Obradović, Dositej - BASNE
„Ja bih to lasno i pado učinila”, — odgovori ovca — „no ako si i sav izdrapat i osakaćen, i tako si kurjak, pak se bojim da nisi gladniji neo žedniji”. | Naravoučenije Evo dobitak zlonaravija i nepravde!
Idi već, ne oklevaj, velim ti! Jaoj! I gledaj da što opraviš pre nego izdahnem, jer posle, bojim se, nećeš mi moći ništa pomoći: ako što na ovom svetu laži ne pomogoše, na onom znamda ne prolaze.
” — otvešta pametni sultan — „jer znaš šta ga nas je kardaša; ako svi navale i povrvu svoj deo iskati, neće ti, bojim se, ni toliko dopasti.“ Uzme čini-luda pijastru, pak opraši, misleći u sebi: „Ne zamoči!
Moje je mudrovanije o človeku dosta poznato, zato se ne bojim da me ko ovde ne primi za kakva žestoka predikatora koji hoće da je čovek sav i samo duh.
To gledajući lisica spolja, načne mu se posmejavati govoreći da on, lav budući, miša se boji i plaši. „Ne bojim se ja, — odgovori lav — što je god miševa, ali ja neću nipošto da se taj običaj uvodi: kad ja spavam da se oni meni
važnosti i polze (ako se dobro primi), i s kolikim staranjem o tom sviju naroda učeni ljudi govore i to nalažu, no bojim se da ću u izlišerečije pasti o tome često opominjući.
nikada ne može sebi voobraziti kakovo je blagopolučije na zemlji da čovek može sebi reći: Pošten sam i pravedan, ne bojim se nikoga.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad ja uze̓ razmišljati, jerbo mislim da nije dosad Crni Đorđe komegode pisao, pa se bojim da on od jednu ruku ne piše, a ja od drugu, pak ću mu pokvariti plan i posao.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Aja! Ne verujem ja — đavo je to! Htede me jutros motikom. Ali svejedno... Samo opet se bojim da ne bude kaka podvala!...« Đura i Spasoje umalo se tu ne nasmejaše.
— Ama molim te, brale, stani! Radan opet stade, pa kao zatežući se reče: — Ta ono, ja ti mogu baš i prodati; samo bojim se da ne bude za te skupo? — A šta cenite, brale? — upita gospodin, radostan što Radan pristaje da proda.
— reče pop smešeći se, i pogleda opet Vuju, koji baš u taj mah tutoljaše nešto oko terkije. — Samo se bojim da ne učini kakvu ludoriju... — reče poša vrlo polako. — Ne boj se! Znam ja već kako ću...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jelica je opet pogleda u oči i reče otvoreno: — Neću! — Ali... ubiće te! — Nek̓ ubije!... Ti misliš bojim se ja smrti?... Jok!... Zašto da se bojim?... Valjda će mi biti žao onoga života što ga neću provesti s Lazarom?
— Ali... ubiće te! — Nek̓ ubije!... Ti misliš bojim se ja smrti?... Jok!... Zašto da se bojim?... Valjda će mi biti žao onoga života što ga neću provesti s Lazarom? (Ona reče otvoreno: „s Lazarom”.) Ne, majko!...
— U šarampov mi ne mogu prodreti da ih je još toliko! — reče Čupić. — Ne bojim ih se ni od Save ni od Zasavice!... Ako je iko pao u klopku, to su oni!...
Dučić, Jovan - PESME
Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim Kô potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni.
A ja ipak ne znam za radost i sreću; Ja se bojim tvoje podmukle Lepote, Da osvetu jednom ne zatraži veću Za svirepa prava što joj drugi ote.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Izbi 4 sahata. — Sad moram da idem. Moram vam samo kazati da se bojim e ćete se pokajati što ste takav ugovor sa mnom zaključili, jer... ostajte zdravo!
Učini mi se da sam piramida i da ona ne može da me pregleda. — Zar s vama kad idem da se bojim čega? — reče ona s nekakom detinjskom ravnodušnošću. — Ta vi ste tako jaki!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I ja nikad nisam bio u bogosloviji; nisam je učio! ’Ajde, boga ti, Sido, govoriš k’o, k’o... Pije taj, bojim se, k’o smuk, baš zato što je suv; to ti ja samo kažem. — E, dabome, — brani ga gđa Sida i ne dâ na nj. — ’Ajd’-’ajd’!
« A on mi kaže: »Nije mi do sedenja, ni divanjenja, kratko je vreme, bojim se, kaže, petlova, nego sam doš’o da tebe vidim i da te nadgledam i da ti kažem Savka, dobro da utuviš ovo: traži
— Prošćavajte — veli Pela kabaničarka — moj Leka već tri nedelje kako je po vašarima, a ja se opet bojim da se kogođ, kad je ovako sama kuća brez muškoga, ne ušunja, pa puštam zeljova s lanca. — Baš vam fala! Lepa voda.
— Ama to, to mi samo nije milo, taj tvoj »bokteraj!« Mnogo skitaš noću, Nićo, pa bi’ venula za tobom, bojim se! Pa te zato i neću! — Pravo veliš! Neću te, bome, ni ja. — A zašto, Nićo, rode?
— E, pa kad ’oćeš zeta berberina, to ćeš i snevati! — Ta ne čerez toga, nego se bojim da te ne kaštiguju. — A, do toga neće doći — hrabri je pop Spira. — Ne dam se ja dok sam živ!... Taman!
Posao je iz dana u dan sve više odmicao. A šta je čuda spremljeno bilo, ne smem čisto ni da ređam, jer se bojim da mi niko neće verovati, a posle i da izređam sad ovde sve te stvari, bilo bi mnogo, i ova glava izgledala bi kao
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Hajd’, Ljubo, sedni ovde s nama pa pij; a vi, gospođo Makro, sedite do mene! — Neću pored vas, bojim se; sešću ovde pored Pinterića. — Vidiš, Gavro, da mene gospođa Makra volije nego tebe. — Ne bi’ rekao!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Proći će, jel'da proći će, ovi mučni dani i sve će dobro biti. — O ja se bojim, draga, da će ikad proći... Ali te molim govori mi još, govori dugo, reci da će proći uveri me da će proći, potpuno me
I sve se nešto bojim i prezam i mrzim. Od koga se bojim, zašto i koga mrzim? Ne znam. Zver sam, strašan sam, jer sam gladan kao vuk, grozno
I sve se nešto bojim i prezam i mrzim. Od koga se bojim, zašto i koga mrzim? Ne znam. Zver sam, strašan sam, jer sam gladan kao vuk, grozno sam gladan i pokidan, zbrkan,
je ovaj njegov rukopis: „Opet me spopao strah, crn, zloslut i bezuman, i sve prednje listove pokidao sam jer sam lagao Bojim se; uvek sam u mračnom strahovanju...
Ja neznam sigurno jesam li budan, jer san se nastavlja i kad oči krvave otvorim. I ja se uvek bojim i neiskazano više bojim se sna otvorenih očiju...
Ja neznam sigurno jesam li budan, jer san se nastavlja i kad oči krvave otvorim. I ja se uvek bojim i neiskazano više bojim se sna otvorenih očiju... Kad sam bio mlad i mali osećao sam neopisano slatko radost iza strašnoga sna.
Ja gledam u zvezde i plačem i one plaču i ne znam kad je, poslednju oterao dan. I ne znam jeli to zöra zaista! Bojim se, uvek se bolno i krvavo bojim; i hteo bih da bdim nekako, a uvek sanjam... I pre je za mene vladao mrak.
I ne znam jeli to zöra zaista! Bojim se, uvek se bolno i krvavo bojim; i hteo bih da bdim nekako, a uvek sanjam... I pre je za mene vladao mrak.
Osećam užasan san i haos svega i neizmernu dubinu najcrnjeg ponora. O kako bolno drhtim i kako se grozno bojim. O, jaoj meni, nigde života!
O kako bolno drhtim i kako se grozno bojim. O, jaoj meni, nigde života! I zemlje se najviše bojim, jer drhti isto kao ja, prigreva kao jagnje i tutnji poda mnom i sva se ustremljuje na mene.
I zemlje se najviše bojim, jer drhti isto kao ja, prigreva kao jagnje i tutnji poda mnom i sva se ustremljuje na mene. Bojim se, jer, eto, pred mojim preneraženim duhom ruši se i poslednja vera u sigurno.
