene boje valjati — vredeti: Valja sablja tri careva grada vami — vama Varadin — stara tvrđava kod Novog Sada vas — sav

— jelek, vrsta odeće bez rukava đidija — lopov, ugursuz, kurva đipiti — skočiti đogat — belac konj đogatast — bele boje đogin — v. đogat đogo — v.

hećim efendi-kadija — gospodin sudija ždral — konj sive boje žeženo zlato — topljeno zlato Žiča — zadužbina Stefana Prvovenčanog na desnoj obali Ibra, blizu Kraljeva žura —

a sredini suknom ili svilom ili kadivom kalpak svile bele — kapa od bele svile kalčinast — „nogu ispod kolena druge boje nego što je telo“ kalčine — velike čarape što se nose u čizmama kamze — u noža ovo što se drži rukom kami —

— „svaka kuća od kamena zove kula, a u pjesmama i ona koja nije od kamena zove se kula ili dvor“ kulaš — konj mišje boje Kulin kapetan — zapovednik turske vojske, poginuo u boju na Mišaru 1806.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

se i odsecao grozljivo na njih, nek se sećaju za onaj im prvašnji posao što su mu učinili, te kad ga proznadu da ga se boje i vide kako pravo jesu mu se zbili njegovi snovi i izašli su na videlo, ako su oni i radili da ga to prođe.

Čudna toga posla! Niti haju za ovo ovdašnje se svetovanje, nauk, nit se Boga boje, a ni od svoga bar poštena obraza da se zastide štogod.

Tobože serafimske brojeći se nalike! Pred oltarem bliže Boga stojeći! A od Boga se ne boje, ni za njega mare! Te svetoga duha reči, ka svoje neke ovosvetske reči namenjuju derući se bezčino i kozje, vučje

I to je za čudo: od kogano svi ljudi se ustručaju, boje ga se, hvale ga, slušaju do svoje glave i počituju, a on ka neki sužan svezan odvodi se.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Nisio se lepo i radnim danom, a utoliko lepše nedeljom i praznikom. Kad obuče one njegove uske čakšire maslinove boje, a na grudi tanku žutu svilenu pamukliju, preko nje jelek i gunjče, opet maslinove boje — a sve u silnom gajtanu — pa se

njegove uske čakšire maslinove boje, a na grudi tanku žutu svilenu pamukliju, preko nje jelek i gunjče, opet maslinove boje — a sve u silnom gajtanu — pa se pritegne trabolos-pojasom, za kojim mu je sahat o širokom srebrnom lancu, koji je

i da je vidi, a još prirodnije da ju je čak izdaleka opazilo oštro oko njegovo, a znao je i sve haljine njene koje su boje, i izdaleka mu padale u oči. Ali, iako ju je uvek video, nije je uvek i pogledao.

Malo posle izleti iz kuće u drugim, opet svečanim haljinama, ali ne onim maslinove boje, nego u onim čohanim gugutkine boje, ali isto tako bogato išaranim gajtanom.

Malo posle izleti iz kuće u drugim, opet svečanim haljinama, ali ne onim maslinove boje, nego u onim čohanim gugutkine boje, ali isto tako bogato išaranim gajtanom.

sada se lepo vide ne njemu obe te periode pića: od piva je sačuvao trbuh, a od župskog vina stekao nos crvene kao bakar boje.

Ali to što je obukao pantalone gugutkine boje i poneo skupoceni štap od abonosa davalo mu je svečan izgled, i ukućani su odnekud slutili da se domaćin krenuo na