Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i kako sa svakim ratuju i svakoga tuku u ratu; a bog im pomaže jer drže sve poste, pa poste i na sami drugi dan Božića, ako se, to jest, strefi da padne u sredu ili u petak.
Čuli smo da... Vi... ovaj, udajete gospođicu kćer, a? — Ta, tako je! — veli pop Ćira. — Sad posle Božića. — A, dakle istina je. E, taj će, bome, dobiti dobru domaćicu, i, što kažu, soputnicu u životu, — veli domaćin.
Čim je sutradan svanulo, gđa Persa se dogovori s popom da u iduću nedelju bude prsten, a posle Božića svadba. Tako će bar vratiti gđi Sidi milo za drago što je ona preuhitrila s proševinom i prstenom. Tako je i bilo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Često imaju stare čitulje u kojima je zabeležena njihova genealogija. Slava je posle Božića i Uskrsa najveći praznik, ali mnogo više lični, jer svaka porodica ima svoju slavu, istu koju su slavili najdavniji
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U periodu od Božića do Bogojavljenja jesu nekršteni dani, kada je za nju, i ne samo za nju, opasno da ide bilo kuda izvan kuće jer se tih dana
Postoji jedan vremenski period dug desetak dana (od Božića do Bogojavljenja), poznat kao „nekršteni dani“, koji je za dete tada rođeno veoma nepovoljan.
⁴⁹ Ako se dete rodi uoči slave ili Božića, odmah se zove kum da ne bi dete ovako veliki praznik provelo nekršteno. Obred krštenja uvek se obavlja pre podne, dok
¹³⁶ Nekrštenci najviše napadaju porodilju i dete za vreme „nekrštenih dana“, od Božića do Bogojavljenja. Tada natprirodna demonska bića dobijaju najveću snagu: mrtvaci se vampire, zle babe postaju veštice,
¹⁴¹ Veštice najviše napadaju noću, a posebno je izrazita njihova aktivnost uoči Božića, o Pokladama, o Đurđevdanu i u Ivanskoj noći.
Vreme u toku godine kada se najviše pripoveda u našoj seoskoj kulturi jeste zimski period, „od Božića do završnih poklada“.
Matavulj, Simo - USKOK
Jer poslovica kaže: „Sačuvaj nas, bože, vedra Božića, a oblačna Đurđeva dana!“ To zbog ljetine. Ali se ni knez ni njegovi brastvenici toliko u srcu ne radovahu svijetlim
Ovo su ti naši običaji naveče Božića. Ovako ti je svuđ kroz Crnu Goru, pa i po Primorju, po Hercegovini, po Bosni, po svoj Srbiji i bog te pita dokle, đe
— Tako! — reče Janko, ugodno iznenađen. — Ja bih mogao sjutra da ga pohodim? — Ne sjutra. Prvoga dana Božića polazi se samo brastvo! Prekosjutra, na Božji dan, možemo zajedno!
Ona od prve reče Janku: — Evo vas kao dva bijesa, ali do drugoga Božića da se oba oženite! Ovaj moj jutros mi reče: „Neka, nano, imam ja sada druga, pri kome mi je sve ostalo ništa!
Sremac, Stevan - PROZA
svu noć, pa kad dođe na njega red otpevati kroz zube po jedno »Roždestvo tvoje«, nego da mi se desi na prvi dan Božića ono što se desilo Pavlu Postiljonoviću kad ga je pozvao Jovan Maksić, nazvan »Vatra«, da mu bude polaženik prvoga dana
Dakle, prvo ćemo početi sa domaćinom. Jovan Maksić, taj što je bio domaćin prvoga dana Božića bio je pošten čovek, i kad to kažem, ja ne govorim onako napamet, niti tražim da mi verujete onako na bradu.