Hteo bih, ali se bojim. O, kako se bojim, kako se grozno ludački bojim. O bojte se svi i bdite, svi budite budni, osećam, ljudi, blizu nam je
Afrika
Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s njim da bi pošli.
U stvari, meni je toliko čudno što ostajem sâm u ovoj nepoznatoj zemlji, da se bojim da to ne nastupi baš sasvim iznenada.
— Sigurno tigrova mačka, — reče on dremljivo; — samo ona dolazi do kolibe! Ne bojte se. — Ne, ne bojim se, — odgovorih mu postiđen i pođoh natrag po hartije. Zveri više nije bilo na vratima.
“ On je takođe čupav, bradat, manjeg rasta, ne baš sasvim nag, ali dvaput strašniji i bleđi. Ja se sad bojim i od prethodnih, jer mi više ni oni ne izgledaju smireni, te se naglo povlačim iz hodnika.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Varvara, sad zadovoljna, na ruci svoga muža, vukla je za rukav Pavla: „Biježaćeš, kažeš, a od tog mi se serdce cipa! Bojim se, ubit će te! Nevišt si, Pavle, u životu, jer si udov. Tako ti Katinke, sriće tebi triba.
Ali, dosad sam te, dugonjo, slušao, jer je tako od Vuka ostalo. Odsad ću sve kako mi moja tikva bude došaptavala. Ne bojim se ja tastove kletve. Aha!“ Pavle je, međutim, Petra jedva i slušao. Sve se nešto ludo smeškao.
Teodosije - ŽITIJA
Teško meni, to mi nije zgodno ni reći, ali se bojim oca tvojega, pa ću te povesti silom. Takvu sam zapovest i primio.
Sada ću položiti početak služenja Bogu mojemu, da se bojim i da treptim od imena svetoga njegova, i da zapovesti njegove sačuvam bez uklanjanja“ Što je govorio to je i činio: moglo
SMRTI STREZOVOJ Pored mnogih drugih čuda, xoćy ovde da ispričam i o ubistvu koje se dogodilo molitvom svetoga. Bojim se da ko ne zaključi da klevetam svetoga kao ubicu.
Teško njima, jer ne poverovaše istini! Zbog toga se i ja bojim da međy vama ne bude što od nečistoga i kukoljnoga učenja takvih.
U ime Gospoda mojega Isusa Hrista, ja se vas ne bojim!“ I opet kao ppe ćutanje i post držaše, moleći se i govoreći: „U te se, Gospode, uzdah, da se ne postidim na veki, i da
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Mijau-vrnjau, užasno volim ribice, ali se još užasnije bojim vode! Probao sam svakako da koju ribu namamim da izađe na kopno, ali mi to nije pošlo za nogom.
— Ja sam čuveni Miš prorok — odgovori bijeli miš. — Imam dobrog prijatelja mačka Tošu, i dok je god njega, ne bojim se ni stotinu mačjih kiša. — Vidi, pa ti bi mogao da budeš naš vojvoda! — dosjeti se nešto miš domaćin.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Vi ste dobar radenik, zadovoljan sam sa vama, pa svršena stvar. ALjOŠA: I zato mene žal, neizmerno me žal i ja se bojim da vas ne uvredim. To ne bih hteo, ne bih hteo da vas uvredim. PAVLE: Čudno mi izgledate, Aljoša.
PAVLE (uvek uzbuđen): Tu je, ali ja ne smem, nemam hrabrosti da zavirim! Bojim se, potvrdiće se moje slutnje, a to bi bilo užasno. To bi bilo porazno.
Bojim se, potvrdiće se moje slutnje, a to bi bilo užasno. To bi bilo porazno. Bojim se, bojim se istine; nije li zar bolje pobeći od istine? Dovoljno je već težak udar što znam da me vara! (Bori se.
Bojim se, potvrdiće se moje slutnje, a to bi bilo užasno. To bi bilo porazno. Bojim se, bojim se istine; nije li zar bolje pobeći od istine? Dovoljno je već težak udar što znam da me vara! (Bori se.
LjUBOMIR: Ja vas potpuno razumem, ali nisam kadar i ne pripada mi savetovati vas. PAVLE: Bojim se da u ovom trenutku uzbuđenja ne donesem prenagljenu odluku. Da mi je da se osamim, da se povučem, da razmislim.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Muškarci i žene hodaju goli, a kokosovi orasi rastu na drveću. Ja odlično znam da se penjem i ne bojim se da ćemo ostati gladni.
Ja odlično znam da se penjem i ne bojim se da ćemo ostati gladni. - Toga se ni ja ne bojim, iako sam sada gladan: Stanika me je jutros izbacila iz kuće bez doručka.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pera izbere Lujzu i izokreće je užasno. Šamika ga samo gleda pa gladi brkove. — Možeš gledati koliko hoćeš, ne bojim se, mada si sto škola učio, — promrmlja Pera. Kraj kotiljonu. Kotiljon se preobrazi u polku.
Kad umremo, svemu je kraj. — Nije mi žao umreti, Jovo, ne bojim se smrti. — Ni ja, — reče odrešito Krečar. — Al’ žao mi je moga truda, i ne samo što sam izredio, neg’ i onog što
Matavulj, Simo - USKOK
— Velika je studen — započe vladika — pa se bojim da neće moći doći ni deset glavara, a ako ikad, ono danas trebalo bi da ih bude ovdje najmanje dvadeset!
Kad ćeš poprigati utrobicu? — Evo me, sokoliću moj! Žao ti je Janka gladna, ma više sebe, bojim se! Prije nego što sjedoše da jedu, u dvorištu Mrguda Šutova uzavri pjesma.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U mene, u zeca, srce strašljivo Srce strašljivo, svaki čas pretrne. Bojim se ja, zečić, traga zverinjeg, traga zverinjega, vučjeg ždrela nesitog.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Tako je. LEPRŠIĆ: To je laž, to je izmišlenije! GAVRILOVIĆ: Da bog da, no bojim se da ne bude istina. LEPRŠIĆ: Pre će Komoran pasti nego Srbobran, srpski Gibraltar!
Sremac, Stevan - PROZA
Teško mi je kad me neko pozove na prvi dan, a još teže ako me miko ne pozove. Kad me pozovu, bojim se da mi se ne dopadne društvo ili ja društvu, a ako me niko ne pozove, a ja se onda osećam nekako usamljen i
Radičević, Branko - PESME
Al' kad mislim što bit može, Srce mi se jadno boji: Ta slatko je, zdravo slatko, Sve se bojim, biće kratko. 69. Nigde meni nema sreće Kako prenu i svet glenu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zgodio bih tako i u Ameriku samo da znam put i da se ne bojim pasa. — Čekaj ti samo, otići će stari Petrak — prijete mi u kući kad već sasvim prekardašim.
Šta da mu radiš? — Da tu ne bude kakva besposlica s nekim okobližnjim ženskim čeljadetom, toga se ja bojim? vajka se djed. — Šta bi moglo biti? — čudi se Sava. — Nidžo nije kradljiv čovjek pa da mu treba jatak.
— Mog veselog Nidžu samo voda zaustaviti može — žalostivo se vajka djed. — A sve se bojim, ima neko doba, da mu ni ona u kraj stati neće.
A znaš li načiniti gvožđa za kreje? Šta, misliš ti da se ja tebe bojim? Šipak tebi, momče!“ Nošeni zelenom poplavom ljeta, mi smo jedrili niz potoke, šume i sjenokose, ostavljajući naš tavan
Znaš, valjda, da je pljačka zabranjena. — Znam, brate, znam, objašnjavali su to na konferenciji. Zato se i bojim da ne nagazim na Prvu ili Drugu četu Udarnog bataljona — zaprede seljačak. — Zašto baš od njih zazireš?
— Ma u jednoj mi je sin, a u drugoj sinovac, brate moj mili, pa da ne osramotim dječake. — Eno ga sad. — A bojim se i Trinaeste brigade, tamo mi je kum komandant. Nevolja jedna, pa eto ti.
