Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I ova uze jedno po jedno, i potrpa ih u kola, koja sad izgledahu od silnih detinjih glavica kao da se iz bostana vraćaju. — Pa, vi se to — smeje se i veli im putnik — onako i neaufirovani potrpali u kola, a, sitna gospodo?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
zamače iza drugih kuća i kudelje, baš kada bi ga bili ugledali, tražeći da se probije kroz pale plotove na drugu stranu bostana, gde je, duž ustajale vode, bilo poređano osam bagremova. Nekoliko kapi tople kiše pade mu u lice i on zadrža konja.
se dizala prema jednom brežuljku, koji je prikrio dobar deo Štrasburga u daljini i, trgavši konja za uzde, desno, iznad bostana, voćnjak na nekoliko koraka i, obešena na prve tri kruške, tri strašila, potpuno mirna, nad praznim, dalekim poljima.
su nepomično, zavrnutih glava, kao da ludo poskočiše sa drvećem na leđima, iznad tog jarka, punog ustajale vode, duž bostana. U praznini iza njih, od stoga do stoga slame, letela su jata vrabaca.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Poručuje zumbul sa Doljana: “Dušo moja, u bostanu kado, Kako ti je u bostanu samoj?“ Odgovara iz bostana kada: “Što je nebo — da li je list artije, Što je gora — da su kalemovi, Što je more — da je crn murećep, Pak da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
NASREDIN U BOSTANU Prolazio Nasredin-hodža kraj bostandžijina bostana. Zapele mu lijepe dinje i karpuze za oči, pa ne mogô srcu odoliti, preskoči plot pa ih stane u torbetinu trpati.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
] — Mene je često vozila do ciglane, pa i do bostana moga, koji baš nije bio usput. Popnem se, jedva imam mesta da sednem pored nje, ali ona se ne zbunjuje, ne pomiče.
Petrović, Rastko - PESME
druga četvrt mesečeva, Zasmejati se tamo oholo I koraknuti na četiri strane; Ljubavno diše moje selo, Lavež se pasa s bostana razleva, Ko zlato kovano plašće golo. Odakle zora će da svane? Odakle zora će da svane?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pružio korak bostandžija, mogao bi s vetrom da počne trku, a Sofronija nikako da stigne. Već iz bostana izlaze i hvataju se žitnog polja, a Sofronije stalno ispred njega. »Gle, on to k reci hita!« — pomisli Starac.
Kako je trčao! Kako ju je iz glasa zvao! Ali, devojče više ne dođe. — Daću ti najveću lubenicu iz bostana! Zlatnu ću ti lubenicu dati! — vikao je Starac u tamu, ali se devojka niti glasnu, niti ukaza.