Upotreba reči bolje u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Plamen je po nebu lizao. Nije se videlo zvezda ni meseca. Gusti oblaci dima skrivahu ta nebeska kandila da se tim bolje pokaže divlji elemenat, koji u besu svome sve proždiraše što je sirotinja godinama u znoju lica svoga podizala.

Amerika nam ne bi verovala, ali načelstvo beše lepše i divnije zdanje nego i škola i špitalj; a činovnici u načelstvu bolje nagrađeni nego učitelji po školama i lekari po bolnicama. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Htela sam mu pokrovom malo bolje ruke i noge pokriti, da u zemlji ne ozebe; oni mi ne dadoše. Želela sam da ga još jedanput poljubim, ali mu oni sanduk

To vi’š, Maro, nije lepo od njega! A, evo, i sama znaš kako smo živeli: ni dva brata rođena nisu bolje! Kad se ono Diškrećani stadoše u svojevoljce upisivati, zajedno se upisasmo, zajedno smo i vojevali...

Vidiš kakvo je vreme: ne zna čovek šta nosi dan, šta li noć“. „Al’ zašto ideš svakad u po noći? Zar nije bolje da dočekaš dan?

Ne znam kako je to, ali samoubistvo nije mi padalo na pamet. Na to nikada nisam ni pomislila. A bolje bi bilo da sam zaranije prekinula ovu hrapavu žicu bednoga života! Rešila sam se da idem u Srbiju...

Tu u Zemunu beše malo življi svet, činjaše se kao da bolje živi nego kod nas u Banatu; videla sam trgovce, majstore, pa i proste ljude gde se smeju, pa sam i sama bila malo

— rekoh mu ja. — Ta ova planina, puna je svakojakih životinja, pa nam je neka morala put preći, a, posle, svakako je bolje kornjaču sukobiti nego medveda ili vuka... — Jest, brate, tako je... Ali ja na putu volim sresti i hajduka no kaluđera.

Ukraj puta, u jednom žbunju, čulo se šuškanje. Pogledam bolje, a to zmija uzdignula glavu visoko iznad trave, oči joj se sjaje baš kao oni mali svici u crnoj noći; posle se opruži

Baš mu se iz pogleda videlo da se premišlja kako i na koji način da ga bolje oglobi. „Oče Kaliniče, mi nismo rod; ona je čak s one strane Čestobrodice, baš ispod Rtnja, a ja, kao što znaš, iz

Eno i g. kapetana! Vidiš gde razrađuje ljude ko će na koju stranu. Ja pogledam bolje i vidim kapetana, a za njim tri-četiri do zuba naoružana pandura za koje se moglo kazati da su odista lepi ljudi! Ali g.

Ta pomislite: švajcarski sir! negotinsko vino! — Hajduk Veljko i Viljem Tel!... Ima li što u prirodi da bolje harmoniše?... Ima li u istoriji dva karaktera koji bi jedan na drugi više ličili nego ta dva junaka?...

Obradović, Dositej - BASNE

pre nego papom postane, sve pogrbljen hodio i na čaršavu od mreže ručao; a kako ti ga učine papom, ispravi se i ukoči bolje nego ijedan kardinal.

A kad dođe lisac, samo ume li on bolje slatkosloviti i lagati, nek se onda drži kurjak! Čovek ljubokoristan i lakom priličan je našem kurjaku, koji zlobi na

Ali stare bake kažu to i to, i drugo. Naše se bake u tom ljuto varaju, i bolje je nek ćute. „Nek ćute”, lasno je to reći, ali baba Čava zna i kaže tolike primere kako se je prividilo tome i tome

A razuman čovek, ako će koliko znati, opet sluša s velikim vnimanijem što drugi govore. Ono što zna rad je i bolje znati, a ono što ne zna ne misli da zna; rado i veselo što je dobro i pametno i sluša i prima od kog mu drago, i tako

Neka samo poslušaju ovo što ću reći, pak neka sami sude. Što je za sve narode bolje nego za samo jedan narod, to je rodu človečeskomu voopšte i poleznije i pravije: gdi se nauka uvodi i rasprostranjava,

gdi se nauka uvodi i rasprostranjava, gdi poredak i zakoni carstvuju, gdi se kuga među ljude ne pušta, tu je za sve ljude bolje i pravednije.

hristjanin i Turčin, ko ima čelovečesko u prsima srce, on će svaki dan k nebu pogledati i reći: bog će dati što će bolje biti.

Kome nije blagodarnost dovoljno nagraždenije za učinjeno blagodjejanije, neka ga nigda ne čini, bolje. A neblagodaran ... uvi! je li moguće da je čovek neblagodaran? Ne daj, bože, takoga u rodu!

Dobronaravan i pravoserdečan čovek lasno veruje, al' se lasno i prevari, pak ako je u malenoj vešti, nek ide. Bolje se kadgod i prevariti nego za svaku bezdelicu i bagatelu podozrenije imati.

Nikada se pošten čovek ne srdi što drugi istražuju da ga dobro poznadu, jer on dobro zna da koliko ga bolje saznadu, toliko će ga više ljubiti i počitovati.

Kad se čoveku prst na zlo da, radi svakojako da ga izleči; a kad vidi da sva ruka od njega bjedstvuje: „Reži brže bolje” viče, i za izbaviti svu ruku ne mari za koji mu drago prst.

govoreći: „Sestrice, tu ti nije najbolje, strmeno je mesto, možeš se ubiti, a ni paše ti tu dosta nema; siđi u dolinu, bolje će ti biti”. „Jest, baš! Ne znam otkad su koze kurjačke sestre, i otkad |su kurjaci tako milosrdni postali!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

a kamoli junaku! Ako smo ovo pred Kosovo pili, kako smo mogli - dobro smo i prošli! Bolje da su nam brade osmudili no s ovim što nam rekoše: dobrodošli! Bolje i guja da pljune u lice!

Bolje da su nam brade osmudili no s ovim što nam rekoše: dobrodošli! Bolje i guja da pljune u lice! Bolje i šlem s više rupa nego u svirali!

Bolje da su nam brade osmudili no s ovim što nam rekoše: dobrodošli! Bolje i guja da pljune u lice! Bolje i šlem s više rupa nego u svirali! Ako smo od ovog uzimali pričest, dosta smo milosti Božje i imali!

Doro moj! Koliki za nju izgiboše reko bi čovek carevina! BITKA NA CERU - Bolje da zvezde brojiš nego njih - Izlaze iz vode iz trave iz grmlja - Od čega li ih tolike napraviše ima ih tušta i tma

I tu su morunu zaplenili i odneli! Knjige zapalili, morunu odneli! Bolje bi ti bilo da o tome ćutiš! Niko me više neće ućutkati! Ako treba, vikaću i s vešala! Ako treba, govoriću i s koca!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

kako sam onaj dan iz planine Posova izlazio i s drugom decom kako sam se na vinogradske plotove penjao, da možemo bolje viditi kako Valjevo gori. To je bilo na naš Čisti ponedeljnik 1788. godine [28. februara].

Počnemo se starati najpre kmetove i kućne starešine napolju učiti i kazivati kako je bolje i za dušu poleznije, no svaki kod svoje kuće da kaže: „Ko god pođe crkvi, bilo muško, bilo žensko, da sluša popove, i

̓ — Na to paša: ,Da-ej, da-ej, benda severum!” (jošt bolje, jošt bolje, i ja to milujem). Zatim pljesne dlan o dlan i vikne: ,Jazidži đel!

̓ — Na to paša: ,Da-ej, da-ej, benda severum!” (jošt bolje, jošt bolje, i ja to milujem). Zatim pljesne dlan o dlan i vikne: ,Jazidži đel!̓ (da mu dođe pisar), i ponudi nas da sednemo.

kako se lako uzeti može, mi ćemo ga uzeti i tvome sinu predati, a s time ti ćeš caru uslugu učiniti, da i tebe i nas bolje pomiluje”. I tu se Hadži-Musta-paša jošt većma prevari: pošlje svoga sina dole da kupi vojsku.

Moja mati, jošt četiri naše žene, sestra i sva deca udare u zapevku i plač. Kažemo im da ćute, no svaka svoje što bolje ima da sprema u torbe, da se bega u šumu, a da se manu zapevke, koje odma i učine i ono veče odma svi pobegnemo u našu

Mi sinoć dadosmo veru za pet dana da nećemo udarati, a oni bez dogovora udariše i zapališe Valjevo. Sad ili je bolje održati Turcima reč, a našu braću ostaviti da se sami tuku, ili je bolje reč pogaziti a braći u pomoć priteći?

Sad ili je bolje održati Turcima reč, a našu braću ostaviti da se sami tuku, ili je bolje reč pogaziti a braći u pomoć priteći?

” — Buljubaša Živan reče: „Oboje nije dobro; ali je opet bolje reč pogaziti, kad je ne̓otice, nego braću svoju izdati”.

svagda držimo da smo turski podanici bili, i da ćemo po svršetku ovoga dela opet turski podanici biti; zato koliko bolje možemo, da svoje ljude čuvamo, da bez nužde ne biva krvoprolitija, i da se čuvamo da ne beščestimo turske džamije,

Bećir-paša odgovori: „Inšala, inšala, jošt će bolje biti, sve ćete dobiti”. Dođu knezovi, i kako je običaj bio, da i Karađorđe i druge starešine u valjevskoj vojsci kod

Knezovi kazuju da je vezir prošenije odobrio i da je jošte bolje obećao da će on urediti. Zapitamo i̓: „Kad je vezir sve obećao ispuniti, jeste li tražili da, ili on ili mi, zaMolimo

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle! Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!... Ah, teraj u obor — stoku mu poganu!

Taman Paja zadimio već uvelike, dok ti stade dreka gazda-Rake iz kuće: — Pavle! Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!... Ah, teraj u obor — stoku mu poganu!

Pavle!... Bolje! Bolje! Eno nečijih svinja u njivi!... Bolje isteraj!... Ah, teraj u obor — stoku mu poganu! Paja skoči nezgrapno, pa poče klimati — bajagi trči, vičući leno: —

Paja skoči nezgrapno, pa poče klimati — bajagi trči, vičući leno: — Uša! uša! — Bolje, more, bolje!... Gore uvrh njive!... Eno ih, potrči, more! A čekajde, zapamtićete vi ko je Radovan, beli!...

Paja skoči nezgrapno, pa poče klimati — bajagi trči, vičući leno: — Uša! uša! — Bolje, more, bolje!... Gore uvrh njive!... Eno ih, potrči, more! A čekajde, zapamtićete vi ko je Radovan, beli!...

Nego da se mi okanimo te đavolske roge! Bolje će biti da vidimo šta radi naš gazda Raka. Prošlo je već dva-tri dana kako je osecana ona potra.

— Nije vajde, Đuro, ja ti kažem, prihvati Spasoje. — Nego hajde da mi njega izdevetamo... to će biti bolje. A da ga tužiš, nije vajde, niti on mari što, pa će posle još gore... — Nije, vala, vajde ni devetati ga — reče Đura.

Iako je bio gazda Raka onakav kao što ga već znamo, opet se čuvao da se ne tera posmeh s njime. Bolje da ga ubiješ nego da mu se posmehneš za što. — Nemaj ti brige, gazda-Rako — uverava ga Sima. — Kako bih ja to kazao?..

Kmet Stepan, njegovi opštinari i mlađi trče na sve strane i naređuju da se što bolje spremi čast... Tu se kolju pilići, prasci, janjci; tu se grade gibanice, uštipci i cicvare; tu se traži mlad kajmak, sir

— Nema, ja — nestalo je onog berićeta. Pamtim ja, dok sam bio praktikant, pa sa šezdeset talira živio sam bolje nego danas, kao kapetan. — Jes̓, bogme, gospodine! — potvrđuju ostali. — Nema ti danas ni berićeta — ništa!

— Ama ti ništa, Đuko, ne ruča, vere mi — reći će jedan od njih. — Ja, bogme, ne može bolje biti... Alal vam vera i vašem dočeku! Vi osvetlaste obraz danas, beli!

— Pa dela, Đuko, vere ti, kako bi se to moglo? — upitaše ga pribivši se uza nj da bolje čuju. — Spremite vi njemu nešto, nek ponese deci... — uči ih Đuko čisto šapćući... — To će biti najbolje!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Šta velite vi braćo?... — Pa, dobro, Jovo! - vele starci. — Kud ćeš mu bolje! - vele seljaci. — Velite li svi tako? — Velimo!... velimo!... — E, dobro, braćo! Sad znate šta smo dokonali.

— A je l’, Marinko? — Čujem, efendija. — Šta je ovo od ovijeh đaura?... Zar, što ja s njima bolje, oni sve gori? — Čestiti efendija, - reče Marinko - tu ne treba mnogo pameti. — Da ko ne podgovara ovi narod?

Marinko poćuta. — N... ne mogu!... Ne bi ih mogao niko zavaditi!... Ja znam Crnu Baru bolje nego svoju kuću, ali u Crnoj Bari nema čoveka ko bi njix zavadio! — reče on odsudno. — Da mi je tako nešto!

Ni sam ne znam šta mi bi!... Dođe mi da ga moram ubiti! Ili nega ili sebe!... Nisam mogao otrpeti da on bolje skače od mene! Pa onda, i oborio me!... Pa onda, srce mi se cepalo na paramparče kad vidim samo kako ga Jelica gleda!..

— Vidim, i... hvala ti! — Ali ti me moraš slušati, ili... — Slušaću te kao oca, bolje nego oca!... — Lijepo, lijepo!... Tako ja i hoću! — reče Kruška i udari u dlane. Pandur promoli glavu na vrata.

— (Krave što se muzu preko zime.) – Pet. – Dosta... I umuknu. Više ne znade ništa reći. A i njoj nije bilo bolje. Čula je sve što je danas bilo... Prođe nekoliko trenutaka u ćutanju... Oboma beše vrlo teško.

— reče Stanko ozbiljno i pouzdano. — Ono, istina, ja nisam nikad gladovao, ali kad ustreba, ja ću gladovati bolje nego iko! Harambaši se dopade ovo samopouzdanje. — Ali hajduk hajduka mora čuvati i braniti.

— Još samo treba zvati popa da ih opoji! Svi se nasmejaše. — Turci će njih skloniti — reče harambaša. — A za nas će bolje biti da zaranije šumu hvatamo. I... dok dlan o dlan — njih nestade...

— Nemoj, aga! Ti ga ne poznaješ. Pasja je to sorta! Pre bi od kamena reč izmamio nego od njega!... Bolje je da se mi držimo Ivana. On je čovek poštovan i viđen. Lazar je tvoja senka. On će za tobom i u vatru i u vodu.

— Dobro došao, harambašo! — Bolje našao! — Bogu hvala, svi ste živi i zdravi! — Hvala je bogu! — Da te obradujem, harambašo! — Čime? — Prinovkom.

— Ljudi... ovo je slota! — reče Latković. — Slota, bogami! — I ja htedoh skakati, ali... bolje da se ne brukam! — reče Latković, pa sede. — Zeko! — viknu Zavrzan. — Čujem. — Hajde preskačite Klempu!

— Jesi, jesi! — privikaše sa sviju strana. — A da bi moja šala što slađa bila, zato si ti, Klempo, u družini. — Bolje bi bilo da nam štogod pričaš nego što koješta drobiš! — reče Latković. — Pa ne branim. Baš sam oran za priču.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Na tabli je stajalo latinskim rečima, a po mome prevodu: „Sušenje očnjeg živca”. — Eda što osećaš bolje? — reče Joca glasom koji je trebao da pokazuje indiferentnost i pouzdanje, a u kome sam ja ipak čuo usiljavanje za tešenje.

— Bolje, hvala bogu! — reče bolesnik. — Baš osećam kad me gospodin pomoćnik udari na onu telegrafsku mašinu da mi vadi vatru, a

Eto gospodina doktora, pa i gospodina Joce. Je li oni kažu, oni valjda bolje znaju od tebe.. Kažu... dabogme... Nemoj plakati! Levi kraj usne zadrkta mu.

Znate... da.. dakako! — Eto vidiš! — kaže Đorđe. — Još kaže gospodin Joca: dok odemo u zelenilo, biće još bolje! Sad pomoćnik poče meni ozbiljno dokazivati: — Razume se, dakako! Vazduh, pa zelenilo, pa kretanje, pa...

— Pa šta sad misliš, brat-Đoko? On brzo pokupi sve oko sebe i baci pred mater. Reče: Da se oseća bolje. Da mu je Joca rekao da to može biti još bolje.

On brzo pokupi sve oko sebe i baci pred mater. Reče: Da se oseća bolje. Da mu je Joca rekao da to može biti još bolje. Da je, naposletku, božja volja, ali on se nada od bavljenja u „prirodi” kod brata.

— Pa sve prosi pred crkvom! — Hm! — Uh, bože! — Blagoje se trese. — Ovakav badrljak samo! Bolje bi mu bilo sto puta da je umro! A on ništa — živ! Pa još puši! Ništa mu, kaže, ne škodi! — Pa dabogme!

On izvi ruku tako zdravo, kako bi otprilike izgledao konj sa slomljenim vratom. — Ama zar ti nemaš bolje rakije? Ej ti, pupavče! Kaži gazda-Davidu da ja ištem rakije. „Dobre!” kaži: „gazdaBlagoje!”... Ovako savije glavu!

Poče naposletku tražiti da se drukčije i bolje odeva. Arsen, siromah, kaže joj: da đeda i Radojka kupuju svu robu i da on ne sme ni pomenuti đedi da njojzi samo kupi

Pop ga je često dotjerivao, ali se za našeg dobrog učitelja slabo šta lijepilo. Tek on se trudio što je bolje mogao. Ni u što se u selu nije pačao, svakome je ugađao, a popa se bojao. Upravo se ni živ nije čuo.

Narod odluči da popu za taj dan načini nove haljine, i učitelj je čitave dvije nedjelje šio kapu i dotjerivao što je bolje umio.

Sve ćemo to lijepo namjestiti. Imam i ja neku crkavicu koju sam za školu odredio, a — veli — ne znam bolje prilike od ove. — Oče vladiko, starija je tvoja i pametnija od moje. Samo još da vidim šta će selo reći.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Kipri notarošu, — molim vas lepo, malo od onih krofni iz onoga tanjira tamo, čini mi se da su te tamo malo rumenije a bolje narasle.« — A svaki pop čudo što voli krofne!

Ta i onaj bog, bože me prosti, uzima što je bolje! Eto ja i gospodin popa, mi ćemo još sto godina živiti i mučiti se!

Poneko od bolje poznatijih se usudi pa dirne, na primer, pop-Spiru za to, pa će mu tek reći: — Ama zašto vam, gospodin-popo, ne stoji

Nego baš kad ste se toliko kapricirali i držite da ja bolje pravim od vas, onda s drage volje, kad god je vama zgodno.

A dok nije on, isti Trifun učitelj, došao, bilo je muke i nevolje dosta kad je trebalo što napisati. Što je sad bolje, to je zasluga staroga učitelja, koji je bio i učio.

razbio onu finu stivu lulu kad se oblačio na jutrenje, pa sad samo ređa i psuje i ponekad kašlje, al’ je sad, fala bogu, bolje.

Aća Šlajber primi dva seksera za pisanje, isprazni bokal, napuni glavu, uzme pet forinti koje će radi Prokine bolje reprezentacije nemešaga metnuti u pismo, a pismo pošlje u Galiciju ili u Talijansku.

Ali, boga mi, od ovo trideset i nešto malo više godina, sve je bolje, tako da ponekad skoro i ne valja od silne pismenosti; jer pre ni ljudi nisu znali da pišu ni svojim sinovima, a sada i

I stari učitelj diže naočari na čelo pa pogleda bolje prekoputa, a stari Léksa leceder ostavi sto pa priđe bliže pevnici, da bolje čuje i izbliže vidi toga »slatkoglasnoga«,

učitelj diže naočari na čelo pa pogleda bolje prekoputa, a stari Léksa leceder ostavi sto pa priđe bliže pevnici, da bolje čuje i izbliže vidi toga »slatkoglasnoga«, kako sam reče.

Jedna mu je već rekla: »O mustro!« ali to njega nije mnogo ženiralo. Znao je da je bolje kad ženska grdi nego kad se čini nevešta, pa se nije bojao; on se samo bojao onih drenovih budža koje se danju po

verujući valjda svojim očima i ušima; poneki se okrenuo ulola oltaru, pa napravio šakom kao neki zaklon od uva da čuje bolje.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Sve mu činila, što god je on hteo. A bila je vredna. Ubrzo ona onu Tajinu kolibu, sobu, jače i bolje učvrstila prućem i zemljom; iznutra počistila, pa odnekud nabavila i sudove, posuđe, te je uredila kao neku kuću.

I tako Taja ostao sa varošankom. Čak izgledalo je da mu je s njom i bolje. Ova ga je dvorila nekako raskošnije. Lepše mu i ukusnije gotovila, nameštala... sve po varoški.

— Ovako kad ništa ne jedem i ne pijem, miran sam. A čim meso, piće... Posle hoću sve, i to mnogo, mnogo! Pa bolje ovako ništa da ne jedem i miran sam.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba je sve to uvideo, pa gleda da se kakogod oženi. U njegovoj varošici nije bilo mogućno, jer što je bolje, nisu hteli dati za njega, loše opet on nije hteo.

bio je u godinama, pa još udovac, a vi ste bili u vašem mestu najlepša devojka, pa i sad, nemojte se naći uvređeni, bolje mi se dopadate nego ma koja. — Molim vas, vi meni jako laskate. Ono je bilo negda nešto, al' sada je sve prošlo!

Šta vi ištete? — Tako oko tri hiljade; ako ima više — još bolje. — Moja Soka zasad neće dobiti više od dve hiljade i štafirung. — Dobro; ja sam i s tim zadovoljan; ja hoću.

Dete ima svoj grunt, a tata mu je tutor, pa neka troši. — Verujte, nije vredno trošiti! Doktori samo svoje teraju. Bolje bi bilo kućevni lek upotrebljavati. — Ta kad se ima, neka se troši.

Ljuba ode u svoj kvartir, a majka brže bolje k njemu na razgovor. Ljuba iskreno ispovedi da je devojka lepa i miraz da nije rđav — nije šala tri hiljade forinti

— Ta šta ćemo mi matori ovde? Ostavimo mladež nek se zabavlja, a mi hajd’mo onamo; je l’te, gospođo Makro? — Ta i bolje je za vas liker nego klavir. Hajdete! — Baš dobro, — doda tiho čika—Gavra. Sam ostade Ljuba sa frajlom.

— No, kako vam se to dopadalo? — Malo bolje nego pređašnje, al’ opet ne sasvim. — Sad ću vam srpski svirati. — E, da vidim! — Šta hoćete? — Kolo!

— Šta ćemo sad, čika-Gavro? — Tražimo opet ’degod. — Al’ sam već svud na glas izišao. Ne bi l’ bolje bilo da idemo kud dalje, gde me ne poznaju? — Pa kuda? — Da idemo u Srbiju, u Beograd.

Evo i večere. Jela — ne mogu bolja biti! I Marta i Gledićka trudile su se da sve što bolje zgotove. A i vino je osobito. Dođe i do pevanja. Gledićka vrlo lepo peva, pa s tim ljude tek većma uzbuđuje.

Ako je kod devojaka izgubio nešto od kredita, Svilokosić sebi naknadu nalazi u tom što je opet od dama bolje primljen. Svud je prvi u kolu.

zaprosio, ja ga ne htedoh, ne begenisah ga, a mati mi na to reče da ja hoću lep čist tanjir, no koji je prazan; nego bolje da biram onog koji me može gospodski držati.

Alka mlazne maramom Jeftu. — Ćuti, Jefto! Te stvari ja bolje razumem. Da uzmeš kod nas prokatora, prvo, taj i ne zna tako raditi kao peštanski fiškal; drugo prokator a drugo

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A zašto mora doći ja ne znam i da me čovek ubije ne mogu jasno da pojmim, i ne pojmim jasno da li je bolje da do njega dođe ili nije bolje.

doći ja ne znam i da me čovek ubije ne mogu jasno da pojmim, i ne pojmim jasno da li je bolje da do njega dođe ili nije bolje.

Bled, i ako nešto bolje uravnotežen, sa izrazom nekog sumornog ponosa Jurišić je žurio ka stanici. Nezapamćena živost vladala je ulicama

On ga munjevito podiže i OTKOČI, pa opruži levu nogu i nasloni cev na prste. „Zašto baš levu nogu, možda bolje desnu, možda bolje ruku: Jao, jao šta ja to radim, šta ja to radim?

„Zašto baš levu nogu, možda bolje desnu, možda bolje ruku: Jao, jao šta ja to radim, šta ja to radim?“ Nešto kao poljski mišić šmurnu mimo njega i iščeznu u travi.

ordenom sa mačevima i kako je sa svim drugo ovaj današnji evropski rat, a drugo onaj o kome ponekad voli da priča (a bolje bi bilo da ne priča i da se ne bruka) njegov otac kad su zauzeli Giljane od Turaka i kad se na prste moglo izbrojati

— Pa zašto ga ne ostavite tu, stara? Šta će bolje nego da leži u crkvi? — E nije tako, Dušo. Majka sam. Majčinom je srcu lakše ovako. Preneću junaka kod nas.

Oh, Bože, prokleta i ta gimnazija, i kad ode na te nauke. — Crne joj nauke, upada ogreѕѕe i naginje se da bolje čuje. — ... Pa ovaj rat, jurnjava jedna, da Bog sačuva. Nije ovaj svet ovakav bio: i ja sam bila devojka.

Ja radim na mašini i lepo, da vidite, zarađujem. Mogle smo obe divno da živimo, pa i da se obučemo, Boga mi, bolje nego neke gazdinske. — Dede posle, dede posle? — vrpolji se nestrpljivo ogreѕѕe. — Gde sam ono stala? A ja, jeste.

„Pa sam posle ja, koji nikoga svoga nemam, ili bolje, koji nikoga svoga nisam hteo da imam, osetio da imam nešto svoje, i prigrlio sam to svoje sa onom poznatom sebičnošću

On je bio prvi koga je bolje i bliže poznala i sa svojom mladom dušom ušla je ona poverljivo i radosno u onaj život u koji je on poveo.

— Oficir, reče on. — Od kud znate? — Znam, ordonans oficir, održač veze. — Vidite bolje, vidite bolje, skinite medaljon! — Nema medaljona. Ovo je... — Šta kažete? Vidite na ruci! — ...vodnik pete baterije.

Afrika

Vuije, naprotiv, tvrdi da čovek koji prokrstari jednu zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom njenom mestu godinama.

tvrdi da čovek koji prokrstari jednu zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom njenom mestu godinama.

O lovu sa Švajcarcem bilo bi bolje ne govoriti, jer iako je oko nas divna sveža tropska noć sa protocima o čije se talase odbija svetlost zvezda, kao

neprestano grdi što mu svojim leđima greje nogu. Mej ne bi ni pokušavao da na račun naš postavi bolje svog oca; on je pitom, tih, ljubazan, i nimalo nema onu nasrtljivu oholost crnca koji je uspeo da se obogati.

Panter ili bauk sasvim je isto. Zato i Mej smatra da, pošto je sa Sambom sigurno sve svršeno, bolje je poći. N. se slaže s njim, očigledno što mu je dosadno da čeka, a sudbina Sambe, koji mi je beskrajno simpatičan,

Sve je ugasito i tamno na njima, sve je od jedne bolje građe no ona od koje smo sačinjeni; to nije samo put, već i ono od čega je drvo, čvrsto i mračno, i metal.

— Pli mejel leste ankol, me nu vulon paltil! (Bolje je još čekati, ali mi ćemo i da idemo.) N. tada greši. I, mesto da iskoristi odmah ovaj trenutak poslušnosti pa da

kad uđem, i kad mu kažem da sam video celu svadbu, i da sam radostan što živim, on mi kratko odgovara: „Utoliko bolje!“ i produžava da spava. Ujutru nalazim blizu kolibe jedan kamion koji se sprema da se vrati u Bobo Đulaso.

Pomrčina. Tačno od osam do deset čekanje na igračice, grejanje bubnjeva nad žarom da bi bolje zvučali, prepirke na kome baš tačno mestu ima da se igra. Sve kao da je to prvi put da se ovako sastaju.

Kad sam se probudio silom, uviđam da je bolje tu u kolibi odspavati dva-tri sata, pa onda tek produžiti. Spavao sam na belim sudanskim tepisima, buđen svaki čas

Nudim im za obojicu pet franaka, na šta se oni prvo stide a onda naglo osmele: „Ne ovde, već u susedstvu. Tamo je bolje! Tamo je bogato, tamo košta četiri franka, istina, ali tamo je maločas baš video jednu koja mu se sviđa. Tamo je bolje!

Tamo je bogato, tamo košta četiri franka, istina, ali tamo je maločas baš video jednu koja mu se sviđa. Tamo je bolje! Tamo ima jedna što je vrlo lepa! Ako već hoću da dam novaca onda bi oni voleli tamo!“ Prelazimo.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

No ovo kao uzgred. Moje je namjerenije pri pisanju Tvrdice bilo, uzimajući navlastito na rasuždenije malo, bolje reći nikakvo čislo komedija na našem jeziku, takovo djelo napisati, koje bi čitatelja ili gledatelja (jer je vreme,

Evo, dakle, lista! Izvolite zapisati koliko vam je moguće. Što više, to bolje! JANjA: U! Zaboga i poboga, gospodin notarius, sad da si čini troška na ova oskudna vremenu! Nema ljudi novci.

Papu ne dam ništa“!... O, čekaj, škilji! Nećim da ti uzmim. Da uzmim bolje na Juca!... Aferim, Janja! Na Juca? Dođi mlad momak od dvadeset i tri godinu da vidi Juca.

Da treba pravo ići, to znaš; no najlepše ćeš pravo ići ako ugneš krštine unutra. Što više, to bolje. KATICA (probira): Bogme lepo! JUCA: Sad odaj, korake pravi sitne, no više uširoko nego udugačko.

„Nemam novci, sinko.“ Evo, sad je bolje. JANjA: Jošt mi se posmejana, prokleto nečisto demon! Oći da mi sekira. Nečisto duh, znajš da ti sad isečim u moja

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Trebalo ih je povešati još za vreme rata na Franceza. A, sem toga, pa baš i da odu u Rosiju? Tim bolje, ostaće ovde prost i neuk narod, pa će biti lakše sa njima.

„Zato on voli Rascijane i zato ih brani od svakoga. Nije ni on bolji. To je samo selja sa Rajne, Švaba, prostak, i bolje bi bilo da su mu dali u ruke motiku, mesto Temišvara. Zato on nama stalno oponira?

Za trenutak, Garsuli je zastao i podigao naočali, da ih bolje vidi. Isakoviči su ćutali. Prvi, pred Garsulijem, bio je major Jurat Isakovič, drugi, prve klase lajtnant Petar

Vi stalno izmišljate neke konce da, po koncu, poravnate njihove šorove i sela. Bilo bi bolje da ste poručili, iz Vestfala, tri stotine i sedamdeset i osam teških kobila i da ste ih poslali na Franceza.

Đurađ je spavao go, i leti, i zimi, a spavao je, i posle pet godina bračnog života, sa majoršom, bolje reći na majorši.

Pred njim se ukaza misao da bi bilo bolje da iz Turske nisu ni izlazili, a da je, sasvim sigurno, zlo, što su u Austriju došli.

Bilo mu je žao da sa njom i novorođenče izgubi, a pomisli i to da je bolje što je nema. Da ga ne gleda, u okovima, i da mu ne visi na vratu, sad, kad se rešio odselitsja.

Eto šta smo dočekali. Sve će nas raseliti. Imamo da biramo, ili da postanemo papisti, ili moskalji! Bolje da nismo, kaže Trifun, iz Servije ni izlazili!

Kriv ti je Garsuli! Nismo mi jobađi, pa da pitamo smemo li se seliti. Svaki traži bolje carstvo. Niko neće sa boljeg na gore ići. Ne može nas Garsuli okivati, jer smo Rosije željni. A šta bi sad hteo, debeli?