Seljačak se opet pečalno zagleda u široka Vačkonjina leđa pred sobom i potiho mi se požali: — Bojim se, brate, ovih raznih ...Nije još ni ujaho u gospodstvo, a već udara po nama, ovim, da kažemo, prostim ljudima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tvoja se majka skupila, uvila, pokrila glavu i spava... Prilazim na prstima. Mesečeva zraka drhti. Bojim se da moja senka ne padne na tebe i zanoseći se, saginjem se i pu štam na tvoje vlažne, vrele, rujne i poluotvorene
Zato tada ni iz sobe ne izlazim. Ne da se bojim nje, njene grdnje, nego teško bi mi padao tada onaj njen plačljivi prekor lica, kad bi me gde jedva našla, uzela za ruke ne
Po celoj kući mastan miris od jela i pića. Ja glavu ne smem da dignem, pokrivam je, bojim se da pogledam u prozor, da ne vidim hladnu noć, onu mrko-gvozdenu mesečevu svetlost ili da ne čujem Tomčin strašan
pomisao da iza mene ide ona, majka mu, ohrabrena, umirena što ne verujem u tu Mitinu bolest, jer, eto, idem k njemu, ne bojim ga se, — to me ohrabri, te šaleći se uđoh k njemu, u sobu. On nas nije ni opazio.
Ali on kao da se brzo pokaja za tu svoju malodušnost i ućuta. Opet obori glavu i samo što prošapta: — Ne bojim se ja. — I strepeći da ko od njegovih ne naiđe, pokazujući na vrata, brzo dodade: — Ne žalim sebe, ali oni...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Ne bojim se ja, mace moja, tije tvojije vragova! — reče vojnik — a ako ćeš mi napuniti bukliju rakijom i torbu 'ljebom, i ako
— Dobra ti je! — reče treći — nego ko što o čem, mi o dobru, dok nije zec đe u grm zašao, a za noge mu se ne bojim dok su ove moje dvije poda mnom. Odoše polovica njih za zecom u poćeru, a pola tražiti jasenov ražanj.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Posle mogu ići po kući, i raditi što oću, samo se nekako kujne klonim, jer se bojim, da se opet ne dimi. MAKSIM: Šta to znači?
Ili oćeš da ja i tvoju dužnost izvršujem? ISAJLO: Bože sačuvaj, g. doktore! Samo bi rad znati šta ću kupiti, jer se bojim da ne pogrešim. DOKTOR: Kupićeš — trifelja.
MANOJLO: Jao, kuku! DOKTOR: Osvime! MANOJLO: Idi ti, Isajlo! ISAJLO: Mene ne zove, nego tebe. MANOJLO: Ali ja se bojim. DOKTOR: Osvime, Perzerine, zar ne čujete? MANOJLO: Eno sad zove obojicu; sad možeš ići.
DAMJAN: Zašto to? Kud će ti lepše, nego kad ih u potaji držiš. KUZMAN: Sve se bojim da me nije ko uvrebao, kad sam zakopavao, pak sam zato naumio odma otkopati. DAMJAN: Odmah? KUZMAN: Zato sam i došo.
MILAN: Frajla Ljubo, trebalo bi da poslušate vašu majku. LjUBA: Ja bi, ali se bojim da se ne rasrdi. STANIJA: Ne boj se ništa, neće ti majka na putu stajati. (Ustane.) LjUBA: A kuda ćeš, majka?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Nesvesno struji jedno u dvoma. Zuji mi kičma, kolena huje, puši se glava. Bojim se sloma: zažižem psalme i aliluje. Čuvstveno vrenje zahvata šume, pobrežja, čuke.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARIJA: Ja vam čestitam takvu sreću; nego se bojim da Golić ne ogoli i vas kao mene. JELICA: Nemojte se besorgovati!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Da vjeru dadem riječima tvojim? Pšenicu želim dušu da sladim, samo se torbe i zuba bojim. Iskreno reci, prikane moj, misliš li mene u lonac svoj ?
“ Putuje Ćosa kroz mrklu tminu, uz divlji klanac, pustome mlinu i pjeva gromkim glasom: „Niti se bojim lava ni vuka, da nekog bijem svrbi me ruka, požuri, dive, kasom!
Oluja ide, drveće puca, oblak se vuče crnji od gunja, a mala Rada na vrata kuca. „Otvorte ljudi, bojim se munja!“ Uzalud zove sirota Rada, u maloj kući tišina vlada. „Ipak ću ući!
Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak? Ja se ne bojim bura, oluja, borim se hrabro, silan i jak.
Opet si kaput propio, avaj! U štalu idi, pa tamo čmavaj! Ugasi lulu, jadna ti mama, bojim se da nam ne plane slama.
Alaj bi Žući zastao dah!“ Ovo je tigar, oko mu sija, tragati za njim, to nije igra. Ti ga se bojiš, bojim se i ja, pa ipak neko ulovi tigra. Sigurno lovac, kad za njim juri, od straha žmuri.
“ „Drvo i čelik!“ — medo se trže, hvata ga pusta strava. — „Valja mi maglu hvatati brže, bojim se — ode glava.“ Zaždio medved strmenim klancem, spasava kožu pred čudnim strancem.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Divno je videti čoveka koji zna gde treba da troši snagu. — Ja se bojim da Miguele nije čovek koji to ume. On je pomalo plašljiv, možda sanjalica. Ja sam ti davno to rekla, je li, Miguele?
Trajalo je šest nedelja; mati, samo mati ga je spasla. Bojim se što je tako islabio. — Sada će se već brzo ugojiti. Posle bolesti se uvek brzo popravlja. — Je l̓ te? Daće Bog.
— Gospodin hoće da vidi Pipa, tata. — Pipa? E pa hajdemo odmah — sigurno da još nije legao. — Ja se bojim da ga to ipak ne zamori. Mogao bih ga posetiti sutra. — Ne, ne, bolje je odmah, gospodine dragi, bolje je odmah.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Gotovo! SIMKA: Ama, nemoj „gotovo”, nego 'ajde, jer, bojim se, useliće se Gina. AGATON: Hoće! 'Ajde da se nekako izvučemo. (Glasno.) Pa ja i Simka odosmo.
MIĆA: Pa meni, uostalom, ta soba i pripada. SARKA: Možeš tamo, samo ako se ne bojiš. MIĆA: Čega da se bojim? SARKA: Pa, velim, da ti se nešto ne javi pokojnik noću u snu. MIĆA: Neka mi se javi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Jest, dobro ste rekli. Praktika, sveta praktika! Nisam ja uzalud praktikovao dvanaest godina, pa zato se sad ne bojim nijednog pravnika. Moje osudno rešenje ne obara se tako lako! A pravnici šta mi znaju ?
Ja, bratiću, tako je to. A ti se ne boj, što se tiče... — More šta ti je, koga imam da se bojim... I šta mi ko može ! Ona se uputi u školu.
— Stoj, smrdibubo!... Umeš da činiš pakosti, a posle bežiš kao strina... Evo kako se bojim tvoga šarabatanja, evo gledaj... Ministrov potpis...
— Čudna groznica!... reče lekar, pregledavši ga. Uostalom, za sad samo to... — A posle?... — Videćemo... bojim se da ne pređe u zapaljenje pluća. — A-a... Pa to ne valja ? — Starci od toga stradaju, a mladi izdrže lako, ne boj se.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Kukumavka! SIMKA: Ko zna u šta sve mogu da ga uvuku! BLAGOJE: Ko da ga uvuče? SIMKA: Bojim se da Gina ima razloga da se plaši... BLAGOJE: Čega da se plaši?
DROBAC: Pogledaj kakav trag ostavljam... SOFIJA: Ne prilazi mi! DROBAC: Sad me se bojiš. SOFIJA: Ne bojim se... Bojim se! DROBAC: Više se ja bojim tebe, nego ti mene... SOFIJA: Zar nisi mogao ništa drugo da radiš?
SOFIJA: Ne prilazi mi! DROBAC: Sad me se bojiš. SOFIJA: Ne bojim se... Bojim se! DROBAC: Više se ja bojim tebe, nego ti mene... SOFIJA: Zar nisi mogao ništa drugo da radiš?
SOFIJA: Ne prilazi mi! DROBAC: Sad me se bojiš. SOFIJA: Ne bojim se... Bojim se! DROBAC: Više se ja bojim tebe, nego ti mene... SOFIJA: Zar nisi mogao ništa drugo da radiš? DROBAC: Šta drugo? SOFIJA: Svejedno šta...
