Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Danas se eto za najmanju potrkušicu gradi napismeno. A bome valja da i ja nešto zaslužim — završi kao šaleći se. — Naposletku, ne branim — reče Sreja — kako god reknete da valja.
»O, o!« učini Milun poluglasno, »ta ovi su pokor počinili! Bome je tu padala para kao kiša!« Već se prilično odjutri.
Kaže — nema, ne da. — Ne može biti. — Bome može, Vidače — reče Milun stišavši se malo. — Eto kakav ti je taj tvoj krasni Sreja! — Otkud moj?
Eto, bome, grada!... Ustumara se sve živo u selu. Sklanjaju stoku i sve što se može skloniti. Žene iznose pred kuću vatralje, čank
Grad poče češće — udari i pljusak. Pop uze otresati glavom, kao da ga čele ujedaju. Bome, gradljike zgađaju dobro u temenjaču! Čak se i Živadin smeje, gledajući kako gradljike odskaču od popove glave...
Jedan je, bome, i potkači, te s noge na nogu stade odletati jadna čita niz potok, pa čak pored zida školskog. Deca alaču za njom —
Sad, bome, počeše popove komšije oni što češće idu popu da se nešto tuđe od učitelja i da zuckaju pogdekoju za njim. Pa i sam pop
— Ko govorio?... — Ti isti! — viknu učitelj Grujica sasvim uskipeo, i sve mu iskresa što god je rekao. Bome, sad i pop planu, pa sve dršće od ljutine. Puče psovka i vika po avliji da se čulo čak na po sela... Puče zapeto stanje!
— Šta, jado?! — I ne pitaj, bome!... Ovaj nesretni Simica p onaj pijani Marjan, uzeo ih đavo u svoju ruku, otišli da iskopaju nahoče.
Ali šta ćeš? Danas se svet izopačio, pa, bome, i napasti kojekakve nailaze i eto najposle — divljih ljudi! Brzo puče glas po selu: kako je Radoš nabasao u Velikom
A divlji čovek, bome, nije sitnica. Da ga ostavi kapetanu, kao što mu je naručio na polasku, ne može ni to, jer kmet moli da vlast što pre
Napuni puške i zapali lulu — hoće da čeka baš dok ne svane. Iako je bio kuražan, beše se, bome, prilično uzjazbio! Utom zapeva petao u selu. Strahinji čisto laknu. Dobro je, sad se već ničeg ne boji!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Ne dam mu, bome; eno mu miševa, pa nek ih hvata!« rekla bi gđa Sida kad tranžira meso; samo kad je čistila ribu, onda bi mu bacala ono
— nastavlja Erža. — Pa mora, siroma’! Daj, misli u sebi, ma šta, samo da ne ostane gladan. Bome, piškote mu i neće spremati!... I kako to da se samo strefi da je baš sad njegova čreda, a ne Ćirina!?
Nijedno nije mlađe od pet godina, niti slabije od ovoga što ga sad pijemo, a pijemo ovo leti. Ali jedno je, bome, oteralo daleko i starinom i kvalitetom.
Valjda i ti carevi pobesne k’o i paori. Al’ videćete samo da će Baćuška zaokupiti!... Biće, drž’ ne daj! — Bome, ako se umeša onaj naš sjeverni stric, biće povuci potegni; svi su izgledi za to.
— The, šta ću, kad nisam napred znala šta me čeka!... A ja bome ne povedoh sad za vašu ljubav za sobom jednog pedintera! — veli gđa Sida i metnu ruke na trbuh. — Ta man’te...
Zato molim, molim vas samo se zabavljajte. Slušajte samo! Kako vam se dopada Melanijin glas i sviranje? U selu dosta, bome, i ovoliko. A to je papina omiljena pesma, jerbo zna ona i moderne pesme, je li, Nikolajeviču?
« Mnogo skitaš noću, Nićo, pa bi’ venula za tobom, bojim se! Pa te zato i neću! — Pravo veliš! Neću te, bome, ni ja. — A zašto, Nićo, rode? — Ta im’o bi’ samo brige, a asne baš nikakve kad bi’ te uz’o.
Ah, ne, ne! Ti si strašna kad nekog omrzneš. — Nije neg’ da se još izmirim valj’da! Ako ti ’oćeš, ja bome neću! Ja kad volem nekog, ja sam onda melem, a kad ga mrzim, onda mu ne treba gori pelen!