Aha! Aha!“ „Šta mi, ostali? Ostao si, i ti!“ „Meni se nije ostajalo, niti išlo, debeli! Meni tamo ne mož bolje biti. Nego svi ste vi poleteli u Rosiju preselitsja, jer u Rosiji niko ne ostaje u službi, bez nagraždenija! Aha! Aha!

Ako treba da se selimo, pa, ne idemo mi u Nedođiju, nego u Rosiju. Tamo odoše toliki. Bolje da ovde sve rasprodamo, nego da se sramotimo i da nas sramote.

Otkad se beše ćerkom kapamadžije Grozdina oženio, bolje reći otkad mu se prvo dete rodilo, Trifuna je počeo da prati, kao i njegovog brata Petra, neki udes, neka zla kob, iako

Teodosije - ŽITIJA

Pomišljahu da ga vežu, ali ga se bojahu kao gospodara svojega. Postavivši stražu čuvahu ga što je moguće bolje, da bi, pošto konji i oni sami od napora, sa njime pošli na put.

Bog hteo da se dogodi onako kako žele roditelji tvoji i velmože vaše i braća tvoja, ko sam ja da tako nešto i pomislim! Bolje bi mi bilo da se i ne vratim ocu tvome.

A vas, ljubazne moje, molim da ne tužite zbog ovoga, niti da ste skrušeni, nego bolje sa mnom pohvalite Boga, koji me je udostojio ovoga obraza, za kojim sam oduvek žudeo.

i pismo roditeljima, da ih uteši, moleći: „Nemojte ništa tužiti za mnom, niti me oplakivati kao poginula, reče, nego bolje da Boga molite, molim, ne bih li kako molitvama vašim dobro svršio trku moju na koju iziđoh.

Mislim da je ovaj starac anđeo, ili od anđela, ili, još bolje, od Boga poslan. Požurimo se da Bogom poslani savet u delo sprovedemo!

od anđelskih srodnika, Božjih ugodnika, prepodobnih otaca i saposnika, ne iđaše, sudivši da je u takvim stvarima bolje ražalostiti brata nego Boga.

Posle ovoga hteo je sveti zbog manastirskih potreba, ili još bolje — hteo je Bog zbog njega, a zbog poznatog uzroka, da ide u carstvujući Konstantinov grad, u kome je tada carevao Teodor

Krmar je zbog mnogih vetrova upotrebio svu veštinu upravljanja, i nešto bolje da učini nije mogao smisliti. A lađarima, koji izgubiše nadu da će preživeti, ruke sasvim oslabiše.

želeći da vidi ove potrudi se, misleći da će od njih više čuti i videti, kao od drevnih, jer govore da je u starih sve bolje od novih. A patrijarh, ispunjavajući njegovu molbu, dade mu radi ovoga iskusne ljude koji poznaju pustinju, da ga prate.

A sveti je mnogo molio, govoreći: — Ne bacaj me ovim, vladiko sveti, u veliku brigu; nego bolje, pošto si mi učinio milost, i sam otiDI u svoju ćeliju i pusti me da u tišini duh svoj Gospodu predam.

Ali da ne misliš da ne marimo za tvoju ljubav, i da se ne progneviš, rasudismo da je bolje usrdno ispuniti tvoju molbu koliko se ništim umom postići može, te molimo Boga, premudrosti voditelja i blagoumlja

I pomišljaše kako je bedno i nezgodno sa ženom živeti u pustinji, te reči u sebi: „Bolje da sestri pretpostavim Boga, i korisnije je da nju privremeno ožalostim a Boga ne prognevim zanavek“.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Štaviše, bolje se zapazi ceo značaj jednog promatranja o psihičkim osobinama nekog naroda ako se posmatra geografski raspored ovih

Idući jednim od ovih pravaca ispitivač će utoliko bolje zapaziti razlike između stanovništva, ukoliko se bude više udaljavao od polazne tačke.

Kada dođe do krajnje tačke profila, uspeće mnogo bolje da shvati i klasifikuje psihičke osobine stanovništva duž celog pređenog prostora, nego kad bi se ograničio na jednu

Ukoliko nam rezultati lingvističkih i antropoloških studija mogu pomoći da bolje shvatimo razlike između pojedinih južnoslovenskih grupa?

Lingvističke osobine su neosporno vrlo poučne, naročito dijalekti. Mi ćemo ih često upotrebljavati da bolje istaknemo razlike između pojedinih etničkih grupa.

Ukoliko je neki etnički amalgam mlađi, ukoliko je manje obrađivan civilizacijama, utoliko se bolje mogu razlikovati psihičke crte njegovih etničkih sastavnica.

Zbog toga su mu nervi zdravi, zato spokojnije i bolje podnosi udese sudbine. u ovom se tipu oseća jaka veza s prirodom i s precima.

Puteva je više i bolje se održavaju a stari način prenosa konjskim karavanima skoro sasvim iščezava. Ovaj je napredak ubrzan naročito od

Uvećana, bolje organizovana i bogatija, okružena sa svih strana srpskim stanovništvom, Šumadija je privlačila slovensko stanovništvo

I pored sporosti on uopšte govori češće ali i bolje nego Šumadinac. U zgodnoj prilici zna upotrebiti poslovice i šale, zaplesti pitanja, gubiti se u opisivanjima, ne

Karsni teren skriva čoveka isto onako kao i gusta šuma, možda još i bolje, i vrlo je pogodan za četničko ratovanje. Oblast crnogorskih plemena je, dakle, karsna tvrđava u koju je velikim

Pouzdano je da su oni ubeđeni da su ga bolje shvatili i od Osmanlija ili „Turkuša“, kako ih zovu, želeći time da pokažu, da „Turkuše“ nisu pravi muhamedanci.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Za tim stolom zaista je bilo teško sastaviti neki potpuno trijezan oglas. Da bi im misli bolje tekle, čiča i krčmar uzeše u pomoć i jednu bocu rakije travarice i poslije mnogo znojenja, uzdisanja, štucanja, zijevanja

leže na njivu s kukuruzom i na ostavljeni džak, činilo se da se sve utišalo samo da bi se za koji trenutak moglo što bolje čuti kako u planini pucketaju suve grančice pod koracima velikog mrkog medvjeda.

— Mačak lav i Miš prorok! Vau, koliki su i kakvi su! — Kakvi, kakvi?! — prepade se Kruškotres. — Bolje ti je da ne znaš! — plašio ga je Šarov.

Kako bi bilo da te malčice gricnem, samo malo za uvence?! — Bolje bi bilo da ja gricnem onaj kanap oko tvoga vrata! — dosjeti se Miš prorok. — Onda ćeš dobiti i slobodu i slaninu.

— urliknu Kruškotres i prope se na zadnje noge, a prestravljeni Brko spusti srce u pete da bolje može potrčati, pa se stušti prema izlazu iz pećine.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

se naga Ja nikad nisam marila meso Ni mene nisu te krpe zavele Ludim za tobom ovako nagom Ne daj sunce da te miluje Bolje da se volimo nas dve Samo ne ovde samo ne na suncu Ovde se sve vidi koščice draga IV.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

posmatrajući i jedno i drugo): Ako je po volji, ja mogu povesti zvaničnu istragu, ali, ako dozvolite, mislim da je bolje ne davati stvari širi značaj no što je ima. PAVLE i RINA (ćute).

PAVLE: Otkaz? Našli ste bolje mesto? ALjOŠA: Ne to. Ni za bolje mesto, ni za bolju platu ne ostavim, ali, ali... PAVLE: Onda ste bolesni?

PAVLE: Otkaz? Našli ste bolje mesto? ALjOŠA: Ne to. Ni za bolje mesto, ni za bolju platu ne ostavim, ali, ali... PAVLE: Onda ste bolesni? ALjOŠA (vrti glavom ne podižući oči): Njet!

Bojim se, potvrdiće se moje slutnje, a to bi bilo užasno. To bi bilo porazno. Bojim se, bojim se istine; nije li zar bolje pobeći od istine? Dovoljno je već težak udar što znam da me vara! (Bori se.

RINA: Kuda? PAVLE: U neodređenom pravcu. RINA: Na duže vreme? PAVLE: To ne znam, ali bolje računati na duže, na vrlo dugo vreme. RINA (prestravljeno): Znači li to....? PAVLE (polazeći): To znači da ja putujem.

ANA (ulazi). ANTA (Ani): Čašu vode! ANA (odlazi). LjUBOMIR (umoran i klonuo seda u fotelju): Ništa, ništa, bolje mi je, ništa. Šta je ovo, šta je ovo, zaboga? NOVAKOVIĆ: Ko vam je rekao? LjUBOMIR: Ko? (Pruža mu listove.

Mislio sam da svakome posebno načinim posetu. ANTA: Mene preskočite! PAVLE: Ali utoliko bolje kad sam vas našao na okupu. Praštam se gospodo. (Hoće da pođe.) SPASOJE: Čekajte! Je li to vaša poslednja reč?

Čim drugim može devojka nagraditi kavaljera? Ali ostavimo taj razgovor o prijatnoj prošlosti, razgovarajmo bolje o sadašnjosti, o budućnosti, o tebi. Jesi li se već odlučila kakvu ćeš venčanu haljinu praviti?

Pravim zbirku mustri materijala za venčanu haljinu; to je moja pasija. VUKICA: Pa što zamerate, tata, tetki? Bolje to no da zbira mačke kô strina Jovanka.

SPASOJE: Pa da, šta će mi sud? ĐAKOVIĆ: E, pa zato, vidite, bolje je da vi tu stvar uradite nekako izbegavajući javnost.

Ja moram samo do Ministarstva; hoću očima da vidim ministarske potpise. Dođite još danas, smisliću već ja dotle, ili, bolje reći, ja već imam izvestan plan; ne brinite! Zbogom! (Ode.) SPASOJE: Zbogom! (Prati ga do vrata.

Ako bi novine to objavile, one bi mi otele kapital koji ja već imam u ruci ili, bolje reći, otele bi mi zalogaj iz usta.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Takva jedna četrnaestogodišnja balavica nije za nešto bolje! - rekoh sebi i skupih kolena pod bradu. Štof pantalona bio je zagrejan kao da je neko prevukao džinovsku peglu preko

i već tri sata gunđa misleći da sam se obesio negde u šumici: da je on na mome mestu, on tu sramotu ne bi preživeo. Bolje bi bilo da sam se obesio. - Bože sveti, Vesna! Misliš li i ti da bi bolje bilo da sam se obesio. - On misli!

Bolje bi bilo da sam se obesio. - Bože sveti, Vesna! Misliš li i ti da bi bolje bilo da sam se obesio. - On misli! - zabila je nos u knjigu i po tome sam znao da je naelektrisanost u kući dostigla

” - žalila se neka Ljiljana šezdeset i drugoj stranici trigonometrije, a ja sam je razumeo savršeno dobro, bolje no iko, jer sam još ratovao s tangensima i sinusima.

U tom trenutku gotovo sam mrzeo svog oca. Kako se samo uklonio bez reči. Bilo mi je nekako krivo što nisam bolje pogledao. Ti očevi! odmahnuh rukom i osetih jezu u kičmi.

Da sam ga bolje poznavao, bilo bi mi jasno da on nije mogao da se pomiri s nečim sličnim, ali ja ga nisam poznavao i bio sam zadovoljan.

- Vas dvoje - rekao je otac - zar ne mislite da je bolje da spremite zadatke za sutra? - otpustio nas je pokretom ruke milostivo i uzvišeno kao svrgnuti kralj, a onda smo ga,

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pogodio ga je sasvim, samo nije trebalo da je u „svoj“ veličini; mora da je slikao parodiju. Bolje da ga je dopola slikao onako kao »Büste«, jer gospodar Sofra kad sedi, sa svojom glavom i prsima, lep je, impozantan

Ostado’ udovac, posao mi bolje pođe, pošten sam čovek bio, stari gospodari nudili mi novaca na mali interes, ja sam doduše pošteno i uredno interese

E, druga su onda bila vremena! Posao mi sve bolje išao, sve sam više ulagao, više primao, a manje trošio, svi su me falili da sam vredan; štaviše, držali me da se

ama za nikakve novce, nego ću uzeti ma sirotu, samo da je čestita, zdrava i vredna, pa ako je još i lepa, utoliko bolje. Pravo da ti kažem, i ja sam voleo imati lepu ženu, pa još ako je mudra k tome.

— Jeste. — Imate li već za nju kakvog đuvegiju? — Ta bilo bi, — ali, znate, svaka mati traži za kćer što bolje. — Kol’ko joj godina? — Sad joj osamnaest. — Dobro, ja sam trideset i pet, i udovac; stanje moje znate.

Kad dođu u kakovo selo, čardu, stanu, pa kočijašima daju što doneti, a oni, svačim snabdeveni, imaju sve bolje nego što mogu u čardi dobiti. Pa i vino im drukčije neto u čardi; s njime i samog birtaša u čardi napoje.

Sad će biti po njih šićara, što ikada. Ona prva trojica, golaći, nisu se hteli za onaj par bolje obući i oboružati, da ih ne poznaju, ali noge ih Čamčinom oku izdadoše.

Pa opet: „O kto, kto, Nikolaja ljubit”. I Čamča pomaže, ali sada mnogo bolje. — Je l’, Čamčo, sad bolje ide? — Hteo sam i ja još pre bitke otpojati moj tropar, svetog Stevana, ali nisam smeo,

Pa opet: „O kto, kto, Nikolaja ljubit”. I Čamča pomaže, ali sada mnogo bolje. — Je l’, Čamčo, sad bolje ide? — Hteo sam i ja još pre bitke otpojati moj tropar, svetog Stevana, ali nisam smeo, bojao sam se da ću se i ja i

Prođu devet dana. Ne zna se još šta će biti. Nastupi petnaesti dan. Lečnik mu kaže da je već bolje, nade ima da će se izvući, ali treba čekati još dvadesetprvi dan. Gospodaru Sofri je dan dugačak kao godina.

Zato ga nazvaše „Profit”, „Nestor Profit”. Profit je dolazio nedeljom i svecem kod Čamče u kanapu, i tu ga je bolje upoznao gospodar Sofra. Ne jedared je uzdahnuo i pomislio: „Ovakav da je moj Pera!

odobrava, ta njegova Sara; veli, da još jedared na svet dođe, s fenjerom bi Čamču tražila, a kad ga ne bi našla, onda bolje opet u grob. Ona ima kod kuće svaki dan komediju, pa ili se bolje ili gore vodilo, Čamča je uvek jednak.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Njeni poljupci, plahi i ludi, koji su mu padali u lice i pod grlo, bili su mokri od plača. Ustavši da bi ga bolje mogla obuhvatiti, jer se on nabusito branio, gazeći po jastucima, kožama i ćilimovima prostrtim po zemlji, ona je bila

Otpasavši sablju, okrenut svojim oficirima, ponavljao je češće, sve bolje i bolje volje: „Kakvi ljudi, kakvi kosmati ljudi...

Otpasavši sablju, okrenut svojim oficirima, ponavljao je češće, sve bolje i bolje volje: „Kakvi ljudi, kakvi kosmati ljudi...

Spustivši se u doline, voćnjake i plodne ravni Gornje Austrije, puk je išao vrlo rado, bolje hranjen, a naročito, zbog žurbe, manje vežban.

Isakovič je, osim toga, približavajući se, po četvrti put, bojištu, slutio da nikad bolje biti neće i da će ih ne samo podeliti među redovne pukove, nego da će ih podeliti i kod kuće, na domu, razdelivši ih

on bi govorio svojoj pratnji da je započeo ljubavnu igru sa kneževinom tom i tom i da se ona već fraka, da bi mu se bolje svidela; kad bi, pri večeri, pre kockanja, govorio, na primer, o pregovorima sa Saksonskom, spomenuo bi to prosto tako

naseljavanja, popisivanja, gomilanja ljudi i stoke, po tvrđavama i vojnički raspoređenim selima, Isakovič oseti da ništa bolje ne biva i tek tada primeti oko sebe blatišta i baruštine, bedu svojih ljudi, život, svaki dan isti čemerni život, u

po izbama svoje velike kuće na vodi, zagledajući snahu dok je spavala i ljubeći je čim bi joj bilo, dan‑dva, malo bolje.

Ciganin, što svoje obešenjakluke i lenjovanja zabašuruje večitim ponavljanjem obećanja da će ići u Rusiju, gde će sve biti bolje. Udarivši zatim na patrijarha, reče zaprepašćenim kaluđerima mnogo štošta, što nije trebao da kaže.

Isakovič, boreći se svojom dušom, reši: da je njegov dotadanji život bio zlo i da treba otići nekud, gde mora biti da je bolje.

Poslednji put je, pomisli, i dosta je, a u Rusiji biće mu svakako bolje! Dosta mu je tog motanja na Rajni, tog vijanja po Dunavu, tih tuča po Italiji, krajnje je bilo vreme da uvidi da mu

Da trguje, nije se rodio! Bolje da živi i sa tim trgovcima, nego ovako, skotski i uzalud! Da nije bio vojnik, davno bi se bio skrasio negde sa ženom i

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Mlada baca žito na sve strane, a sito na krov. U Bosni svekrva baca žito na mladence „da budu plodni i da im ljetina bolje rodi“.¹⁷ U Crnoj Gori mladu, pri ulasku u njen novi dom, posipaju žitom „da bi unela dobar plod“.

Što je posebno interesantno i simptomatično, od ta tri običaja „koji su od uticaja da se rađaju ženska deca“, kada ih bolje razmotrimo, dva od njih su, zapravo, čini koje bi valjalo izbeći, jer postoji opasnost da se rodi žensko!

Da bismo bolje razumeli ovaj prilično brojan i raznovrstan skup običaja i magijskih radnji kojima se želi sprečiti mogućnost rađanja,

To nije dobro ni za porodicu u kojoj je rođeno, a ni za selo. Veruje se da je bolje da odmah jedno od njih umre i da time odnese sa sobom svu nesreću, tako da ono koje ostane ne bude u životu nesrećno.

odlaganja krštenja: u staro doba, kaže se, mnogi su držali decu nekrštenu i po više meseci jer se smatralo da dete bolje raste dok je nekršteno.⁵³ U Banatu se veruje da su deca najugroženija od strane demona upravo posle krštenja...

Zapravo veruje se da demoni neće „udariti na svog“, te otuda i verovanje da dete brže i bolje napreduje dok je nekršteno. Dete se, po pravilu, krsti u crkvi, a retko, ako je bolesno, krsti se kod kuće.

¹⁶⁰ U Gorskom vijencu, Serdar Janko žali se da ga noću mora pritiska, pa kaže: „Ali od nje ništa bolje nije no pas’ pružiti odgor s vrh haljinah.

ne ureklo se!“, a često se, pošto se kucne u drvo, kaže: „Da ne čuje zlo.“¹⁷¹ Ipak, još je sigurnije i bolje decu ne hvaliti i ne čuditi se njihovoj lepoti, kako se ne bi urekla.

Drugi, opet, misle da to ne valja činiti jer „dete je jedrije i bolje napreduje dokle ga mati ne poljubi“.⁸³ Postoje mnoga specifična verovanja o tome koje su tačke na telu deteta posebno

porodilji dolazi na babine, torbu u kojoj su ponude treba nositi odrešenu, a kad se dođe u kuću, „treba sve stvari brže bolje iz torbe izvaditi, pa će dijete brže i lakše progovoriti“, jer „ako se stvari ne bi odmah iz torbe izvadile, onda će

U danilovgradskom srezu dete se, kad prohoda, tri puta diže za uši, i to za vreme mladog meseca, „da bi bolje raslo“.

U odnosu na odelo oženjenog, momačko je skrojeno bolje, ono je od lepšeg materijala i više je ukrašeno (najčešće crvenom čojom).

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

U čemu je štos? Kao da se meni gluvari ovde godinama, kao da ja ne bih zbrisao istog časa na neko bolje mesto kada bi mi se pružila šansa? Znate kada bih požalio za ovim ćoškom? Nikada! Fuck off!

Tačno sam znao o čemu se radi i kad je pogledala njegov sat. — Skini ga! On ga skida i stavlja u džep. — Tako je bolje... Ali vreme se i dalje zanimalo za njih. Vreme za plaćanje kucalo je u džepu.

Najpre udaljenu i potmulu, a zatim veoma snažnu, gotovo zaglušnu. Na vrhu brda avion se čuo mnogo bolje nego u dolini. Izišli su iz kuhinje i pogledali u nebo, koje je postalo gotovo ljubičasto od vreline.

Naručio sam »Bloody Mary«, koktel od votke i tomato-đusa, kome se dodaje još malčice soli i bibera. Pomislih: bolje da ih obojicu držim u čaši nego da oni mene drže u šaci.

Pogodio ga tačno između trbuha i pluća i tu ostao. Preležao je proleće, leto i jesen, a u zimu mu bi bolje, te se pridiže i savi prvi cigar duvana. Prvog septembra 1945.

Sa slavonskim i bosanskim. Pričalo se da je bolje ukrcati se na bosanski brod, jer je veća lađa i brža od slavonske.

Prve nedelje, grejao se klavirom. Klavir je bio velik i dobro se ložio. Crn. Blüthner. Đavolji! Na proleće mu bi bolje. Jedino mu nije prijala voda iz pumpe. »Smrdjela je po đavoljoj nafti...« Posle se i na nju naviknu. Iškolova decu.

Maška je najbolja kada se napravi od držalja stare metle, a sam klis je komad oblog drveta, sa obe strane zarezanog, da bolje skače kad se opali. Rupa se pravi od rupe. Jesam li vam dobro objasnio šta je klis?

« – Još jednu votku, molim vas — kaže kelneru — ili, ne, bolje donesite odmah dve, da ne pešačite... Sada osluškuje zujanje rolšua po asfaltu.

Žan Žik opet nije imao gde da stanuje. Kad čovek nema stana u Beogradu ili Parizu, mislio je, onda je mnogo bolje da ga nema u Parizu. Otputovao je bez prtljaga.

Vozili su se u malom električnom automobilu, vešto izbegavajući sudare. »Jedna od retkih stvari koje umem da radim bolje od ostalih!« Zajapurenu od sreće u pet po podne odveo je kćer na kesten-pire u kafe hotela »Metropol«.

—Je li? —reče ona. —Pa, šta biste za ručak? —Kakva je kolenica? —Nije loša — reče kelner — ali biće bolje da uzmete mlado jagnjeće. — Litar kutjevačkog »burgunca« i dve zelene salate. Salate, ako može, odmah!

Matavulj, Simo - USKOK

— Zlô, vaistinu! — potvrdi njeguški knez. — No mi pričaj, moj bane, kako je gorje kod vas? Je li što bolje? Je li se grdni narod orazumio? — Vaistinu, vidim, čuo si za bruku i grdilo i istragu našu? — Čuh.

A pripomogoše ove dvije gladne godine! A, bješe nješto i kičeljistva, zbog bojeva, zbog toga, koje se pleme i bratstvo bolje podnijelo, to nam đavo ponio i slavu i junaštvo! — A vladika? — pita Marko. — A šta može vladika!?

Drago odbi njekoliko dimova, mrdnu gustijem obrvama i odgovori: — Vaistinu, na bolje ne navikoše! Glavno je, e je sad donji narod već jednom na čisto, neće već prezati od sutrašnjega dnevi, kao što je

To se vrzlo po glavi Jankovoj, koji jednako nepomično ležaše. Sve što doživje te noći, bješe uglavnom bolje nego što se mogao nadati, ali, začudo, kad se već umoren od razmišljanja predade samom osjećanju, obuze ga sjeta.

— A zbog čega se biste? — Eto, da je njihov serdar Điko rekao da su se oni bolje podnijeli na debelom Brijegu no mi! — Pa zato!? — E, pa to nije mala stvar!

Sjutra u ovo doba kapi ga već biti neće — zato, strikane, ded još po jednu! Dede, bolje je nego da opet kapetana liječiš i varaš! Onaj pečeni i oglodani kuvar skoči s klupe: — Šta vara? Ko ga vara?

sinovi nose „tanke knjige“ kroza studene vrleti, kroz pustinje i mračne šume, često braneći se od zvjerova, čuvajući bolje nego svoje glave te lake stvari, koje svuda nebojše i nemirnici dočekuju s poštovanjem, pa i sa strahom!

Onda Marko reče: — Hajte, braćo, poslušajte svoga vladiku! Bolje je da poginem sam, nego vas dostina. Ne svetite me i ne žalite mnogo, jer sam se zamijenio!

— Pa da ti natenane pričamo šta radi vladika i šta su glavari zborisali o Vasiljevu dne! Eto šta ćemo, a šta bi bolje! — Ne znam, krsta mi, dijete, zašto se jediš! Nadah ti se sjutra u ručano doba.

— A usni li ti što? — zapita ga Krcun. — Po njekim biljezima kao da ćemo se vrnuti doma s obrazom! — Pa šta ćeš bolje! — povrnu Krcun zijehajući. Pa, pogledav one što spavahu, dodade: — Hu, kako spava ova dječurlija!

— reče on. Uđoše sve troje. Milica zapali luč i nadnese nad krevet. On se osmijehnu i reče: — Bolje mi je! — Daće bog! — reče Drago. — Dâko dođe medik do ručanog doba! Poslao sam po njega...

Medik se okrene Janku: — A sad, momče, drži se kao i dosad i stisni zube! Ja, vidiš, vidam po naški, a ko zna bolje, može biti nego po učevnu! I stade u ranu uvlačiti fitilj, vrteći njim. Dugo je to trajalo.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: Dobro zdravlje i sreću. Da Bog dâ da se poznamo i bolje! OTAC: Da Bog da! MATI: DEVOJKA (mladoženji): Izvolte. MLADOŽENjA: Ja blagodarim! Rakije nikad ne pijem.

OTAC: Mislio sam dati pet hiljada, i tako sam i kazivao; no opet mislim, bolje je više negol manje. PROVODADžIJA (mladoženji): E, vidite l’, to jest!

KUMAČA: E, mani vragu, opet je bolje kad si udata! Svoja si gospođa i sebi radiš. A ovako kod oca... DEVOJKA: Sad kako mu je, tako mu je!

ŽENA: Bog ubio, koji me je vezao s tobom! MUŽ (trese glavom): Bolje da sam vrat slomio, kad sam po tebe pošo. ŽENA: Kamo sreće da te nisam ni poznala. Muž, pak ni kapu ženi!

- Šta si uzeo šešir? Idi, idi, da ne izdangubiš. MUŽ: Dabogme, bolje je sediti na pendžeru. ŽENA: Pak, ako sedim, kod mog pendžera sedim.

MUŽ: Ta ubio te Bog, tako da ti kažem, šta si donela, te si napala toliko! ŽENA: Tako! Izvrći samo. Bolje kaži: neću da ti kupim. MUŽ: Pa neću, znaš. ŽENA: Nemoj. MUŽ: Neću, da vidim šta ćeš činiti.

ŽENA: Pitajte ga gdi je sinoć bio. MATI: Uputi se brže-bolje, da ne izdangubiš. MUŽ: O, nalepe moje! ŽENA: Gledajte ga, jošt se on tuži!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Oni sami lakše prihvataju i bolje razumeju ono što je deklarativno, površno i umetnički slabašno, pa im dečja moć zapažanja i doživljavanja služi samo kao

Tačno je da se stihovana pouka bolje pamti, ali između mnemotehničkih olakšica i poetske spoznaje zjapi nepremostiv jaz.

Na moru i na kopnu, pa čak ni na nebesima Bolje životinje od mene nigde ne ima! Zajcu će počasno mesto osporiti medved, a naposletku će i jednog i drugog pobediti crv.

jednu sumnjivu podvrstu književnosti pozivajući se na dobrobit onih koji se o tom pokroviteljstvu ne mogu izjasniti. Bolje od dece, mi znamo šta im treba dati. Njihov nerazvijen ukus nije u stanju da nam se odupre.

Veliki patriota, uveren u zasluženu sreću i procvat svoga roda u budućnosti, on je u detetu gledao nosioca te, bolje sutrašnjice, zalogu nastavljanja i obnavljanja, pa u njegovoj ljubavi uvek ima i zagledanosti u dubinu vremena.

doživljen u detinjstvu koje se više vratiti neće, što je povezano sa našom omiljenom iluzijom daje na zemlji nekad bilo bolje, a da je propadanje počelo tako reći odnedavno.

(Povratak ratnika) I pesnik je usvojio seljacima dragu samoobmanu da je težaku nekad bilo bolje, da su mu još koliko juče cvetale ruže, i da se tek u poslednje vreme sve poremetilo: Džabe ti je danas što radiš,

govoriti; i najličnija leksika samo je deo zajedničkog detinjstva i zajedničkog jezika; u svakom slučaju, taj jezik bolje razumemo no ovaj, javni i novinski, koji je toliko svačiji da je postao ničiji.

S detetom se on otvoreno poistovećuje, prati ga na svakom koraku, voli i zastupa, i ume, bolje nego ijedan naš savremeni dečji pisac, da iskaže njegove želje, strepnje, radosti.

Primenljivost kojom se pesma čvršće vezuje za događaje, za povode, za mesto i vreme, pomaže joj da nađe bolje uslove opstanka, podsticaj, životvorni uzlet.

Kad igra jednom počne, predaje joj se svekoliko iskustvo, osećajnost, mašta. Pravila valja poštovati; što su teža, to bolje za pesmu.

Posle sam se, godinama, sretao s njim na različitim poslovima. Što sam ga bolje upoznavao, sve više sam ga voleo, i poštovao.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

A i šta znadu činiti? Narod se ogorčio, pa pocepao. To je plod slobode. Da i nisu ni uvodili, te bi bolje bilo. Ali ko će protiv ludosti! ŠERBULIĆ: Evo Nađ Pala; dobro bi bilo da ga na svoju ruku privedemo.

ŠERBULIĆ: Evo Nađ Pala; dobro bi bilo da ga na svoju ruku privedemo. ŽUTILOV: To je konzervativac. ŠERBULIĆ: Tim bolje. 6. NAĐ PAL, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Jo napot, Pali pajtaš! NAĐ: Sluga, gospodo. Kako ste?

O, Bože, kad ćeš nas madžarona oprostiti! 6. ŽUTILOV, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Novine, preko novina! ZELENIĆKA: Bolje da i i nemamo. ŽUTILOV: Mislim da se mi držimo Madžara. ZELENIĆKA: Šta, kako?

ZELENIĆKA (živo): Je li? Gdi? ŽUTILOV: Na mlogo mesta; no nije najbolje ispalo. ZELENIĆKA: A zar može bolje biti kod toliko mađarona? ŽUTILOV: Kod Alibunara su se žestoko tukli.

NANČIKA: Šta je s Čivutima? ŽUTILOV: Treba da se proteraju, ali nemaš s kim. NANČIKA: Smrdić misli da je bolje ovako da i cedite, nego da im se dobra sekvestriraju, zašto bi došlo u narodnu kasu. ŽUTILOV: Smrdić je magarac.

SMRDIĆ: Mi je čistimo koliko je moguće; no što se Čivuta tiče, ovako je bolje. ŽUTILOV: Badava, kad se ljudma ne može dokazati; pa onda im je kriv predsjedatelj.

SMRDIĆ: Trebalo bi potući sve one koji su započeli. ŠERBULIĆ: I ja kažem. Da smo se držali Madžara, nikad bolje. Ali oni ,,ne, ne“, dokle nas ne doteraše u Serbiju. SMRDIĆ: da gubimo na banknotama. ŠERBULIĆ: I da me zovu Švabom.

GAVRILOVIĆ: Ako smo zato ustali tražiti Vojvodinu da se pljačka i otima, bolje da je nismo ni tražili. ŠERBULIĆ: Vama je bolje jer ove godine niste mogli trgovati ni profitirati po vašem običaju.

ŠERBULIĆ: Vama je bolje jer ove godine niste mogli trgovati ni profitirati po vašem običaju. Narod tako ne govori. GAVRILOVIĆ: Ja vidim narod

ŠERBULIĆ: Vrlo lako. LEPRŠIĆ: Kako se počelo raditi, zacelo. SMRDIĆ: To je naopako! ŠERBULIĆ: Bolje da smo i s Madžarima ostali. GAVRILOVIĆ: Pa zašto niste? SMRDIĆ: Znam da bi vama po volji bilo.

