Teodosije - ŽITIJA
I odmah postade nevidljiv. A starac, začuđen Sjajem božijeg anđela i iznenadnim prognanjem zmije, u velikoj smernosti u prsi svoje bijući se govoraše: „Ko sam ja, u strastima
Jer telo i krv carstva božijeg ne mogu naslediti, reče božastveni apostol. A stradanje moje i teško življenje što ih ovde nosim za sve vreme života
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Krečio je pero, propise je dero, Knjige nije čuvo, već se njima grudo. Nedeljom je bežo od božijeg hrama, U porti se tuko sa alvadžijama.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pa i bi, vala, pravo kažeš. Već mi dodijalo da u kući imam božijeg špijuna. — A šta ćeš sa svetim Jovanom, bog te ne ubio?
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
| Srećne smo mi, srećne kćeri srpske I sve devojke vlaške i mažarske; Nećemo se više bojat’ manastira Nit božijeg odricati mira. Ljubov čistu nećemo gasiti, Nit’ jestestva zakone gaziti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ Dalje: „Ovaj je korak razumnog stvorenja božijeg čovečestvo na pravi i preuzvišeni stepen njegov podiglo, tj. čovečestvo je podiglo korak stvorenja božijeg na
čovečestvo je podiglo korak stvorenja božijeg na preuzvišeni stepen njegov. (Čiji? Koraka, čovečestva ili stvorenja?) Kad je jedan člen Čitališta u sledujućem čislu
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Krademo se, zvjeramo. Svaka stopa mjeri se. (Jesmo li i lupeži?) - Pun je istok grimiza, milosrđa božijeg - a prituljen ceri se školski špijun, odbornik, na crkvenoj kapiji... Uskliknimo s ljubavlju Drugom svecu, Partiji!
II O rani sjaju neba što se hvata, održi milost dok se neboplava u vodi gleda s puklog nedohvata i spira rumen s Božijeg kristala; prosvetli očaj, bezdane razmakni orosi trag mi bojom što se stakli.
Čuvaran budi, bića mi trako. Ne znaj za reči nikud ni kako. Drugo pevanje Prvenac sinak, svetlica, iskra Božijeg daha, divi se Rebru, ženskom stvorenju: Koščica, slika, isečak moj si, čednost u tembru lanenih trenja, koja me vuku,
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Ko je ovo momče? Koji jad ga slama? I šta traži noćas od Božijeg hrama? Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi, Po kome su pale kovrdžaste vlasi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Ne bogami i božijeg mi slova!“ zagrmi serdar, „to ne smije niko reći!“ „E ma čoče smije, kad je istina!“ reče brkonja blago, pa još blaže
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— ustupite, anatemnici! OD KOSTOBOLjE („Poganica“) Prokleta prokletnice, nesretna nesretnice, izlazi iz roba božijeg (ime onoga kom se baje). Eto otud presvete matere Bogorodice na vranu konju, na zlatnu sedlu.
Sveti Sava - SABRANA DELA
„Ne bivajte deca umom, nego sa pakošću detinjajte, a umom budite savršeni,“ (I Kor. 14, 20) i verujem u Sina Božijeg naći ćete život večni i ovde neoskudnu hranu ako sačuvate ovo što sam zapovedio i propovedao ja smerni.
Podsećajući ih, pišemo im ovo. Ako li se toliko samouvereni i besramni pokažu, pa se ni Božijeg ne boje suda, nego lepo manastirsko rastaču, nepričešćeni da budu dok od ovoga ne odstupe.
Pesma sedma Irmos Božijeg silaska ognjenog zastide se Vavilon davno, zbog toga ljudi u peći radosnom nogom kao u svetlosti igrahu pojući: Otaca
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Razumeš li me, Petre, verni moj pomagaču! A sv. Petar tresući se sav od ovog strašnog gneva Božijeg, i zbunjeno čupkajući bradu, jedva izgogvori: — Razumem te, Gospode. Dosadili su!...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
A ne bi bila besmislena da je u njoj prepoznao transformisanu scenu raspeća božijeg Sina na Golgoti. Otkriva nam to i strofa koja odmah sledi i koja sadrži prikriveni citat iz Matejevog jevanđelja: A da
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Lovćena U mutno more pogled utone, A iz nedara mu vidim užasnut Sve proždiruću silu gde peni, — Pa bojeći se gneva božijeg, Kâ onaj iver ljudske ništine Što se na burnoj sili premeće Krijući svoje nade jedrila, — Naroda srpskog znajuć
(Za sebe). Još pitam ko? Ubica neki, ili očajnik, Kome je pogled ljudi omrzô, Te veće siti sunca božijeg — Kroz ponoć riju kao krtice. (Radoš im otvara vrata. Boško, Bogdan, Staniša, Stanojlo i Mira ulaze.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
da oduška svome svrabu, pa bedni đavolov brabonjak nije našao ništa bolje nego da prdi tu kao kakva kljusina pred licem božijeg hrama. A u stvari znam ja to što on hoće. Nisam ni ja izlapeo. Neću ja dopustiti mangupima da me tociljaju.
Možda, pomišljaju katkad, možda je to ta iskra božijeg duha utisnula na njihovom čelu znak posebnosti, možda Gospod preko njih šalje svoje tajne poruke, možda je njima dato da
Juda ljubi Isusa. Istovremeno razdražene sluge dvojice prvosveštenika bacaju se svom žestinom na božijeg sina. To se moralo predstaviti u dve slike.
Ali telo božijeg sina Isusa Nazaretskog izrađeno je sa takvom pažnjom (i ljubavlju?) da to zaprepašćuje. Zbilja ne preterujem kad kažem
Namnožiće se svakojako zlo, oholost će smeniti blagobojažljivost, a bes — krotkost. Neće biti straha od božijeg suda. Ako Dorotej posrne, posrnuće najbolji među nama. Onaj kome se veruje više nego svem našem čteniju i bdeniju.
Niko me ne može ubediti da je to slučaj, ili nesreća što se dešava nehotice, jer znam put kojim je ova užasna slika božijeg gneva doprla do nas. Pred kapijom je osvanulo pet konja natovarenih korpama od pruća.
Ona je nedodiriva za ljudski bes, iznad je osvete i kazne. Ona strela koja bi procepila mantiju ranila bi u samo srce Božijeg sina, gospoda našeg Isusa Hrista, njegove apostole i mučenike koji su joj podarili dostojanstvo.
Za jedan trenutak navlači na sebe odeću trezvenog i razložnog božijeg ugodnika, znajući koliko će me to raspaliti. Haljine te nisu skrojene po njegovoj meri, pretesne su mu, vrućina mu je u
mrmljali su Očenaš, uznosili boga Svevišnjega, smandrljali se potom u dvorište, pipali otvrdlim dlanovima darove Božijeg Milosrđa. Poslednji je na kapiju ušao Dadara, pešice, vodeći konja za uzdu. Pogled mu je bio prazan, obrazi otrombeljeni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Svetovi dole blude... Nad njima večnost tavna Spokojno, tiho spušta koprene svoje skut, I kruna božijeg truda, svetilo vedroga dana, U mirnom hodu svome svršava dnevni put.
Kmetica bila je sama, Jer muški odoše krčmi upravo od božijeg hrama, A vredne reduše, opet, u mutvak sklonile glave, Pa žure, lupaju, viču, da obed na vreme sprave.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Navlastito što kod Srbalja, kao kod svakog drugog božijeg naroda, i takovi čitača ima koji knjige samo zato otvaraju da vide koji su prenumeranti.