I najgori posao... sve ti je bolje od toga! DROBAC: Mogo sam i da obrađujem zemlju, da štavim kože... Mogo sam da bojim i redim vunu, da valjam sukno... Mogo sam kod Braće Pecovića da učim bravarski zanat...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Uplašen sam i umoran. Bojim se da me neki od tih, neispavanih razdraženih mornara prosto ne ubije. Oni mi oduzimaju sablju (opet se nosila), mape,
Mir nad kršem maglovit je i pust. Ja pružam ruke i milujem svu obalu. Sad se više ničega ne bojim. Otkako nailazim svud na ovu maglu, modru, dobru maglu, meni je sve svejedno.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Pokret svakog časa hvata sve više i više maha, tako da se ja bojim da ne dođe u pitanje opstanak današnje dinastije. Upotrebljavao sam sve mere koje sam mogao i sva sredstva što sam ih
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Kad je lepša, ti idi njoj. — Bi' ja, i vari i pomagaj, no se bojim Sandule Ciganina. Al' istina mi ćemo se menjati. E tu se Anđa baš istinski naljuti, al' devojke je brzo pripevaše za
I to s druge strane«... zatim poćuta: »A što sam baš pomislio s druge strane... Zar se ja čega bojim? Ah, da, jes' bogme...« I tu mu se opet kao steže nešto u grudima, kao kad se čovek seti nečega vrlo nepovoljnog.
čim je prota, mora jesti šarana, a đakon je zato, da ume naći dobru ribu... A ja, vala, ne bojim se ni samog ustabaše ribarskog... Ja.... I posle toga, brate, ono mi je starešina, njega moram poslušati.
Ali ja opet ćutim i radujem se u sebi, što su mi ovi čestiti ljudi tako dobri prijatelji... Kažem ženi: »Sad se ne bojim da ću vas ostaviti samohrane, kod ovakvih prijatelja«.
Ali me bar teši očinski i kaže da se ne bojim ničega, dok mi je ovakvih prijatelja... A ja srećan, Bože, i samo se čudim kako se to ljudi tako prodobriše!
Rakić, Milan - PESME
Jer znaj da mene kobne misli more, I da se, kao slabo dete, bojim. Ti čista dušo, budi Genoveva Nad zaspalim Parizom koja bdi, Dokle pod njenim blagoslovom sneva Ljubavnik čedan i
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne bojim se od vražjega kota, neka ga je kâ na gori lista, no se bojim od zla domaćega. Bijesna se bratstva isturčila; Tek doma
Ne bojim se od vražjega kota, neka ga je kâ na gori lista, no se bojim od zla domaćega. Bijesna se bratstva isturčila; Tek domaće napadnemo Turke, svoj svojega nikad puštat neće; razluči
Kad krv prospem radi svoje vjere, ne bojim se kletve, ni drugoga. Kako puška pukne na Cetinje, grohota će biti na sve strane.
Ne bio ih puštavat od sebe. Bio dozvat, dok ti Božić prođe, dva tri sina staroga Martina, ere ti se ja sve bojim, sinko, da će Turci tebe izgubiti.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Gle ovoga bana kako mi se u licu namrdio! Ne bojim te se, ljuta zmijo, Pešikane Šunjo! Ne bojim te se, Cuca; iako od tebe dršću nikšićki Turci!
„Gle ovoga bana kako mi se u licu namrdio! Ne bojim te se, ljuta zmijo, Pešikane Šunjo! Ne bojim te se, Cuca; iako od tebe dršću nikšićki Turci! A ni tebe vojvoda Miliću, ni vašijeh Cuca i Bjelica ravnijeh...
“ reče čovjek rasijano. Pseto, i ono odiglo njušku put djeteta, raširilo nozdrice, pa mahaše repom. „Ne bojim te se!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
nejunak). Kad se njegov vrag rodio, moj je kašu hladio. Kad se utopim u vagan vode, mora se ne bojim. Kad te opanke podereš, ja ću ti kupiti druge (reče se u šali bosu čeljadetu). Kroz plot tkato, kocem sabijato.
— Muka živeti, a žao umreti. — Svakome zlu smrt je lek. — Niko se smrti nije oteo. — Ne bojim se smrti, nego zla života. — Bolje je dobra smrt, negoli zao život. — Ko se nije rodio, taj i ne umire.
— Svemu je lijek do smrti. — Mrtvoj glavi leka nema. — Po smrti nema kajanja. — Jednoj smrti ejvala, a druge se ne bojim! — Smrt se parom ne kupuje. — Umri ja — umre ceo svet. — Mrtvi se zla ne boje.
— Kad se sunce rađa. 2 Pitali su vuka: — Bojiš li se pasa? — ne bojim, ali mi nije milo da na mene laju. 3 Pitali su konja: — Kakva je najgora slama? — Bobova. — A ima li gore od bobove?
5 Pitali Turčina: — Bojiš li se svete Trojice? — Ja se bojim i dvojice, pa i da nijesu sveti. 6 Pitali kadiju: — Zašto ti je mito milo? — Zato što je mukte došlo.
da je nekakva baba istjerala jariće u planinu, pa dunuo sjever i udario snijeg, a ona rekla: „Prc, Marcu, ne bojim te se: moji jarići petoriščići“.
„Samo se bojim sunca, — odgovori Trojan, — i nikoga više pod nebom“. Sveti Dimitrije doznavši to, da konjma pune zobnice peska mesto
gledam malo uplašila: vidi se jedan grob koji mi ispod palca ostade kad omjerih, te nije izvan, no posred tvoje kuće. Bojim se biće ti u kući otpatka i jedno će ti unuče umrijeti, ama će ti jedna od dvije snahe pomašiti muško dijete, te tako,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A snaha joj odgovori: „Bojim se, majko, da mu što ne bude.” A mati reče: „Ne će njemu biti ništa, nego kako ga vrućina obuzme, a ti uzmi hladne vode
” Stric pristane na to, pa iziđe pred pećinu i stane baukati: „Bau! bau! bau!” A sinovac mu odgovori iz pećine: „Ne bojim ti se ja baukanja; ti si, striko.
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Mt. 25, 1) Čuvajte sebe, o ljubimci moji, jer se bojim i treptim i strah me hvata da neko od vas ne ostane van dveri kao i pet devojaka, i da strašan i grdan odgovor onaj ne
(Ef. 5, 13) Zbog koje blagodati, brate moj, svetlosti ostavljaš delo, a tame činiš? Bojim se, reče, moleći, a onda zla čineći koja Bog mrzi, ne bojiš se, a za dobra se bojiš?
Stanković, Borisav - JOVČA
Deca su ti kako oni tako i Vaska. I ne samo njoj da donosiš, samo nju da kitiš, a ove druge i ne gledaš, pa se bojim da, možda, zbog toga oni nju počnu da mrze... JOVČA Jest, moji su svi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A što budem i o sebi govoriti, ne bojim se da mi se neće verovati, jer ću imati premnogo uzroka samoga sebe osuđavati i pohuđavati, a vesma malo ili nimalo
No, dok mene moja savest ne obličava, ja se nikoga ne bojim. Bolje bi mnogo bilo da nisu nikad bili tako bogati s anatemama.
” Ja: „Ne znam.” Iguman: „Ako ti budeš dobar i poslušan, tako kako čitaš, ti ćeš kod mene, dok sam ja živ, ostati. No bojim se, kad ti čuješ kako ja čitam, ti ćeš mi se smijati, a ja sam ljut, pak eto ti kavga gotova.
Moj prostosrdečni iguman, s kim bi god o meni govorio, j zaklinjao bi se da sam svetac. No, pridodavao bi k tomu: „Bojim se, neće ta svetinja zadugo durati.” (Tako je i bilo.
Zato, druže moj, gledaj šta radiš. Ti, hoteći da u omrazu metneš zloupotrebljenija i kojekakve sujeverice, bojim se da samoga sebe u omrazu ne metneš. A navlastito, ako te gdi kaluđeri u’vate, teško tvojim leđˋma!
I tako ti ga isteraju iz kuće i avlije, a meni reku da se ja nimalo ne bojim. I preduzmemo opet mirno i | lepo razgovarati se kao i pre.
Kažem učitelju da seja vesma bojim ako se vojna začne. „I mi se svi bojimo“, otvešta mi, „sam bog zna što se ovde može | slučiti!
Odatle do Dalmacije trebuju barem od sve nevolje tri. Ne bi[h] rad kazivati da sam u teskobi, a bojim se da posle gore ne bude. Ali šta neće nužda izmisliti!
” P[relat]: „Kakav si čovek! Dakle, ti sve ovo za šalu držiš?” Ja: „Neću ti lagati: i ja se plašim i bojim, ali da mi je moguće da se baš nimalo ne bojim, mnogo bi[h] bolji i pametniji bio i sâm bi[h] sebe [h]iljadu puta više
” Ja: „Neću ti lagati: i ja se plašim i bojim, ali da mi je moguće da se baš nimalo ne bojim, mnogo bi[h] bolji i pametniji bio i sâm bi[h] sebe [h]iljadu puta više počitovao.
sam da je more lažljivo, već me je dosad više od deset redi uplašilo, pak posle prestane i bude lepo, zato ga se već ne bojim niti verujem ni njegovoj dobroti ni zloći. Pri lepom vremenu čekam ružno, a posle ovoga čekam opet lepo.