GAVRILOVIĆ: Zašto meni? Meni je svejedno ma ko došo u službu. SMRDIĆ: I stran? GAVRILOVIĆ: Ako je pošten, bolje i stran, nego svoj, a nevaljao. SMRDIĆ: Jeste li ga čuli? ŠERBULIĆ: Nije li to izdajica? LEPRŠIĆ: Treba podići tužbu.

Mi valjda nismo bolji od Serbijanaca? NANČIKA: Pravo kažeš. Ta mi smo bolje živili s Madžarima nego i sa Srbljima. ŽUTILOV: Gledaj ti samo da devojka pođe.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

dalmatinsku književnost, te pored »čisto naškog« jezika dalmatinskih pisaca upotrebljavaju tolike turcizme: »nije li bolje od jednokrvnog brata što uzeti negoli se turstvu našem viečno uticati?

Stare »meštre« zamenili su novi »magistri« koji su prošli kroz naročite pedagoške kurseve, bolje obezbeđeni i nezavisniji od crkve; škole su dobile svetovniji karakter, u njima se pored časlovca i psaltira počeo

se neprestano da štamparija pređe u srpske ruke, ili da se prenese u srpsku sredinu, gde bi knjige bile štampane bolje, tačnije i jevtinije, ili bar da se digne zabrana uvoza crkvenih knjiga iz Rusije.

Teško i nesnosno činilo im se da deca znaju pravilno čitati i pisati i bolje od njih pojati; zato su voleli dobronadeždnu mladež u prvo neznanje povratiti, negoli da oni malu tobožnu sramotu

On se smatrao kao stari slovenski jezik, zvaničan jezik pravoslavne crkve, i crkveni ljudi trudili su se da što bolje pišu njime. Isto tako on se sam sobom nametnuo i u književnosti.

Kozačinski je za svoj komad uzeo predmet iz srpske narodne prošlosti i u trinaest slabo povezanih činova, ili bolje reći slika, izneo kako su Nemanjići stvarali srpsku državu i organizovali srpsku crkvu, kako su Srbi prešli u Austriju

Dugo vreme nagađalo se ko je pisac, i tek u poslednje vreme stvar se utvrdila. Pored običnog izdanja ima i jedno bolje izdanje ove knjige, na finoj hartiji, sa vrlo lepim bakrorezima i dobrim kartama, i sa posvetom Katarini II i potpisom

Ništa nije važnije no širiti naučne istine, mudrim knjigama prosvećivati ljude: »Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego

Obradović je polazio sa gledišta da u pitanju književnoga jezika »s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostojanije privoditi«, i pisao je u osnovu narodnim jezikom, ali stručni književni i apstraktni izrazi bili su

i osniva modernu i svetovnu književnost, koja se obraća građanstvu i narodu, koja je u vezi sa stvarnim životom, ili, bolje reći, koja je izraz narodnoga života.

godine u Novom Sadu.39 Emanuilo Janković radio je na lepoj književnosti i nauci. Od naučnog rada ili bolje reći od popularisanja prirodnih nauka, ostao je od njega jedan manji spis: Fizičeskoe sočinenіe o izsišeniю i razdѣlenію

On je tim jezikom vladao bolje no iko kod Srba i išao tako daleko da je pojedine sastave svoje pisao suvremenim ruskim književnim jezikom.

Milićević, Vuk - Bespuće

da utješi jadnu mater, neka mu oproste, zaborave na ovo očajno djelo, jer, završavalo se ozbiljno i tužno njegovo pismo, bolje je i glupo umrijeti nego glupo živjeti.

vazda uspravljen, pogibao se; uza sve to što je bio tvrdica, on nije žalio da, svakom prilikom, počasti i pogosti što bolje može stariju gospodu od sebe i da ih napije najboljim vinom i podvori najslađom pršutom, da pokolje desetero pilića,

I on je pomišljao, zašto se nije ranije trgao i ostavio školu i došao da živi u svojim poljima; da bi možda bolje bilo da se nije odvajao od svoje zemlje, da diše s njom zajedno, da s njom i njega biju kiše koje padaju u nevrijeme, da i

on se smijaše samome sebi, svojoj radoznalosti da se upozna s tom devojkom koju je naravno zamišljao sasvim drukčije, bolje ili gore, koja nije bila rđava, koja je bila kao i sve ostale, i sve što je donio u sebi od tog poznanstva, bio je

Pomalo je kadgod razgovarao s njom na hodniku: oboje naslonjeni na svoja vrata. U kući mu se bolje sviđala, gdje se jače, bez šešira, isticala njezina kosa. Našao je u njoj jednu mirnu dobrotu koja mu se dopadala.

Mrzilo ga je da pali svideću i gleda na sat, osjećao se poslije sna nešto bolje; misli su tekle lakše, nije ga tištao umor.

svjedok njihovih svađa koje su bile oštre, i u kojima se nisu štedile riječi, dao ju je u samostan gdje se osjećala bolje nego kod kuće: u toj mirnoj, starinskoj, krupnoj visokoj zgradi, sa stotinama prozora, odaja, polumračnog hodnika kuda

Sremac, Stevan - PROZA

Pa ipak je nekad bolje biti i nepozvan, pa sedeti lepo sa »kostgeberom« svu noć, pa kad dođe na njega red otpevati kroz zube po jedno

«, a to bi se Jove ticalo. U konduiti mu je stajalo: da je marljiv i da se izvrsno može upotrebiti za prepis ako nauči bolje gde treba metati zapete i pisati velika slova.

Švaba ne razume, pa se samo smeje, a društvo još više. A Jovi je to lako išlo, jer je bolje vladao srpskim jezikom nego Švaba Kristijan, a naš, opet, maternji jezik pun je takvih finesa da još malo pa nećemo

godine: baš sasvim onako kako stoji u kalendaru. To je valjda i uzrok bio što su se ljudi naoružali bolje nego drugih godina da je dočekaju i da joj odole, jer i sami praktikanti, taj lakomisleni rod, i oni se postarali pa

Nikola sa slavama i stereotipnim razgovorima na njima, i Božić, tu kroz koji dan. Sve se užurbalo da ga što bolje dočeka. Ustumarao se svet, a naročito domaćice naše.

— E, pa, rođače, baš mi je milo. Velim, bolje svome da dam pare nego nekom tuđinu. Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama...

Ne bih ostavio nespomenute ni rosne, biserne kapljice, kojih su pune ruže. Sravnio bih ih sa biserom, ili još bolje sa suzama; rekao bih da to ruža plače za svojim draganom slavujem, koji je, valjda, otišao da »fruštukuje« mravija jaja.

Tumačio bi im pojedina mesta koja su, po njegovom mišljenju, trebali što bolje da urežu u srce i u dušu svoju. Kad nema što iz novina da čita, on im onda čita jednu knjigu: Šta da se radi?

— No ja ću vam to već u kulturnom delu bolje objasniti. A sad ću da vam o drugome nečem govorim. Hoću da vas spremim za drugu školu, u koju posle ove idete, a to

GLAVA ČETVRTA Eto tako se ponekad ili, bolje reći, počešće razgovaraju otac i sin. Jer sin, kako je brzo shvatao, tako je brzo i zaboravljao te česte očeve lekcije

Rado bi Marjan i sada po običaju ušunjao se u sobu, pa čitao lekciju, ili, još bolje, odmah se spodobio u krevet, a džabaisao i večeru — ali sada to nikako nije mogao, jer s vrata još opazi oca i ču ga

Radičević, Branko - PESME

„O mani se tuđa sveta, Kod kuće je, veruj, bolje, Man' se, dragi, puta kleta, Man' se znoja i nevolje, Oh kad sunce letno plane, Oće junak da sustane.

mleko Belolika, Kâno vince rumenika, Kâno paun ponosita, Kâno jela, sele vita, Amo brže pa natoči, Da ti braca bolje skoči, Amo, sele, a za Boga, Vidiš e sam iznemogâ, Tako, zlato, tako, tako, Sad je kolo igrat lako, Amo, čedo

“ Zemlja tutnji, zveketa oruže: „Crn mu obraz ko pred Turkom struže!“ Šare s' ore, gorice se puše, Da se bolje turske glave suše.

Štira žvaće, ali od nevolje, Šta će jadna kad ne daju bolje. Oj sokole, živ i zdrav nam bio, Ali nešto da ti kažem tio: Idi zbogom, prođ' se posla toga, Veruj, krasni, to je

Dođe čovek jedan odnekuda Pa kako se dovati livade, Travurine nestajati stade, On imaše nešto iza pleća, Glednu bolje, kad al' breme cveća, Kako dođe a on ga doiti, Pa cvetiće oko sebe iti, Amo do tri, tamo četir struka, U jedan

bečki snaša, I kecova, zabava junački, I ti strašni kupa karlovački, Rukoljuba pa još kuracija, I špacira, da sve bolje prija. Ja i vide de pravo ka Save Udesili dugouve glave, Pa povika dičnim sokolovim': Akobogda sa tricama ovim?

On odaše brzo kraj ćelija, Valjda ručak da mu bolje prija, Katkad stade, pa se maši bradi, Osmenu se te mi je pogladi, Pa trč' dalje, jošte zazvižduka, Ao brate, da

što reče drago — Nikad više —“ tu mu konjic rže, On iz misli preteških se trže, Te pogleda nebu ka istoku, Gleda bolje, ne veruje oku: Crvēn pred njim, kâ da nebo gori: „Šta je ono — zar već zora zori?“ Još oslušnu — da li štogod čuje?

Zborio je što je lepše znao, Činio je što bolje mogao, Al' kad vide da ne može tako, Domisli se, obrte inako, I naredi lažne glasonoše, Te na dušu svoju potegoše:

Oh, oprosti, ako s prava puta Kadikada mlađano zaluta, Ta bolje je spreda oberučke, Nego straga udarati mučke; Bolje čedo i pređavolasto, Neg bogaljče i slepo i kljasto, Da uz tuđi

Oh, oprosti, ako s prava puta Kadikada mlađano zaluta, Ta bolje je spreda oberučke, Nego straga udarati mučke; Bolje čedo i pređavolasto, Neg bogaljče i slepo i kljasto, Da uz tuđi korak naramuje, Da ga tuđa ruka zaranjuje! (7.

Ako jezik oće da sačuva Pa toljagom po glavi ga gruva... Bolje, bolje da ga Višnji primi, Da nam više po izbi ne dimi... Što je čađi više je neg dosta, Ako kuća i jeste nam prosta.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Hm, Bihaća! I drugi su ljudi ležali u bihaćkoj „Kuli“ pa ne vele da je lisica žuta. Bolje ti je pij tu moju rakiju i ćuti, ne kvari mi unučadi.

Šta! Pred čitavim razredom njegovog unuka, miljenca, tegliti za uši, a uvaženu starinu posprdno nazvati mudrim, bolje rečeno, budalom! Dotle li smo došli? I još reći da vuk nije zelen već nekakav ...hm! E, to ne može tek tako proći.

u školsko dvorište i pred svom dečurlijom razgalamio se na učiteljicu: — A je li ti, šiškavico, ovakva i onakva, ti mi bolje od mene znaš kakav je vuk, a?! Nije zelen? Pazi ti nje!

djed sjedi uz ognjište, odsutno prati igru plamena i glasno misli: — Doći ću ja pred svetog Petra, a on će brže-bolje iz Ladice svoj tefter: deder, stari, šta je s onim tvojim Radojicom? Kako šta je, rođo?

nekim sasvim novim pogledom, izbistrenim i budnim, prikova oči za napuštenu sliku, zaprepašćeno žmirnu, pa brže-bolje skoči, skide kapu i skrušeno poljubi djeda u ruku. — Jesi, brate Rade, sad i ja vidim da jesi, poznao sam te ...

To umorni čobanin, grešni najmenik, mrtvima vodu vuče, sveci mu pomogli da još bolje utvrdi san. Trgne se Sava, trepne i onda doda, kao pravdajući se: — Dobar je ipak bog, pa on lijepo učini da i vi,

Gledaj ti onu svoju kobilu pred kućom, bolje će ti biti. Baš uoči te nedjelje, Lazo će ti kasno leći, ne paleći lampe, pa nije ni primijetio krađu.

Sava samo pokorno povi pleća i uvuče glavu među ramena. — Ožeži, brate, koliko bolje možeš, posvetila ti se draga ruka!

Nikad ga do kraja nisam istražio (možda je i bolje tako!), otkotrljao sam se u svijet kao prezreo orah-koštunjavac (onaj kome se rijetko obraduje ikoji nalazač), a i danas

bakarno posuđe nigdje se više, kanda, i ne pravi, bar on vidio nije, a i ono nešto što ga je još od starine ostalo, bolje i da se ne govori o njemu. Našlo se tek da te podsjeti na to da se nekad živjelo, kućilo i kalajisalo.

Rožljika brže-bolje grabi granatu iz njegovih ruku, kao da bi kupac mogao pobjeći s njom, i urla: — Rđo nad rđama, ovdje ima najmanje

Deder, ovog časa, kapu u šake, pa mi se gubi s očiju, dok ja nijesam uzeo ovaj Radin ljeskovac! Brkica brže-bolje popade iz ćoška svoj šešir i dunu na vrata, a Milančić se okrenu lijevo-desno po svojim štablijama i poče da ruži sve

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

On, špiclov, pretio, potplaćivao, obećavao zlatna brda, skupio šta je skupio, bolje nije ni mogo, a i to na jedvite jade. Dve mu usput pobegle. A ovima koje su stigle Hasanaga potprašio pete!

Vikao jutros. da mu je ženskinje dovde došlo, da zbog žena ni carevina ne valja, da bi nam bolje bilo da ih nema! A posle i udatima zabranio da dolaze! HUSO: Hasanaga? SULjO: Isti Hasanaga!

Šta to znači? Znači: aga ima neke velike brige! Sve ide u prilog onom kako sam kazao... HUSO: Bolje da pitam Sulja... (Prilazi Sulju i Ahmedu) AHMED: Ti to, bogami, prilično uspešno!

HUSO: I takvog ti agu! Puška ubija kad je puna, a kazan kad je prazan ubija! I to bolje nego merzer, da znaš! Neka on pripazi, To može i u njegov trbu da opali!

Pa, kao, oni znaju ono što niko živi ne zna! Mogla bi ti da budeš malo skromnija, i da prestaneš da se zanosiš. Bolje da sedneš i da uzmeš Kuran... (Ulazi beg Pintorović) BEG PINTOROVIĆ: Šta vi to o Kuranu?

Pa ti, brate, ni sebe ne poštuješ! BEG PINTOROVIĆ: E, sad je preko jego! Odsad pazi kad ćeš usta da otvoriš! A bolje ti je da ih ne otvaraš!

Došo kadija! MAJKA PINTOROVIĆA: Ništa nisam čula. Učinilo ti se; biće da je vetar. BEG PINTOROVIĆ: Valjda ja bolje znam! To je kadija. MAJKA PINTOROVIĆA: Ni konje, ni alku o kapiju... Valjda smo se zapričali...

BEG PINTOROVIĆ: Ti meni da pretiš? Vidiš li ti ovaj štap? HASANAGINICA: Bolje ti je da me čuješ do kraja... MAJKA PINTOROVIĆA: Pusti je da kaže, neće ti uši odseći!

HASANAGINICA: Je l me to kapljicom kiše dotako bog? MAJKA PINTOROVIĆA: Ovo mi liči na veliki pljusak! Biće bolje da požurimo da uđemo! (Ulaze u kuću. Oluja, sa kišom, grmljavinom i sevanjem.

A mogli bi da kažu i da sam lud, i to s punim pravom. A ni Imotski nije daleko, čuće se. Bolje da ja gledam svoja posla. Niko me ne vuče za jezik. Moj Ahmede, pravi se ti lud, ako si pametan!

HUSO: Jok, ostaviće ga tako, ne tebi, da takav ideš pred odabašnicu! SULjO: Biće bolje da ga pošlju u žito. HUSO: A što u žito? SULjO: Takav kakav je — za vrane strah n trepet! MUSA: Ćuti-de!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Usta joj behu mala i tanka, k’o paricom prorezana, oči svetle, tihe i čiste... A još kad se bolje zagleda ona nežnost i finoća bele i providne joj kože; one fine, nežne malje ispod kose, oko vrata i pri kraju obraza;

— — — I to bi! Zaprosi je učitelj sa sela. Čovek mlad, samac, a gospodin, pa šta će bolje? Popa je dade, a Todu već nisu ni pitali. Takav je običaj.

Jure oni i grabe ko će što pre i lepše i bolje mesto zauzeti pred portom groblja. Ja ostajem kod kuće, čekam tebe da dođeš te da zajedno ručamo, kao što smo se i

Ali, što ja... Eto, plače, moli: „Majke, zbori ona, nemoj slatka majke. Zar sam ti toliko nakrivela, te to hoćeš... Bolje mrtvu u „kovčeg“ da me ispružiš, u crn povoj da me poviješ, nego li to...

Još ti je kratko. Ta ti si mi veliki. Ja, koliki si?!... I raširivši ruke, onako klečeći, odmičeš se, da bi me bolje videla koliki sam. I da bih bio veći, stariji, opasuješ mi očev, svilen mor pojas.

Mita je blago zadrža: — Neka, nano; bolje mi je ovako. Ali se ona ne zaustavi, već mu je čak i preko glave navuče, govoreći: — E, šta znaš, sinko!

— Marike, vrata! ... — viknu joj ona i pritrča, da ih bolje od nje zatvori, — sto puta ti govorim za ta vrata! Marika, zajapurena od rada, ništa joj ne odgovori, već, pošto

A, da se Anica zaduži, da proda vinograd, kuću pokojnikovu, to bolje Anicu da vidi mrtvu, nego li to. Pa i ovo, kad bi joj o preudaji spomenula, samo je ona znala koliko se muči, bori,

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Ja bi(h) ti bio namah, po prijatiju tvojega pisma, otpisao, da nisam sudio za bolje čekati da prođe vreme plača i setovanja, vreme glada i uvi vikanja, jednim slovom, vreme velikoga posta, kad pasulj

Neće ni naš stari propasti, zašto učeni ljudi u narodu vsegda će ga znati i s pomoću staroga novi će se od dan do dan u bolje sostajanije privoditi.

je drugo Bog dao čoveku razum, rasuždenije i slobodnu volju, nego da može rasuditi, raspoznati i izabrati ono što je bolje? A šta je drugo bolje, nego ono što je poleznije? Što god ne prinosi kakovu lido polzu, ne ima nikakve dobrote u sebi.

A šta je drugo bolje, nego ono što je poleznije? Što god ne prinosi kakovu lido polzu, ne ima nikakve dobrote u sebi.

A to što želim, nikako bolje ne mogu učiniti nego prevodeći na naš jezik zlatne i prekrasne misli učeni(h) ljudi: i takovim sposobom i roditelje u

Kostić, Laza - PESME

Il' je suza od milina, led samoće rastopljen, što je vidô sa visina sokolova srpski' sen? Kakva suza, kakve bolje, kakvo cveće — ne znam baš, samo mu je, znadem, polje Kosovo i Sentomaš.

još su samo vid'li bolje vekoviti neprozrak. (...) SPOMENI NAD KOSTOM RUVARCEM Probudite, probudite mi ga! Probudite ga zboru skupljenom!

Ne goni bole, ne goni, Jole! Bolu ti beše posvećen vek — Telu si znao vidati bolje, Al' kom se duša sa bolom kole, jadan je tome koljivo lek.

I bolje da broji niz brojanica, neg srdite bore s igumnova lica, s visoka čela igumanova da čita, bolan, nečitka slova, nečitka

da j' onim žarom planula mi grud što gori njim en' onaj sveti plam, ipak bi samo zato gorukô, da bolje vidim — grdna porugo! — da bole vidim srama našeg mrak.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

neodrživost, da mu se podvrgnu istovremeno i ostale vrste narodnog stvaralaštva, rezba i građevinarstvo naprimer; bolje će nam poslužiti njegovo isprobavanje na individualnoj, umetničkoj književnosti.

Carević se promisli: „Šta ima bolje nego da dobijem dva života“, pa uzme maštravu, i da mu punu vode, te ovaj popije.

Kad šuraka sestra dovede pred cara, car skoči, ruke šire, u lica se ljube: — Dobro došao, šurače! — Bolje tebe našao, zete. — Gdje si? — Evo me. Pa mu priča od kraja do konca.

— Dobro došao, šurače! — veli sokolovski car. — Bolje tebe našao, zete! — odgovori njemu carević, pa odmah sednu večerati.

A taj njemu odgovori: — Bolje tebe našao, zete! Pa odmah sjednu večerati. Za večerom se razgovaraju o svačemu, i naposljetku carević kaže da ide

Pa onda otide u galiju, te je brže bolje krenu, pa beži! Kad budu već daleko od grada, carica se probudi, i oseti odmah šta je, pa skoči iz sobe i stane vikati

Na ovo carski zet pristane i tako se opklade, da oni užare peć što bolje mogu, a carski zet da nađe jednog čoeka od svoje pratnje i u onako zažarenu peć bace, pa ako ne izgori, da mu dadu

Najposle se dogovore da beže. Brže bolje spreme se na put, sednu na konje, pa beži. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dođe; kad uđe u dvor, ali carice

— i čovjek pade mrtav. Grbo ode opet da čuva ovce, ali mu braća opet zaviđeše što su u Grbe bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju.

Prevari se ona pa metnu ruku u puklotinu, a drvo joj steže prste. Grbo brže bolje pa sjekirom po šiji, te je brzo skresa, naloži vatru i nastavi.

— a djevojka pade mrtva. Grbo ode opet da čuva svoje ovce. Opet mu braća zavidiše što su u njega bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju.

Tako je sjekao jedan dušak i kralj đavolski ču gdje mu neko siječe šumu, pa brže bolje poteče da vidi ko je. Pošto tamo dođe, odmah ga upita kako smije njegovu šumu sjeći.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Psuješ što se drva troše, ili kad se koji sud razbije, pak sam mislila, da će ovako bolje biti. MAKSIM: A što se Novci izdaju? Ja sam baš nesrećan čovek, kud se god okrenem, tu vidim štetu.

MAKSIM: Zato mi tako i peva sreća. Od kad je ona u kući, sluga mora da dobije vina kad ruča. SOFIJA: Ja mislim, bolje je tako, nego da krade gdi što dočepa. MAKSIM: Dakako!

Al Maksa nije ljubitelj vojske; kako je vidi, odma beži. JEVREM: Tim bolje. No sad, k delu! Komandu u kući primićeš ti; što rekneš treba da se izvrši.

SOFIJA: Kako bi bilo da ga svaki dan po dvaput kupaš? MAGA: E, ko će toliku vodu grejati! SOFIJA: Opet je bolje nego slušati pisku. MAGA: dao bog te dobro spavam, pa slabo i čujem.

Tako je u svetu, pa šta ćemo. MAKSIM: I ja sam tebe na balu poznao! SOFIJA: Može biti da bi bolje bilo, da smo se pređe upoznali. No sad je izlišno reči o tom trošiti. 10.

MAKSIM: Kao naopako. KUM: A šta je? MAKSIM: Ne pitaj, molim te. KUM: Da nisi štetovao na svinjama? MAKSIM: Bolje i to, nego što mi dođe đavo na glavu. KUM: Biće moja kuma. MAKSIM: Nisi venčao ženu, nego đavola, vampira, vukodlaka.

Kako to može pomoći! KUM: Evo kako. Ona počne: „pa, ubio ga bog; đavo da ga nosi, kako sam se usrećila, bolje da sam crkla“. Ja na to (peva): „Ti, serdce, ne muči me!

MAKSIM: Da, gledaj da mi time zamažeš oči. SOFIJA: Ne, zaista, vrlo jevtino. MAKSIM: Bolje da si gledala kako ti stoje sudovi u kujni. SOFIJA: Ti se za kujnu ne brini, ako ne bude sve u redu, moja sramota.

MAKSIM: Ti i ne znaš, šta je dobra žena, kad tako govoriš. 4. KUM, PREĐAŠNjI MAKSIM: Odi, kume, ti to bolje razumeš. Odi, kume mučeniče, kao i sam što sam ti! Moj Nikola ima Magu, pak i ne zna, šta je zla žena.

Kad ju uzedo, osam dana nikad bolje. Posle do šest nedelja kalja, valja; ali kako prođe šest nedelja, pomami se žena, i od onog doba svaki dan crnja i gora.

MAKSIM: Nego ona. KUM: Razmišljavao sam i o tome, i svakojako: šta je bolje da čoveka jede: „stenica ili „žena“; pa sam mislio: stenica jede noću, žena jede danju, kad se probudi.

SOFIJA: Dobre žene ne prave se pustaijama. MAKSIM: Ha, kugo! Samo sam te hteo kušati, da vidim kakva si, il bolje, da pokažem ovima, da nisi kao što te oni drže. SOFIJA: Sad, bolja ne mogu biti.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

— Oh, Bože! Zašto sam došla u ovu kuću? Zašto me nije mati bolje umorila, nego što me za ćoravca dala! PERSIDA: Zapovedate štogod, milostiva gospođa?

SULTANA: Ne, molim te, oću. (Napije se rakije, pak se potom strese.) SRETA: Je l’ da je bolje nego kafa? Pak ćeš danas oprati i sobu. SULTANA (đipi): Šta?

SULTANA: Majstorica ti bila mati, pa te lebom ranila. Ja sam tvoja gosjgođa. STEVAN: Idi pa spavaj, bolje će biti; nek ti malo iziđe iz glave bokal. SULTANA: Nesrećo, misliš ti da sam ja pijana?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Što? Danas deca brzo sazrevaju... Moja je, bogami, još pravo dete... Videćeš ti jednog dana svoje dete... Bolje bi ti bilo da skuvaš kafu! Otišla...

Mislim, ne pišem zbog toga bolje, ali važno je da mi je uvek kao malo neprijatno kad pišem loše, ako već oćete da znate šta želim da kažem!

Dakle, na svoj rođendan, odoh, naravski, tamo. Brod je u očajnom stanju. Ni ja se ne osećam mnogo bolje, ako već oćete da znate kako se osećam.

Dugo vremena sam mislila da sam rođena u ulici koja se zove Jedan pravac. Ali, ne! Bolje da počnem kao i ostali, sa predistorijom svog rođenja.

Njihova je obala, naravno, ravna kao daska, bolje rečeno kao ona poznata manekenka što nosi grudi iznutra. Mislila sam da siroti Talijančići pate, kao ne znam ko, što

liže sladoled i ogovara vladu kako ništa ne ume da organizuje kako valja, a Nemci izgubili rat, pa opet žive bolje!

U stvari, kad zrelo razmislim, možda bi i bilo bolje da si me ostavio... Imala bih šansu da me usvoji neko pristojan.

Bogami, ovo je najzad bilo ozbiljno. Znam, za njega sam bila dete iz bolje kuće, uz to mlađa najmanje dvadeset godina. Nisam ni ja od juče! Poznajem te sisteme.

— Šta vam je? — viknu. — Molim? — vratih se istog časa u kožu mlade dame iz bolje kuće. — Zašto ste vikali? — Ja, vikala? Bože, doktore, šta vam pada na pamet? — Mislim da je za danas dosta...

Recite gospođi mami da mi se javi posle podne. — Hvala vam mnogo, doktore! Posle razgovora sa vama osećam se mnogo bolje! Mislim, nekako olakšano... Izlazeći, ugasih cigaretu u oko Sigmunda Frojda čiji je portret visio na zidu ordinacije.

Specijalno određen disk-džokej preko cele noći mu je puštao vrhunske šlagere s top-liste da biga što bolje pripremio za švaleraciju. Kada bi ga izvodili pred publiku; sipali bi mu u oči pola litre atropina da što lepše svetle.

“ ili nešto slično. Ovako, bolje išta nego ništa! Da bi me naveo na tanak , on saučesnički klimnu glavom i reče: — Da, da, u pravu ste...

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Moja Marija, ti si se dala u talijanske pesme: „Ah ljubovi paklena, — slatka tugo srca moga.“ Bolje da si pevala onu staru pesmu: „Druge moje, ne budite lude!“ Tako ja mislim. A sovet moga prijatelja?...

MITA: Dobro kao naopako, kad moram drugda po tri dana da gladujem. No u tebe vidim lepe aljine; ti si morao bolje sreće biti. ALEKSA: O, ja sam ti sila premetnuo preko glave. MITA: Da čujem. ALEKSA: Prvo sam ti bio advokat.

U nedelju, dakle! BATIĆ: Kako je god vaša volja. MARKO: Tako, što pre, to bolje. Treba ovu pomodarku zabavljati poslom, dok joj nisu ti rumani sasvim mozak obrnuli.

JELICA: Toje vrlo lepo... Kako ste se unterhaltovali u Mesecu? ALEKSA: Ne može bolje biti. Baš se onda dogodio hofbal.

ALEKSA: Ćuti, dedače, ovako će bolje biti. Ne vidiš li da su ovo máme? Ona se ćurka zaljubila u knjige, a otac bleji u nju, i čudi se šta ga je snašlo.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Okrenu Mjesec lice od vode, a glupi vujo izbulji oči i arlauknu: „Sirac mi ode“ pa brže-bolje u vodu skoči. Grabljivca tako okupa vir, ne stiže jagnje, izgubi sir.

“ Vazdan je mačak mjerio polje, sve mu se lice u sreći kupa: „Gdje li ću naći lovište bolje? Milion miša, milion rupa!“ Uveče mačka nesta u tami, odjuri nekud kroz mišji raj.

Po pustom drumu sena puže, prekorno šapće: „Ej, Ćiro, druže, da nisi bio tako zle volje, bilo bi bolje. Ja bih te čuvo, u svojoj seni. Je l tako, reci?! A sad se, bogme, na suncu peci.

“ A mačak Toša brkove gladi, gode mu zraci vrući i sve se čudi: Čuste li, ljudi, saveznik postah Žući? Bolje je ući u lavlji kavez, nego sa psetom praviti savez!

„Idite, kume, vi s milim bogom zajedno s kućom i vašom nogom. Bolje je konjskim repom cimati, negoli s vama posla imati. Il ste filozof il sasvim lud! Takav sam stekȏ o vama sud.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— O, videćete je sigurno. — Onda ću se peti ovim uličicama? — Bolje je da uzmete ovaj put sa strane. Ići ćete blagim nagibom između maslinjaka i vinograda, sve do kule.

Ona me pogleda i odmah razumede rđavu igru reči. — Šta vi niste nikad videli? Ili bolje, znam. Hteli ste da kažete, je l̓ te: „Tako lepu devojku!“ — Čini mi se da ste pogodili.

Kao što svaki čovek pazi la ne dobije groznicu, ili još bolje da ne dobije nervozu u kojoj se, i bez spoljnih razloga, može potući sa susedom.

— Sumnjam. Ja sam poznavao vrlo malo Engleza. — Hteo sam samo da kažem da je bolje ostati na starome zanatu. Ne vredi biti dobar kada se svet toliko iskvario posle ratova. Stari su se takođe iskvarili.

Vi ga poznajete isto tako dobro ili čak i bolje od njegovog brata, sina itd. Možete provesti pored njega još dvadeset godina, ništa podrobnije o njemu više nemate da

— Pipo stanuje daleko? — Ne; tamo kraj obale. — Možda bih ga mogao obići... večeras ili bolje sutra. — Kako ne! Obradovaće se. — Kad hoćete možemo vas odvesti. — Šta to kažete?

— Ja se bojim da ga to ipak ne zamori. Mogao bih ga posetiti sutra. — Ne, ne, bolje je odmah, gospodine dragi, bolje je odmah. Vrlo će se obradovati, videćete. — Hajdemo onda!

— Ja se bojim da ga to ipak ne zamori. Mogao bih ga posetiti sutra. — Ne, ne, bolje je odmah, gospodine dragi, bolje je odmah. Vrlo će se obradovati, videćete. — Hajdemo onda! Pođosmo sa mola, ali je jedna nova ličnost prilazila.

Vodimo ga, vidiš. — Baš ljubazno. Pozdravite Pipa. Žena je moja išla jutros kod Lonje i donela mi o njemu vesti. Bolje je da mnogo ne jede. — To kažem i ja. Najzad, zašto meni svi to kažete kao da ga ja hranim! Doviđenja, Armando.