— On će, znate, da se ženi; pa u nedelju će da tu bidnu svatovi. — E, to je bome lepo — veli pop Ćira, prihvativši se šunke koju je doneo iz kola. — ...
— Ta, tako je! — veli pop Ćira. — Sad posle Božića. — A, dakle istina je. E, taj će, bome, dobiti dobru domaćicu, i, što kažu, soputnicu u životu, — veli domaćin.
Dok mi sve ne opereš, ne nadaj se bome fruštuku. A, moram ja, vidim, drugi red otpočeti s tobom. Ta, daj taj kaktus ovamo, što ga držiš jednako, — pa sad
— Izvol’ te, česnjejši, ded’, Spiro! Putnici posedaše. Nude domaćina. On se izvinjava. — A, fala, fala! Ja, bome, sam ne ispuštam ovu lulu iz usta do doveče! — reče smejući se.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ne bi’ propao ni da sam se zadocnio, jer kuća i dućan bi mi ostali, pa bi’ opet nanovo. — Bome, da sam bogat kao ti, stidno bi’ se te drombulje i čegrtaljke prodavati. Gospodar Sofra smeši se.
Sremac, Stevan - PROZA
Čita tako u kancelariji novine, pa tek uzvikne: »Ao, moj brate, ovaj, bome, odvali!«, ili: »Ene, ala ovome upade sekira u med sa sve držaljicu! Ko će sad s njim!
Radičević, Branko - PESME
Vrazi sužnu domovinu tlače, Čujde, mati, kako ona plače! Oću bome odrešit joj uze, Otrti joj teške bede suze — Oću ići u slobode boj, Makar život izgubio moj!
Vikne l' Halil na Turke junački, Idu bome Srbi pozadački, Kad Nedeljko vikne na Srbove, Opet Turci idu na tragove; Sad je tako, a sad je onako, Ali drugda
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Aja, bome, ne smijem. Ti bi se tamo bečio u svetitelje ko tele u šarena vrata. I šta bi mi onda kazao dragi bog, a? Rade, Rade,
— Jovašu, brate! — Aha, Jovašu, je li! — dreknu momak zlurado. — Jesam li te ja zvao u partizane, a? Nijesam, bome, nego si ti i mene navukao u ovaj pekmez, pa čučim uza zid od ranog jutra, nijesam se ni ladne vode napio.
haubica prvi put zagrmi i potrese zemlju, amidža Huso odjednom živahnu, podskoči i osokoljen kliknu: — Aferim ti, momče! Bome ćeš našima dolje potprašiti turove! Haubica tresnu i po drugi put. Huso ponovo đipi. — Ačkosum! Ejvala ti glasu!
— opet se džlitnu Huso kao da je sjeo na osinjak. — Šta veliš, vojniče, jes vidio ovoga šideta, majka ti pjevala! Bome, sad nečija strina melje orahe. — Ovo nas, kanda, napipaše, grebem im nikoljdansku varicu! — iskolači se Marko.
Kostić, Laza - PESME
Iz vaših usta saslušaće bar i naše glase pesnički vam car; al' neće li mu mali biti dar? Ni Srbin, bome, nije narod loš, od vere mu je glava tvrđa tek, a osećaj mu kâ i obraz mek, promotrivost mu britka kao nož!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako ti je on sao kravu svaki dan, a kad je dogonio uveče kući, je veseo. Hraneći se ovako, bome poče ti on rasti i napredovati tako da što ga uveče omrkne, još ga toliko ujutro osvane.
Kad je tako svršio s kravom, digne se odatle u svijet. Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu.
Je l' gotov ručak? — Pomogao ti bog, starče, gotov je ručak — veli Marko — ali neće tebe ubosti u gubicu. — Hoće bome prije nego tebe — veli starac. — Valaj neće! — veli Marko. — Bome hoće! — Bome neće!
— Hoće bome prije nego tebe — veli starac. — Valaj neće! — veli Marko. — Bome hoće! — Bome neće! U toj svađi zgrabi starac rukom za lonac.
— Hoće bome prije nego tebe — veli starac. — Valaj neće! — veli Marko. — Bome hoće! — Bome neće! U toj svađi zgrabi starac rukom za lonac.
Kad on sišao dolje, al' tu, moj brate, sve same neke pećine. On ti sad ugodi kroz te pećine, pa goni, pa goni, bome dođe ti on na jedno lijepo polje, a dugačko ti je i široko, jedini moj bogo, ne možeš ga očima pregledati.