Sovetuju me moji dobri prijatelji da ostanem jošt godinu i da stečem više. Ne, Nipošto, jer se bojim da se ne usladim u novce i u spokojstvo, pak osta[h] tu do groba.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dakle, u pamet se!... Ne velim da bi ti moga izneveriti nas, ali, ka bojim se da Srdar kako ne nanjuši, pa da te ne iskuša. Ti znaš kakav je on... — Ajde, prođi se predikanja!
— poče fra-Brne. — Pet godina, veliš! Ja bi prista i na deset za meneka. Ja ne znam šta će s menom biti! — Ne bojim ti se ja glavi, Brne! — reče mu Vrtirep. — Nisi ti primeka srca, iako nisi zâ čovik! Nego čuvaj se, da ti... krk!...
Kao što se vidi nijesu imale što zavidjeti Škelju. Baš kad jednom bješe govor o njemu, reći će govedar: — Ja se sve bojim da nas jarčina ne prošpija! — Ko da nas prošpija? — viknu Dundak.
“ — Muč! — viknu mlinar. — Zašta „muč“? Koga da se bojim? — Bukara! — šapnu njeki. — Vi se još sprdate sa Todorinom!
Ja sam ga kinjija i magarčija manje nego ijedan od vas, pa jopet se bojim da skupo ne platim, a teliš vi! Šta mislite da se Todorina neće svetiti? — Muč! Muč!
— reče Srdar. — Recimo, da se od čega pripane, pa da iskoči iz kamare? — I ja sam o tome razmišljâ ali se bojim da mu ne pane kaplja. Ta ti znaš kako je strašljiv... Nego, jopet, o tome se dâ razgovarati. Vidićemo poslin, imamo kad!.
— Pa, dobro, uzmi bilca — reče gvardijan mirno. — Ali nećeš zar po ovoj pripeci? Kakva je to priša! — Bojim se da se stric ne predomisli. Znate, nisam nikada bija u varošu! — Nisi nikada bija u varošu! — ponovi Tetka u čudu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI U HERCEG-NOVOM 1991. GODINE Ne znam da li da stojim? Ne znam da li da bežim? (Ja se pomalo bojim Na ovom pesku gde ležim.) Da li da krenem Bogu? Ili okrenem vragu? Da maknem nekud nogu Il stojim u svom tragu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Vezuj! — viknu Aćim da svi čuju. — Ne boj se, kapetanu te vodim. — Boj se Ti, apsandžijo, aja se ne bojim! S rukama na leđima, praćen pandurom s puškom preko ramena, natmureno ponosit ide preko pijace, suljajući se po snegu
„Jesi li bolestan?“ pitao ga, iznenađen, Andra. „Bojim se da će ovi lopovi liberalski opet da mi podvale.“ „Pa šta još mogu da ti podvale?“ „Mogu da me ne obese.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sam kraj mirne vode, u noći, ja stojim, K'o potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni. J. Dučić LXXXVIII SAT Dan bolestan, mutan, nebo neprozirno.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Rado bih se odazvao vašoj želji ali se bojim da ću vas svojim pričanjem umoriti“. „Nemajte brige, slušaću vas sa najvećim uživanjem!
„A koliko još mogu prkositi paljbi neprijateljevoj?“ „Ja se“, odgovori Gerike, „ne bojim njegove paljbe, već njegovog prepada“. „Prepada!
„Ali Šot je moj prijatelj!“, uzviknu Gerike. „Od njega nemam da se bojim“. „Može biti“, odgovori mu sin, „da je prijateljski raspoložen prema tebi, da je u duši pošten čovek, ali on nije
Sin je pogleda sažaljivo. „Bojim se, majko, da od toga neće ništa biti“. „Pa ostavi mi, sine, makar nadu u duši. Ti si još mlad, a u mladosti se
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja se tržem, podižem zbunjeno glavu i divljim, nečovečjim krikom pitam, pretim: „Ko je? Ko je? Ko je?“ Ne bojim se nikog. Rvao bih se sa zemljom. Smrvio bih je.
Pre dva dana, priznajem ti, bio sam se uplašio, ali danas, sad, evo ni najmanje ne brinem, ništa ne brinem, ne bojim se. Danas, docnije, posle, ići ću čak u kafanu, radiću sve onako kao da si potpuno zdrava!
Moram ti napomenuti još samo to: da ću o svemu pisati vrlo brzo i bez plana, jer se bojim da me baš ovo što sad činim ne pokoleba u odluci.
Tako mi časti, ne drhti mi ruka od straha, niti što se bojim hoćemo li i ovom prilikom uspeti. Ne, dragi rođače. Moja ruka drhti, jer sam uzbuđen i srećan, posmatrajući golim
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ti si nedosljedan, ti si u protuslovlju sa samim sobom!” — Toga se uprav mitski, preuveličano bojim, bojim čitavim jednim skrivenim kompleksom u meni.
Ti si nedosljedan, ti si u protuslovlju sa samim sobom!” — Toga se uprav mitski, preuveličano bojim, bojim čitavim jednim skrivenim kompleksom u meni.
to bulažnjenje samo sa sobom u protuslovlju, samo sebi nedosljedno — e, priznajem, od toga strašno trpim, toga se strašno bojim. A zašto toliko zazirem od prigovora nedosljednosti — to ne znam.
Za nekim fantomom, za nekim tiraninom, ako već nećeš da ga nazovemo bogom. Doduše, bojim se da je tebi taj kome ti služiš i robuješ, neotkupivo robuješ, jer on sav izrasta iz tebe, baš iz tog i takvog bića,
i robuješ, neotkupivo robuješ, jer on sav izrasta iz tebe, baš iz tog i takvog bića, zadao dosta muke, dosta jada. Bojim se da ti nije dao ono smirenje koje bih ti ja iz svega srca želio... — O, samo mi to nemojte željeti, oče, samo ne to!..
I sve će opet biti tačno onako kao što je bilo kod njihovog poslednjeg susreta licem u lice. XLI „Bojim se da se nećeš znati da prilagodiš ako nekad dođeš u nepovoljnije prilike. Morao bi se za vremena navikavati!
— Ti se smiješ. A znaš li da se ja takvih ljudi pomalo bojim! Ljudi koji hlepe za energičnošću, za voljom, stotinu su puta opasniji od onih koji su energični po rođenju!... — ...
Pomučasmo malo. Pa on reče: — A u stvari, svi se mi umjetnošću liječimo od života, svak na svoj način. Ali bojim se da, u umjetnosti, ako čovjek nije i odviše plitak, na koncu svaki put neizbježno vodi van granica nje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— O tajo! — viknu Stanka nekoliko puta iz obora, dok joj se otac ne odazva. — Odi, deri kurjaka dok je vruć; bojim se nećeš moći sutra, kad se ohladi. — Kakvog kurjaka, 'natema te ne ubila! — odgovori bunovan i začuđen Marko.
bi ih ma kome drugome kazao, ja znam šta bi me snašlo posle nekoliko dana ; a vidiš, ja ih tebi govorim slobodno, ne bojim se ničega... Vidiš da te dobro poznajem... da nisi rđav čovek...
Zar sam ja stoka, da samo jedem... — More nije to, nego ja tako uz reč velim... A bojim se da u toj brizi ništa i ne jedeš. Istina, šta si jela danas? — Šta ću jesti?... Hleba... Znaš da je post.
Ne boj se, ona te ne poznaje, a zna da ja imam posla s takim ljudima... — Ne bojim se kod tebe ničega. Budi snahu! — viknu Đurica, pa ustade i pođe za Novicom. — Maro!... o Maro!....
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Starac mu odgovori: — Pa dobro, kad hoćeš tako, ja se ne bojim. Onda ga div pozove daj se porvu, a starac reče: — Hm, to je za me ništa, nećemo se rvati, nego da uzmemo po jedan
Kad vidi da to sve ne pomaže, kaže ona popu: — Gospodine, gledajte ga ikako ustrašiti, jer ja mu ne mogu ništa, a bojim se da mu se gdje što ne dogodi. Pop joj reče: — Pošalji ti njega doveče k meni, pa ću ga ja sjetovati.