— Ali malo čistog vazduha mu treba. — Sad će noć. Ozepšće, tata, bolje zatvori. — Dobro, dobro, evo zatvaram. Ali pametnije bi bilo da ima vazduha a da ne jede još mesa.

— Čekaću te ako hoćeš. — Mogu li još ostati koji trenutak ili je bolje da idem? — Zašto bi bilo bolje da idete? Možete i ostati ako vam je prijatno. Sagrera će se odmah vratiti.

— Čekaću te ako hoćeš. — Mogu li još ostati koji trenutak ili je bolje da idem? — Zašto bi bilo bolje da idete? Možete i ostati ako vam je prijatno. Sagrera će se odmah vratiti. I jato mladeži nestade grajeći.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Zemlji sam blizak, ona bolje pamti reči no krv; u nedra ću joj kazati, zagrljen sa zovama, sve što o ljubavi znam.

Sinu ostavljam i bitke i krunu i oči dvostruke nek žezlom bolje po inoplemenicima razmahne, ja odoh polako da vid svoj pronađem.

NAČELNIK SE ŽALI NA JERETIKE Šta hoće ti ludaci, čemu te smutnje, kao da carstvo na zemlji može biti bolje no što jeste.

Voda je od svih počela najbolja jer je prozirna, i nema bolje samožrtve od pretvaranja telesnosti u prozirnost pomoću koje se svetlost kreće svuda i slobodno.

i burama molim se za sestre u crnom i sestre-slike što svake noći prvo sve vide onda ožive molim za one u molitvama bolje nek izdrže bosi i posni po gudurama.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

TANASIJE: Pa šta veli? AGATON: Veli: možete, ali bolje: strpite se; pokojnikova je želja bila da budete strpljivi. SARKA: Lako je njemu mrtvom da bude strpljiv.

SARKA: I ako hoćete, pravo da vam kažem: meni ova devojka, kad je čovek malo bolje zagleda, pomalo liči na pokojnog Matu. TANASIJE: Uha, kud ti ode, prija-Sarka! VIDA: Nemojte dvaput da kažete, ali...

To bi vam bio samo jedan težak izdatak. Ovde ste stanovali besplatno, pa tako bi i dalje stanovali. Zar to nije bolje za vas? DANICA: Bolje je, ali...

Ovde ste stanovali besplatno, pa tako bi i dalje stanovali. Zar to nije bolje za vas? DANICA: Bolje je, ali... MIĆA: I što je glavno, ja ne mislim tako brzo da se ženim, a sve dotle vi bi ostali u stanu.

ADVOKAT: Pa, recimo, ako bi on bio odista naslednik. DANICA (uvređeno): Zar vi odista niste mogli steći bolje mišljenje o meni? ADVOKAT: Bože moj, neka vas to ne vređa, ali, znate kako je, bogatstvo ipak mora pokolebati čoveka.

VIDA: Hoće da se usele, videćeš, hoće da se usele ovde. TANASIJE: Pa sad, šta mu možeš, i bolje neka se useli neko od naših. VIDA: Pa ako treba neko od naših, ti si valjda najpreči.

pa svratimo u trpezariju i ja tamo spazim ovaj služavnik, pa kažem Simki: Zašto da idemo u baštu da uzberemo cveće, bolje je da uzmemo ovaj služavnik. SARKA: Pa bolje, dabome! AGATON: I jeste! Rekoh, bolje, Simka, da ponesemo služavnik.

SARKA: Pa bolje, dabome! AGATON: I jeste! Rekoh, bolje, Simka, da ponesemo služavnik. A evo i da ti kažem zašto je bolje.

SARKA: Pa bolje, dabome! AGATON: I jeste! Rekoh, bolje, Simka, da ponesemo služavnik. A evo i da ti kažem zašto je bolje. Drugome ne bih, ali tebi ću da kažem.

SARKA: Pa bolje, dabome! AGATON: I jeste! Rekoh, bolje, Simka, da ponesemo služavnik. A evo i da ti kažem zašto je bolje. Drugome ne bih, ali tebi ću da kažem.

AGATON: E, pa tu što ste svi potegli pa se uselili ovde. Da ste pustili mene samoga... TRIFUN: Ako, bolje je da smo svi zajedno. AGATON: Bolje, videćemo da l' će biti bolje!

Da ste pustili mene samoga... TRIFUN: Ako, bolje je da smo svi zajedno. AGATON: Bolje, videćemo da l' će biti bolje! POJAVA H PROKA, PREĐAŠNjI PROKA (dolazi spolja): Jeste li svi tu?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Ti bi bolje uradila da ga spremaš za put — prekide je moj otac. Moja mlađa sestra kao da nije shvatala o čemu je reč.

Pipnu ga ja, a on ladan. Teke najednom ču, kako nešto „cuka“. Ja zaglednu bolje da se uverim da ne zabušava, pa ga dovati za telećak... — E, oca ti tvoga, pravo za telećak! — smeje se potporučnik.

— Pih! — baci Dušan kartu i stavi groš na točak. — Valjda i ti, pope, sada uviđaš da je bolje dobiti groš, nego izgubiti dinar. Šta ćeš... posao je posao! — i Milan ode u svoju bateriju.

svi smo se starali da otpregnemo konja i tako smo samo ometali vozare, koji bi se u onom spletu kaiševa umeli bolje snaći. Vojnici su pokušavali da dignu konja.

— Rok službe, gospodine kapetane! — dobaci narednik Milan. — Bolje biti živ, nego mrtav. — E, e, ta je dobra... makar i konjosali!

I ma gde otišli na drugo mesto, biće nam bolje. Ali mi idemo uvek starim putem, onim kojim smo juče prošli, a taj put vodi pravo na Čevrntiju.

! OSMATRAČNICA NA CRKVENOM TORNjU Bila je ponoć kada su nas probudili. Komandir je smatrao da je mnogo bolje ako izmesti bateriju izvan sela.

— dreknu narednik. — E, moram da te bijem. Ko ti je kazao, stoko jedna... Sada kaži: hiljadu osam stotina metara. Bolje je da kažem više nego manje, pa da naše pobijem.

Uzimaćeš na dva sata kašiku, znaš... pa ću ja sutra doći da vidim je li ti bolje. Mi se žurno odmaknemo i uđosmo u sobu. Za nama dođe i Aleksandar, baci kapu, leže na krevet i diže noge.

! — Deco naša, zar mi samohrane da se bijemo! A jedna otvorila vratnice i viče: — Narode, vojsko, nosi, nosi sve, bolje vi nego neprijatelj! Ali vojnici prolaze pognute glave i niko ništa ne uzima. Neko od naših vojnika doziva Tanasija.

— Pazi, svlače mu čizme! — Znate, ima pešaka koji bosi idu! — dodade Trailo. Aleksandar me gurnu. — Ama, naravno, bolje oni, nego da ih ostave i posle opet nose austrijski vojnici.

Tvrdoglavo i uporno ponavljaju uzrečicu: „Bolje grob, nego rob.“ Putevi su iskvareni i zakrčeni, pa svaki čas zastajemo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Celo njegovo držanje odavaše običnog seoskog leventu, koji ne radi teže poslove, a živi bolje od seljaka. Vazda je odeven kao da će na sabor, puši duvan gospodski na muštiklu »od pene«, nosi češće cipele i kupovni

skrenu učiteljičin pogled na sebe, osmehnu se na nju veselo i učtivo, kao svaki novi poznanik, koji se želi što bolje preporučiti. Njegov pogled kao da govoraše: »Eto ti... sama vidiš da nas okolnosti zbližuju«.

Kako u novom stanu? — Dobro jutro želim. The... kad nije bolje... — Vidi se da mi nismo za selo: treba sa njima biti drukčiji.

— He, bratiću, kad bi ono znalo šta ti misliš. Nego ono k’o veli: daj da bacim krivicu na drugog, ako se može; bolje neka bride tuđa leđa nego moja.

— Šta radi gospodin učitelj? — Sa decom, veselnik. Šta će... da se skloni od zla; bolje mu je. Sad će i on izići. Kažem ti ja, bratiću, ne boj se ti. Njemu baš nemoj zube pokazivati, onome znaš...

— Kroz pola časa izići ću na odmor. — Baš bi bolje bilo da iziđeš, nastavi čiča veoma tihim glasom, u kome se čujaše molba. Ne znaš ti, bratiću, ove...

Ali se stade pribirati, jer napreže volju, te se sva predade poslu. Postajaše sve raspoloženija i rad iđaše sve bolje i življe.

— Otpušten... he, moj dikane, ne ide to tako. Obezbeđen si ti od premeštaja i otpuštanja bolje nego i jedan od nas. Ja ti jamčim da nećeš biti ni premešten ni otpušten, dokle god ustraje taj roman Ljubičin...

Juče su, na primer, čim je Stojan saopštio Gojku novost o časovniku, odlučili da ovo dana pripaze na Ljubicu bolje. — Nisi mogao da doznaš od ćate, onako... da ga prevariš: hoće li danas dolaziti?

jest, tamo umre... A ja oko Ljubice... tamo-ovamo, dok se venčamo... Posle već dobijemo bolje mesto, neko lepo usamljeno selo, gde niko ne dolazi, pa«...

on zna da bi se i sam pred veče krenuo Velji, rizikujući da i njegova žena ugleda masnicu. Ovako je bolje; došao je kao naručen. I on pritrča k vratima i otvori ih. Velja uđe ćuteći, osvrte se po sobi i duhnu nosem.

Kad razgleda bolje, ona se najpre trže i ustuknu... nekakav strašan bol steže joj srce, ona htede vrisnuti, ali se pribra i opet proviri..

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Šnjima će mi bolje biti. 85. Doleti listak od nika polja, Pade devojci na zelen venac, Na zelen venac, na rusu kosu.

239. Jovo mi se sankom kara, Kao da se razgovara, Bolje sankom, nego s majkom: Sanak će ga umiriti, A majka će poljubiti. 240.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Odahne.) DROBAC: Vješo sam one leševe na Žitnoj pijaci. Pokraj kantardžinice. GINA: Čula sam. DROBAC: Bolje bi bilo da si viđela. GINA: Ako se dosad nisam nagledala... DROBAC: Teže ti je vješati mrtvaca nego živoga.

GINA: Plašiš se da ti ga ne zdipe umetnici? SIMKA: Bolje da sklonim kod tebe, nego da strepim! Imaš dvanes srebrnih viljušaka, dvanes noževa, dvanes velikih, i dvanes malih,

BLAGOJE: Mogu da zamislim! GINA: Nego nosim muške cipele, muški kaput, rintam, radim, opasujem se konopcem! Bolje da sam se ovim konopcem oko vrata opasala, nego što živim pošteno! BLAGOJE: Lako je biti pošten s takvom lepotom!

DARA: Drže ga u Predstojništvu policije! TOMANIJA: Sad je on sigurno Dropcu dopao šaka! GINA: Bolje da si mi rekla da su ga ubili! SIMKA: Jesi ti luda? GINA: Da su ga ubili, pa da se Bogu zahvalim!

JELISAVETA: Kakvi smo, nas i Gluvaćki potok može da podeli!... A para, bolje i da ne pitam, nemamo? VASILIJE: Znaš da nemamo. Poslednje što smo imali, dali smo za zakup kafane!

SIMKA: Lepa noć, mirna. Kao da nije rat... Znate li kud ćete sutra? VASILIJE: Još ne znamo. Ali mislim da bi bilo bolje da otputujemo večeras! SIMKA: Zašto odjednom večeras? VASILIJE: Najbolje da vam otvoreno kažem...

Mogao si da kopaš grobove, da čistiš obore i štale, da tucaš kamen! I najgori posao... sve ti je bolje od toga! DROBAC: Mogo sam i da obrađujem zemlju, da štavim kože... Mogo sam da bojim i redim vunu, da valjam sukno...

Dvoja nosila! TREĆA GRAĐANKA: Ništa se odavde ne vidi! PRVA GRAĐANKA: Trebalo je da zauzmemo bolje mesto! TREĆA GRAĐANKA: Ja to ne mogu da gledam! TOMANIJA: Pa što si onda dolazila, kad ne možeš?

JELISAVETA: Sve, što je ikad bilo, pa makar kako da je bilo, Moglo je biti i mnogo bolje, ali i mnogo gore, nego što je bilo! SIMKA: Plašim se da nam nikada nećete oprostiti!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Samo kad me prošlosti sećaš, i nešto novo i bolje obećaš, rajske mi tajne nepoznate kažeš: da hoćeš ko sestra bratu da mi pomogneš...

I, tako, bez tuge, oči su mi mutne od neke bolje, duge. I, tako, bez bludi, na usnama mi gorka trulost rudi. Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane trešnje,

Ja sam ceo taj govor preradio i on ga je pročitao na svečanoj sednici. Veli, mojoj materi: „Bolje piše od mene Mića!“ Kad sam se razboleo od šarlaha, doneo mi je srpski prevod Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja

Princip nas je tako povezao bolje nego što smo bili povezani, dotle, crkvom, tradicijama, krvlju. Jezik kojim je atentator govorio bio je jasan.

Držao je šaku iza uva da što bolje čuje. Međutim je, iza leđa, dao naređenje da se protiv nas izvedu žandarmi. Protić je, inače, bio miran i vrlo razborit

Našao sam izdavača za Đerzeleza Ive Andrića, ali Dnevnik je bio isuviše dug. Međutim, Vinaver je bio bolje sreće. On je, u jesen 1920, uspeo da zadobije kompanjone knjižare koja se nazivala Sveslovenska, da izdadu jednu

svoje intensije u književnosti, ne mogu o njima da govorim bez zbunjenosti, jer, prvo: drugi, oduševljeniji od mene, bi to bolje izvršili, a, osim toga, ja ne verujem da ubeđivanje, u književnoj borbi, u borbi uopšte, išta pomaže.

čađave stanice, plač, i, osobito, pripovetke tih starih ljudi koji me jednako šalju u tuđinu, gde me čeka nešto novo i bolje, raznežili. Treba otići u Pariz, obrstiti Narodnu biblioteku, sa trista knjiga o romantizmu, dati svoju tezu o L.

Trebalo je beogradskim opštinarima kupiti bolje cilindre, i reći im kakav se žaket oblači pre i kakav posle podne. Jedni će reći da ponavljam stare stvari, a drugi da

Ja razumem čak i to da smo mi navikli da se bude, besplatno, oduševljen. To su i Francuzi. I bolje nego mi. Ali, samo za sebe. Bilo je odista krajnje vreme da učtivi, inače možda osrednji, g. Vesnić opet dođe.

Na Baranju, sa ugljem. Mogli smo je dobiti, prošle nedelje, a što bolje, pomoću samih Madžara, komunista, radnika, ugljara. Mogli smo je, kroz godinu‑dve, velikodušno isprazniti i vratiti.

Tek naduveno slikarstvo revolucije zaboravlja. Sad imaju vrlo dobre prevode Heraklita, znaju Platona bolje nego iko, čitaju, u tim odlomcima, svu tamu, bol, i uznemirenost čovečanstva na jonskim obalama; pa ipak igraju Grke

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Seljak pozna glas svoje krave pa brže-bolje dotrča da vidi šta je. Kad vide da mu se krava zaglibila, reče: — No, tu mora da je sam đavo umešao svoje prste — i

— Dabogme da nema — odgovori sluga i obori oči. Gazda se još bolje zagleda u nega, premerivši ga od glave do pete. „Ovaj je poludeo“, pomisli on, mašući glavom. — Nema...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

I staro i mlado, i muško i žensko, guši se, propinje, gura, tiska da me što bolje vidi. Naposletku se nakupi toliko sveta da se zakrči ulica i svaki saobraćaj.

— Prekrasno, prekrasno!... Nikad bolje!... Vi ćete tek moći savesno vršiti ovako svetao zadatak. Odmah idem ministru, a za nekoliko dana možete poći na put!

Ne znam, prosto, čemu čovek pre da se divi! — The, moglo bi i bolje biti, ali mi se trudimo koliko možemo! — reče ponošljivo, zadovoljan mojim komplimentom.

— reče ponošljivo, zadovoljan mojim komplimentom. — Ne, ne, gospodine ministre, bez laskanja, bolje se ne da poželeti. Narod je, vidim, vrlo zadovoljan i srećan.

Kad je tako suđeno, bolje što pre, jer manje i žalosti!” — tešio je opet onaj govornik. Mnogi hramlju i gegaju, neki zavili marame preko glave i

Digni glavu, pogledaj, prebroj koliko nas ostade na ovom nesrećnom putu! Pogledaj kakvi smo i mi što ostadosmo. Bolje da nismo ni ostali nego da smo ovakve nakaze. — Ne mogu da pogledam!... — Zašto?! — Slep sam! Nastade tajac.

— Ti ga poznaješ? — Poznajem! — izgovori s omalovažavanjem, a lice tako napravi kao da veli: „Bolje da tu budalaštinu nisam uradio”, mada je, u stvari, s tim istim čovekom do juče, dok se god ne pojaviše njegove pesme,

! — veli drugi. — Čoveku prvo bog pamet uzme, posle on sâm sebi čini zlo... Takve... more, kakve takve pesme? — Mnogo bolje ću ja sutra da pišem, ali ne podnosi obraz da se brukam, kao što može neko.

— Bekićka! — Njegova žena? — Razume se. Kritikovala ga divno. Sad nosi zavijenu glavu. Valjda će doći do pameti. Bolje mu kritike ne treba. — Šta je bilo? — pita onaj radoznalo i već se nestrpljivo sprema da tu novost proturi dale.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— E da, Bog s tobom, ja koga ćemo.... — Dobro doš'o!... viknu mi ča-Marko iza leđa. — O, ča-Marko.... bolje naš'o, bolje vas naš'o, zbunih se ja. — Ja mišlja' ti nećeš doći.

— E da, Bog s tobom, ja koga ćemo.... — Dobro doš'o!... viknu mi ča-Marko iza leđa. — O, ča-Marko.... bolje naš'o, bolje vas naš'o, zbunih se ja. — Ja mišlja' ti nećeš doći. — Kako da ne dođem, kad sam ti sam kazao da mi se javneš.

Da nije larme, čulo bi se zar što, al' ovako i bolje. Ne moramo mi baš sve znati... Ne tiče nas se ništa, k'o i to, što Jovo sve dršćući komiša korenje, a Milica i Milenija

»Eto, došao čovek da se odmori posle mučnoga posla, da otpočine, pa mu preseda. Badava, opet ovako bolje: sam si gosa i kadija; što ne voliš da trpiš — ne moraš... — E jest, mislio je dalje, ali se i meni sprema takav kolač!

Ali bi opet bolje bilo, kad bih ga ugledao da trči preda mnom, pa onako s leđa da opalim. Baš je to bolje... Ih, što neće...

Ali bi opet bolje bilo, kad bih ga ugledao da trči preda mnom, pa onako s leđa da opalim. Baš je to bolje... Ih, što neće... Pa posle odmah džemadan, jelek, dizluke, sve zlatom iskićeno... pa: pomoz' Bog, Stano!...

A onaj Đokić do njega to zna bolje. Zna on sve dužnosti prema zemlji, pa samo da mu je Bog dao junačnije srce — čuda bi počinio.

Ovako, i on ide bez volje ili, još bolje, od nevolje. Pa ipak, ne gledajući na takve rezultate, do kojih dolazi čovek posmatranjem pojedinaca, ova celina, ove

— Ne, ne, Vi bolje čitate, — brani se ćata. — Dijete, daj učitelju još jedan polić, pa neka nam čita, — veli gazda Mitar, koji se više od

Ako se nisam dobro istreznio, ne smem se ni javljati u školu. Protrljah oči, čelo, obraze, najzad se uštinuh i još bolje analisah svoje stanje.

— Ta evo ga, stoji pred vama. Ja sam profesor Nikolić. — Ha, ha, ha... nasmeja se ovaj kicoš i pogleda me još bolje. Po njegovu pogledu rek’o bih da sumnja u moj um. To me naljuti.

Gospodin ili bolje reći gospođa Persa stidljivo obori trepavice i poče da diše ubrzano, baš kao kakva curica iz našeg veka posle nežnog

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Između prozora minder sa žanilskom zastirkom; sa strane bolje drvene stolice. Između prozora veliko ogledalo u zlatnom ramu.

Pa ona sad kaže: dosadilo joj, i otišla od mene, kao da će negde naći bolje. Nego tako, ženska pamet! Pa otišla pravo u advokata, te tvoj gospodin tuži mene za tešku povredu i sad me goni kao

Nego se sav predaš i promeniš, postaneš drugi čovek. Digneš ruke i od dućana i od kuće. JEVREM: E, nije nego... Bolje idi ti pa mi skuvaj kafu. Znaš kako je, slađe se čitaju novine uz kafu. PAVKA: (polazeći): Dobro, Jevreme.

Poslao kalfa Joca. JEVREM (čita, primičući i odmičući kesu od očiju): 'Odi ovamo, ti imaš bolje oči. Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”.

Je l' tako? JOVICA: Tako je! JEVREM: I tako ćeš da radiš? JOVICA (dižući se): Pa tako, kad ti kažeš da je tako bolje. JEVREM: A za dalje je moja briga. Ti samo nakrivi kapu pa čekaj mandat!

ovaj... kako da kažem... on može da se kandiduje i za poslanika. SPIRINICA: Zar on? JEVREM: Jes'! SPIRA: Pa još bolje! JEVREM: A... ovaj... šta sam ono hteo da kažem... pa to, znaš... i ja, to jest gospodin načelnik...

pa to, znaš... i ja, to jest gospodin načelnik... upravo nije ni on, nego oni iz Beograda... ili bolje reći: narod... ovdašnji narod... hoće da i ja budem poslanik... SPIRA i SPIRINICA (zgranu se): Ti?

IVKOVIĆ: Šta ćete, poslovi! Vi znate da bih ja vrlo rado ostao ovde što duže. PAVKA: Bolje bi bilo kad bi i tvoj otac gledao tako svoje poslove.

DANICA: Pa, ne, ali... PAVKA: Ni reči više da mi nisi kazala, da mi ne prekipi! Bolje skloni mi se ispred očiju. DANICA: Dobro, skloniću se! (Odlazi u sobu.

SPIRINICA: Ne zavisi, ali ako bude Jevrem poslanik, a on neka gleda! Bolje mu je valjda da metne svoga za predsednika opštine nego tuđina. SPIRA: Pa jeste, al' ima za to vremena.

Ali, sad sam se na licu mesta uverio da je ovako bolje. JEVREM: Jes', bolje je! SEKULIĆ: Ovako ga držimo kô buvu pod noktom... (Pripaljuje cigaretu.

Ali, sad sam se na licu mesta uverio da je ovako bolje. JEVREM: Jes', bolje je! SEKULIĆ: Ovako ga držimo kô buvu pod noktom... (Pripaljuje cigaretu.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

mu ne morate znati jer je on u književnosti, pišući strahovito mnoge dopise i takozvana Seljačka pisma, poznat mnogo bolje pod raznim psevdonimima kao: Gedžo, Geja, Seljo, Radenik, Proleter, a najradije je uzimao za svoje psevdonime imena onih

I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još bolje: kad vi ovo uščitate, samo bog i gospodin ministar valjda zna koliko je on sela promenio i u kome se on sada nalazi i

Čitao je, da ne treba čitati o tom, nego da je bolje neposredno posmatrati i čitati iz samoga društva, iz te otvorene žive knjige. Pa je tako i radio.

— Pa dobro, već bolje valjada i ne može, gospodine. On ka’ otac, a oni ka’ sinovi; sve ka’ u složnoj kući. Svi ga vole i počituju, samo ga

A to se videlo i po njemu. Nos mu se tako jako crveneo da jednom umal’ zbog njega, ili bolje reći zbog njegove boje, nije glavom platio.

A sad, bogme stoji vrlo dobro, skoro bolje no ijedan u selu. »Jedan je gazda Đorđe u selu!« reklo bi se vrlo često. A srećan i vredan čovek.

A, boga mi, kome pozajmi, ne prođe bolje nego ma koji od onih jaraca čije kože vise tamo ispod strehe ili su naslagane već u ćir-Đorđevoj magazi.

— A, eto, gospodin-učitelju, dobro kad te sreto’, a tedo’ da pošljem dete; nego još bolje kad te sam nađo’. Ja dođo’ da te zovnem da se nakaniš k nama na večeru, u moju kuću. — Fala, fala — veli Sreta.

Onako ljut, napisa jedan dopis. Kad ga napisa, a njemu čisto kao da nešto odlaknu. Odmah se lakše i bolje osećao. A činilo mu se ne drukčije nego kao da je pokajao poraz svojih jednomislenika svuda gde god ih je bilo širom

— veli Sreta misleći tu naravno na politički dremež i mrtvilo. — Da je imao bolje primere za ugled pred očima, bio bi, naravno, bolji i on! S glave je riba smrdela! — O Maksime!

’Ajde, razbudi se... imam nešto da te pitam. — Sad, gospodine, samo dok pripalim jednu. — Je li, ti ćeš to bolje znati nego ja. Koji su ovde u selu otresitiji, kao, na priliku, Mića »Oficir«, a da se ne slažu s Milisavom?

Njega je nekoliko puta odr’o ka’ jarca za neke kaišarluke. Pitaj njega za to, on zna ljude još i bolje od mene. Čim ču to ime, lupi se Sreta po čelu. — Vrlo dobro, vrlo dobro!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Kod drugih nije tako. Svud lepše sunce grije, U svim drugim kućama bolje se živeti može. Eno, Džim Huhuhind viski uopšte ne pije, Ima dućan prepun sedlarske kože, Svoje sinove mazi i nikada

Ne, neće te napasti!” „Više je verovatnoće Ako smatraš da hoće, Bićeš bolje sreće Ako držiš da neće...” Odoše obojica — Ciga i Radojica — Zagrljeni ko da su Slikani na proglasu Na kojem

Sad recite, šta je bolje: plamen ljubavi Koji se, moćan, do nebesa uspravi Za noć bukne i zgasne, ili Uredan život, u kojem ti se ništa ne

Dabogda mu preselo, ko izusti reč presedan! Nije moguće, već mogućno, a od sigurnog je bolje bezbedan. U poslednje vreme... čuj samo škrca i stipsu: Iz gluposti i neznanja priziva Apokalipsu!

Treba sav svet, a čitav je neokrnjeni lonac. Mimo celog sveta ponaša se današnja mladež. Bolje: mimo ceo svet, jer mimo voli četvrti padež! Željpoh, Autoprevoz, Šverckomerc: pravi panađur!

je drumom, između topoljaka, Izgubio se iza niskih oblaka, Preplovio je mora, velike okeane, I otišao u neke bolje dane Levo od Kasiopeje, istočno od Moreje, Onamo gde sunce obdan i obnoć greje.

FENEK Fenek je mala lisica. Da bi je Video, otidi do Arabije, Ili, još bolje, do Sahare. Od umerenosti on ne pati: Ušat je ko zec ili magare, A repat ko što su lisci svi repati.

I ko što se, pred počinak, pomoli domaćin kuće, Pred spavanje i on sa sobom procvrkuće, Zatim se provrpolji, da se bolje namesti, I istog časa zaspi, sto posto čiste savesti.

Kasnije, može ko hoće, Pa i onaj ko neće! Posle se rascveta voće, Olista leno drveće, I drugo — bolje ih ne broj! Al samo je kopriva heroj.

se leči nazeb, U Sofiju, Atinu i u Zagreb, A ponekad je, bogme, zauvar Otići u Mionicu il u Daruvar — Svugde je bolje — zar ne, pesmo? — Nego tu, gde ovog časa jesmo!

Tamo hoću da živim, ništa bolje ne tražim, Tamo, gde se ulice zovu po ljudima nevažnim, Gde dvojica, opkoračivši klupu, i zadržana daha Od podneva

Prodao bih kuću i kućište — Bolje ja nego drugi da je unište — I da raskrstim celu stvar tu, Uzeo bih doživotnu voznu kartu Za sve što plovi, leti i

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Po broju tih zona prirodnjaci raspoznaju starost jegulje. Ali ta se starost bolje raspoznaje na sitnim izraštajima u ušima, koji se nazivaju »otoliti« i koji pod jakom lupom pokazuju strukturu

Koža postaje čvršća i deblja, bočne linije se jače ističu. Peraja se bolje razviju i postaju veća i snažnija, nagoveštavajući aktivniji život. Organi za reprodukciju se naglo razviju.

Uspeh te ekspedicije učinio je da se engleska Vlada odluči da još bolje potpomogne dubinska istraživanja. Ona je 1869.

sa opštom cirkulacijom atlantskih voda, a u tome, pored struja i vetrova, igra važnu ulogu jedan tek u poslednje vreme bolje proučen oceanografski faktor.

Rakić, Milan - PESME

Vranče, ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo. Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si slatke snove sniv̓o.

Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada!

i pognuta čela Rek̓o bolnu tajnu što me davno kolje: ''Ja znam dobro, Bože, mane tvoga dela, No ništa ne mogu zamisliti bolje.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SERDAR IVAN Što bi ovo te jošt ne dođoše Ozrinići, naši krajičnici? A bez njih se poslovat ne može; najedno se bolje razbiramo.

SERDAR JANKO A meni je ona dodijala. Svagda nosim rena uza sebe, i trnovu draču u optoku; ali od nje ništa bolje nije no pâs pružit odzgor svrh haljinah. (KNEZ JANKO LEŽI S KNEZOM ROGANOM) KNEZ JANKO Kako smrde ove poturice!

VOJVODA BATRIĆ Danu, Vuče iz Lješeva Stupa, uzmi gusle da nas razgovoriš; kad je dobro, neka je i bolje. VUK LjEŠEVOSTUPAC (poje) Čevo ravno, gnjijezdo junačko, a krvavo ljudsko razbojište, mnoge li si vojske zapamtilo,

POP MIĆO Ti se, Vuče, kâ da sa mnom rugaš? Kakav nauk, takvo i čitanje! Da sam ima boljeg učitelja, te bih i ja danas bolje čitâ. Kâ je, da je, o njemu se bavim. Ko će bolje, široko mu polje!

Da sam ima boljeg učitelja, te bih i ja danas bolje čitâ. Kâ je, da je, o njemu se bavim. Ko će bolje, široko mu polje! VUK MIĆUNOVIĆ Ja ti ne bih predavao bira, da se slušam, zrno dađavolje.

Vatra plàmâ bolje nego igda, prostrta je slama ispred ognja, prekršćeni na ognju badnjaci; puške puču, vrte se peciva, gusle gude, a kola

Sve se čovjek bruka sa čovjekom: gleda majmun sebe u zrcalo! VLADIKA DANILO Dobra vatra, a jošt bolje vino; malo si se, đedo, ugrijao, pa prečišćaš svijet na rešeto!

Puške grme, nebesa se lome, fiska stoji mlade ubojnike! Te ja brže bolje preko polja. Kada dođi pri Đinovu brdu, al' u brdo nigđe ništa nema, No se negđe boj krvavi bije, pa odzivom brdo

POJAHA VLADIKA DANILO HATA I IZIDE U POLjE, KAD ETO NIZ POLjE PET ŠEST STOTINAH LjUDIH; ON POTRČI KONjA I BRŽE BOLjE DOĐE MEĐU NjIH. ONI SE SVI OKO NjEGA U KOLO OKUPI.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

uvek bila po neka na kapiji, kako uvek otuda ovamo na ulicu istrčavaju, da sigurno koga bole vide ili se tome bolje pokažu, da su tu, na kapiji, i da ga čekaju. I na svakoj službi u crkvi i na svakom veselu, igri, uvek ih je bilo.

i u njoj biti domaćica, sa mužem ići po rodbini, po slavama, večerama, kao i po saborima i svuda gledati kako će se što bolje | provesti, što više jesti dobra jela i nositi što lepše haljine.

malo sirotniju i onda da će mu trebati da njega navlaš pred | njima grdi i govori im: kako i on tamo u Turskoj ne živi bolje, i time njima daje kao neke naknade, utehe. A ono evo prevare se!

Dobro bi bilo da ja to... Imam ja nešto vina, pa kad bi mene htela pustiti... — Baš dobro. Bolje ti nego tuđin — odahnu mati. — E dobro. Hvala ti! — nastavi brzo Tone.

