Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Čarda — jedna straćara, naherena na jednu stranu — beše prazna, samo jedan podaduo bojtar sedi za jednim dugačkim čamovim stolom, pa gleda iz budžaka kao pacov iz rupe. Pred njim stoji jedan fićok rakije.
je već sto puta to isto čula, pa zna napamet — kako je pre trideset godina, kad je on još momak bio, vredno bilo biti bojtar i svinjar; kad su gazde i trgovci terali svinje u Peštu na vašar, pa su i bojtari onda prošli i videli sveta k’o malo ko.
nismo imali drugoga posla! — veli stidljivo birtašica izlazeći. — Sad... vi, na priliku — umeša se u razgovor onaj bojtar iz budžaka, jedan tankih podužih brkova, prava ruina, koga sad prvi put i primetiše gosti, — ’oćete k’o jedni putnici
— ... A uzeće ovu ovde što je sam tu peglala pa izišla tamo — produži bojtar i pokaza kamišem na vrata na koja je birtašica izašla.
— reče bojtar, pa ustade i brzo sunu sebi rakije u fićok. — Ja sam ovde znate, k’o neki rod, pa zato se i ne civram, nego se i sam
Ne može svaki sve da radi. — Samo da vi’š komendije i belaja — nastavlja bojtar, plašljivo nalivajući sebi opet jedan fićok rakije, — da vi’š belaja, ako joj dotle ne splasne obraz!
A to ja znam najbolje, jerbo ja sam, što kažu, povazdan tunakan. He-e-e, — uzdahnu duboko bojtar i nateže fićok i otpi dobro, — nisu više za bojtara ona vremena, pa da ide u Peštu, da prođe svet; nego...
He-e-e, ali sad, eto tako... Otrc’o sam se k’o neki stari švigar! — završi bojtar, pa nateže fićok, pa ispi onaj ostatak. — A moja su stradanija velika; kad bi’ ja poč’o.
— Je l’ kakav put do Čeneja? — Rđav, gospodin-popo... A zar bi’ ja sedio i zlopatio se ovde k’o u arištu, — veli bojtar. — ’Ajde popi ovo da ne ide u štetu! — reče pop Spira i dade mu svoju rakiju, a i od Perine nešto ostalo.
— Fala, gospodin-popo. Bog vam za to platio. Pored vas sirotinja može da živi! — reče bojtar i uze ispred pop-Spire i Pere rakiju i popi. — Pa još za dva sata puta stićete. Stićete komotno još za vida u Čenej.
— Pa još za dva sata puta stićete. Stićete komotno još za vida u Čenej. Platiše birtašici rakiju i vino. Birtašica i bojtar zahvaljuju i ljube pop-Spiru u ruku. Oni odlaze, birtašica ih stidljivo ispraća želeći im srećan put!...
— A što da točim, i kome da točim, kad sam jedva i ono popio što mi je od dobre volje dato?! »Točio«! ... gunđa bojtar. — Sve ja kriv, samo ja točim i pijem! ’Teli bi i da prodate i da vam ostane!! — Ćuti, ćuti, znam ja tebe...