Ti si me skinuo, sad traži šta hoćeš. Mali mu reče: — Ja neću ništa nego da se nikoga ne bojim. A ovaj mu reče: — Nijesi se ni dosad bojao, pa odsad nećeš ni toliko.
— A znaš li ti da ovdje samo mi imamo pravo biti po noći? A mali reče: — Šta, valjda se tebe bojim pa da ne smijem i ja da dođem?
a hadžinica uprav pa na dućan: — Dragi dedo, — kaže mu ona — otišao mi hadžija na ćabu, a kuća mi na osami, pa se bojim da me ko ne pokrade, stoga te molim da mi ovaj amanet ostaviš, dok mi hadžija ne dođe. Pa razvi bošču.
Više vam se ne bojim, blizu je naš mladi Đuro, a moji jarići petoroščići Rasrdi se na babu šjever i marač, pa udari snijeg i mraz, te joj
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sve mi se čini da pre nego veo Na misli, snove i ideje siđe, U svesti ona javiće se tada. Bojim se da će lica izraz ceo Odati lik joj svetu, kad mi priđe, I ime koje ne rekoh nikada.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
”Ako nastavite svojom metodom i dalje, bojim se da Vas majka nikad neće videti, jer je sigurno da nema dosta anđela čuvara na čitavom nebu koji će Vas spasiti da
”Ako nastavite svojom metodom i dalje, bojim se da Vas majka nikad neće videti, jer je sigurno da nema dosta anđela čuvara na čitavom nebu koji će Vas spasiti da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali momče što se s vrha žurijaše spazi ga i upita za kozu. Veli: — Istrgla vrijes, pa negdje pobježe, bojim se štete! Jesi li je vidio? — Nijesam! — jedva izusti Danguba.
— Ne, Marko, —moli stara Stana. — Ja ih poznam, starija sam... Ljuti su kao ljuti psi... Lako kavgu zametnu... — Bojim se ja njih!.. . Što?! Ja sam se svome bogu pomolio i svecu odužio... Brige me za njih!...Daleko im kuća!...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Pa eto, tražio je cilinder. Zar ne vidiš da ja držim oba palca stegnuta? Stegla sam ih krvnički, bojim se iščašiće se, ali ako, toliko mogu za moga muža da učinim. DARA: Oh, bože, kad bi se to desilo...
NINKOVIĆ: I to, gospođo, morate naučiti, jer bez cigarete se ne da ni zamisliti otmena dama. ŽIVKA:. Juh, bojim se ugušiću se od kašlja. NINKOVIĆ: Znate kako je: otmenosti radi čovek mora pogdešto i da podnese. Nobles obliž.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zašto moje gusle gude U uzanom krugu? Da li mene kakva strava Od tog zadržava, Bojim li se ja vlasnika I njihova gneva? Ja se bojim samo Boga I ukora svoga, A za drugo...
Da li mene kakva strava Od tog zadržava, Bojim li se ja vlasnika I njihova gneva? Ja se bojim samo Boga I ukora svoga, A za drugo... a za drugo „Kâ za dora moga“.
Ja se bojim samo Boga I ukora svoga, A za drugo... a za drugo „Kâ za dora moga“. Da, bojim se još nečega, Omladino mila, Ja se bojim još nečega — To mi lomi krila.
a za drugo „Kâ za dora moga“. Da, bojim se još nečega, Omladino mila, Ja se bojim još nečega — To mi lomi krila. Ja se bojim našeg duha, Lako stranputnoga.
Da, bojim se još nečega, Omladino mila, Ja se bojim još nečega — To mi lomi krila. Ja se bojim našeg duha, Lako stranputnoga. Mi smo brzi, katkad brži Od razuma svoga.
Pa drage volje, — vo precje nemam, Šta više na to davno se spremam. Ja se ne bojim studeni tvoje, Ta glava j’ moja već tvoje boje (Nije baš sa svim snegovno stanje, Al’ na to ide njeno grušanje) — Pa
Petrović, Rastko - AFRIKA
Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s njim da bi pošli.
U stvari, meni je toliko čudno što ostajem sâm u ovoj nepoznatoj zemlji, da se bojim da to ne nastupi baš sasvim iznenada.
— Sigurno tigrova mačka, — reče on dremljivo; — samo ona dolazi do kolibe! Ne bojte se. — Ne, ne bojim se, — odgovorih mu postiđen i pođoh natrag po hartije. Zveri više nije bilo na vratima.
“ On je takođe čupav, bradat, manjeg rasta, ne baš sasvim nag, ali dvaput strašniji i bleđi. Ja se sad bojim i od prethodnih, jer mi više ni oni ne izgledaju smireni, te se naglo povlačim iz hodnika.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Neka jedu ljudi, a? — upita me Komarov. — Ne znam, vaše visokoblagorodije, ja ce bojim da će ta vaša dozvola izazvati svađu i mržnju među vojnicima i ovdašnjim stanovništvom, čije su svinje.
Ta tamo vam ima tako mnogo uma i razuma, i svake dobrodetelji da ce ja iskreno bojim da me ne zaraze sve te štabne vrline.
Svi se nasmejaše ovoj igri reči. — Ama, bojim se biće ti rana opasna pa ćeš propasti. Da si bar otišao da te kakav lekar previje, pa posle makar opet došao; što mu
Mi smo pri tome tražili da bude neke kontrole nad trošenjem tih para. Jedan od naših reče: »Jako se bojim da ovo, što se ovako u pomrčini rešava, pomrčina i ne pojede.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Deca: „Babo!“ A ja rukom, ne znam zašto, Morah stisnut’ čelo slabo. „Nemojte me topom cpeće, Ja se bojim tog kuršuma!“ I ja onda, — i ja onda, — I ja onda, — siđoh s uma. Pa sad vidim neke strave.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali nešto snažno lupi me u ruku, da mi je prosto zanese unazad. Hteo bih da zastanem da se opipam. Ali bojim se da izostanem, jer svakoga trenutka može na mene da naleti neki od Bugara, koji su se sada razišli po celoj padini.
Govorite glasnije. Od muke trupkam nogama i stežem pesnicama. Ne smem da govorim glasnije, jer se bojim, čuće oni sa bugarskih objavnica. Ponavljam istom jačinom glasa. Čini mi se da me je razumeo, jer reče: „Dobro, dobro“.
— Pustite me. Znajte, ja ću sutra da podnesem raport... — Š’a?... Bojim se, ski-skinuće nas sa Ježa — govorio je Kosta. — Gospodine kapetane... molim za moj račun, br-brza paljba...
Starao sam se da joj to iskažem što običnijim tonom, kao da je to bilo nešto uzgredno. — Bojim se... Želela bih da ste uvek, uvek sa mnom. — Naravno, iskusnija žena rekla bi: „Dajte mi reč da više nećete ići tamo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
poklon vitkim stasom Učini joj, — progovori k njojzi tihim glasom, Tihim glasom, da ne čuju ni kamene stene (Ah, bojim se i sav strepim!) ove tajne njene.
Jer hoće s’ nravu njenu svagdar, njenu svagdar. Bio b’ monahom, otrekši s’ svjeta, ali bojim se čto mlada ljeta lažljive sirene, ljepotne žene, prevariće, preveriće.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ti se, sinko, ništa ne boj. Tvoj je bak stari mejdandžija — sokoli ga jedan čičica. — Ne bojim se ja, vala, ništa! — veli Lujo pouzdano.
— A ti, striče? — Meni, dijete, ne treba ništa. Ja se ne bojim ništa, ni mećave, ni vjetra, ni studeni... Silne su mene mećave bile i gonile, pa mi ne mogoše ništa...
A samo, veli, dami nije brade, ja bi' išô, ama ne merem s bradom. Bojim se, veli, poznaće me, pa ode i brada i glava.“ Ja ukabuli', pa što Bog i sreća junačka dadne...
— Davno, predavno, moj Simeune! — uzdahnu Mićan i sjarnu jedan ugarčić. — Ljudi, bojim se, da neće zagoreti? — De-de, Simeune; što si stao?
— Tu ćurčinu, veli Partenija, moreš i naizvrat obući. Naoblačilo se, pa se bojim biće kiše... Mićane, povedi konje! Ja strka' niz basamake i brže bolje osedla' i opremi' konje.
Ušla u narod nekakva nevjera i prokletstvo. Niko nikom ne vjeruje, pa se bojim da vi meni nećete vjerovati... — Jest bogme, Simeune! Pošljednje je vrijeme nastalo, vidim ja.