I on, okružen njima, poče da se penje i da se nećka: — Ama ne mogu ja gore. Bolje je dole, tu u kujni da ostanem, jer ja ne mogu. — Možeš, možeš, dedo. I njima dvema pridržavan, poče se peti.

Čak Sofka poče osećati kako će biti to i bolje. Bar će za nu lično tamo, u tuđini, biti lakše, pošto je niko neće znati ko je i šta je.

Ali odmah ga razumede. Valjda da se to što bolje sakrije, zato ovako i čini? Magda preplašena ustrča uz basamake, da gornji boj osvetli.

Jednom rukom držeći više sebe čirak sa svećom, da se gazdi što bolje vidi, a drugom rukom otvarajući kapiju, zamandaljenu, gurajući uvučen ne šip nego čitav direk, nije gledao ni kako mu

biti samo bol i patnja za nju i da je onda njoj zbog toga svejedno ko će joj biti muž, star ili mlad; ružan ili lep; iz bolje kuće ili iz seljačke...

ognjišta, proba od jela i naređuje Magdi ili materi kako će se koje jelo zapržiti, koje parče mesa za njega ostaviti i bolje se ispeći...

A sada, kad ide kao udavača, bila je uverena da će se što više skupiti, da bi je što bolje gledali, podsmehujući se i sažaljevajući je, što eto i ona već mora da se uda, istina za najbogatijeg gazdu ali još

obešenih drvenih ćutuka, koji su po vratima, prilikom zatvaranja, padali odozgo udarajući ih i pritiskujući ih, da što bolje stoje zatvorena — sve se to izmeša i poče da bruji...

Pandurović, Sima - PESME

Nama se čini da je bilo bolje, Nama se čini da će bolje biti; A mrtvo leži našeg rada polje; Sadašnjost tupa nemarom se kiti, I kopni polet nadanja

Nama se čini da je bilo bolje, Nama se čini da će bolje biti; A mrtvo leži našeg rada polje; Sadašnjost tupa nemarom se kiti, I kopni polet nadanja i volje.

I sunce žali Rastanak moj sa bolom, i bez volje, Snagu i nežnost što su tužno pali Neprežaljeni, bez zamene bolje. Ja ipak vidim iz mrtvačkih kola Nevine ljude, i kraj zlobe njine; Osećam snagu celog svetskog bola, Znam da su deca

U životu ovom mi jedino znamo Da nam zbog nje biva i gore i bolje; Da smo, i kraj našeg razuma, još samo Igračka trošna njene krute volje; Da nad nama ona suvereno vlada, Bilo da nas

gde njegove tice Odlaze, da bolje podneblje potraže, Nekud, gde je lepše, gde je život mio... A s večeri, kad se senke noći snaže, I pre pada svoga —

Ja bar nemam više vremena ni volje (To je odveć šturo i glupo — ne mogu!) Da se borim, dragi moj, za nešto bolje. Posvećujem svoje misli sada Bogu, I svojim bliskim, Prirodi što šalje Proleće. Odlazim u šumu i polje.

To je, eto, kao slama. Čudnovato, je li? — The, budiboksnama! Šta li je ovo? — Slika, bolje: karta. Tu su razna parčad zemlje ucrtana, A svako su zvali otadžbinom.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Vjetar sunu kroz otvorena vrata i povi plamenom, te ostaše u neviđelici. Soldat se još bolje pribi u nugao. „Ha, Milice, luč uždi!

Njeguši ga zavoleše još bolje, videći kako je čvrst i okretan. Do noći upoznao se sa svijema, kao da je odavno tu; niko ga drukčije nije zvao no

), a na debelu doratu jaše preko snijega. Kako izgleda i — kako je odjeven, to ti ja ne bih umio bolje opisati no što ga (njega istoga) opisuje narodna pjesma: „A kakav je od Ostroga bane! „Na njegovu debelu dorinu!

Brige im za to! Nauznak se slađe spava i bolje odmara. A bjehu li bar sigurni na tome mjestu? Tratina bijaše prostrana koliko dva gumna; oko nje porasla visoka

„A šta, nećeš da nam kažeš!“ „Ja, vjerujte mi, ne znam u snu što zborim niti šta je to vira!“ Da ga je ko bolje pazio, opazio bi kako se Janko malo zbunio, to mu se vidjelo na očima, no ljudi premetnuše govor na drugo.

A rastući tako, bez prećerane njege, razviše se i osnažiše kud i kamo bolje od Vencela koji kan’da bješe našljedio materinu krv.

“ to rekav, potrča put kapije. „Jan, Jan!“ vrisnu curica. „Čuješ!“ reče on, povrnuv se. „Bolje bi ti bilo da me ubiješ, no da me prosočiš doma, znaš!“ to rekavši, otrča kao srndać.

Djeca su redovno dolazila na ročište, veselo idući tamo kao na zabavu, a vraćajući se doma svaki dan bolje osnaženi dušom i tijelom.

“ odgovorio je Pejo. „A što mi kažete za Janka, eto ostaće Stana i ovaj čojak. Ona će ga, bogami, dvoriti i paziti bolje no iko od nas i bolje no svi mi skupa.

„A što mi kažete za Janka, eto ostaće Stana i ovaj čojak. Ona će ga, bogami, dvoriti i paziti bolje no iko od nas i bolje no svi mi skupa.

Ona će ga, bogami, dvoriti i paziti bolje no iko od nas i bolje no svi mi skupa. Pa i nemojte mnogo dolaziti, jer bolje je da ranjenik bude u tišini“, reče Pejo omjerivši ih pogledom svijeh, a bilo ih je tu oko ognja peteronajstero.

Četir je ležao u Ozriniće, a ovo je peti. Juče u večernji hlad, krenusmo tamo. Kamo sreće da smo i prije! Ćaše bolje biti, jer ko ga je vidao tamo? I kako su ga vidali?“ reče Radoje. Sad se zametnu živi razgovor.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

SUDBINI 141 O BOGU 142 O RAZNOM 144 B) STIHOVANE 148 1) ŠTA JE LAKO (LASNO) 149 2) ŠTA JE TEŠKO 151 3) ŠTA JE BOLjE 154 4) ŠTA JE ZLO 155 5) ŠTA JE NAJGORE 156 6) RAZNO 157 V) DIJALOŠKE 164 G) POSLOVICE-PRIČICE 168 O BILjU 169 O

onomatopejske i imitativne, tonske i stilske kakvoće, kojima se narodni čovek služi kao govornim klišeima, kako bi što bolje i jače, lakše i brže — ekonomičnije — izrazio svoj spoljašnji i unutrašnji život govorom.

U stihovanim poslovicama naročito se kazuje ono šta je u životu — po narodnom shvatanju — lako a šta teško, šta bolje, šta gore, a šta i najgore, i ne retko nizovi takvih izdvojenih ili i izmešanih deseteraca služe guslarima kao šaljivi

A žalosnoj majci zakukati, / Mladom momku poljubit’ djevojku; Teško vuku s psima drugujući / i junaku s rđom putujući; Bolje ti je izgubiti glavu, / nego svoju ogrešiti dušu; Sastalo se zlo i gore, da se malo dogovore).

Rugalice imaju zajedljiv ton, ali mogu da imaju i epigramatične poante, koje prelaze u duhovitost višeg reda. Veće i bolje rugaličke tvorevine su one: na račun „lovca“, „alasa“ i naročito „beskućnika“.

2) ŠALjIVI Ako je i skupo, ono i ne valja. Boli ga zub pa ramlje. Bolje mrtav pijan, nego mrtav trezan. Valaj si čojek, ako ja i lažem! Vredan za dva lena.

— Odgovori se onome koji reče: lani si bolje živeo. Bio sam u mlinu. — Odgovori u šali onaj kad ga pitaju: eto, počeo si sedeti! Dva kraja i srijeda.

— Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese. — Od koze jare, od ovce janje, a od vraga vrag. Bolje je prazna vreća, nego vrag u vreći. — Zlo osnuj, a vrag će izatkat’. — Đavo je uvek u svom selu.

— Mučno je sastavit’ dva dobra zajedno. — Dobru se nadaj a zlo ti ne gine. — Udri dobro da je bolje; udri zlo da je gore. — U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pokudi. — Zlu se ukloni, dobru se pokloni.

— Što ne želiš sebi, nemoj ni drugome. — Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se. — Ko dobro čini, bolje dočeka. — Čini dobro, pa i u vodu baci. — Ne gubi se dobro, kad je dobru dato.

— Tko puno govori, malo mu se čuje. — Ne vjeruj onome koji se mnogo kune. — Buči većma tko manje razloga ima. — Bolje se pokliznuti nogom nego jezikom. — Da se riječi kupuju, manje bi ih bilo. — Prazna tikva na vjetru svira.

— Pogledaj niza se, a paka reci. — Cijeni cijenom, a mjeri mjerom. — Riječi treba mjeriti, a ne brojiti. — Bolje je omjeriti, pa krojiti. — Sto puta mjeri, a jedanput striži. — Meri i važi, pak onda kaži.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Carica, kao svaka mati, skoči brže bolje, i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: „Tu si, pobratime!“ — „Tu sam“. „E dobro!

“ — Ali dijete pomisli, šta mu je otac rekao, pa iziđe na polje, i pođe uz potok u drugu vodenicu. A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugim putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe.

Kad jedno jutro prebrojim čele, a to nema najboljega čelca; onda ja brže | bolje osedlam pijevca, pa uzjašem na njega, i pođem tražiti čelca.

Brže bolje otrči moj otac, te dovede kobilu i žeteoci lijepo stanu žeti po ladu. A ja uzmem džban, pa odem na vodu. Kad tamo, a to

Ja se mašim rukom, a to nema glave; zaboravio je na vodi. Onda se brže bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica došla, pa vadi mozak iz moje glave, te jede; a ja polagano ajde, ajde, te se

nije znao, koju će uzeti; zašto su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku, ili udovicu, ili puštenicu; a starac mu kaže: „Sinko!

ja ti na to ne umijem ništa kazati, nego idi premudrome (t.j. Solomunu), on će ti znati kazati, šta je bolje; pa dođi poslije, da mi kažeš, šta ti je rekao.“ Onda čovek otide k Solomunovu dvoru.

nije to premudri ništa onako rekao: ako uzmeš đevojku, ti znaš, t.j. ona će držati, da ti sve znaš bolje od nje, pa će te slušati kakogođ ti oćeš; ako uzmeš udovicu, ona zna, t.j.

Jedan put se dogodi, te se pobode kadijna krava s Erinom, pa Erina krava ubode kadijnu na mjesto. Onda Ero brže bolje otrči kadiji: „Čestiti efendija! tvoja krava ubola moju kravu.“ — „Pa ko je kriv, more! je li je ko naćerao?

“ A Turčin: „Pa kud ode? kud ode?“ A kad mu žena kaže, da je otišao uz potok, onda on brže bolje skoči na gola konja, pa poćeraj uz potok! Kad se obazre Ero i vidi Turčina, đe trči za njim, a on onda bježi!

Što ću sad?“ A Turčin, kad to čuje, brže bolje ustavi volove, pa strči k njemu: „Šta je more Ero? Šta je?“ — „Od mene do Boga miloga!

Kad đavo čuje svračij glas, onda već vidi šta je; pa se brže bolje vrati natrag. Kad gore, ali se more zaledilo, ne može na polje!

Sveti Sava - SABRANA DELA

Pazimo na rečeno, jer ćemo početi sa onim što je bolje, a bolje nam je od časa kada se prostre svetlost, koja je prvog časa dana.

Pazimo na rečeno, jer ćemo početi sa onim što je bolje, a bolje nam je od časa kada se prostre svetlost, koja je prvog časa dana.

i njima zapovedam da požure na bogoljubno ispunjenje, a oni drugi da se odašilju, pa makar trebalo i malo da vas ostane. Bolje je jedan koji čini volju Gospodnju, nego mnoštvo bezakonika.

bih da se daju rase šivene, ali videh da zavišću đavolom behu među njima mnoga roptanja, govoreći jedan drugom: „Tebi je bolje dato, a meni lošije.

Ovako kako je rečeno treba davati i onima koji su pali u bolest i toga radi potrebno im je bolje jelo i piće, zbog sastava nemoćnog njihovog tela. Ovo mi, uostalom, izgleda razumno. To i bratija drži bez sablazni.

A i umrle treba sahranjivati. Groblje za strance je zbog njih podignuto, da ne bi dobijajući od vas manje, bolje i potrebnije nezbrinuto imajući zaboravili.

Jer, ovog triblaženog, i uistinu gospodina nam i oca, da znano bude svima nama, a i drugima, Bog, čineći na bolje ljudima, ne želeći ljudske propasti, postavi ovog samodržnog gospodina, nazvanog Stefana Nemanju, carstvovati svom

Blažen je čovek koji pronađe premudrost i smrtnik koji vide razum. Jer bolje je nju kupovati, nego zlata i srebra riznice; a skuplja je od dragocenog kamenja; ne protivi joj se ništa lukavo, a

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ko zna šta bi sve moglo dispadne! IKONIJA: Ne lipši magarče do zelene trave! GOSPAVA: Bolje malo pogledni ovu brazletnu! Šta kažeš, a? On mi kupio! CMILjA: Stvarno je prekrasna! GOSPAVA: Platio sedam iljada!

STAVRA: Kažem na primer! MILE: Što smo ti mi zaostali! IKONIJA: Zar nemaš ništa bolje da obučeš? Vidiš li ovu kišetinu? PROSJAK: Meni je ovaj kaput odličan, šta će mi bolje!

IKONIJA: Zar nemaš ništa bolje da obučeš? Vidiš li ovu kišetinu? PROSJAK: Meni je ovaj kaput odličan, šta će mi bolje! Džepova imam tačno sedam, kolko mi treba! U ovom džepu držim parče kanapa, za privezivanje odvaljenog pendžeta.

Zove se Vuka, Vukosava. Prečanka. CMILjA: Ne bi baš mogla da se setim. Tu sam od skora. Bolje pričekajte gazdaricu, pa pitajte. Treba da rasklonim čaše. (Prilazi Miletu) Mogo bi nešto jedanput i da naručiš!

(Izlazi) IKONIJA: Svi se oni sete kad omatore! CMILjA: Dokle ovaj misli ovde da spava? IKONIJA: Bolje da spava, nego da čapljezga! CMILjA (prišla vratima, otvorila ih, sluša.

Kad bi bar kiša htela malo da stane! TANASKO: Vi barem imate to gumirano platno! MANOJLO: Bolje da smo pošli na Savamalu, uz Dunav. Il preko Topovskih šupa. Ili ne valja ova karta, il smo pobrkali teren!

MANOJLO: Bolje da ti popripaziš na patrole, i da malo manje gustiraš... TANASKO: Sigurno da pazim, to je meni prvenstveno!

MANOJLO: A sad na stražu! Mesto je, vidiš, prometno, znači opasno! Teren potpuno nepoznat! TANASKO: Bolje da nađemo nešto sklonitije! MANOJLO: Moramo da ostanemo baš ovde! Vidiš li ovu kartu? A ovu liniju?

MILE: Napravili kliku i klan, pa grupaše! A Vilotijević kolovođa svemu! IKONIJA: Bolje se priseti šta si govorio juče! MILE: Šta sam govorio, molim, to je kostatovano zapisnički, na ogranku!

Možda na primer mestance u nekoj fabrici... ANĐELKO: u fabrici? Da mi i muda oćelave! MILE: Mogu ja i nešto bolje da uredim. Sad je smenjen jedan frakcionaš, i to zadrti, a znaš ko dolazi na njegovo mesto?

— fotelje, kreveti, tenkovi, vojne trupe, kad bolje pogledaš, sve su to mišje rupe! Samo da nam se ne vidi repato dupe!

Ne može sve ni po tvojoj volji! GOSPAVA: A kad se zagledaš malo bolje, šta viri? Iz mišje rupe rep đavolji! CMILjA: A di ti je ona tvoja prekrasna brazletna? GOSPAVA: Brazletna?

Stanković, Borisav - JOVČA

sumnje koju je razumeo iz vladičinih reči, sa strahom od sveta da ih ne vidi, polako je odguruje od sebe, da bi je i bolje mogao gledati): Tako si unezverena, okupana u znoju, i kao ubijena. Šta ti je? VASKA (silom se smešeći): Ništa, tata.

Eh, kad bih ja bio njen, na tvom mestu! Ali, šta i meni, kod mojih snaška, fali? Moje mesto još bolje, još lepše. Ja bar nisam željan, ne trpim, ne mučim se gledajući kao on. Ja ovamo kod snaška imam bar sve.

(Silaze levo.) Pauza. STOJNA (vraća se, umirena već, podstiče vatru na ognjištu, namešta granje): I bolje, bolje tako! Inače se već ne može ovako. Valjda će, posle, i on za njima u svet.

(Silaze levo.) Pauza. STOJNA (vraća se, umirena već, podstiče vatru na ognjištu, namešta granje): I bolje, bolje tako! Inače se već ne može ovako. Valjda će, posle, i on za njima u svet.

JOVČA (oturuje jelo, nateže bocu, izvaljuje se, nalakćuje se). STOJNA (pokriva ga i ututkava, namešta jastuk da se bolje nasloni). JOVČA (pogleda je, nešto razneženije, bolno): Gde je? STOJNA (uzdahne): Eto, tu je. Sad će.

— ti mu ne dade... JOVČA (čisto plačno, kao pravdajući se): Sve sam davao! Šta joj nisam dao?... NAZA (zagleda bolje »kost«, podnosi je Jovči da vidi i sam i pokazuje prstom mesto gde se to vidi): Ne znam, gazdo. Ovde tako stoji.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

drugih, i sveti Sava srpski; a on bi onda, micajući glavom i uzdišući, odgovorio: „E, Moj sinko, sad ja vidim da bi bolje bilo da ti te knjige nisi čitao.

Onda ću srećan biti!” No, moja glava, puna svetinje, drugojače bi mislila. Koga oženiti? Mene? Sačuvaj, bože! Bolje sto puta da me kakva svirepa lavica ili medvedica s noktima svojima na parčeta rastrgne, nego da me najlepša srpska

gospodine, kako nas vi opisujete, mi smo žene na pakost svetu i, imajući take zle i pakosne oči, ne bi li bolje bilo d[a] se slepe rađamo?” „Ne dao bog, moj sinko!” — odgovorio je dobri episkop.

” „Ne dao bog, moj sinko!” — odgovorio je dobri episkop. „Bolje bi bilo da polak sunca potamni nego da lepša polovica čelovečeskoga roda bez sveta ostane. Zna bog što čini.

I sam episkop, po dugom smijanju, okrene se k domaćinu: „Je li, gospodaru Jovo, ovde je bolje da stari Malenica besedi, koji uzro|kuje smej i veselje, a ja moj razgovor valja na drugo vreme da odložim?

Kamo sreća da sam iz detinjstva i mladosti take razgovore slušao, čini mi se da bi[h] bolje poznavao šta je volja božja i zašto smo na ovi svet stvoreni.

No, dok mene moja savest ne obličava, ja se nikoga ne bojim. Bolje bi mnogo bilo da nisu nikad bili tako bogati s anatemama.

Sad sami po duši pred pravednim sudijom bogom, koji će nas sve suditi, rasudite, ne bi li bolje bilo da taki[h] kaluđera nejma na svetu?

Ne bi li bolje bilo na manastirske gruntove familije naseliti, a manastire u škole, u [h]ospitale i u vospitališta sirote narodne

U petnaest kuća vodio me je, počevši od gospodina protopope ot Šakabent[a], kazujući svima da ja bolje od njega čitam i da on ne sme preda mnom čitati. Bio sam kao na vatri od stida.

Ne rađaju se deca kaonošto ti misliš, nijedna vero crna!” Ovi nije znao kojim se je putem vratio. Brže-bolje pošlju joj sina, kojega, kad upazi u mirski[h] haljina i vidi da se nije bio jošt pocrnio, utoli se.

nego samo da me nagleda; da on već vidi kako sam ja tako naumio da mene niko ne zadrža, a da je od sve nevolje mlogo bolje da se u našem mirnom vilajetu gdi pokaluđerim, nego kud u Tursku da odem; da ne hitim odveć s kaluđerenjem, no da čekam

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— reći će Kušmelj tiho, kako su ga najbliži mogli čuti. — Oblaporne gube, dočepale se muktiša, pa naginju ko će bolje: klju-ka, klju-ka, klju-ka! Kâ da meni s neba pada! Ej! ej!...

IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu što su bolje mogli, ali zaostajahu iza dobra fratrova konja. Kušmeljić, pored sve trke, ne dade odušiti sluzi no ga pitaše za ovo i

U trećoj strani zateče još veću zbrku. Tu bješe prozora gdje bi bolje dolikovala vrata, i obratno. Najzad stigoše do kraja. Tako jednijem gredom obiđoše manastir.

Tako si se brinuja za nj!... Svi navališe na đakona, ko će bolje. Fra-Srdaru ne bi ni to dosta, no ga udari dva-tri puta, a da je mogao od naloge u tijesnoj sobi, ćaše ga i nogom

— reče on fra-Tetki nasamo. — Naši se ljudi više boje jednoga mrtvoga negoli stotine živi. A bolje po nas ako se prikovođani pripanu, osobito ove godine, kako je slabo rodilo!

Ja ne velju da baš nije gri; ali je sasvim mali, uprav griščić, koji se može otpostiti. Te stvari ja bolje znam nego ti, kâ šta su bolje znali od mene pokojni Škoranac i Čimavica... — Nije to, nego je on strašljiv!

Te stvari ja bolje znam nego ti, kâ šta su bolje znali od mene pokojni Škoranac i Čimavica... — Nije to, nego je on strašljiv! — reče Mačak. — Ti lažeš!

— Da oće bog dati da se osvisti, te da ga pričestimo — veli Blitvar. — Bolje bi bilo da i ne dođe k sebi, ako već mora umrijeti — reče ljekar.

kad pristav prevrši mjeru svojim hvalama latinskoj crkvi, tada i doktor poče hvaliti svoje pravoslavlje, da, zaista, bolje ne hoćaše ni zadarski vladika.

Sa Tetkom odvoji se jedan lijepo odjeven seljak i uza nj jedan dječko od 12—13 godina. Bakonji srce zaigra, te se bolje nadviri. U tome ga opazi Kušmelj, pa se uputi ka stubama. — Kuda ćeš, ti, Jerkoviću? — viknu Vrtirep.

Dakle, ovđenak ćemo pred vama ispitati sluge. To nije dugo trajalo. — Da je ovdinak Bukar, on bi sigurno bolje ispričâ! — veli Dundak. — On bi sad počeja: „Je li ja? Je li?“ — doda Beljan.

To jest, ali sam prova i ovo: kad, recimo, ne večeram, pa mi je sutradan bolje, ja ondak uzmem dvi teške katrige (stolice) i nosam i’, ako ćeš, po ure, a ne ćutim da se težina odziva u zglobovima!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Niko je video nije. A ni ti: samo si čuo Tup pad, za leđima, truo (I znao si šta pad krije). O bolje da si kud bilo Pošao i da je pala Ko druge — zemlji u krilo.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Laknu mu kad uđe u sobu koja ga je uvek čekala zagrejana, bolje osvetljena, s toplom vodom za kavu. Sporo otkopčavajući gunj, spusti se na minderluk s modrim jastukom. — 3na se!

suve jelovine, Aćimu su suviše veseli i bezbrižni, pa priđe prozoru i poče noktima da grebe ledeno žbunje sa stakla, da bolje vidi vratnice i put pored jasenova. — I juče sam zabadava prezao konje — reče Mijat. — Ako si. Preži ih opet.

— Pet puta sam ti rekao da nisam. Iz Beograda sam i dobar sam mu poznanik. Je li ti to dosta? — Bolje će biti i za njega i za tebe da ne stigneš po mraku — bičem češe obrve. — Rekao sam ti sve i ćuti!

Stade. Nikako ne popuštati. Odoleti sentimentalnostima, uspomenama, detinjstvu. Đorđe će ga kao zver napasti. Bolje bi bilo da ga je obavestio o dolasku. Zaslužio je da se raduje makar do večere. I onaj stari.

Ti znaš, na svetu bližeg od tebe nemam. Ionako će sve tvoje biti. Tvoja će deca... Ja sam, brate, najveći mučenik. Bolje je da me ubiješ... Vukašinu drhti ruka. Jedva se potpisa.

Naša ustavna prava, ovu kuću da branimo!“ Lupao je pesnicom o zakatančena vrata i reza je zvečala. „Bolje, braćo, Turci da se vrate!“ mahao je štapom Aćim. Rekao je još: „Do groba ću se boriti s vama i za vas!

„Prirodno je da se prezivaju po pradedi.“ „Bolje je da ne znaju za mog oca i njegovu sudbinu.“ „Moraju da znaju za dedu što su ga ostavili u korenu iščupane vrbe.

I taj Tola! Budala, boji se Đorđa. I on je muško! Zvižduće, ništa ne slugi. Gadan, prljav trapavko. Ništa bolje od Anđe i ne zaslužuje. A ja? U sramotu i propast sam se uputila... Lomila je prste. Učiniće to zbog Đorđa.

Kao tanak led puckarala je detelina. Sunce se spuštalo u rumene kule oblaka. „Bolje je da se seno plasti ujutru, kad padne rosa.“ „Kiša će“, pogledala je u sunce i zastrepela od njegovog brzog bežanja.

„Je li mrtav kralj?“ svima se obratio Aćim. „Nije“, ljutito mu je odgovorio. „Ruka mu se osušila što nije bolje gađao“, opet je viknuo, ali razočarano.

Nije na tebe rastom. Nije na vas, Katiće. Bacio se na neku drugu sortu.“ „Bolje da bude visok.“ „Pravo zboriš. Gazdinski hleb jede. Ne valja da je konjanik mali, pa da se ne vidi od konjske grive.

Gledaj me pravo u oči. Noćas hoću da smo načisto. U Beogradu sam najmanje s trideset žena bio. Sve su lepše i bolje od tebe. Mlade, zdrave, lepe! I ništa! A? Ništa. Ništa!“ Ona htede nešto da kaže. Đorđe je udari po licu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Tog nije bilo, niti će biti, kćeri! Nijedna se reka još nije popela u nebo. Bolje požuri da stigneš u dolinu, u more, dok nisu počeli zimski mrazevi!

— Takve devojčice nema u našoj ulici! — reče na kraju. — Pogledaj joj malo bolje nos i oči! — Joj! — vrisnu devojčica i šakom zatisnu usta. — Pogodila si, znači?

— oblak samilosno dotače dečakov obraz. — Ali bolje da je ne nađeš, jer ćeš živeti samo za druge. — Tražiću je i naći! — Mali čistač se namršti. — Makar pod zemljom!

— A sada pozdrav! — reče Taško Oraško, a mala četa uglas viknu: — Dobro veče, i dobro te našli, stari! — Još bolje mi došli! — reče starac i pomisli: da nisu to oni koje sam video da izlaze iz plodova oraha?

— svečano obeća galebica, ali ni riba nije znala leka nevolji. — Nismo mi ribe najmudrije! — reče ribica smerno. — Bolje se obrati kornjači zvanoj Kamena leđa. Ona je toliko stara da su joj se leđa od starosti skamenila.

Ni doglavnici, ni Jasnovitka nisu znali neko bolje objašnjenje. Samo su uzalud provodili dane u nagađanju! Konačno se Jasnovitka seti da bi i mahanje lepezama bilo isto tako

Već se i suton spuštao, kad jaje reče: — Vodu u pustari i tako nećeš naći: niko je nije našao. Bolje se vrati meni i budi što si bila, a mladić neka ide svojim putem. Neće dugo. Jedino su stene večne, vrati se...

Pogledajte koliki ste! — Šta kažeš? — nasmeja se rumeni. — Pogledaj malo bolje! leptir se podiže uvis i poče da raste i da se menja, sve dok mu se telo ne pretvori u glatku, belu dasku, a krila u

Tri dana su ga tražili, a četvrtog stade pred majku, sav u modricama, i reče: — Jednoga dana rezbariću bolje od ostalih, videćeš! Majka u muci saže glavu. — Videćeš! — ponovi dečak. — Dolaziće da uče od mene!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

kao ovo, a stoleća odmiču, naizgled svako različito, a neka se prašina valja prema Dunavu, koji se vidi i drukčije, i bolje i više nego sad, nerazumljiv, trom i star.

Iako već mnogo više od sto godina u svojoj smrti, on svakoga dana sve bolje vidi nepravde iz života. Nije mario što za velikog brata obavlja neprijatne poslove: gde Miloš neće, ide Jovan.

3akoni koji vladaju rečima postali su mu zanimljiviji od zakona koji vladaju ljudima i činilo mu se da što bolje poznaje ponašanje reči, to više zna i o ponašanju ljudi.

I Sima terdžuman hita ka česmi. Ako je u pitanju nesporazum, ko će ga razrešiti bolje od njega; ako je u pitanju nesreća, ko će naći pravu reč brže od njega.

Dobrača koje je, do tog časa, osećao kako, ne samo tvrd u sebi nego i umoran od sticanja, sve bolje razume šta je to starost, odjednom se preobrazio.

Oduvek je imao nemir koji je njegovu ličnost delio na čitavo mnoštvo. Iz tog je mnoštva Velestinac uspeo bolje da upozna dve ličnosti koje među sobom nikako nisu bile slične.

U Beču, sve je pošlo još bolje. Ugledan ali ne i mnogo uočljiv građanin, Riga je radio neumornije nego ikad. Više nije bio sam: imao je tajnu malu

Da su htele da se dogovaraju između sebe, bilo bi bolje: ali one nisu htele ni da čuju jedna za drugu. Među njima je bila opaka pukotina.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ Sestro moja, sele, Odlani mi tugu, Oj, zagrli, sestro, Tvoju vernu drugu; Pa joj reci, reci... Oj, ne reci, ćuti Bolje je nek' ne zna, Neka i ne sluti Što da čuje jade, Kad razumet' neće Tužna je to pesma: „Oj pelen pelenče!“ J.

Il' su i vas možda jadi otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom pevajući set?

J. Jovanović 3maj XLIV* NEGDAŠNjEM PRIJATELjU Da ti Bog da mnogo leta, A što više s otim bolje, I dukata pusta zlata, Da te puno zadovolje!

Il' bolje reći, ja verujem sve... Na moru burnom ljudskoga života Prerano ja sam upoznao svet: Za mene život ništava je senka, Za

Vranče! ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo; Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si zlatne snove sniv'o.

Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Sva važnija dela o tome nalazila se u mojoj biblioteci. A Demokritu sam posvetio naročitu pažnju i trudio se da se što bolje upoznam sa njime i njegovom naukom.

Jonsko More poče zlaćano da treperi, koso očešano Sunčevim zracima, ali vrhovi Brutijskih Planina, bolje pogođeni tim zracima, zablistaše u njima. Mala jedna lađica sa belim jedrima isplovi polagano iz krotonske luke.

On sede opet na kamen, a učenici se zbiše još jače oko njega da bi ga što bolje čuli. Pitagora poče da priča. „Moje rodno ostrvo Samos nalazi se pred maloazijskom obalom nedaleko od onog mesta gde

A možda je, uistinu, čovek slabijeg stomaka, pa ode onom piljaru da nabavi kakvo sredstvo za čišćenje, da bi se njime što bolje pripremio za večeru. Tako mi Zevsa, neće se pokajati što je to uradio“.

Ne vi ćete, svi od reda, poći sa mnom!“ Onaj rob koji nosaše obe korpe, uzdahnu, pogrbi se što je bolje mogao i zacvile tužnim glasom: „Stropoštaću se usput, ako ovaj teret moram nositi tako daleko“.

“ - I na tom bi se cela stvar svršila“. „Pa, tim bolje!“ „No što jeste, jeste: mudrosti našeg Velikog Senata imam da blagodarim za tvoju posetu, i to je najpametnije što je

„E, pa neka je hvala bogovima! - Tvoji sugrađani su, u svaku ruku, čudnovate zverke“. „I još kako! Tek kad ih bolje upoznaš, uvidećeš kakva su oni stoka.