On ugodi tijem poljem, pa hajde, pa hajde, bome dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh baba. On im nazove boga, a one će njemu: — Bog dao, čovječe s onoga
I dok ja sve to potrošim, ti ćeš biti gore. Naš Marko lati se sad posla, i bome spremi sve onako kao što mu je orletica rekla, pa ode k njoj i reče joj, ako ostaje pri svom obećanju, da se sprema s
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Danas jesmo, sutra nismo. VIDA: Šta ćeš; takav je zakon božji, prijatelj-Proko, pa ne biva drukče! PROKA: Ne biva, bome! AGATON: Ama, zakon, znam ja da je to zakon, ali bar da ima nekoga reda u tom zakonu. Zar je baš on bio na redu?
SIMKA: Koga sve on nije pomogao? PROKA: Nije bilo siromaha kome nije pružio ruku. GINA: Pomogao, bome, i levo i desno! TANASIJE: Šteta odista, takav čovek! AGATON: I kakvo je to poštenje bilo!
TANASIJE: Nikome taj nije zajeo, nikome oteo! PROKA: More, kako zajeo i oteo; davao je. VIDA: Davao je, bome, i kapom i šakom. MIĆA: Možete misliti kakav je to gubitak za našu porodicu. AGATON: Gubitak, nego!
SARKA (pritisne budilnik, guši ga, ali ne pomaže): Otkud zvonim, šta imam da zvonim? AGATON: Zvoniš, bome, te još kako! SARKA: Ama, nije, kad ti kažem; nisam ja valjda električna baterija pa da zvonim.
AGATON: Zato 'ajde svako u svoju sobu pa da se rastovarimo. SARKA (koja još uvek sedi na budilniku, ustaje): 'Ajde, bome, jer ja se nažuljih kao niko moj. (Razilaze se svako u svoju sobu.
MIĆA: Ja? Onu koja mi i pripada. Uzeo sam pokojnikovu sobu. SIMKA: Pa tamo još gori kandilo? MIĆA: Ja sam ga, bome, ugasio. SIMKA: Kako da ga ugasiš, zaboga? Pa to je gorelo za dušu pokojnikovu.
SIMKA: Pa kako uđoste? GINA: Hvala bogu, Sarka je bila u kući, pa nam ona iznutra otvori, a Proka, bome, gurnu onu tetku laktom, te ona ode preteći, veli: javiće policiji. Eto zašto je Proka otišao da se propita.
SVI: Kad? AGATON: I tu poče da vrda: pa dobro, gospodine Agatone, možemo ovih dana. Ne, bome, podviknem ti ja njemu, nego ja zahtevam još sutra. SVI: Još sutra! AGATON: Nego šta! PROKA: Pa je l' pristao?
GINA: Sve, bome! VIDA: I zar može to po zakonu, prijatelj-Proko, da se ostavlja vanbračnoj deci? PROKA: E, vidiš, i tu nam je pokojnik
VIDA: Ni ja, bome! GINA: Uostalom, ja se toliko i ne ljutim; nije da kažeš da sam mu rod neki pa da me je žao. TRIFUN: Kako nisi rod?
TANASIJE: I otimao je i zakidao sirotinji. PROKA: Nema toga koji od njega nije propištao. VIDA: Bome, taj nije imao srca. GINA: Ni srca ni duše. TRIFUN: Iskreno govoreći, pokojnik je bio prava lopuža.
” a ti ga kazniš za javno psovanje boga i bogohuljenje; rekne: „Teška vremena, bome, eto ne mogu kraj s krajem da sastavim”, a ti ga kazniš za prenošenje uznemiravajućih glasova; pljune pred vratima svoje
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Ako je do inata, kćeri, upamti: moj muž mora biti poslanik. DANICA: Pa neka bude, ako može. PAVKA: Biće, bome, ja ti to kažem! DANICA: Osim ako ti ne glasaš za njega. PAVKA: Nije ni moja majka glasala pa neću ni ja.
Svi oni izmaknu pa daj Sekulića napred! A ja, bome, izađem pred narod pa „mirno”!... „Narode, razbroj s'!” (Smeje se zadovoljno.) JEVREM: Disciplina, a?
JEVREM: E, taj je, bome, mnogo zagustio! SEKULIĆ (Mladenu): Ko je još dolazio? MLADEN: Kmet Sredoje, pa posle njega opet gospođica Danica.