David: Da, dugo i mnogo študijeramo. Sudac: Pa zna li ti baba što? David: Moja je, velevlažni gospodine, pa se bojim da ćeš pomisliti da je 'valim, a ne 'valim je, već ti po pravdi kažem: da se pečem turski zeman povrati, ona bi mogla
Jakšić, Đura - PESME
Uvele su grudi moje, Tvoja ljubav — vatra živa — Pa se bojim, starac sedi, Od plamena i goriva. 1875. KARAULA NA VUČJOJ POLjANI Nasred kule karaule, Oko vatre na ognjištu
Ćipiko, Ivo - Pauci
— i primače ih bliže k plamenu. — Odnio mu led dva prsta, — veli kućni starješina, — a bojim se izgubiće ih, zamrzla u njima krv kao srž u odsječenu drvetu! — A zar Ilija nije došao kući?
Rade u neprilici sjeti se: — Teško je, gospodaru, s njima parbiti se! ... Bojim se navaliće na me troškove... pa ko će i svjedočiti proti popu? — To je moja briga!
— Majko, bojim se zla! — sažali Božica kad Rade izađe... — Bog se rasrdi na nas... i sam on zna što nas čeka.. — Ufajmo u Majku
Pokažem mu rukom prama ulici. — A ne bi me k njemu poveo? — upita me. — Ne mogu. Vidite ovo robe, pa se dine bojim ... — Povedi me! — Ne mogu. — Ne poznaješ me? — Ne ja. — Dobro, poznaćeš, — reče mi odilazeć', i smaje se na me.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
No tome sad nije vreme. Ja sam danas izaslanik crkve, pa se i ovako bojim da sam o tebi pričao više no što je bilo potrebno. A i vi, drati Aleksandrijci, i sa vama se opraštam.
Sa tim božanstvom hteo bih Vas danas upoznati. Samo se bojim da se, i u ovom slučaju, ne ponovi ono što se tako često dešava.
Dela Vas zadivljavaju, a ličnost Vam izgleda sitna. Sunce Vam neće, toga se ne bojim, izgledati sitno, ali, vidite, već pri prvom koraku, kada je vreme da Vas upoznam, sa njim samim, ja moram da Vam
To je jedna teško pristupačna, presvetla ličnost, pa se bojim da nas ne dočeka suviše gordo. Sigurno je da joj ne bismo smeli ni u oči pogledati.
Stupajući na Mesec, ja nisam morao onda da se bojim ni morskih ni vazdušnih struja, a to isto beše, i na planeti Merkuru. I Mars se pokazao, preko očekivanja, gostoljubiv.
HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA Beograd Vi ćete se čuditi a, bojim se, srditi, draga prijateljice, što Vam do danas nisam odgovorio na oba Vaša pisma, toliko srdačna i prijateljska.
Ja se toga ne bojim kao što Vi mislite, a za dokaz poći ću već sada, u ovom pismu, sa Vama, u jedan hram. Ali ne u koju od ovih četrdeset
Tu se naša mišljenja razilaze. Ja se bojim da cenzura koju ste na njima izvršili, izbacivši iz njih sve ono što ne želite da se objavi, ne pogodi moja pisma u
Stanković, Borisav - TAŠANA
Iskolačio oči. I znaš ga, po njegovom običaju, mumla, preti: kako je ovo njegova kuća i hoće gore, ovamo u sobu. I bojim se ovamo da ne dođe, da ga deca ne vide.
Ali on se jednako snebiva. »Ama, bojim se«, veli, »da ja, kao tuđa vera, pa da vi posle, nekako rđavo ne uzmete a naročito ti, dedo, da ne zameriš?
STANA (stavlja sofru ispred Tašane i Mirona): Nisam od njega mogla, snaške. Znaš ga kakav je, bojim se doći će i kod nas u kujnu, i tamo sve pregledati, sve poklopce sa lonaca poskidati — pa sam morala (pokazuje na
TAŠANA Nisam. Za tebe sam uvek ista. A sad još manje imam da se od tebe krijem, stidim, bojim. SAROŠ (gorko, kao jedva čekajući na to): Da, da. Ne samo ti, već niko od mene nema da se stidi i boji.
SLUGA (zabezeknut): A, be gazdo, do sag nesam služija ni gazde u kafani, a dekmol begovi. Bojim se, će se sopletem, pa nekem na glavu a nekem u nedra da izručim piće.
Sluge i sluškinje svi su na poslu, po bašti. TAŠANA Idi, idi. Ali idi prvo i dovedi decu, bojim se da se ne udave. Stana odlazi. TAŠANA (pokazuje Sarošu na poslužavnik): Uzmi i služi se.
SVI (krsteći se pobožno, odlaze). TAŠANA Ne boj se ti mene, Paraputo. Čuvaću te ja. PARAPUTA Ne bojim se. Jer i ti si zemlja kao i ja. TAŠANA Oh, jeste. Zemlja i to kakva strašna, crna zemlja. PARAPUTA Zemlja! Zemlja!
TAŠANA (zamišljeno): Što ga nisi doneo? JOVAN Htedoh, ali snaška ne dade. »Nemoj«, veli, »još je hladno, bojim se nazepšće, pošto je nešto slab.« TAŠANA (uznemirena, uplašeno): Zašto, kako: »slab«? Što ga ne leče?
Diže se, potrpa sve što nađe, sve krpe, sve kamenje, i zatura po pojasu i košulji, i ode. Htedoh za njim ali, bojim se, okrenuće se i nekim će me kamenom možda u glavu.
(Brižno Mironu): Opet mi se, dedo, jutros iskrao, opet nekud zalutao. I bojim se da se nije u kakvu jarugu, u kakvo blato zaglibio, upao i ubrljao se. ARSENIJE Boga mi, hadžike, sad ga nisam video.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Recite Noli da se ne bojim smrti... I recite joj hvala. I ona je, kao i njena mati, mnogo činila da proživim život po ćefu i volji...
— Sve je izgledalo dobro, i sve se svršilo rđavo. To je ono čega se bojim i ja. Ne može čovek da zna kako je to, i zašto.
— Tako, to dobro čini. Odmah sam jača, i ne bojim se više ničega. Tamo u polju, sve je samo i ostavljeno, pa zašto da i s čovekom ne bude tako...
Da popevaš „dobrotvorki”!... Ostarila sam. Svi ovi moji jadi starački su. Osećam da ću ostati sama, i bojim se samoće. Ne uboja se, Nolo, i da su ti rođena deca! Mi u groblje, oni za trpezu, jȁ!...
Ja kao hoću nešto i da sakrijem, a Stefan odmah: — Nemojte, ja se ničega ne bojim, ja znam šta dolazi. — Da li od vremena one svađe s pop-Timom, ili iz ličnog uverenja, Stefan Vlaović je davno prestao
— Ide moja žena redovno u crkvu. Ja sam na drugi način pobožan. Bojim se Boga, i, verujte, više ništa ne treba. Izgleda da je to zaista dosta bilo.
— A da li ima i ženskih u zatvoru? — Jana trepti: — Nemoj o tome da pričaš, Mijo... Ja se bojim. — Kad se bojiš, nemoj slušati! — preseca Soka.
— Pa šta je to onda? svet natraške? deca valjaju, ljudi ne valjaju? — Bojim se — veli učitelj — da takvo nešto i jeste, naročito po palankama, gde nema samoće, nema stojanja pred ogledalom zbog
— Da idem, Nato, u sirotište... Ali se bojim da me neće primiti, imam tebe, a ti imaš kuću — prokleta da je, i kad sam je kupio, a sad bi lepo u sirotište, pa bez
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Pa onda, ne radi ništa, zapeva koji put, o velikoj nedelji, „amin“ i to mu je sav posao. — Bojim se, mnogo je živ, a mitropolit treba da je smeran! — reći će prota, kao najnadležniji da o tome da svoje mišljenje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sada opet osećam kako mi ulazi hladan vazduh u rukav. Hteo bih da promenim položaj ruke, ali se bojim otvoriću opet neku rupu na šatorskom krilu... A baš i neka se pretrpi ta ruka, kad mi je hladno po celom telu.
— ponavlja Živadin kao u zanosu. — Trepni malo i ujedi se za usnicu — dira ga Toplica — neka to vidi ženska. — Bojim se da ne budeš ljubomoran... — More, ljudi budite ozbiljni! — nervira se Dragiša. — Šta ona zna o čemu mi govorimo!