Svet veruje da se amajlijama, skarabejima, vradžbinama i kojekakvim otužnim napitcima može bolje i sigurnije lečiti no čistim vazduhom, postom i prirodnim lekovima.

No svejedno, bio Aristoteles u Abderi ili ne, video Demokrita ili ne, on poznavaše njegov duhovni lik i njegova učenja bolje no možda iko drugi.

Aristarhos pokaza prstom na drugu sliku na tabli. Princeza pogleda pažljivo onamo i stegnu svoje lepe obrve da bi bolje razumela ono što sleduje.

Sve se, dakle, slagalo da ne može bolje biti. Obdaren genijalnom intuicijom, Aristarhos beše u isti mah i vrlo kritična duha, pa je zato bio u stanju da bez

To je sve. Malo, vrlo malo! O naučnom radu Aristarhovom bio sam, na sreću, bolje obavešten, a i mesto i naučnička sredina njegovog rada bili su mi dobro poznati.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Taj opat Koanjar — reče onaj prvi — To je neka familija Siranu od Beržeraka. Ili bolje: Sirano i opat Koanjar to su dva brat od kojih je prvog opevao Rostan u stihu, a drugog Anatol Frans, svojim sjajnim

U ratu žrtvovao sam se jer sam verovao da sloboda vredi više od života, borio sam se za bolje društvo, to jest nadao sam se da će ljudi postati bolji. Zar ne? Svi smo tako. Ko nije verovao da će zlo biti kažnjeno?

Zar ne? Svi smo tako. Ko nije verovao da će zlo biti kažnjeno? Ko je sumnjao u Pravdu? Ko nije verovao u bolje dane? A danas, šta smo dočekali? Onaj mali deo što je postao bolji zamorio se.

On je samo nemi svedok onoga što danas rade oni odmorni koje rat nije nimalo izmenio ili bolje koje je rat utoliko izmenio što im je sasvim iskvario srca, A šta je sa slobodom?

Treba se, brajko, očajno napregnuti, treba razmisliti šta da se radi. Neka nas je u početku šaka ljudi. Dosta. Bolje išta nego ništa. Jer danas i nema prave opozicije. A zašto nema opozicije?

rođena sestra, da je Nikola najpametniji, najhrabriji i najsrećniji čovek na svetu i da će ga ona voleti tek kad ga bolje bude upoznala. I, najzad, kad bi vreme za polazak odosmo na stanicu.

„Mi se danas bijemo i ginemo da bi srećnije živeli budući naraštaji; naši su očevi činili to isto da bi stvorili što bolje uslove za život nama; njihovi su se očevi borili i stradali da bi njihova deca bila srećnija, naša deca činiće to isto

Najedanput, jedan omalen francuski oficir, što je preda mnom stajao u društvu dama i propinjao se celim telom da bolje vidi, pokaza rukom u pravcu čete što je nailazila: — Quel beau type! Ja uzviknuh do vriska. To beše Nikola.

Reče mi da je svratio kući na dva dana, ali da bi bolje učinio da je obišao, jer mu ovi prvi dani oslobođenja ne bi bili gorki kao sad.

Zagledam bolje i poznam svoju novu mašnu na zavezivanje, iskrivljenu, razvezanu, pijanu. Pogledao oko sebe ili u ogledalo, svejedno:

Jer po znacima moralne pometenosti koje sam na njemu primetio, prilikom prošlog viđenja, ništa drugo i bolje nije se od njega moglo ni očekivati.

Vojnik, za koga se moglo i smelo reći da se u vojsci rodio i odrastao, on je, bolje nego iko, poznavao smisao i cilj ove važne institucije, kao i opravdanost onih drakonskih mera uobičajenih da se

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

dosta ugodna praznina koja se sve više širi u mislima, i, posljednjim tračkom svijesti: ako se više ne probudim, tim bolje! ... Ne znam kako sam se vratio. Proteklo je nekoliko dana bez vremena. Vjerovatno dan-dva bez pune svijesti.

izvukao perfidnu oštricu iz njenog pretvorno bezazlenog trskovog skrovišta, nego je podigao trskovaču uvis i navukao bolje zavjesu, da me rano sunce ne probudi.

Dohvatio me je za puls — ovlašno, iz reda i navike — i vedro me upitao: — No, kako je? Sad je bolje, zar ne? — Bolje, bolje, mnogo bolje. Već gotovo sasvim dobro. Hvala vam, doktore. — No, vidite!

Dohvatio me je za puls — ovlašno, iz reda i navike — i vedro me upitao: — No, kako je? Sad je bolje, zar ne? — Bolje, bolje, mnogo bolje. Već gotovo sasvim dobro. Hvala vam, doktore. — No, vidite! A kad ozdravite, nešto ćete nam svirati.

Dohvatio me je za puls — ovlašno, iz reda i navike — i vedro me upitao: — No, kako je? Sad je bolje, zar ne? — Bolje, bolje, mnogo bolje. Već gotovo sasvim dobro. Hvala vam, doktore. — No, vidite! A kad ozdravite, nešto ćete nam svirati.

Sad je bolje, zar ne? — Bolje, bolje, mnogo bolje. Već gotovo sasvim dobro. Hvala vam, doktore. — No, vidite! A kad ozdravite, nešto ćete nam svirati.

Dadilja je šetala moju uznemirenost kroz prazne odaje, započinjala priče, trudila se da me zabavi i rastrese kako je bolje umjela. Ali te večeri nisu me zadovoljavale obične bajke i redovne razonode.

obilju bogova, i u tolikoj slobodi da ih svak iznova po svojoj miloj volji stvara, dade se zaista izmisliti nešto bolje. Kako ja stvari zamišljam, čovjek je, u razvoju svijeta, nastao veoma, veoma kasno.

Ne, tamo mu se nije sviđalo. Ovdje, na uličnom balkonu, ipak je nekako bolje; živahnije je, da rečemo veselije — među ljudima je!

Muškarci su vjerovatno još na lađi nagnali žene da se što bolje dotjeraju, kako bi napravile dobar dojam u mjestu u koje dolaze.

Ne znam tačno kako je do toga došlo, ali je vjerovatno općina na koncu pomislila da joj je sve u svemu bolje i jeftinije odjednom tresnuti kesom pa im platiti put do prve prekomorske luke nego stalno točkati male pripomoći.

pedagog kao što bi se iz mojih riječi moglo po- misliti, sve iako su njegovi načini i metode, od nastojanja da se što bolje i plastičnije objasni, izazivali podsmjeh samih njegovih đaka.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

razgledaju one jedva primetne bore oko krajeva očiju, koje izdaju lukavo i podmuklo srce, i kad se čovek malo bolje zagleda u ono neobično sevanje očiju mu, moći će bez dvoumice pogoditi, da Đurica neće ići običnim tragom svih seoskih

Ja onda, veli, 'nako žmurećki, beži što bolje mogu, te jedva živ dođoh kući. Posle je odležao trlemu, i mal' nije umro.

»Bolje što se čini nevešt starom poznanstvu, sad mi je to lakše i zgodnije... baš ga ne bih mogao pogledati, a već posle...

Jad i nemaština bili bi mu večiti drugovi... A ovako, zar je bolje?... O, teško li je to!... I baš se mora, baš nema drugog izlaza, do u goru? Nema, jamačno nema.

— Vala i jeste odvojio od drugih. Samo da nije onaki... da kažem... the, pa šta ćeš bolje ? — odgovori treća. — A šta mu manišeš? — poče opet Stanka. — Valjad’ ti nije pravo što je hajduk?

Jedna bruka, pa to ti je!... Što ne znadoh, barem, dok beše ovde, da ga razgledam bolje... Ali ne mari: videću ga ma gde...« — Pomoz’ Bog, Stanka! — Viknu neko ispred vrljika, za koje se dotle beše zaklonio.

— Ama šta ovo bi? — poče Đurica. — Bi ono što ne valja. Ako si ti svakad tako junačan, onda je bolje da se vratiš kući, pa da gledaš svoja posla — odgovori mu Radovan ljutito, pa se okrete i ode uz potok.

Tamo već zna sve; kuću će naći sam. — Dobro je. Ovi će sad, znam, odmah u poteru, a njemu je bolje da bude u drugom okrugu. — Hoćemo li imati skoro posla ? — Moraćemo, ja kako. Svi smo se dobro istanjili.

»Šta mi ono reče ?... Bolje da se vratim kući! Ih, sramote!... A još harambaša, hajduk!... E, nećemo više tako. Mora se raditi kako valja, ili

— Nije, Đuro — upade mu kmet u reč — ovo smo mi tek ’nako... samo da ga zaplašimo, da bolje čuva stoku... Ne bih ja to dao, Bog s tobom. — Kako ti je osekô kukuruz ? — obrte se Đurica Milošu. — Pa...

— Ja bruke naše, bolan! — reče joj Jelica, navlačeći jeleče od sukna. — Bolje što ne pođe sa nama! Devojke se sve dale u kikot, pa, kako se pogledaju, zacenu se od smeha.

S mojom puškom siguran sam na svakom mestu — reče Radovan. — Ne valja tako. Bolje idite zajedno. — Na posao ćemo svakad zajedno, a ovako ćemo gde ko hoće.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar, čuvši ove reči, odmah se sa starcem oprosti i ode brže-bolje da potraži tu zemlju. Idući tako, dođe do neke vode. Sad izvadi papuču pa je obuje i pređe na drugu stranu.

Kad je Petar opazio smrt, on onda brže-bolje spusti kamen i počne bežati k onoj devojci, da u njenu zemlju pređe. Smrt sad iziđe ispod kamena i potrči za njim.

Brže-bolje poleti tamo te sjekirom jelena po rogovima klep, klep, dok rogovi otpadoše, te ga aždaha serbez proždrije.

Davno se reklo: u žene duga kosa a kratka pamet, te ti i ona povjerova babi, pa izleće brže-bolje k njemu u odaju. Po njegovoj nesreći on bijaše zaspao, te mu ona ponajlak snimi prsten s prsta, a svoj mu namače na

— E, vala, gdje je da je, ja ćy je dobaviti, — pa brže-bolje za prsten. a kad pogleda, kad nema njegova prstena, no mu ženin na prstu.

Vidje gdje je prevaren, ama je zatvrdo držao da ga žena nije prevarila, pa se brže-bolje preobuče u siromaške haljine i ode glavom po svijetu.

Čim ga vidje, odmah ga poznade, a kako i ne bi poznala svoj najmiliji adiđar? Brže-bolje vješto sakri prsten da ne bi još ko vidio, pa ga spusti u džep.

Baba kihnu, a iz usta joj izleće prsten. Hromi ščepa brže-bolje prsten, a ona dva druga hromoga, te umakoše prije nego se je baba osvijestila, — utekoše srećno i veselo, i odniješe

Car odmah uze sobom dva dželata, pa dođe da ih oboje pogubi. Kad on opazi cara i dželate, brže-bolje prikresa pa prsten k vatri: Apapi iskočiše, a on naredi te njegova četiri dželata spram carska dva stadoše.

Najposle se dogovore da beže. Brže-bolje spreme se na put, sednu na konje, pa beži. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju dođe.

Braća otrče brže-bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti. Otac im dopusti da idu da je traže, i da im

i tražeći ga svuda, dođe k sunčevoj majci i nađe je gde peć žari i golim rukama vatru izgrće: A ona, kad to vidi, brže-bolje odreže svoj skut pa joj njim ruke umota, a sunčeva je majka zapita: — Otkud, ti ovde, rajska dušice?

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ja plakah tada. Ne beše mi bolje. I ostadoh tako u kolevci tužnoj Sa nimalo znanja i bez moje volje. I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da nosim

I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: ''Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće''. I ja žalim sebe.

pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: ''Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće''. I ja žalim sebe.

Ne žalim sebe, i ne žudim dole; Ne žalim sebe, čekam svoje veče, Miran, bez želja i nada na bolje. Moja je duša sada suvo polje.

Sunce doći neće dane da ozari, Da zastali život pokrene na bolje, I zemlju koju su poveli vozari, Neutešno mali i bolesne volje.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Što brže izgubiš sve što imamo, to bolje. Znam da će te to proći.“ Bila je u pravu. Toga trena sam pobedio svoju strast, i jedino sam zažalio što nije bila

Samo što sam završio školovanje u Realnoj gimnaziji savladala me je opasna bolest ili - bolje reći - više njih i moje zdravstveno stanje je postalo tako kritično da su i sami lekari digli ruke od mene.

članku, da bismo se zauvek rešili ovih teškoća, moraju se napraviti radikalne promene u sistemu i to što pre — to bolje.

očigledna primena novog elementa doteranog na bazi starog, klasičnog i neusavršenog indukcionog kalema — jedva nešto bolje od još jedne vrste heliografije.

Mi sada najviše želimo da se zbližimo i da se bolje razumemo među sobom i među narodima širom sveta i da se oslobodimo fanatičke posvećenosti uzvišenim idealima

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

koji je počeo svoju karijeru kao srpski doseljenik, kada ima toliko rođenih Amerikanaca koji poznaju čitavu situaciju bolje od mene? Oni koji su do sada pratili moja izlaganja, naći će sami odgovor na ovo pitanje.

Posle toga, ljudi su govorili da ni stari Baba Patikin ne bi umeo to bolje sročiti i izgovoriti. A majka plakala od radosti; učitelj je klimao glavom, a popa se našao u čudu i obojica se složiše

Zapazili smo da se zvuk mnogo brže prostire kroz zemlju nego kroz vazduh i da čvrsta zemlja bolje prenosi zvuk od rastresite, uzorane zemlje.

- Pa vi ste imali izvrsne učitelje, u ocu i majci - primetili su oni i dodali: - zar očekujete da ćete naći bolje učitelje u Pragu.

je,” - govorio sam u sebi, ”da oni imaju neke zanate, da imaju verovatno nešto novaca i da, sudeći po odeći, izgledaju bolje od mene.

i da završimo posao na veliko zadovoljstvo Kristijanovog oca, koji nam je rekao da nijedan stručnjak u Hobokenu ne bi to bolje uradio.

- Ovaj posao vam je mnogo bolje uspeo nego onaj sa pekarevim kolima, - rekao je i dodao: to je zato što ste ovde upotrebili neka sredstva za brže

Često sam dobijao posao koji je bio samo stepenica ka sledećem, manje ponižavajućem i bolje plaćenom. Pošto bih smestio ugalj u podrum i dobio svoju zaradu, često sam predlagao vlasniku podruma da bi mu trebalo

svoje slušaoce, žrtve ekonomske krize, među kojima sam bio i ja, da će se usrećiti i da će im posao krenuti na bolje, ako se zavetuju i zakunu da će se vratiti Isusu.

Molovanje podruma i suturena na Leksinggon aveniji plaćalo se mnogo bolje, ali je bilo veoma ponižavajuće. Provoditi dan za danom u mračnim podrumima i podzemnim prostorijama, a noći u

“Kako ću se ja nadmetati sa američkom omladinom” - pomislio sam u sebi, - ”kada ti mladići pišu obema rukama bolje nego ja desnom!

Bilharc mi je protumačio da But ima bolju dikciju te ga i ja bolje razumem. dikcija, ta velika veština potiče još od starih Grka.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Brodice i čamci, privezani uz obalu, na mahove se krenu, gonjeni naglim valom što o zid bolje pljusne. Kroz konoplje brodova fijukne udar vetra i u isti čas zatrese granama obližnjih drveta.

Lečila bi ga kako je u selu običaj, ali ovako se valjalo silom pustiti u tuđe ruke, pa što bog da. Lekarije, a još bolje meso i crno vino, mislila je Cveta, pomogoše, i Marko se drugoga dana podigao, ako se i osećao još slab. Zaludu ufanje.

Parobrod je imao da krene oko jedne, a već zvoni podne. Cveta pomisli da je bolje da ga pričeka, ako će i duže, da je ne ostavi. Nije ni sumnjala da se neće prevesti i za nešto manje.

Bog ti se smilovao! Maši se, sreće ti, da štogod pojedeš — bićeš gladna? —Ostani, Cvijeto, do sutra, bolje ti je! — javi se i Jurkin čovek. —Hvala! Ne mogu. Čini mi se sad će duša iz mene. — Obrne se djeci: — Idimo !

Braća se pogledaju i prezavo obaziru na nj, a stariji, Spasoje, upoznaje ga bolje i misli: „Sigurno je on; čini se nevješt i prenaša mirno kamenje, kao da ni za šta ne zna”.

Braća su s ocem taj dan redili duhan, da se bolje osuši; uto im se on javi i ponudi im da sređeni duhan k njemu donesu: on će ga kupiti i bolje no drugi platiti.

dan redili duhan, da se bolje osuši; uto im se on javi i ponudi im da sređeni duhan k njemu donesu: on će ga kupiti i bolje no drugi platiti.

Radnici, pošto se založiše, rastrkaše se da se vina napiju, da bolje odole poslu. Mlađi brat pokupi zaostatke i stavi ih u torbu.

Najposlije im lijepo kaže: —Zvaću vas opet, pa ćemo bolje razvidjeti, — i predaje ih tamničaru. Sud povede istragu, a u tome prođe dugo vremena.

CVIJETA Cvijeta, sluškinja u kući gazde Veljka, trgovca u gradu, briše stakla na prozorima da se u sobi bolje vidi, jer svaki čas dolje iz dućana može da bane gospodar, a njemu je milo da je u kući što je moguće svjetlije.

— Ozgo, iza onih brdina, i pokaza lakim kretom ruke prama Crnoj Gori, — odavno me dovedoše dolje... Sreće ti, ti bolje znaš, kako se žive tamo? — upita iznenada živo.

tim poslom bila zabavljena, još je živila u nejasnome snatrenju, ali kada je potrebno za put pripravila, poče da poima bolje svoj novi položaj, i čim se više primiče dan odlaska, veća je strepnja obuzima: veselje i strava da ide u susret nečemu

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ti oblici nastali spajanjem dva tipa kulture nisu dovoljno proučeni, a izgleda pomalo paradoksalno da njihov značaj danas bolje sagledavamo, posle dubokih promena koje je donela naša književna avangarda iz 20ih godina.

Nama su upravo njegove analize i pomogle kao putokaz za bolje razumevanje Nastasijevićeve pesme. U ogledalu ruske kulture videlo se jasnije ono što je bilo sakriveno u jednoj od

Želeli cmo jedino da pokažemo da srpsku, kao i svaku drugu nacionalnu književnost, bolje razumemo i bolje ćemo je proučavati ako je posmatramo u širem kontekstu kulture kojoj ona pripada.

Želeli cmo jedino da pokažemo da srpsku, kao i svaku drugu nacionalnu književnost, bolje razumemo i bolje ćemo je proučavati ako je posmatramo u širem kontekstu kulture kojoj ona pripada.

Kad se bolje promisli, vidi se da je to zapravo bio preko potreban proces kulturne homogenizacije na jezičkoj ravni. Homogenizacija,

Da bismo bolje sagledali čemu su uistinu vodila Disova narušavanja jednom već sređene sintakse, vratićemo se ponovo Dučiću.

A za sve to nužna je samosvest ili, bolje, disciplina koja pesnika vodi ka „čvrstoj kompoziciji unutrašnje građenosti“, kako je to upravo Petrović kazao povodom

se mislilo, i ne kažemo da su podređeni pesmama, oni su svejedno, bar za nas, licem okrenuti prema njima: pomažu nam da bolje shvatimo pesnika i jasnije rasvetlimo njegovu poeziju.

ovako nastala pesma ima bar jedan značajan nedostatak, koji je Matiću svakako bio jasniji i koji je Matić svakako bolje osećao nego što možemo mi.

I to ne samo zato što njegovim pažljivim posmatranjem možemo bolje razumeti i uspešnije objasniti Matićevu poeziju. Verujemo, naime, da se ovde mogu razabrati neki razlozi za to što se

početku HH veka protiv pisanja istorije književnosti kao „istorije generala“, jer se književni razvoj tačnije opisuje i bolje razume kada se pored velikih („pored generala“) prikazuju i mali pisci, pored najznačajnijih i manje značajni.

Ko redom bude čitao oseća se kao da je uveden u piščevu laboratoriju. Naravno da nam to omogućuje da bolje sagledamo prirodu Nastasijevićevog ukupnog dela, da mu tačnije odredimo mesto u međuratnoj srpskoj književnosti, ali i

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Pa jest, samo kažu morao je da te uzme. ŽIVKA: To tebi valjda tvoj muž kaže. Bolje bi bilo kada bi on požurio da nam javi šta je novo. Ali, dabome, on se zavukao negde u kafanu. (Seti se.) Čekaj...

ŽIVKA: Pa ti, ako si pametan čovek, i ako zrelo razmisliš, uvidećeš i sam da je ovako za tebe bolje. Mgao bi čak da dobiješ klasu, ako se lepo i familijarno sporazumemo. ČEDA: Ja ne prodajem ženu za jednu klasu.

Zato, znaš, bolje je dobro sa familijom. Pa, naposletku, i red je. Svaki ministar zbrine najpre svoju familiju, pa tek onda državu.

kako da se izrazim, in kestion d vo santiman entim!2... Samo, ako me pitate za savet, bolje vam je uzeti nekoga koji je već isprakticiran. ŽIVKA: Ama, kako isprakticiran?

Ja sam, znate, počela onako izdaleka. ŽIVKA: Ama, kako izdaleka? Počnite vi to izbliza, te se stvari izbliza bolje svršavaju. ANKA: Dobro, gospođo!

JAKOV: E, gle molim te! JOVA: Jest, jest, čika-Jakove, jer ja sad znam bolje krivični zakon nego ma koji kasacioni sudija.

(Digne tri prsta uvis.) Čedo, zaklinjem ti se svim na svetu da ćeš još večeras biti potpisan za Ivanjicu!... ČEDA: Još bolje, premestite me u Nikaraguu. Zavesa ČIN ČETVRTI Ista soba.

” DARA: 'Ajde, 'ajde, nosi te đavo! RAKA: Ama, nije, hteo sam da kažem ministrov. DARA: Bolje idi pa kupuj i dalje novine, kad ti je majka tako naredila. RAKA: Pravo kažeš! (Anki.) 'Ajde, A-ki-ka! (Ode.

Sramota me je da izađem u svet; svi se guraju, svi šapuću i podmiguju se... DARA: Pa zar nije bilo bolje kazati joj sve to i razgovarati sa njom ozbiljno? ČEDA: Razgovarati sa njom ozbiljno?

Dakle, šta je bilo bolje? DARA: Pa... ČEDA: Molim, reci samo, šta je bilo bolje? DARA: Dobro, neka je i tako, ali zašto je moralo sve to da

Dakle, šta je bilo bolje? DARA: Pa... ČEDA: Molim, reci samo, šta je bilo bolje? DARA: Dobro, neka je i tako, ali zašto je moralo sve to da se objavi u novinama?

Zato, slušaj ti mene i drži se ti samo mene. Videćeš, na kraju krajeva, da je bolje što sam ovako uradio i kazaćeš mi hvala. Budi samo ti uvek uz mene, onda sam hrabriji.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Tašana je osuđena da navek živi „dole”, u naličju svoje varoško-vranjske kulture. Ili bi možda bolje bilo reći uz naličje, budući da je Paraputa živo oličenje takvoga naličja, kao i svi oni „božji ljudi” kojima je

Čak i paše po svojoj volji birao i nameštao. Pa o ocu, koji je u tursko vreme od svih aga i begova bio bolji. Bolje govorio turski, pa čak i arapski; boljese nosio.

Još je teže, bolje reći nemoguće je naslutiti da je sećanje na pretke prema prvoj piščevoj zamisli bilo začeto ne samo u telesnom nego još

Ima u Sofkinome uveravanju sebe same da nema i neće biti „takvoga” koji bi bio „dostojan nje” nešto od zaveravanja ocu; bolje reći, ona se u sebi zaverava internalizovanome očevom autoritetu.

Junakova bolest na smrt, njegovo tiho umiranje, paralelno se daje ili, bolje reći, metonimički se povezuje s gubljenjem lične volje pod pritiskom očevog autoriteta.

Zbog toga u stihu postoji stalni pritisak na govorni niz da se sintaksički preuredi; da se, bolje reći, iskoriste one sintaksičke mogućnosti koje mu daju, barem približno, izometrično raščlanjavanje.

Prvi put primetih neku ogromnu promenu u svetu”. 309 Primera radi, za prva tri stiha Sumatre ili, bolje reći, za ovu prvu strofu: Sada smo bezbrižni, laki i nežni.

334 Stoga se predeo u viđenju glavnog junaka delimice pomera ili, bolje reći, prividno se kreće. Uvek postoji jedno, prećutno ili izrečeno, „kao da”, tj.

378 I zaista, samo se u lirici, bolje reći kod liričara, može naći takva osetljivost i tolika istančanost pri opažanju uopšte, a posebno kod tri središnja lika.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Onamo gde je crkva, po tremovima se načičkale podgorske devojke i mlade. Njihov je ovo dan. Iz bolje su pitomine, ali iz kraja gde se od zuluma ne zna za beli dan. Udarile su odmah po službi u snažne dvopeve.

Premda je rabotnike uvek dobro plaćao i tačno podmirivao, bolje obezbeđivao i izdašnije hranio, opet je muku mučio pri sređivanju pola, naročito pri branju vinograda.

jaka je vjera naša, silno je vjerovanje sirotinje raje, moćan je Gospod — doći će oslobođenje, viđećeš što je Srbija!... Bolje je s bijelijem obrazom i raja biti no poturica, no krstov izdajnik, Miloje!... — Ćuti nijesam ja više Miloje!

Čudno ozarena i odlučna Bogdana brzo dohvati oba ugarka, razmahnu njima nekoliko puta da ih bolje raspali, pa ih gurnu u kućnu počađalu i suhu kao puščani prah slamu, jedan iznad vrata a drugi sa strane.

Takođe, krupna, no bolje očuvana i negovana, ta žena beše prekršila običaj, pojavljujući se na skupu gde su ljudi, gde je čin isključivo muški.

Dobro selo, plodna zemlja, puni tori i obori, ali mu nešto nije draga šajkača. Učini mu se da je tamo na istoku bolje i da mu je dužnost da seli.

Gotovo bolje o njemu nije mislio ni sam Novica Prele– žanin, iako je znao za njegovu čestitost i česte novčane usluge...

— Vala da možeš... Ostavi stare običaje. Bilo pa prošlo... Kamo sreće da sam malo bolje gledao!.. Eh, eh, more, Novica: što ne znadoh da se ne jede sve što leti!.. Pitaj, more!.. — Ne mogu, u mojoj si kući.

A Turci su se i uverili, jer su i mrtvi po Anadolu bolje od njega izgledali. I overili mu putne isprave za Kosovo, kazu mitrovačku, selo Čabar.

Iza njih zasovnica kao u staro doba i kao da ograda nije od prošća no ozidana da bolje čuva gospodara. Unutra, u dvorištu još dobro neiskrčenom i sa neravnim stazama preko njega, vidimo novu prostranu i

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje čuvam tade, Misli moja... ili željo... Il’ spomene... šta l’ bijade? A ona mi kanda šapće Kroz tišinu blage noći:

NA GROBLjU Grobar je kopô grob — Obiknut njemu râd — Tri lakta uzduž dosta, U šir ni puna dva. „Što dublje, to je bolje“, Pomišlja kopač star Tarući s čela znoj; A onaj pramen magle, Što mu s’ nad glavom vije, Iz lule mu je dim.

Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne. I ja volim jedne bole Neg’ usklike razne, sitne. Bolje j’ da još neko vreme Jednim bolom uzdišemo, Nego da se, rascepkani, Svaki za se radujemo.

Kako smede poruke nam Tako teške primit’ na se? Što ne ščeka druge dane Da mu nosiš bolje glase?... 1886. ĐORĐE RAJKOVIĆ Ta što je daljina Tako nesavladna!

Sahranismo staro leto, — Nije pukô top, I u novo preskočismo: Smemo l’ reći: hop! Molim, molim da se malo Bolje razumemo. Da smo štogod preskočili To reći ne smemo. Preskakanja bivalo je — Ali preko nas.

Rado bi te sa tog stola poslužili, — ali čim? Tebi ne bi mio bio biftek, što nam s góre dat, — Bolje ostaj žedan neg’ da piješ kisô madžarat.

Više pleća vrat se diže... Nek’ pojede mnogo sármâ! A da sarme bolje prođu, Ne bilo mu s polja jarma! Kol’ko ljudi, tol’ko glava; Kol’ko glava, tol’ko ljudi.

Ta glava j’ moja već tvoje boje (Nije baš sa svim snegovno stanje, Al’ na to ide njeno grušanje) — Pa nek nas oda još bolje sveže, Moj dragi sneže!

I već je nađoh, brzo se seti’, Bolje neg’ ikom dolikuje ti: Zdravo mi dakle, predmete odni, Visokorodni! Od góre često grmi i seva, Al’ nikad nema

Kad bi se orden ribama davô, Ti bi ga prva dobila tuna; Ordena nemaš, al’ skromnost tvoju Još bolje krasi kriška limuna.

Kečigo draga, od mene j’ dosta, Ja odu ne znam završit’ bolje, Već onim što je isposnik jedan Sto puta kliknô u slavlje tvoje: „Blažena mreža koja te hvata!

na stene, Nek’ ti svaki osmeh tisuć’ misli krene; Kad govoriš srpski, nek’ te svak’ razume, Nek’ te svak’ razume — bolje nego mene. Sad ispijam čašu, da vino ne lápi, Da „zlotvora“ u njoj ne bude ni kapi.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

ja sam naučio razliku praviti između crnog i belog; ali opet mi zato, gospože, zameriti ne možete što velim da je uvek bolje čitati kakvu poleznu knjigu nego na bal ići; jer se na balu mlogo protiv sostava tjela čini, tamo se preko mere igra i

JOVAN: Ja neću da budem konj, makar me ubili. FEMA: To je najlepše ime, ludo! Gledaj kako je suptilno Hanc, bolje nego gurbijansko Jovan. JOVAN: Makar i gurbijansko, moje je, ja ga neću pod starost menjati.

FEMA: A ti ajde budi Johan, to je lepše. JOVAN: I to neću, nisam ja Nemac. Bolje da idem topiti one kože što su od majstora zaostale. FEMA: Šta, kože? Taj smrad u mojoj kući neće više biti.

A tebi ću načiniti vikler od same svile. EVICA: Nemoj vikler. Bolje iberok. da ne kažu ljudi: eno, vidiš, dobila na lutriji, pak digla nos. VASILIJE: Pa znaš gdi ćemo kuću kupiti?

Ja sam već pitao. EVICA: O, šta će ti, bogati, ta kuća, gdi ćemo držati marvu, krave i drugu živinu? Bolje i u sokaku, samo da je prostrana. VASILIJE: Nije nego jošt štogod!

) FEMA (lagano): Jesam li dobro pokazala kako se noblesi vladaju? SARA: Ni moja grafica nije mogla bolje. FEMA (stavi se u drugu pozituru): Gospodin ot filozof, dakle vi zacelo mislite?

Krakov, Stanislav - KRILA

Ima iskustva kao dugogodišnji oficir. Zbog godina manje upotrebljiv va stroj, bolje bi poslužio za kancelarisku službu. Vodnik poručnik Luka Rosić iz Arilja. Karaktera zatvorenog. Inteligencije slabe.

Ti si pacifista, anarhista, ćuti, — podviknuo je gojazni ordonans. — To je dobro. Što se više gine, to je bolje. Brže stvari idu... Iza šatora se pojavilo znojavo lice pukovskoga ordonansa. — Pošta. Svi su poskakali.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Vuije, naprotiv, tvrdi da čovek koji prokrstari jednu zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom njenom mestu godinama.

tvrdi da čovek koji prokrstari jednu zemlju, s napetom pažnjom, široko otvorenih očiju, u stvari je bolje upozna, bolje shvati, no čovek koji sedi na jednom njenom mestu godinama.

O lovu sa Švajcarcem bilo bi bolje ne govoriti, jer iako je oko nas divna sveža tropska noć sa protocima o čije se talase odbija svetlost zvezda, kao

neprestano grdi što mu svojim leđima greje nogu. Mej ne bi ni pokušavao da na račun naš postavi bolje svog oca; on je pitom, tih, ljubazan, i nimalo nema onu nasrtljivu oholost crnca koji je uspeo da se obogati.

