Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Kažem, da ̓oće i on i svi drugi, i malo i veliko. „E dobro — kaže, — a vi koga hoćete od paša, sa 60 Turaka i bošče (teskere) uzmite i vodite, a vezir će otpustiti vojske; ali ćemo nekoliko vojske i ovde držati, dok vi arače pokupite.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Bilje, travke, lale! — i nudi žene kad se ove iskupe oko nje rastvarajući im svoje zavežljaje, bošče pune trava, korenja, bilja. Mala, zgrčena. A sva u krpama i dronjcima.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
vika konjara, škripa belih korpa što nabacane vire iz krbala, a između kojih se jedva vide deca koja jašu; u skutu im bošče, za pojasom „pištoljče“ od čauri ce, a bose im noge klate se i udaraju konje po vratovima.
i lupaju, dečaci na konjima se pognu, jednom rukom pridržavaju se za samar da ne padnu, laktovima i trbusima stiskaju bošče što su im u krilu, a drugom zaustavljaju konje. Ovi se brzo stišaju i pođu običnim sitnim koracima.
A obično svaka šamiju zabacila, razuzurila se, bez bošče, u ustima drži zrno grožđa i siše ga. I u svakom vinogradu tako. Svuda žene, devojke.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ludibabe, narikače i vračare crne, smele, svecima se o skut kače te im bošče, ruho zderu s vešticama što su jele kukureka za večeru.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Još ne obučena, samo sa kolijom na leđima, i u spavaćoj anteriji bez bošče. Do nje je ležala postelja, zabačen jorgan, izgužvan čaršav od dušeka, i još od prašine nepočišćene utisnute očeve
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
bliješte više toke i ilike sa vitkih i vrsnih Kneževića, ne prašte pećanke njihove, ne bjelasaju se u lepršanju široke bošče, niti zvekću meko i ujednačeno dugi gerdani sa jedrih i naočitih snaha i djevojaka, koje zadihano raznose po zboru, od
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uveče, od večere, od svakog malo boljeg jela, odvajala je u sahane, i ispod bošče krijući, sama nosila kod prije, da joj snaja ima što da jede, okusi. Kao što je, opet, bilo i obratno.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Okreće se.) Još ga nema da me vodi, da bežimo daleko u svet... Hajde da se obučem i bošče spremim za put. (Oblači se i vezuje bošče.) Utrči Kata i još sa ulaza kuka i nariče. KATA Kuku, kuku!
) Još ga nema da me vodi, da bežimo daleko u svet... Hajde da se obučem i bošče spremim za put. (Oblači se i vezuje bošče.) Utrči Kata i još sa ulaza kuka i nariče. KATA Kuku, kuku! Tašana, crna ćerko, šta učini?!
KATA Kuku, kuku! Tašana, crna ćerko, šta učini?! TAŠANA Što učinih, učinih! KATA (gleda povezane bošče i obučenu Tašanu): Pa kuda sad? TAŠANA U nevrat! Ulazi prva sluškinja.