(Polazi.) JEVREM: Ovaj... čekaj, Mladene. Kad je već tu, rekoh, da izmaknemo ovaj orman. SEKULIĆ: Jest, bome! Dobro si se setio. 'Ajde drži! (Prihvate sva trojica i odnose orman uz drugi zid.) Tako. Eto, vidiš!
Sestra sam joj, pa ko će joj pomoći ako ja neću? PAVKA: Pa jes', to će najbolje biti. Reci joj ti, ja bome ne smem. Idi, eno je ona u spavaćoj sobi, a ja odoh u kujnu. (Odlazi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Da se iskidaš slušajuć’ ga i moleći se bogu, tako je pojao! »Zar pevao?! E bome ti ja, moj pojkane, ne zapeva’, pa sve da na glavi dubiš! Moj je poziv mnogo svetiji, a ne da mu se tu derem!
I, boga mi, on se baš dade na posao. Nešto po svojoj pameti a nešto po Sretinim uputstvima, ele privuče i on, bome, dosta njih na svoju stranu; kako koji dan, sve više nezadovoljnika u selu. Tek vidiš, a ono ušao neki bes u selo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Pa ćemo te oženiti, je li de Milune?“ upita Marko, provlačeći prste kroz kosice djetetu. „Ocu zeniti se, bome!“ odgovori dijete. Svi se nasmijaše. „A koju ćeš uzeti, de?“ zapita ga baba mu, a lice joj se razvedri i nasmija.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
a kamoli da prati pišice strica kad digod na konju pođe, a kamoli da bude svuda skokom, kuda redovnici okom, kâ šta je, bome, red najmlađem dijaku! Aja, brate!
— Tako je, bome!... Jeto, tako je! A kamoli da će se prikovođani pripasti od Škorance... Lis se vrati. — Ključ je ponija Jerković!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Onda ga, bome, moramo čestito počastiti!“, odgovori odlučno kaluđer. „I ja mislim, dragi moj Marko. A šta imaš od jela na stovarištu
Pre dva ili tri časa ujutro retko je legao, a katkad, bome, ni pre pet ili šest. Onda spavaše četiri ili pet sati“. „Težak život!“ „Pseći život! ako smem da se tako izrazim.
„Tako?“ „Jeste, bome. Evo vidite, sada, na ovoj zimi, kad bih hteo da se ogrejem čašicom ljute rakije, ne smem to da činim“.
„To je, bome, duboko saznanje, od ogromnog značaja!“ Faradej se nasmeši. „I drugi su, pre mene, slično mislili i kazali“. „Drugi?
putovanja, već sam, kad se vratih u svoju otadžbinu, stalno poboljevao, a mogao se posvetiti svom poslu samo uz kraće, a bome i poduže, prekide rada“. On primeti moj sažalitelni pogled pa požuri da me uteši.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Bog pomogao! odgovori starac. Sveti Petar mu onda reče: — Mene je poslao bog da mu te ovce prodaš, ako hoćeš. — Bome ne dam njemu ni za kakve novce, jer on je pustio mojijeh pet sinova da pomru od gladi, a nije im dao kruha, — reče
Čim se svadio, ma̓m je to učinio, i otada nije više imao sa djecom svojom ništa; ni govorio nije s njima ništa a bome ni oni s njim. Tako to trajalo tri godine da ni riječce progovorili nisu.
Pazi dobro, nemoj i opet da se prevariš, jer ti više bome neću pomoći. On ode, uđe u štalu, odveza konja pa stao ogledati ormu; dopala mu se ona zlatna orma, sve se sja od
To je moja zadnja riječ. Ako me i sada prevariš, tebe će oni uhvatiti, a mene će nestati odavde i nigda me, bog i bome, nećeš više vidjeti. Ja ću živjeti i dalje, a tvoja će glava s ramena.
Tako ti je on sao kravu svaki dan, a kad je dogonio uveče kući, bio je veseo. Hraneći se ovako, bome poče ti on rasti i napredovati tako da što ga uveče omrkne još ga toliko ujutro osvane.
Kad je tako svršio s kravom, digne se odatle u svijet. Išao je on tako, išao, bome dođe usred šume pred jednu kolibu.
Je l’ gotov ručak? — Pomogao ti bog, starče, gotov je ručak, — veli Marko — ali neće tebe ubosti u gubicu. — Hoće, bome, prije nego tebe, — veli starac. — Valaj, neće! — veli Marko. — Bogme, hoće! — Bogme, neće!
