Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pop i Vuja sjahaše s konja. Pop se zdravi s Boškom, prikaza mu svog sinovca, pa odoše u razgovoru gore kući. 3eljov laje, rekao bi zemlju grize.
Boško i gosti uđoše u kuću, gde ih čekahu ostali kućani. Sedoše svi za večeru. Veseo pop, šali se s Boškom, zadirkuje domaćicu, Stamenu, snahe Boškove... Vuja samo ćuti. Nude ga da jede, a on se ni rukom ne maši.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Bolje da osta večno nekršten! Al’ šta ćeš? Kum, pijan, možda, U piću mu je ime nadenô, I sad ga Boškom zove Kruševac... A lepše bi mi uvu godilo Da mu je tursko ime prišio, Pa makar Hasan!...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Rascmiljavi čoveka, sramoti ga. Stanojlina majka beše žena naših južnih siromašnih krajeva. Znala je u braku s Boškom za dve stvari svega: za veliki rad u kući, i za retko strasnu ljubav prema mužu.