Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
metala na glavu, jer je pop Spira strašno mrzio na te švapske ženske šlofkape), a napolju se čuše tromi koraci seoskog boktera Niće koji se u daljini gegaše i glasno zevaše. Time se završi ovaj doista buran dan.
puna vrlo interesantnih stvari: između ostalih, završuje se podužim monologom i jednim čarobnim lukrativnim snom Niće boktera.
Čuo je neke korake iz daljine, pa se sklonio u hlad ispod nekog bagrenja. To behu koraci seoskog boktera ča-Niće, koji je javljao selu koje je doba, i čuvao selo od lopova, pored sve klevete kojom su ga bedili da je i sam s
Usput nije srećom nikoga sreo do ča-Niću boktera. Brzo natuče šešir na oči, pa ubrza pored njega, ali ga oštro oko ča-Nićino ipak poznade. — ’Brojtro, brico!
Beše to osmeh pravednika koji spava i sniva kako polučuje nagradu. I san stade plesti svoje tanko tkivo oko Niće boktera koji hrkaše, i brzo ogradi oko njega divnu kuću od tvrda materijala, a bez intabulacije i krajcare duga, ogradi ga
»sve po ’ladu da ga ne poznadu!« — To je laž! — grmnu pop Spira. — Pa izvol’te zapitati i izvestiti se kod Niće boktera... On, k’o što vam je poznato, najbolje zna te stvari. — Oho! — viknu pop Spira.
ona mokra jesenja kiša, koju je tako lepo slušati iz topla kreveta, čuje se kako lupkara u prozore i čuje se rog Niće boktera koji je duhnuo dvanaest puti, ali Tocilovi ukućani čuše samo triput; ono ostalo puta odneo je vetar u druge sokake, u
puti, ali Tocilovi ukućani čuše samo triput; ono ostalo puta odneo je vetar u druge sokake, u drugu »parokiju« drugoga boktera. GLAVA SEDAMNAESTA Koja je samo zato postala što bi inače glava šesnaesta porasla kao glavurda.
« i tražila da je puste u kujnu da pomaže Žuži. Sve joj to ne pomože, uvukoše je između Niće boktera i Proke plajaša. Erža se stidi, ali igra, i jednako se izvinjava Proki da ne zna ništa, a Proka joj odgovara
na vratu paorskih devojaka, a cicane paorske suknje sve se čisto lome; ohrabrila se i Erža, pa trese i veze do Niće boktera, pa raspalila i njega, te joj i ovaj reče svoju: Tako, tako, do nedelje, Ma ostala bez kecelje. I-ju ijuju!
Večeralo se u sobama i kujni. Tamo nobles, a ovde pleps, u koji ovoga večera računamo i Niću boktera, koji se inače rado za beamtera izdaje.
— Da čuvaš selo — graknuše oni u kujni na nj. — Ta otkako je izbušen prvi bunar u ovom selu, ta nije bilo boljeg boktera neg’ što će ga noćas biti! Ta čuva noćas selo sam svetac — sveti Đurađ!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ene našeg sretioca! Voze ga! Gle, pa ni to im nije dosta. Dadoše mu i dva pratioca, boktera, husara!“ U daljini, zaista, bila su se ukazala kola, koja su se približavala.