Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
pokrivene cvećem prva hladna zvezda podseća na sneg mladić i devojče goli spavaju na visoravni vazduhom namirisani borovim al krst raširi ruke i ne da nam dalje ni u šumu ni u reku ni u vazduh pripev joj plav uleće vetar u maglu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U isti mah dunu sjever žestoko, pa preduši, pa još jače sunu i povitla jelovim i borovim granama. Ljudi poustajaše svi jedanak, i stadoše gledati oko sebe i povrh sebe, kao u čudu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I ko može da zna što se tad zbiva iza onih prozorskih četvorina zaklonjenih crnim borovim granjem? Ko može da zamisli kakva se sve straćavanja odigravaju u samoći jedne bolesničke sobe?