Panter ili bauk sasvim je isto. Zato i Mej smatra da, pošto je sa Sambom sigurno sve svršeno, bolje je poći. N. se slaže s njim, očigledno što mu je dosadno da čeka, a sudbina Sambe, koji mi je beskrajno simpatičan,

Sve je ugasito i tamno na njima, sve je od jedne bolje građe no ona od koje smo sačinjeni; to nije samo put, već i ono od čega je drvo, čvrsto i mračno, i metal.

— Pli mejel leste ankol, me nu vulon paltil! (Bolje je još čekati, ali mi ćemo i da idemo.) N. tada greši. I, mesto da iskoristi odmah ovaj trenutak poslušnosti pa da

kad uđem, i kad mu kažem da sam video celu svadbu, i da sam radostan što živim, on mi kratko odgovara: „Utoliko bolje!“ i produžava da spava. Ujutru nalazim blizu kolibe jedan kamion koji se sprema da se vrati u Bobo Đulaso.

Pomrčina. Tačno od osam do deset čekanje na igračice, grejanje bubnjeva nad žarom da bi bolje zvučali, prepirke na kome baš tačno mestu ima da se igra. Sve kao da je to prvi put da se ovako sastaju.

Kad sam se probudio silom, uviđam da je bolje tu u kolibi odspavati dva-tri sata, pa onda tek produžiti. Spavao sam na belim sudanskim tepisima, buđen svaki čas

Nudim im za obojicu pet franaka, na šta se oni prvo stide a onda naglo osmele: „Ne ovde, već u susedstvu. Tamo je bolje! Tamo je bogato, tamo košta četiri franka, istina, ali tamo je maločas baš video jednu koja mu se sviđa. Tamo je bolje!

Tamo je bogato, tamo košta četiri franka, istina, ali tamo je maločas baš video jednu koja mu se sviđa. Tamo je bolje! Tamo ima jedna što je vrlo lepa! Ako već hoću da dam novaca onda bi oni voleli tamo!“ Prelazimo.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

VUK: Mnogo si kazao! ISAK: Il’ bolje reći, ja sam učio! RADAK: Šta? ISAK: U Madžara sam morô gledati Nadute žabe praznu mešinu Gde mehuriće od sapunila

(Radak ga smešta pod jedan grm) VUK (skida pljosku i nudi ga da pije): Pij! Jošte pij!... Ta nagni bolje, de, Te skupi pamet što preostade, Jer, eno, ide Glavaš Stanoje, A pred njim, bogme, nemoj buncati.

Kakav ćeš oblik na se staviti? Prema potrebi gledaj, udesi! Kô derviš, hodža?... Il’ ako misliš Prosijak da će bolje pristati, Ti torbu o vrat, štaku pod paz’o, Pa putuj, brale!... Samo pohitaj!

Porfirije, he, ej!... Sad, Rade, sad!... RADAK: Tako te hoću, stara čivijo! (Tura nož u korice.) JANjA: Bolje da se i nisam rodio, Neg’ ova muka!... Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.

Skeledžija od vremena na vreme viče: „Brže!...“ „Vuci!...“ „Prioni bolje!...“ A jednako dodaje „Sad, Rade, sad!...“ Radak loži vatru.

(Viče.) Skeledžija, žuri se!... Vreme prolazi! JANjA: Sad, Rade, sad! Još malo nagni!... Tako!... Zagazi, Te bolje opri, ne bi l’ doterô Tu drugu polu bliže obali! Napolje pesak!... Sad, Rade, sad!...

Pređašnji. RADAK: Dobro mi došô, Vuče, brate moj! VUK: Bolje našao! RADAK: I ti, Isače, s braćom čestitom, Sa beguncima, dobro došao! ISAK: Dobro, bogami!

Jer i to moram čestitom veziru javiti. A možda ga i ja poznajem, te bih ti umio nešto o njemu pričati... STANA: Bolje da osta večno nekršten! Al’ šta ćeš? Kum, pijan, možda, U piću mu je ime nadenô, I sad ga Boškom zove Kruševac...

(Glasno.) Mahnita je!... Odlaz’te svi, Da joj nameru bolje iskušam. (Turci odlaze.) STANA: Sina mi daj! O, silan pašo, moći vrapčije, Što tvrdim kljunom krade useve, Birajuć

ĆERIM (u sebi): Lijepo li moli!... Još nijesam vidio Turčina da bolje umije... GLAVAŠ: Nek’ se razruši trošna koliba Što je od studi vetra jesenjeg Hajdučku glavu verno čuvala!

Četir’ je koplja iznad planine, A ti još čekaš?... Vrata otvaraj, Da se smejemo suncu ljutitom Što nije danas bolje grabilo, Te da mu zračak dirneš viticom... Otvori! (Lupa na vrata.) Spaso! (Opet lupa.) Sve nemo, ćuti!...

(Jedan seljak iz okoline ulazi.) SELjAK: U gori sam bio, drva noseći... GLAVAŠ: Ah, brže!... Svršuj!... Il’ ćuti, bolje, nemoj kazati, Ili izriči sporim jezikom Životu mome smrtnu presudu: „Video sam je!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Koliko ih ima koji žude za ovim mestom, i koji bi na njemu možda bolje poslužili no ja, i njih ne nađoše, već baš mene! I to gotovo nasilno!

Stoga su preduzete mnoge mere da ce položaji koje zauzima Hrvatovićeva i Lešjaninova vojska što bolje utvrde i stave u što pouzdaniju svezu sa svojim bazisima i naslonima.

Od Tešice stiže vest da je ćuprijska brigada popustila i u neredu se povlači. Đeneral je đipao od muke. Brže bolje dozva kapetana Cvetka Pavlovića i posla ga sa još dva Rusa i dva eskadrona da zaustavljaju i teraju napred begunce.

Zar u vojsci nije puno primera, gde su prosti nestručni ljudi često poštogod mnogo bolje pogađali no stručnjaci. Ono istina, ja se ne razumem u vojničkim stvarima, ali ja ne znam zašto Turci ne bi smeli

Mene podiđe jeza slušajući ova prosta, neizmajstorisana i kobna izvešća ranjenika, Ona su bolje kazivala pravo stanje stvari, no svi izveštaji što ih dobija Komarov i šalje Černjajevu. U tome ogranu sunce.

Ja sam mu čitao telegram majora J. Praporca koji javlja da se neće moći da održi na svojim položajima i da misli da bi bolje bilo da i ne čeka napad, no da se povuče na zgodniju pozadnju noziciju. Černjajev je bio jako ljut na ovo izvešće.

Oni su nadmoćniji brojem, bolje oružani, vičniji ratu — oni će potiskivati pa makar stopu po stopu. Čemu se imamo nadati u najboljem slučaju?

Zašto ih ne bijete i ne jedete? Bolje da ih vi pojedete no Turci. Vojnici poskidaše kape: — Vala, gospodine, dosad nismo smeli, a kad nam ti veliš, mi ćemo

— reče Komarov čisto srdito. — To ne, odgovorim ali ako vojska zbilja trpi oskudicu u mesu, po mome mišljenju bilo bi i bolje i pravilnije da se ovi čopori svinja po zakonu o rekviziciji redovnim putem rekviriraju od stanovnika; jer, pravo da

, pa stvar može uzeti vrlo ozbiljan oblik. — Pa najposle neka bude i tako, bolje neka naši vojnici makar i prodaju meso od ove stoke, no da padne Turcima u ruke.

— Ono tako je, i vi ste tako i vojnicima rekli: »Bolje da vi pojedete tu stoku no Turci.« Ali vojnici mogu rđavo razumeti te vaše reči: »Bolje vi no Turci.

« Ali vojnici mogu rđavo razumeti te vaše reči: »Bolje vi no Turci.« Neće li vojnici izvesti iz tih vaših reči kao da vi držite za sigurno da će i ova šuma i ovaj ceo

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Oj, ne reci, ćuti, Bolje je nek ne zna, — Neka ine sluti. Što da čuje jade, Kad razumet’ neće — Tužna je to pesma: „Oj, pelen-pelenče!

moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i svetlije, Imam slađe i nežnije, Što im ne znam ime dati,

HHHІV Imam pesme, ako nemam zlaga, Pesme-biser dragoj oko vraga, Sitne, male, nek joj bolje liče, Nek ih više, nek se više diče.

“ — Slušamo ih, zanosi nas Taj nebesko-zemski poj. Opojeni, razdragani Pitamo se šapćuć’ mi: „Mili Bože, ko ih bolje Sad razume, ja il’ ti?“ L A moliš li se, svete? Ti s’ Bogu ne moliš! I kako ćeš se molit’ Kad neba ne vidiš!

A za pesmu ne brini se, Ta ne umire; Ta ja umem jošte pevat’, Bolje nego pre. Eto nama mala sveta, Eto nama stan, Sve milina, mesečina, — Ne treba nam dan.

Kakvo carstvo!? Jok! — na bolje Čuvam ja svog sina: Neka bude ’Vake volje Uvek, i bez vina. Neka i on, Kô babo mu, Samo Srpstvo ljubi, A kad

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

“ „Stao sam!“ — reče Gospod. „Ko ide?“ „Bog...“ Trećepozivac zažmire da bi bolje video, onda trepnu, naperi pušku i povika: „Napred!“ Na tri koraka zaustavi Gospoda... „Šta reče, bre, koj’ si?

I ona dvojica kažu da je dovoljno mračno. Podnarednik diže prvi glavu. „Ne vide se“ — reče. Skočili smo. Ali zarad bolje predostrožnosti sklonili smo se malo udesno. Podnarednik ode da vidi šta je sa kaplarom. Malo posle vrati se.

Mislio sam onda da li da idem preko ovih rebara, ili da siđem u ravnicu, pa da podiđem. Ovo mi se učinilo bolje, jer bi me, idući padinom brda, primetili. U prvi sumrak obavestim šapatom vojnike moga voda.

Rekao sam mu: Gospodine pukovniče, od sto pedeset ljudi, koliko imam u četi, sumnjam da će preći čitavo dvadeset... Bolje je da sačekamo veče.

Novodošavši posmatra sažaljivo Peru i veli: — Šteta, tako mlad!... Bolje da je izgubio nogu ili ruku. Pera ni da trepne. Ostali izlaze iz paviljona da se ne bi glasno smejali...

— Petnaesti puk — govori ovaj malo glasnije. — Kako? — i Pera zine, kao da hoće bolje da čuje. Novajlija povišava glas za oktavu: — Petnaesti puk. — A... pekarski puk...

Izišli su čak i meštani sa buketima cveća. Mi smo se ispeli na neku gomilu kamenja ispod jednog platana, da bolje vidimo, a i da se zaklonimo od sunca.

— Brana će kao pešak lakše skočiti. „Fikus“ je savetovao svoga vodnog oficira: — Bolje ti je da junački pogineš, nego da odstupiš... i obrukaš naciju. — Ko, je l’ ja? — zinu Brana.

Kad se malo razredi, svi smo pogledali na nešto crno što se migoljilo u onoj prašini. Zagledasmo se bolje... Pera „Đevrek“!... Pritrčali smo mu. A on, sav uvaljan u prašinu, s teškom mukom se pridiže.

Jednoga dana prenuli smo se svi, i nakrenuli glave da bismo bolje čuli. Slušali smo drhtavi jek zvona, koji je dopirao iz ravnice. Setili smo se da je danas nedelja.

Nije zaboravio čak ni hinine, ni aspirine. Sva ova njihova nastojanja da me što bolje pripreme izazvala su u meni čudnu zebnju. Uzalud sam tešio sebe da i tamo žive ljudi... Mučila me neka grozničava slutnja.

za tebe nisu napori. Dobićeš temperaturu. Bolje bi bilo da idem ja. Odgovorio sam mu, šta bi rekli pešaci, kad bi čuli kako se mi nećkamo.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

što je svojstvo svečevo; da je skori — brzi, katkada, ali ne i uvek; zlo je što je kod Čikoša nebo zapravo nepce; i bolje bi bilo da u lepoj Borojevićevoj pesmi ne stoji ono mzda... Teško je ne sažaliti se nad mukama ovih pesnika.

političke rugalice, koje ništa ne čuvaju i nikoga ne štede a sve prljaju i iskrivljuju, cvetaju kroz čitav XIX vek; bolje ih je i ne znati, jer često lažu: jedna od njih, sročena u mračnoj redakciji Srpskog naroda, ovako je, godine 1873,

Ja sam se trudio da svoj glavni zadatak — izbor tekstova za ovu Antologiju — obavim koliko god je moguće bolje, tj. uz najobimnije moguću informisanost, sa nastojanjem, da koliko god je to čoveku izvodljivo, pazim da u Antologiji

Stan', promisli, postoj, dragi, ne hitaj! Pustinja je tamo, trava i polje, Gdi poete vele, ti znaš bolje. Za marvu je samo polje, bunar, izvori, Gde padaju s hukom u tavnoj gori, Gdi ptičice poju, eho govori.

Ne trošite novce! Našto su vam škole? Kadetenštift načinite bolje. Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika? Znamo mi natura kud vuče.

“ Čitaju svu dragu noć i knjige premeću A mi kano duvne tako da ležimo i večnu nevoljnu gredu da deržimo? Kadetenštift bolje načinite jedan, Otkud će oficir bar izići vredan.

Zgrabe od strâ cjel' sa sobom, pobjegnu bez luča. Kad obiju — sve se preznu od djetinje str'jele —, Brže-bolje da čitaju, pjesne si podjele. Uznadu sve, i osvetu odmah mi zaključe: Da sandučić već ne vrate, i duboko muče.

) Slušao sam, o Srpkinje — vami bolje misli! —, Zlorječivu, koja nam se zlo u rod naš čisli. Kazaću vam — otrovnici da se ime znade —, Zove vam se — — — ne,

se Sreća m'jenja, K'o, kad zima na njih stupi, bezlisna korenja: Kad odlazim s mjesta koga, i strah mi se ježi, jeda l' bolje drugdi naći kamo noga teži; Što, premda mi serce trza, nemir daje ljuti, Vedrije mi nebo biva nego oblak sluti...

14. Pitaš gdi su gradovi, Gdi su carstva mnoga, Kud tolike prestole Sudba vrže stroga? Pitaj bolje gdi je mir, Gdi je sreća stalna, Gdi ne stiže nesreća, Bleda i pečalna.

da ne strada toliki nam narod. Bolje on jedan. Ako je pravda i božija volja, pogoditi hoćeš!” Planu i sastavi nišan, i zgodi udaljena starca.

1841. Nikola Borojević TVRDICA Razboli se ćifto (goleme nevolje!), Bez lekara teško da će biti bolje; Napade ga oganj i groznica ljuta, Kažu: — Meći ocat s kvasom više puta, Al, on veli: — Volim od stope umreti Neg’

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VL. VAVILA: Dobro nam došao, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Bolje našao! Blagoslovi, oče! VL. VAVILA: Bog neka te blagoslovi, kneže!

VUKSAN (za sebe): Jest o nama, O ceni našoj — Kô pošto bi nas bolje prodao? Pa opet hvala mu!... Kakvi smo mi, Mogao nas je i pokloniti.

KNEZ ĐURĐE: Samo ti ćutiš, Radošu?... Šta je to?... RADOŠ: Bolje da ćutim — Neg’ onom stazom da se uputim Na koju ste mi nogom nesrećnom U ovom crnom času kročili.

) Sad šta će opet taj?... VUJO: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Šta je, Vujo? VUJO: Dobro je, gospodaru — a bolje ni je u božjoj ruci!... Tek, velju, nije lijepo!... Ždravlja mi, nije!... Sijed čojek... p’ onda... možda je i grijeh?...

Tek, velju, nije lijepo!... Ždravlja mi, nije!... Sijed čojek... p’ onda... možda je i grijeh?... Al’, velju, bolje da si ga kâ skota ubio!... JELISAVETA: I tebe s njim! VUJO: De! de!.... Hoću l’ ih puštit...

ne vidim; — a i šta će onome koji je sto godina po svijetu izdajstvo, prijevaru, mrzost i laž gledao — šta će mu vid? Bolje da oslijepi... BOGDAN: Bolje i jeste, starče, — koji očima samo nesreću gledi, bolje da se rodio slijep.

Bolje da oslijepi... BOGDAN: Bolje i jeste, starče, — koji očima samo nesreću gledi, bolje da se rodio slijep. — RADOŠ (za sebe): I ne poznaju me sinci

Bolje da oslijepi... BOGDAN: Bolje i jeste, starče, — koji očima samo nesreću gledi, bolje da se rodio slijep. — RADOŠ (za sebe): I ne poznaju me sinci rođeni!... Al’ i po čemu će me poznati?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Naoblačilo se, pa se bojim biće kiše... Mićane, povedi konje! Ja strka' niz basamake i brže bolje osedla' i opremi' konje. Kad dovedo' konje, a oni već izišli pred avliju, pa 'odaju i jednako se nešto dogovaraju.

Eto, rećemo, služiš već puni' trideset godina kaluđere, pa ćeš to, ja mlim, bolje znati nego iko drugi. E da 'vamo rečeš da nije učevan, jest, brate, bogme duplo, kabasto učevan!

Šta ti veliš, Mićane? — Bolje da i to rade nego da nose škrljake i da se po Banjoj Luci šajcaju sa švapskim rospijama kô trbušasti Likota, sram ga i

— izvalja cijelo cjelcato bure rakije iz podruma da se narod malo oslobodi i pribere. — Pite, braćo i Srbovi moji! Bolje da mi popijemo nego Turci Krajišnici i Asan-beg Čeko, bulešiku mu njegovu i džamijski šiljak!

— viče Asan-beg, a oznojio se pa jedva diše. — Nije dosta, Asan-beže, nije! To je pred večeru, pa ćeš bolje i slađe jesti. To je, Asan-beže, i zdravo u jednu ruku.

— Ne šjedaj, Asan-beže! — viknu' ja, i drmnu' ga jope' štucom među pleći. — E, baš ti ja ništa ne znam, Asan-beže! Bolje ćeš se na konju odmoriti. Jaši! — Livše će mi biti na travi. — Neće Asan-beže, neće. Mene ti pitaj!

Bolje ćeš se na konju odmoriti. Jaši! — Livše će mi biti na travi. — Neće Asan-beže, neće. Mene ti pitaj! Bolje ja to od tebe znam. Jaši, šiljak ti džamijski! — puče štuc po leđima, i Asan-beg uzjâ.

„Zar si udovicu oženio?...“ Sudac: Vas se dvojica ne razumijete. Mene ćeš ti bolje razumjeti. Je li te ta tvoja žena, na ime sadašnja, oženila kao udovica ili kao djevojka? Valjda sad razumiješ?

Kakvu právu traže gazde? David: Znate vi to bolje nego ja. Vidim ja, vi kô ćerate šegu sa mnom. Sudac: Ne znamo, vjere mi, Davide. David: Baš ne znate?

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA: Za nju? JEROTIJE: Za nju, dabome! ANĐA: I ti ga otvorio? JEROTIJE: Otvorio, dabome. ANĐA: Bolje da nisi: bolje, boga mi, nego ovako što mi presede. I kako ću da joj kažem da si joj otvorio pismo?

ANĐA: Za nju? JEROTIJE: Za nju, dabome! ANĐA: I ti ga otvorio? JEROTIJE: Otvorio, dabome. ANĐA: Bolje da nisi: bolje, boga mi, nego ovako što mi presede. I kako ću da joj kažem da si joj otvorio pismo? JEROTIJE: Eto ti sad! Čudo božje!

Otvorim ga, po Mirišem, kad... zamirisa Đoka. Eto ti! ANĐA: Ja ne znam, boga mi, šta radi ova država! Zar nije bolje da devojke uče čitati i pisati tek kad se udadu. JEROTIJE: Pa i onda ne znam šta će im.

Ne bih ja to njemu smela... MARICA: Ako nećeš ti, ja ću mu kazati. ANĐA: Nemoj, bolje nemoj. Naljutićeš ga, pa još gore. Pusti mene, ja ću polako, izdaleka, lepim. Nemoj, molim te, ti!

JEROTIJE: Aha! VIĆA: Aha! MILISAV: Aha! TASA: Aha! ALEKSA: Hteo sam da uđem kod njega pa rekoh: bolje da mu ne padne u oči! Otišao sam samo do vrata, prislonio uvo i slušao; čujem — mrda. JEROTIJE: Mrda?

JEROTIJE: Mrda? ALEKSA: Jest, mrda! Pa rekoh, 'ajde da ja brže-bolje javim vama. JEROTIJE: Gospodo, on je! VIĆA: A ko bi drugi mogao i biti?

Sa vama će poći Tasa. JEROTIJE: Tasa? Ala mi izabraste vojsku. VIĆA: Bolje je, gospodine kapetane, neka pođe s vama.

ŽIKA: A što, možemo vas i pričekati. JEROTIJE: Možete me i pričekati, al' bolje je neka počne. Znaš te nihiliste, vrlo su vešti da sakriju bombu.

ŽIKA: A mi... onako!... (Pokazuje gestom prevrta– nje po vazduhu.) JEROTIJE: Može biti neće baciti ništa, ali bolje je biti obazriv! A ovaj...

KAPETAN: Tvoje hartije, dabome da su tvoje hartije! Al' to je ono! Ovo te kolje, moj brajko, pa bolje ti je priznaj sve pošteno. BOKA: Ja ne znam šta da priznam.

(Žiki.) Je l' mora, gospodin-Žiko, da se čita pismo? ŽIKA: Pa ono, mora! ĐOKA: Bolje, nemojte čitati dalje. KAPETAN: Ti da ćutiš, jesi li čuo! (Milisavu.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

/ Nemoj, sine, izgubiti duše:/ bolje ti je izgubiti glavu,/ Nego svoju ogr'ješiti dušu!") Makro u narodnoj tradiciji druguje sa svim važnijim epskim

u temama, postupcima i stilu pokazali su Simo Matavulj (1852-1908) i Stevan Sremac (1855-1906), jer su i jedan i drugi bolje od većine ostalih prevladali zavičajni regionalizam.

Zbirke Pesme (1938) i Hana (1939) najbolji su deo njegove poezije. One idu i među bolje knjige međuratne poezije uopšte. Njima je bliska kasnija Višnja za zidom (1950).

Jakšić, Đura - PESME

Da ste me vid’li — to da ste samo! Al’ onde, znajte, ne beše rob! Ubojne sablje kad potrzamo: Pobeda! Juriš! Il’, bolje, grob!

Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom pevajući set?...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Čak i bolje od njega. Samo da one ne strepe, ne boje se i ne drhte za nj. I Mladen se od upinjanja i briga da ih što pre ubedi, uveri,

Jer majka ga, da bi bolje pazio kad nosi, uvek u polasku zaplaši: da pazi, jer će mu ko to oteti. I zato brat mu, on ako mali i bucmast, trčeći,

On, pogađajući njene misli, nastavi: — Pa neka mu je dadu. On jedinac. Imanja dosta imaju. Dobar. Bolje... — Pa jest, sinko! Šta ćeš? Sirotinja. Kud će bolju priliku da nađe?

Odmah zatim vide kako, da bi se duže, jače i bolje mogao videti, u dvoja-troja kola natovaren dar, pronesen otuda iz ulice, pođe čaršijom i zaobilazeći, praćen svirkom

Ko zna? Istina da dobro ide. Bolje se drži i odgovara obavezama nego toliko njih već starih, u godinama trgovaca — ali, ipak, ko zna?

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

l. meće pod glavu ili pored glave, »da ga ne bi nagazile noćnice« ili od babica, ili »da bolje spava«, i tu stoji 40 dana (SEZ, 13, 1909, 394; 14, 109; 16, 171; 176; S. Troj.

Kroz ivanjski venac provlače se kržljava deca, da bi bolje napredovala (SE3, 14, 127). Sokom od i. c. leče se posekotine (Begović, 124).

U Grahovu baca se na konopljište, na Mali Božić, komad badnjaka, »da bi konoplje bolje rodile« (GZM, 6, 1894, 661). I u tom i u drugim krajevima, i iz istog razloga, ljuljaju se na Bele poklade (іbіdem; SEZ,

Trojanović, Vatra, 68). Oko detinje kolevke meću se zelene k. (»da bi dete bolje spavalo«, SEZ, 16, 171). Naročiti Hejlkraft ‹= lekovita snaga› ima k.

v. Leіn). Na Sretenje (2. II) donesu žene u crkvu po šačicu l. semena, pa se tu posle službe blagoslovi, n onda će bolje rađati (Begović, 105). L. se ne seje u sredu i petak, već obično u ponedeonik i subotu (SEZ, 19, 361).

se »kvočka« = polaženik o Čistom ponedeoniku (Begović, 105); kokoš kad se nasađuje, posipa se takođe prosom, »pa će se bolje leći« (BV, 11, 276. Ovde se p.

subota (ZNŽOJS, 16, 266); sreda i subota dobre su zato jer su »ženski dani« [ženskoga gramatičkog roda], pa će seme bolje roditi, »jer su ženske rodne« (ib., 266). Koji je sedmični dan o prazniku Svete Gertrude (17.

s.). Muslimani oko Vareša gone stoku tisovim prutovima i veruju da će im tako stoka bolje napredovati. U Vlasenici nose tisovinu u novčaniku, jer će se tako novci bolje sačuvati (іbіdem).

U Vlasenici nose tisovinu u novčaniku, jer će se tako novci bolje sačuvati (іbіdem). Kad se leti jako naoblači, bosanski katolici pale tisovinu koja je na Cvetnu nedelju bila posvećena

Za mladu š. privezuju devojke kosu što im opadne, »da bi im kosa bolje rasla« (GZM, 6, 656). Kroz procep mlade š. provlače dete koje boluje od dugotrajne bolesti: jedna žena provuče dete i

, 429). Poznata su izvesna vračanja i zabrane u š. korist. Da bi bolje rodile, na njih se meće božićna slama (SEZ, 14, 94; verovatno u nameri da duše kojima je slama impregnirana — v.

, 174, Popovci). Vodom sa o. devojke peru kosu — da bi bolje rasla (GEM, 38, 1975, 182, Budžak). Orah. On je »jedino rodno stablo« kome se u Sretečkoj župi »pripisuje negativan

Ćipiko, Ivo - Pauci

zmije; gdje čarka može da rastavi dvoje najmilijih, curu od momka, ženu od čovjeka; gdje tajanstveno složeni zapis bolje liječi od ljekareva savjeta; gdje plodna zemlja voli se više od rođene majke, a vo hranitelj i pobratim od srca jače od

— a glas mu u tišini, u proređenom vazduhu, odzvanja jedro, odjelito. — Milo mi je! — odgovori djevojka i bolje priljubi se uza nj, kao da se nečega prestrašila. — A da, želja te, kao i mene!

Ja im poručujem, ali nema otporuke. I pogleda na Cvijetu, koja se nadnijela nad plamen od vatre da joj se bolje vidi plesti čarapu. Radivoj ne smije dalje da govori, jer ljudi ćute.

Voli ga, bolan ne bio, kao rođenoga brata! A i jesu braća ... Ždrale i Krilo nagnuše se bolje nad bolesnika. Plamen im obasja smežurene, vremenom postarjele obraze, otpuštenih, čupavih, prosijeđelih brkova.

Ti ništa ne riskiraš. — Ali ja se nadam za malo kupiti ... Ono se ne razumije u posao... —Toliko bolje! —Gazda, čujte, — malen je muštuluk ! ... Primakni! —Vidjećemo, bolan! Što ciganiš?

izvadivši kesu iz njedara, prosu novac po stolu i, prije no što su starci i sestra mogli ga sagledati, pokupi ga brže—bolje, turi u kesu i, držeći je u ruci, njome zvekće. —'Ajdemo! Idite sa mnom! Pođoše za njim.

Unutra je tmica; na prvi mah ne vidi jedno drugo. Maša se priljubi bolje uz Radu. — Vidiš, — veli joj on ovdje se može sakriti sto ljudi; ovdje sam pekao na ražnju onu dvizicu: gledaj tragove

— i kao sneveseli se. — Ali ma'nimo to! De, ti, prihvati bolje! —Pusti, razgovaraj! ... Slatke si besjede. —Nema među nama duga razgovora...

Ovu će svotu ubilježiti na Petrovu računu, na njegovu korist, a za drugo pričekati će ga do bolje zgode. Iliji se duša kidala kad doznade za prodaju.

—A ja ću po njihovu, — prekide sestra. — Jedan je bog! Ali ti im, Rade, reci dobru riječ, tvoje će bolje upaliti! Curske nedjelje Radivoj u čaršiji bijesno igra u kolu; uneke istrže se iz kola sa Cvijetom i odjelito,

—Hoćeš li poći s njime? — priupita Rade. —Hoću! — prihvati sestra i privine se bolje Radivoju. — Dobro je! — zakliktaše Radivojevi druzi, i časom pištolje nategavši nalože, i cika pištolja razliježe se

—Zašto? Reci! —Putem mislila sam na popa Vranu: može biti da bi on... —i ustavi se na po riječi. —Što? —...Bio bolje za me. Bih, da se majkom nazovem, sve učinila! Rade je začuđen pogleda. — Oprosti, Rade, — pokaja se Maša — oprosti!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Makarije Počeo sam pre dva dana da pijem napitke koje mi spravlja naš novi brat Dorotej. Osećam se već malo bolje. Bol u utrobi mi je uminuo.

Bio je ismejan i poražen. Privijao je melem na svoje otvorene rane, govoreći kako ta prljava svetina ništa bolje i ne zaslužuje nego da je čarolijama i đavoljim veštinama zavode belosvetski mangupi kakvi smo ja i Dorotej.

Hteo je valjda da da oduška svome svrabu, pa bedni đavolov brabonjak nije našao ništa bolje nego da prdi tu kao kakva kljusina pred licem božijeg hrama. A u stvari znam ja to što on hoće. Nisam ni ja izlapeo.

u tvoje visine, ostavljaš ga dole u blatu s krastavom žabom da se nateže, s njom da druguje, veliš, Prohor i nije za bolje društvo.

Dosećam se ja zašto ga Lauš ne voli, ali bolje je da nešto i prećutim. Pipac Ko zna, možda sam baš ja zapao Laušu za oko i možda je baš mene odredio da ostanem

Taman počnem nešto da mislim, ili bolje da kažem: taman mi se misli sjate oko nekog zgodnog mesta, kad iznenada spolja bane zveket i dreka.

je duboko uzdahnuo i rekao da će svakako videti može li Dimitrije izići na tu osmatračnicu, to jest ako mu bude bolje. Eto tako. Ako mu bude bolje! Vrana vrani oči ne vadi. Dimitrije Da brojim razbojnike?!

Eto tako. Ako mu bude bolje! Vrana vrani oči ne vadi. Dimitrije Da brojim razbojnike?! Da čučim na vrhu Kule i da zveram po predelu?

Nemamo dovoljno soli da bismo ga usolili, nemamo ni drva da bismo ga osušili. Kažem Dadari da bi bilo daleko bolje i pametnije kad bismo klali konje, a čuvali goveda i ovce. Neće ni da čuje za to. Hoće da sačuva konjički odred.

I greh. Smatrao sam da je ipak bolje dopustiti čak i to nego gledati iz udobne udaljenosti kako drugi biju bitku i za sebe i za nas.

Dakle ni tu nisam potrefio. No, bilo je daleko bolje da klapićem o nečemu tako opštem kao što je kraljev ratni pohod i Lauševo učešće u njemu nego da se petljam i mučim oko

da episkop dođe ovamo čim se ovaj rat okonča, da zatvori okuženi hram, a nas da raseli svuda unaokolo, što ređe to bolje. Ali, znam, ništa se neće dogoditi.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1883. ISPOVEST I Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera gubi se i mre; Ja ništa više ne verujem, ništa! Il' bolje reći: ja verujem sve.

Pa kako li izgrebani jedan drugog burno nose! Progovara prvi pesnik: „Zaslužujem bolje mesto, Ja sam pevô o slobodi i stradao za nju često.