Ne sumnjam. Naša zemlja biće slobodna. Ali, druže, bojim se... Ako ovako potraje, pitam se: ko će uneti zastavu slobode u zemlju? Teško mi je mnogo...
Petrović, Rastko - PESME
Ali pošto mi nekako padne na pamet da to čega se ja bojim, baš taj i taj dan, stvarno - pa ma šta se na svetu dogodilo - mora naići (izgleda da sam se samo uzbuđivao pri
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Zar ja ne?... Otkad oženjen, hadžija već, pa ne smem u mehanu da uđem. Bojim se, videće me stariji, trgovci, ljudi... Ne žalim što troši, rasipa. Srma, svila neka je na njemu. Eno, hat mu leži.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— da ti imaš konja Jabučila, Jabučila, konja krilatoga; ja ne viđeh tvome konju krila, te ne mogu mlada vjerovati, već se bojim hoćeš poginuti“.
vrata ravo zatvorajte, a ujutru dockan otvorajte, jera sam ti, majko, u zavadi s prokletijem Minom od Kostura, pa se bojim, moja stara majko, da mi b'jele ne pohara dvore“. Ode Marko na carevu vojsku sa svojijem slugom Golubanom.
Zlo je poći, a gore ne poći: da s' ne bojim cara i carice, ja se bojim boga i Jovana; baš ću poći, da neću ni doći“. On opremi natrag tatarina, nit' mu reče doći,
Zlo je poći, a gore ne poći: da s' ne bojim cara i carice, ja se bojim boga i Jovana; baš ću poći, da neću ni doći“. On opremi natrag tatarina, nit' mu reče doći, ni ne doći, a on ode na
Što buzdovan uza se privlačim i što sablju na krilo namičem, ja se bojim da ne bude kavge; ako bi se zametnula kavga, teško onom tko j' najbliže Marka!
s bedena u Moravu gledi, al' Morava mutna ispod grada, pa besedi Prijezdina ljuba: „O Prijezda, dragi gospodaru, ja se bojim, dragi gospodaru, nas će Turci lagumom dignuti“. Al' besedi vojvoda Prijezda: „Muči, ljubo, mukom se zamukla!
Bojiš li se dva Jakšića mlada?“ Al' mu veli Porča od Avale: „Oj, boga mi, pobratime dragi, ja s' ne bojim nikoga do boga, ne bojim se dva Jakšića mlada; al' se malo, pobro, pribojavam, pribojavam Zmajognjanin-Vuka iz
“ Al' mu veli Porča od Avale: „Oj, boga mi, pobratime dragi, ja s' ne bojim nikoga do boga, ne bojim se dva Jakšića mlada; al' se malo, pobro, pribojavam, pribojavam Zmajognjanin-Vuka iz prostrane Srijem-zemlje ravne, iz
Ja se bojim kavge preko mora, kad Maksima sagledaju moga“. No da vidiš jedne ženske strane, kako grdno reče gospodaru: „Gospodare,
krasna prijatelja, no je nama, belći, zemlja žedna, pa kad vide preko mora sinja, kada vide sve srpske junake, ja se bojim kavge među braćom, može jada biti na veselju.
i zlato i lijepu čohu i kadifu, odijevam i sebe i društvo, a kadar sam stići i uteći i na strašnu mjestu postajati; ne bojim se nikoga do boga!
Ko l’ po smrti stara saraniti?“ Al’ govori Senkoviću Ivo: „Što b’ se, babo, ruva poplašio? Ja s’ ne bojim ni živa kurjaka, a kamoli mrtvi kožetina!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
To miš reče ispred mačke Pa pobeže naglavačke Dosta mi je veličine I svega što hrabri čine Hoću malo da se bojim Da osetim da postojim Reče mačka ispred kera Pa pobeže u dva smera Šta mi treba da se prsim Drugima račune
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Odmah zatim odazva se sam sebi izmijenjenim glasom: — Šta je? — Bojiš li se? — pitao je debeli glas. — Ne bojim. — Lažeš! — tvrdio je kobajagi onaj drugi. — Bogami ne lažem! Ne bojim se ni koliko za mali prst.
— pitao je debeli glas. — Ne bojim. — Lažeš! — tvrdio je kobajagi onaj drugi. — Bogami ne lažem! Ne bojim se ni koliko za mali prst.
— Ja sam zbog smišljanja i dobio batine od učitelja Paprike — veselo dočeka Potrk. — Bojim se da zbog toga i od vas ne izvučem.
— Al si strašljiv, majstore! — podrugnu se Jovanče. — Eh, strašljiv! Ne bojim se ja, neg ovo iznenada... — Pa da, iznenada. Kladim se da ćeš se opet prepasti, kad nešto iznenada...
— I-ih, vidi je! A zar se nijesi bojala? — čudio se Mačak. — Što da se bojim, kad imam ovo — reče Lunja i ispruži dlan. — Šta ti je to ? — radoznalo se nadviri Jovanče. — Ukosnica.
Gle kako je oštra. Kad god idem kuda kroz mrak, ja samo izvadim ukosnicu, držim je u ruci i ničeg se onda ne bojim. — Kako ne bojiš? — zinu Mačak. — Lijepo. Nek samo nešto naiđe, ja ga odmah bocnem pa da vidiš!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
GOVORI DVOSTRUKU i TROSTRUKU REČ SVETI PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH Bojim se sa svojima vlasima zašto nisam kteo ujedno s onom bludnicom ženom na Hristovu priliku kome god svešteniku ili
noge, ni ih s mirizmom pomazah, a moja su se bezakonja preumnožila više negoli koliko mi je vlasi na mojoj glavi. Bojim se s mojim mozgom jerno slovo božije živo i posleno je a pooštrije je više od svakoga mača s obe strane oštra, te
više od svakoga mača s obe strane oštra, te prolazi čoveku kroz telo mu i dušu, i pronuzuje sve člankove i mozgove. Bojim se očima, zašto moje oči nisu svakad gledale do gospoda Boga; vode suzne ne iskapaše za moj greh oči moje; zakona
oči nisu svakad gledale do gospoda Boga; vode suzne ne iskapaše za moj greh oči moje; zakona tvoga nisam dobro spažao! Bojim se veđami jerno milo mi je bilo s očima mnogo spavati i sveđma dremati da se odmaraju i pokoje se moji zglavci.
u koje podublje se i najposlednje zlo ne uvalim, od koga no se već više ne mogu izvaditi, Dok i s glavom ne zaplatim. Bojim se Boga i mojim ušima jerno nisam preklanjao ih na tvoje nam svetovanje na dobro; da ne dočujem od tebe toga strašnoga
ih na tvoje nam svetovanje na dobro; da ne dočujem od tebe toga strašnoga glasa: Id'te od mene prokleti, u oganj večni! Bojim se s ustima; nije bilo za svašto i svakad božije hvale u mojih usti, negoli moje su besede bile šala, laža, laskanje
hvale u mojih usti, negoli moje su besede bile šala, laža, laskanje svetsko, ukor, pokor, prekor, šega i smeh. Bojim se za moj jezik, kad nije sebe moj jezik poučavao tvojoj pravici, za ceo dan nije se bavio na tvoju hvalu; nego moj
Krepki Gospodi, ukrepi me, da te s drage volje milujem, snago moja! Bojim se s pameću kojuno sam od Boga preuzeo; u svako dobi ga imenovati i dozivati ga dužan sam, a ja, krvavik, Boga
Za tu zaboravnu pamet o Bogu i spomen mu pogibe, raziđe se u holuj! Bojim se s razumom da ne omahnitim, zašto ne ktedoh se osvestiti da koga udobrovoljim; ne setih se za sirote i siromaš; mene,
A ja, kano skot bih u njega; ne setih se iti na gospodinov posao. Bojim se mojom šijom, zašto ne isto jednoga od manjih da sam pokvario, na zlo naveo, pobujio, s puta dobra svrnuo, i
i tuštene pobudalio, i zato strepim da mi se ne obesi na moj vrat žrnov kamen, i potonuću u morskoj pučini. Bojim se s mojim plećima vežući mi teške tovare nesnosne i tovareći na ljudska leđa, a sam ni svojim jednim prstom ne ktedoh
teške tovare nesnosne i tovareći na ljudska leđa, a sam ni svojim jednim prstom ne ktedoh im potpomoći i ni uzdignuti. Bojim se s mojom mišicom, jerno mišice Bog zgruhati će grešnim i lukavim ljudma.