Sve je to starac vukući bukvu za sobom povaljao. Oni sad ugode onijem tragom, pa za njim. Išli oni tako, išli, bome dođu do jedne jame i nađu da je starac u tu jamu uvukao onu bukvu.
Kad on sišao dole, al’ tu, moj brate, sve same neke pećine. On ti sad ugodi kroz te pećine, pa goni, pa goni, bome dođe ti on na jedno lijepo polje, a dugačko ti je i široko, jedini moj bogo, ne možeš ga očima pregledati.
On ugodi tijem poljem, pa hajde, pa hajde, bome dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh baba. On im nazove boga, a one će njemu: — Bog dao, čovječe s onoga
I dok ja sve to potrošim, ti ćeš biti gore. Naš Marko lati se sad posla, i bome spremi sve onako kao što mu je orletica rekla, pa ode k njoj i reče joj, ako ostaje pri svom obećanju, da se sprema s
Dida misli da će ovaj oma potvrditi, al̓ ti se i onaj izbekari: — Bome, dida, pametnije bi uradio da nisi jauknio. Meni je babo kazô da će pod vilištanom pravda zajaukati, a ono nepravda.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
već znaš!... SAVKA: Teško je, bome, danas. ŽIVKA: Ti još ne dobi kafu? E što je bezobrazna, po tri puta čovek da joj kaže. (Odlazi zadnjim vratima.
KALENIĆ: Vi vrlo pravilno shvatate stvari. VASA: Ja ih, bome, ne shvatam, pa to ti je! ČEDA: Pa zato i ne vredi više o tome govoriti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Bila je vrlo sveža, gotovo 'ladna noć; ja upitam stražara: — Je li 'ladno, vojniče? — Bome ladno, gospodine. U tome se začu iz daljine ukanje sove; glas se ponovi triput i čudno se razlegao po noćnoj tišini.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VL. VAVILA: Hoćemo, kneže! VUKSAN (za sebe): Hoćemo svi — Al’ bome ti — Kad grdnim nosom kine garonja, I iz nedara stane sipati Užasne svadbe crnu jabuku, Lubarde bojne i baljemeze —
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para? JEROTIJE: Ima, nego! I ima dosta, bome. Pisar druge klase i nema više nego četrnaest meseci kako je u ovome srezu, a došao je go kô pištolj. Al' ume, brate!
On samo na krupno hvata. Njegova je struka politika i na njoj, bome, dobro zarađuje. Najviše zarađuje na dinastiji. Za njega je dinastija krava muzara. A muze, brate, vešto!
) Šta misliš ti, gospodine Vićo, koliko je teška ova depeša? VIĆA: Bome! JEROTIJE: Ako hoćeš da joj izmeriš težinu, treba da znaš šta nosi. Šta misliš, gospodine Vićo, šta nosi ova depeša?
” Nama zaigra srce... ŽIKA: I siđe u pantalone! MILISAV: Siđe, bome! Nije da kažeš da me je strah, al'... opet znaš, nisam rad da poginem.
MILISAV (dajući mu): A, kaže kapetan, treba i dva građanina, prisutnika... VIĆA: Jes', bome. Šta velite, koga da uzmemo? ŽIKA: Jednog imam ovde, a drugoga...
VIĆA: Pa mora, prisutnici. ŽIKA: Sami ste vi naredili. KAPETAN (seti se): A jest, bome! A jesi l' ti, gospodine Vićo, kazao ovim građanima da drže jezik za zube? VIĆA: Rekao sam im!
Ćipiko, Ivo - Pauci
On je preko zalogaja upita: —A ima li šta novo? Zdravo se je, nu nerodica ubila je mali puk, a bome i vele, — bog sačuva! Sinko moj, ako ovako podrži, ne ostaje mnozima nego uzet' šćap u ruke, pa u prosjake!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„Ovde se okuplja svakodnevno sva diplomatija i plemstvo. Tu saopštavamo jedan drugome novosti, a tu, bome, i lepo pazarim. Ta se gospoda živo interesuju za turski biser, svilu, damast i ružino ulje.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
dana, đaci ugledali onako neispavanog, mrkog i zlovoljnog, nastao je bojažljiv šapat: — U-uh, s ovim neće biti lako. Bome ćemo se poželjeti naše dobre učiteljice Lane. — Vidi mu samo nosa, kao paprika.