Pusti, dakle, mene prvog, da zauzmem bolje mesto, Jer sam pevô o slobodi i stradao za nju često.“ Drugi pesnik progovara: „Zasluge su veće moje, Moje pesme večnom

Grabio si što si mogô Sjajnih slugu imaš mnogo; Ta ti, more, sêd i star, Bolje živiš nego car!“ „Gospodaru“, abat na to, „Hranim sluge, trošim zlato, S blagoslovom Boga mog, Sve u slavu cara svog!

“ i pruži put sela ruku. ,,Buktinja svetli se tamo, I kmet sa momkom ide.“ Kića se lagano diže, Povi se, da bolje vidi, i naže Zvezdani bliže, I prošaputa nešto.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Nije li bolje da Vas, mesto da Vam pričam i tumačim, uzmem pod ruku i povedem na zamišljena, ali duševno doživela putovanja u tajanstve

SOBA ZA RAD PRIPREME ZA NAMERAVANI LET KROZ PROŠLOST Beograd Počinjem da se postepeno privikavam na varoški život, bolje reći da ga sa velikim strpljenjem podnosim.

Preletećemo celu vasionu i uleteti duboko u drevnu prošlost. Ili, još bolje, u obrnutom redu. Daleki let kroz vekove pokazaće nam kako se priroda postepeno otkrila čovekovom oku.

Sa jednoga njenoga ćoška vode u vis udobne stepenice, bolje reći kosa ravan ili rampa, ograđena masivnom balustradom. Pođimo njome gore.

Pre svega, treba da se bacimo u starogrčka odela, a za to ne trebamo ni krojača. Evo, ja Vas već odevam, bolje reći zaogrćem, himationom, skidam Vaše svilene čarape, zamenjujem Vaše male cipelice većim sandalama, da biste

Sve je, dakle, udešeno da ne može biti bolje za naš put. Valja samo oči zatvoriti i otisnuti se iz sadašnjosti. Ja ih sklapam, i slušam već ritmičko udaranje

Zato dovršavam ovo pismo i opraštam se sa Aleksandrincima; ta ni na njihovom gospodskom stolu ne bih mogao biti bolje počašćen nego na našem, bez srebrnog i zlatnog posuđa i umetničkih amfora.

Ali, mesto da Vam o tome suvo referišem, biće bolje da ga, pri tom njegovom poslu, vidimo živog pred nama. Učinimo, dakle, opet skok od 22 stoleća natrag u prošlost.

Ručao sam u vozu još bolje no juče u patrijaršiji, a u društvu gospodina Mitropolita, moga saputnika u istom poslu. Sa njim sam se upoznao tek

Govorila je savršeno grčki, latinski, arapski, jevrejski, koptski i perzijski, a istoriju je poznavala bolje no iko. No pored svega toga, bila je žena od glave do pete.

ugledam onu kapiju na kojoj je bio obešen Gligorije V, ja se sećam usplahirenog pogleda patrijarhovog i razumevam sve bolje čudni sjaj njegovih očiju. Prelistavam moj dnevnik.

Obišao sam i Prinkipska Ostrva i nauživao se njihovih lepota. U slobodnoj prirodi osećam se nesravnjeno bolje nego među zidinama Carigrada. Tu dišem slobodnije i doživljujem više. Kada sam na Bosforu, ja putujem sa Argonautima.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Zato rani zorom rano Dok još nije danak svan'o! KOVAČU STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Hej kovaču! Kucni bolje, Da zaječi nakovanj; Gvožđe moraš pokucati Ako hoćeš što odanj. Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj!

I čekićem pokuckuj! U meh duvaj, vatru širi Da se gvožđe usija; Sa klještama živo stegni, Da se bolje savija. Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj!

Stanković, Borisav - TAŠANA

STANA (izlazi i donosi odelo). TAŠANA (sa istom onom dosadom, malo se pokreće, da bi je Stana mogla što bolje odenuti). STANA (oblačeći je, nameštajući je, diveći joj se): E, lepa si mi, snaške!

TAŠANA Jest, nisi?! Zato ja gotovo cele noći ne zaspah. Ko zna kad sam tek zaspala. A bolje i da nisam nikako ni spavala. STANA (u poverenju): A što? Došao u snu neko pa te grlio, ljubio?...

I kod nas već neki bio. TAŠANA (razdragano): Ako! Ako! I podajte svakome štogod. (Stani): Idi ti tamo. Ti to bolje znaš. Sluškinja odlazi. STANA (polazeći): Ima, ima. Ima od sinoć dosta jela i daću svakome da jede.

(Obradovana): I bolje. Jer ću tako od sada moći, uvek, svako jelo i sve što treba, svako veče, slati kod tebe tamo u crkvu!

I ako mi po Stani ne poručiš, ne javiš štogod, ja sutra odoh za navek odavde. Bolje mi je u tuđini da umrem, nego ovde da umirem pored tebe i željan tebe. (Odlazi.) TAŠANA (usplahirena, unezverena.

(Odlazi.) TAŠANA (prilazi ogledalu, šamiju jače razgrće, da joj se vidi više lice i kosa; jelek bolje zakopčava i više diže šalvare, da bliže dođu jeleku; seda na minderluk). Ulazi Saroš.

Stana odlazi. TAŠANA (pokazuje Sarošu na poslužavnik): Uzmi i služi se. SAROŠ Bolje kuršum u čelo nego posluženje i kafu. TAŠANA (hrabreći ga): De, de, uzmi. Evo i ja ću da uzmem.

ja sam od svakog po malo ispijao da bi mi boli glas bio kad počnem da pevam i sviram gostima, da kod gazde mesto što bolje utvrdim i što više mušterija privučem. TAŠANA (sa saučešćem): Teško tebi! A dom, kuća? SAROŠ (grcajući): Nikada.

TAŠANA (uzrujana, potresena): Crni Saroše, crni! (Ustaje i hoda.) Ali ipak, tvoje je bolje. Sam si bez igde ikoga, ali bar si bio svoj. Što si želeo to si učinio. Kud si hteo tamo si išao, pevao, pio.

u varoši, pomešali se sa neverijom, pa toliko strogo ne vodimo računa o veri i običajima; ali ovi moji, tamo u brdu, bolje vode računa. Sišli i došli, pa mi kažu da ovih dana treba trogodišnji pomen zetu — pokojniku dati.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ristana, naravno, bez ikakve libljivosti, pristade odmah na sve. Gazda Spasa je brže-bolje ispričao nekoliko laži o svojim predviđanjima, i obećao devojci skromnu spremu, koju je, o svadbi, lično i doneo.

Varošica zove njega „džepni muž”, a nju „vesela udovica”, i svi čekaju da vide ko je koga bolje prevario. Ispalo je tako da su majstor i majstorica prevarili palanku. „Vesela udovica” rodi sina.

„Zaradim, dosta.” Majka i otac spuste glavu: muči ih „zarađivanje” Srećkovo. A Srećko je vedar. „Seku gledajte što bolje možete; da ozdravi, da je udate, i da joj date miraz.” To je govorio tako kao da nešto zna što oni ne znaju.

Oženio se Srpkinjom iz Budima, stanovao u tazbini, imao dva sina, dakle počeo ne može biti bolje. Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se oženio, nikako nije dolazio. Piše, zove, ali sam ne dolazi.

” — „Dakle tri groba onda bolje čuvaju spomen na nesrećnog i čestitog majstor Kostu.” — Krezubi grobar se smeje, pokazuje jednu bezubu vilicu.

Nešto zajedničko porodično, od oca nasleđeno, imale su ipak obe sestre: suze, bolje reći suzu, onu sevdalinsku jednu suzu koja stoji u oku nepomično, svetli, niti otiče niti usahnjuje.

U varošici se pričalo dalje: da joj je otac krijumčar, pa robijaš; a posle, kad se bolje otkrila priroda strankinje, da joj je mati veštica.

Kad se rodilo dete, Stanojla još bolje uperi u svoju okolinu i svojih pet čula i svu svoju hrabru pamet. Snažna devojka, stub kuće, umna daleko nada svoju

— A što da sedi? Ne treba mnogo da sedi, bolje je to i za nju i za stolicu. Što se tiče imanja, ako ćeš mene poslušati, a znam da 'oćeš, ništa nećemo kupovati. Ništa!

U njoj je kuvalo; snage njene su radile kako bi je što bolje spremile za sve teži zadatak. Oko deset sati, kad su već pošli da legnu, čulo se odjedared, kroz gust vazduh, sasvim

Istina, od one nesreće joj je ostala mana, i što je starija to joj sve više smeta... Hajde, polako, daće Bog da bude bolje, ako i ne sasvim dobro... Tako se jedino i živi... Nego, treba malo bolje da vidim i onog Srbu.

Hajde, polako, daće Bog da bude bolje, ako i ne sasvim dobro... Tako se jedino i živi... Nego, treba malo bolje da vidim i onog Srbu. Čudno govori i mnogo zna, taj balavac... Dete bez matere, gotova nesreća...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Sam stoiker, koji tako lepo npr. o gnevu govori, psuje u svojoj kući bolje nego i jedan lađar, i sve one poroke u većoj meri pokazuje nego što je kod soseda svoga primečavao.

Da ja do konca života moga, ili bolje da kažem, dok ne oslepim, spisatelj ostajem, to je izvesno, i čitatelji nek se ni najmanje ne užasnu što pretim da ću i

A što se apatije tiče, priznati moram da ja sa žalosnima plačem, a s veselima pevam, il’ mi se oće il’ neće, pa ko zna bolje, široko mu polje. Dalje mojim g.

tom predelu živi, glede kakvi su zanati i rukodelija, i proče, no mladi gospodičići koji putuju da sebe izobraze, ili, bolje, izbezobraze, i kojima po džepu tuđi dukati zvekeću, sasvim drugi metod u ovoj struki imadu.

vidi dare koje drugi sujetno traži, i razdaje po volji dostojinstva i devojke koje njemu po njenom rasuždeniju bolje nego mlogima pristoje; štaviše, vidio sam i takog vešati koga je mati kao oči iz glave čuvala, na koga je pazila da ga

Ovom dakle pohvalnom primeru naš sveštenik sledujući, naumi svoje pitomče s opredelenijem upoznati, i je l’ mogao bolje nameru u dejstvo privesti nego predstavljajući mu romane, gdi će svoju sudbinu kao u ogledalu nalaziti?

Ovo je ideal koji je naš Roman sebi dostići izobrazio, i ja ne znam je l’ bolje izabrao nego Don Kišot i Novi Amadis.

Vi ste njega, kao i ja, no ne sumnjam, boljim očima vidili, sljedovatelno vi ćete i bolje izvestije o njemu dati nego ja. Izvolte, dakle, vašima frajlicama drugaricama (jer drugi će slabo, mislim, o tom

Znajte vi, na primer, koliko zvezda s istočne, koliko s zapadne strane zemlje ima; znajte o ljubovi bolje nego Ovidije govoriti, i utrkujte se s Platonom koliko oćete, praveći Republike; no otidite s ovakovim aljinama ne

— Ona ga spočetka dosta dugo kako spava gledaše; potom pomisli da je bolje na javi mu što ima kazati, i metne ruku (ja upravo, gospože, ne znam gdi) da ga probudi, koje bi i učinila da joj nije

No neka sami kažu nije li bolje i ovo nego da im predstavljam kako se hiljadama može biti de lana caprіna, ili de umbra aѕіnі, ili za Draginju i Vlajka

Kako su gimnosofisti odeveni, to moji čitatelji znaju, a za čitateljke je i bolje da ne znadu. Onima pak koje su na svašta ljubopitne, prijateljski sovetujem da se ne usude nikoga zapitati dok se gođ ne

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Eto, uglavnome, svih dobrih i rđavih strana toga kada čovek dozvoli da postane žrtva biografa. I zar onda nije bolje napisati autobiografiju, te na taj način izbeći sve eventualnosti?

a ja sam se u stvari ljutio na babicu što zabada svuda svoj nos te mije otkrila pravi pol, ubeđen da bi za mene mnogo bolje bilo da sam ostao žensko.

Ličila je nekako na strankinju, iz bolje porodice, raspuštenicu kakvoga direktora banke, koji je uhvatio na delu i odjurio iz kuće.

Ovako sam primio na sebe spoljne poslove, s obzirom na to što sam bio „dete iz bolje kuće“ i vrlo sam rđavo učio strane jezike, što je takođe jedna od kvalifikacija naše diplomatije.

“ a majka uzvikom:, „Bolje da sam ga rođenim rukama zadavila čim je zapištalo nego što sam zadojila razbojnika!“ Ja se nisam slagao sa takvim

Ja sam se slagao sa većinom u komisiji, da je bolje istući me sutra ujutru, računajući razume se na to da se ujutru pre zore izvučem iz kreveta.

A posle, rat je prilika da dobije i orden! — brani svoje gledište Klota. — Ja mislim da bi bolje bilo kad bi bio činovnik! — stavlja svoj predlog Hezis. — Ne mora se bar mučiti da svrši škole.

Neko mora biti zatvoren, pa biraj! Zato, ako već čovek mora da radi s parama, onda bolje je da radi s otvorenim parama, na primer, blagajnik. Eto, to je dobro da bude blagajnik. — Blagajnik ne može!

Često puta, čak, bolje je biti građanin univerziteta no policijski pisar u Arilju ili suplent u Brzoj Palanci. No ni o onome školovanju u

Uostalom, ovaj najnoviji vek, koji počinje revolucijom, i jeste u stvari ispravka štamparskih ili bolje reći političkih grešaka prošlih vekova.

fraza za đake da bi, i u interesu đaka i u interesu dotičnih naroda, mnogi događaji iz poznate i zapisane istorije bolje bilo da su „pokriveni tamom“.

Oprosti, majko, i čuvaj ostalu decu od latinskog jezika!“ Tako oni koji padnu, ali nisu nimalo bolje sudbine ni oni koji polože ispit iz latinskog jezika; izgledaju kao da su preboleli najteže zapaljenje, od kojega se

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Tada se obrati komandantu puka: — Isporučite vojnicima moje pozdrave i nadu na bolje dane. Neka istraju još malo u borbi, pa će nam uskoro stići i saveznička pomoć... Zbogom!

Bilo je i pijanih. Priča se da su upali u kuću jednoga narodnoga poslanika i sve razneli. — Bolje je da raznesu naši vojnici, nego da padne Nemcima u ruke — pravdao je neko njihov postupak.

— Utisak i posledice bili bi kao kad bi sad neko na ovu vatru pod našim nogama sručio kantu benzina, da bi nas bolje ogrejao. Ne, ne! To nije način... Masa je uzavrela... Jest, slabiji popuštaju.

Ne gledajući me, onako mračan i turoban, odgovori: — Kao miš u rasolu... — Biće bolje, biće bolje — rekoh, tek da nešto kažem. — Ama, je l’te, molim vas — ubrza pešak — dokle ćemo ovako?...

Ne gledajući me, onako mračan i turoban, odgovori: — Kao miš u rasolu... — Biće bolje, biće bolje — rekoh, tek da nešto kažem. — Ama, je l’te, molim vas — ubrza pešak — dokle ćemo ovako?... Doterasmo cara do duvara!

Svejedno što je vojska izmučena. Naići će druga, koja bolje plaća. Turske kuće su zabarikadirane i kroz rešetke na prozorima gledaju Turci odstupanje vojske.

— govorio Luka dubokim i važnim glasom. — I to pita moj posilni Isajlo, koji živi bolje nego komandant armije. — Nemam samo njegovu platu — smeje se sada šeretski Isajlo.

Vojnici razgovaraju da li je bolje da prostru ćebe ispod sebe, i da ih bije vedrina, ili da legnu na gole grane, a da se ćebetom pokriju.

Opet vojnik, ali je umeo da sedne i savije noge, te kao da se namerno kliza. Sad je ipak malo bolje, jer su vojnici, udarajući pijucima, stigli već do vrha. Tek tada se reši i komandant puka da uz pripomoć vojnika siđe.

Valjda zato što je svaki dobrovoljno pošao. Ljudi su znali da dobro biti neće. Uostalom, već smo oguglali, te za bolje i ne znamo. A nazad se više ne može. Spuštamo se neprestano i snega je već manje.

— Dvadeset dinara! — povikasmo u čudu. — Očiju mi... Bolje da glođemo koru, nego tolike pare da damo. Pronalazimo poslednje ostatke šećera i kave.

Obrće Gruja ono parče hleba i veli: — Ovo, bre, nema ni za jedan zub. Razgovaraju vojnici da li je bolje da to parče grickaju, ili u nekoliko zalogaja da progutaju. — Pomalo, a povazdan — veli jedan. — A-ja...

Petrović, Rastko - PESME

Zalutah razbojništvo stečeno u družbi sa Slovenima starim, Odbacih poštenje nadajući se u bolje dane, Nisam hteo išta da naučim, niti za šta da marim, da se ičega prihvatim.

krepki gvožđa volje: osvrnem li vam lice, na njemu osmeh, tuga i ćudi, ali upravljenom u napred značenje mora da je čudno bolje; beli se drum u beskraj sve više izmeđ borja, sa njeg će na Kumov Put neosetno preći nam žudi; briše pesma moja: to

će, sav će sklad da razdere Ogromnost njena i tuga: O, ja slobodom ništa nisam stekao Ni nazreo dno ponora strašna, Pa bolje da sam u hlebari nekoj pekao i žvakao Lepinju od zemlje i brašna, Kotao supe da sam ispio, Zagnjurio glavu u krilo

za ruku pa izvesti u polje, Da tamo zaboravi sve pesme I čak bol svoj koji ne beše dubok: Te noći bi jeo više i spavao bolje, I ne bi osećao da mu postelja zagriza bok, I da je život dug.

Sednem li na stolicu prazan, bez volje, Zagledan kako kvase vlažni dlanovi rublje: Postelja zalud čeka da iznuri još bolje Život moj, zavist joj i srebroljublje, Pohlepno cvile da legnem opet u grob; Rasejano se smeši i gleda suznih očiju

ne usnih ni jedan vrt: To je kao leći gorko u mirno zvezdano polje, Čekati još jedan jedini lek: mrak crn, da duši bude bolje.

”Jer ja sam čojek, a žena ti je žena, I pošto si je već imo, Sa nesrećom je bolje u postelji no s njom, Jer večeri su duge a treba živjeti sa svojim mukama, Provesti sa svojim brigama; I dosta je

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Sedefnoj ruži nije ostalo ništa drugo do da potraži novog sagovornika. Ali, ni riba-ugor nije imala bolje mišljenje o Gornjem svetu. Za ribe taj svet počinje u mreži, a završava se u tiganju.

Nađe se dečak na steni ne većoj od marame, kad ču nekakav pisak, neki jauk. Pogleda malo bolje i vide: to mravi pište i mole: — Spasi nas, Vedrane! Pomozi!

— Ja sam tvoj sin! — reče glas i žena na ruci, koju je prinela obrazu, oseti neki slabašan teret. Kada je bolje pogleda — vide suzu.

— reče strogo Sunčeva majka. — Bolje se vrati odakle si i došla. Preteška je cena koju bi trebalo da platiš za sreću svoga sina.

Jedno je sigurno: nigde na svetu makovi nisu bili tako crveni, tako krupni, niti je iko bolje od dečaka iz suze rođenog poznavao tajne trava.

Prvi Doglavnik i za to nađe lek: zašto bi podanici pred Carem stajali? Neka kleknu. Još bolje: neka puze! Srećni su i zadovoljni, zašto bi morali biti i uspravni? Tako Car steče mir. A Carstvo?

— Nije ti zabavan novi muž! — reče Ježica Hobotnici. — Bolje da si Glavatog Ugora odabrala! — Bolje da nikog nije izabrala! — s negodovanjem uđe u ljušturu Rak-pustinjak.

— Nije ti zabavan novi muž! — reče Ježica Hobotnici. — Bolje da si Glavatog Ugora odabrala! — Bolje da nikog nije izabrala! — s negodovanjem uđe u ljušturu Rak-pustinjak. Šta ima on s tim šlja— mom unaokolo! Poče veselje!

Kada se bolje zagleda opazi da su to, u stvari, oči trava. »Gluposti!« — pomisli. »To sigurno svetli rosa na suncu!« Bljesak je bio

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Pokazuje na goru.) Šta je tamo? Gora? MAGDA Gora, kćeri! KOŠTANA (radosno se unosi, da što bolje gleda u goru): A je li to ta gora za koju se peva: da je golema, pusta, tamna gora? MAGDA Ta je, kćeri.

MAGDA Ta je, kćeri. KOŠTANA (propinje se na prste, da bi, preko zida, mogla što bolje da gleda. Duboko udiše i miriše): Ala miriše gora!

Od kako sam na svet progledaja, od t’g sam još bolan. (Seda. Gleda u Koštanu, čočeke, devojčice. Izvaljuje se, da ih bolje vidi): Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas. Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas.

Brat je brat! Jedno mleko smo sisali od našu slatku majčicu. I, bolje ja, nego on! Više u mehanu — ne! Vino — ne! Pesna — ne! Dom, uz ognjište! (Barata po pojasu, tražeći kesu s novcem.

Šantić, Aleksa - PESME

Moj susjede mirni, nek blagoslov Duha Uvijek te prati da si dobre volje. Samo, ja te molim, odsad lupaj bolje, Jer ogluhnuh, brate, na obadva uha. 1910.

Snatreći obdan sam lutô Po ulicama svijem; U čudu svet me je gledô, Ja bejah tužan i nijem. Noću je bolje bilo, Sokaci pusti i samo Ja sâm sa svojom senkom Lutô sam tamo i amo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

O praznicima bi im dodala nešto bolje, ali bi ih svakog jedanput udarila, a Marka i dva i tri puta. Tako je potrajalo tri godine.

ja viđeh, moja stara majko, a tako mi boga pravednoga, sve mi srce puče za đevojkom, pa pomislih, stara moja majko, bolje mi je poginuti ovđe no sramotno doma dolaziti; pa potegoh darovnicu đordu, njom udarih Belil-agu straga po ramenu i po

— U XVIII veku „jenjava i prestaje rad kotarskih uskoka“. U mletačkoj službi uskocima je bilo bolje nego u austrijskoj: dobijali su razna odlikovanja i visoke mesečne plate.

U toku nekoliko stoleća neravne borbe sa Turcima, koji su bili i brojniji i bolje naoružani, narod je mogao da se pouzda samo u sopstvenu hrabrost.

U trenutku opšte malodušnosti i popuštanja neprijatelju odjeknuo je prekorno i čestito njegov muški glas: Bolje nam je svima izginuti no u Turke davati đevojke. On poznaje granicu na kojoj se gubi čast i opravdanje života.

Između drugih, takvi su u Ženidbi kneza Lazara ovi ponovljeni stihovi kojima se bolje nego na ikoji drugi način izražava koliko je Lazaru teško da pomene caru za ženidbu: Voljan budi, care, na besjedi!

je — u nenadmašnom igranju zvukom — i osnova cele pesme sazdana od jednog glasa, koji peva i slika u isti mah, kojim se bolje nego ičim drugim ovaploćuje glavna ideja.

samo među bogatima, hita sa tvrdnjom da je junačku epiku „stvarao uži krug ljudi, na neki način privilegovanih ili bolje obezbijeđenih, možda na neki način profesionalaca“, koji se ne bi mogli dovoditi ni u kakvu vezu „s nepismenim,

I to je najveći ustupak koji je Zogović napravio mogućim pesnicima van reda „privilegovanih ili bolje obezbijeđenih“!

održala, dugo i posle propasti nemanjićke države, nekakva plemenska aristokratija i uz nju ljudi „privilegovani ili bolje obezbijeđeni“ — po Zogoviću, jedini pesnički obdareni, dok su se u drugim krajevima svi, osim hajduka i uskoka, brzo

zemlje Karavlaške: „Služio sam bega Radul-bega, ne šće mene službu da isplati, pak ja pođoh u svijet bijeli, da đegođi bolje službe tražim; pak sam čuo za svate careve, i pristô sam nezvan za svatovi rad' komada ljeba bijeloga i rad' čaše

Nemoj, sine, izgubiti duše! Bolje ti je izgubiti glavu nego svoju ogr'ješiti dušu“. Uze Marko knjige starostavne, pa opremi sebe i Šarina, Šarinu se na

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

parče sira I još jedno parče sira Da miš može da bira Oko sira sam nacrtao čamac U čamcu upalio sveću Da miš bolje vidi mamac Da ne kaže NEĆU Ali čim sam nacrtao miša Počela je da pada kiša Celu je hartiju skvasila Sveću

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Sve je to drveće. Pa da bi se još bolje ohrabrio, on glasno zovnu: — Lazare! Odmah zatim odazva se sam sebi izmijenjenim glasom: — Šta je? — Bojiš li se?

— Može li kakav komad lima? — upita Stric. — Ta nije tvoj šešir crkva pa da ga limom krpimo. Bolje bi bilo da izvučemo kakvu sargiju iz magarčeva samara. — A zar sam ja magarac? — pobuni se Stric.

To će biti najljepša koliba na svijetu. — Istu, istu! — zagrajaše dječaci. Čak se i Jovanče složi: — Nema bolje od Žujine. Na posao, momci! Počeše da rade bradve, sjekire, pila. Radilo se veselo, bez predaha.

dobro je, ali može i bolje. Dugački Stric protrlja nogu o nogu kao skakavac i predloži: — Da metnemo na kolibu neki natpis kao što ima na školi,

— A što da kriješ? — začudi se Jovanče. — Zar ostalim dječacima nećemo kazati za ovu pećinu? — Bolje je da ne govorimo — predloži Mačak.

— Jao, nešto me ubode za vrat! U-uh, što boli... Jao, jao, evo ga mili niz leđa! Jovanče mu brže-bolje posvijetli iza vrata, pa i nehotice prasnu u smijeh. Pećina odjeknu kao da neko lupi daskom o dasku.

Tek pošto dječaci odoše za nekim poslom i oko jame se sve utiša, on se pope uz prvi stepenik, virnu napolje, pa brže bolje iskoči i zaždi prema ivici šume.

Uloviše komandanta! — Ovamo ljestve, živ sam! — kliktao je Valjuško iz rupe. Djed Aleksa brže-bolje spusti ljestve u jamu i veselo zagrakta: — Na sunce, komandante, da ih pohvatamo! — Hvataj, pa mlati!

po dvorištu i uzbuđeno ćućorili, Lana je u svom stanu nervozno okretala dugme na radio-aparatu i saginjala glavu da bolje čuje. Poslije kratkog vremena, ona se pojavi među djecom, tiha kao mjesečar, blijeda i bijelih usana.

A otkud ti ovdje? — Šta je to vas briga — smrsi momčina i rogušeći se dodade. — Bolje bi vam bilo da se u ovakva vremena ne skitate po šumi. — A što ti onda tuda hodaš?

— Vidiš li onaj dim na Lisini, tamo je — pokaza mu Lazar Mačak. — To je, bogme, podaleko — zaključi starac. — Bolje će biti da ja najprije malčice odspavam uz onaj trn tamo nakraj zaravni. Koliko je poljar spavao, to ne zna ni on sam.

—Ih, vas! — progunđa Stric prisluškujući iza žbuna. — Ne puca se tako lako za svakim. —Zastanem, oslušnem bolje — nastavljao je Nik — i čujem jasno da to puca ona patrola koja je okrenula u Nikolin zaselak.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Gospodine, poslušaj mi glasa! ... Pak ovaj: Prosvetljaj na nas lice tvoje te nas obasjaj i bolje će nam biti! A taj: Kojino sediš na heruvimeh, ukaži nam se! i podigni tvoju silu te dođi da nas oslobodiš!

otišao; Ni imena mu ima, Sunce ga obsjalo nije, Ni zna za koje dobro: Kako mu je, tako mu je Svejednako i uvek; Ni za bolje ni za gore Ne zna...

Ako li nije, to bolje da se miri i pogodi se što ištu, a da ne gubi svoje mu vojske, ni mu se zemlja pohara. Na to odgovor mu dadoše bogovi i

Indi on što da čini? Smisli se u sebi: što je u jednom čoveku? A i tako mu kadgod vala umreti. Bolje da on sam pogine, nego sva zemlja mu u tuđe ruke dopadne.

A seme gospodinovo u zemlju mu začeprkavam, eda bi bolje niklo i da ga brane i svrake ne pozoblju kako prvo što su i s klicami s oštri kljunovi im sve počupali i izjeli.

lepo ga prihvati s veselom dušom dragovoljno i tamo već preboraviše mnogo vreme mirno i huzurno bez nikoga straha, bolje nego ovamo u svome spahiluku mu.

Zato probrah se da je mnogo bolje u okrajku sedeći mučati (u tome nejma glavobolje) znajući mi to da je vreme lukavo. I oni što su tobože pobliži i

krasni venci, velikojunačni mnogi kopjanici, zlatnoperjanici i zarkulonosci, naše hvaljene dike? Bolje je za drugi put i poizostaviti ponešto, a ne to mahom se objedanput taki otpuštati s kraja sa zavoženjem u duboke

I ne to tek da su ljudi taki, a popovi od bolje ruke inači, nego sve jednako nakimnoj muško i žensko puno dor nakukljano od vraga pizme i zlobe.

Prosvesti, nagovesti, uvavesti ga i upameti na bolje se držanje. Potom, kad se o sebi prosvesti, kako bi u poštenju svome s braćom jednako živio, i potpomozi ga s tvojom ti

O LAŽNOM POSTU Vidiš li siromašna i nevoljna pomiluj ga, sa zlotvorom se pomiri, bolje od tebe naprednjemu sa srećom ne zavidi, ni mu pretiči prihodljiva puta s preotimanjem lakomim.

Ako li koji ne može mirovati ni pomučati, bolje brate, sestro li, išetaj se napolje da drugim, koji bi slušali, ne činiš kvara...

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

belenzuke, zvonca i medenice, i opravljao bataljene muštikle i olupane tabakere; a sada, u ovom drugom, izrađuje i bolje i skuplje stvari, kao: minđuše, zarfove, pafte, ukosnice, lančeve za sahate i muštikle i tabakere od srebra i srme; ima

nekad kod kuće a nekad — i to češće — bi mu se, naročito kad ima kakav veći posao, jelo u dućan donosilo; a kad je što bolje zgotovljeno, išao bi Mane kući i ručao s majkom.

Jevda kao ubijena, a Mane zlovoljan. Jevda nikud ne izlazi, a Mane opet slabije prekodan dolazi kući; a i kad dođe, bolje da ne dođe jer je prgav i džandrljiv.

U njoj je ispričano jedno familijarno veće na kome je utvrđen spisak kandidatkinja, to jest devojaka za udaju, ili, još bolje, devojaka od kojih jednu treba sebi za saputnicu u životu da izabere majstor Mane kujundžija.

“ I istin’ zboreše žena! A ja gu teke tagaj toprv pogleda malko bolje Zonu. Pa kad gu vid’o onu njojnu t’nku snagu, pa one njojne puste kose, pa one bele, cvrste grudi, kako dva fildžana, pa

pa otrče veselo tamo gde se oro igra. Tu stanu. A obično i najradije stanu na kakav basamak ili kamen, — jedno da bolje vide, a drugo da izgledaju veće.

I dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze i one kući.

I sada se izmeniše prilike i uloge. Sad je Manča gledao onako kao nekada ona njega, a Zona njega malo bolje nego on nju nekada. Ali je i Manča bio i ponosit i imao neki svoj način i taktiku, tako da je nazovem.

U — tako da reknem — „plebeje“ retko je izlazila, ili, bolje reći, silazila. A i kad je dolazila, vladala se potpuno čorbadžijski.

GLAVA DEVETA Ona je puna burnih scena i krupnih reči. U njoj je ispričana jedna propala misija tetka-Dokina, ili bolje reći, „Pošlji ludo na vojsku, pa sedi te plači.” Bata-Tasko je održao reč.

Pogleda, a sve oči i ruke uprte na kolovođu: njemu se smeju. Pogleda i Mane na tu stranu. Pogleda bolje, kad al’ kolovođa nije kao druge kolovođe, nego stari Žućko, stari pas Zamfirov!... Šta je ovo, ako ko boga zna?

pomisli Mane, pa se samo prekrsti od čuda i reče: „Gospodi bože, i ovoj čudo u svet da vidim!“ Pogleda opet bolje, da ga oči kakogod ne varaju. Kako bi to bilo da pas vodi kolo?!... Priseća se da li je ikada video da pas vodi kolo.