Dinara! Četiri dinara. — Ma zar za to prasence!? — Ama kakvo prasence, kad je nazime! Trajaće ti do Maloga Božića. — Slušaj, rođače! Da ja tebi dam dva. A? Seljak ćuti. — A? — Nisi ti mušterija! — veli i sprema se da ide.
— Dva i po. — Jok... tri i po. Jovanu su jednako zvonile u ušima rođakove reči: da će prase trajati do Maloga Božića. Pogleda prase i nemade kud nego priznade da je zaista tako.
Jova se hvali da je on majstor u tome: dvadeset i pet godina »tranžira« on svakoga Božića. Izneše pečenicu na sto. Rumena, lepa pečenica, kora joj malo ispucala.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Prvi je dan Božića, pa ne ide da čovek odmah... ima kad, tri su dana. I zaista, eno, drugog dana, jedva ako je ponoć prešla, a po gdegde
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ugursuz ustane, protrlja oči, pa reče: — Ama kako će kukavica da kuka sad oko Božića? Idem ja baš da vidim kakva je to sovuljaga.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Ta rastresi se i ti jedanput da ga đavo nosi! Sve tvoje drugarice kako tako, al ti doveka u đubretu. Od Božića nisi bila u crkvi. MAGA: Kad ne mogu da stignem. NIKOLA: Svako živo dospe, samo ti ne možeš. Ej, teško meni!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
I rukama gajtan pleteš; Dodaj nama kraj gajtana, Na čem’ ćemo Boga molit’ Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića; Božić baje po svem svetu, Po svem svetu, po ovome. Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, gospodine! 15.
majko, Evo su ti gosti došli, Dobri gosti, koleđani, Koji ode, Boga mole Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića“ Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, stara majko! 16. Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo!
— “Pošljite mi malu djecu da me prevezu.“ — “Ma su djeca vragolani, utopiće te.“ — 21. U Božića tri zlatna nožića: S jednim reže meso pečenicu, A s drugijem tanku đevenicu, A s trećijem bijelu pogaču. 22.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Miljo... uh, pos'ti tvoj, 'ajde još noćas da te vodim, šapće joj i priteže k sebi. — Neka do Božića, da se spremim... Nemo' tako, slave ti! — Ama 'oću sad, zakona mi, sad, sad 'oću...
Tako se prikuči ispit. Jednog dana radim ja sa decom, gledam da »ugojim pečenicu uoči Božića« — kako se to veli — raspričao se ja nešto pred decom, Bog zna gde su mi bile misli, dok tek odjednom đaci pođipaše i
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
(daju mu đaci gusle) IGUMAN STEFAN (poje) Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića! Slavio sam Božić u Vitlejem, slavio ga u Atonsku Goru, slavio ga u sveto Kijevo, al' je ova slava odvojila sa
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sirotinji | i ljudima po zatvorima, za vreme Uskrsa, Božića ili slave, tri dana moralo se slati jelo i piće. Bio je strog i prek. Trepet ne samo za kuću nego i za celu porodicu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Evo nas, serdaru, tvojijeh brata, da ti tugu iz kuće išćeramo, jer, bogami, niti nam je Božića ni veselja dok je tebi tako!“ reče onaj što bješe najprvi ušao, okošt čovjek, sredovječan, crnijeh velikijeh brka.
Svu tu četvoricu vidjeli smo u kući serdarevoj, uoči Božića. Pošto izmijeniše pozdrave i obična pitanja, Mišan i Petar, po naredbi starijih otidoše na stražu.
Jadni serdar davao je — što se veli — volju za nevolju. Taki je on u svakoj prilici bivao; taki se pokazao i uoči Božića u svojoj kući, kao što povjedismo. Ali u srcu svome vapio je: „Bože moj! kad će me se već jednom nesreća okaniti?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tražiti dlaku u jajetu. Tražiti đavola sa svećom. Tući vodu u avanu. U jošiku drenovu batinu tražiti. Uoči Božića gojiti prase. U svakoj čorbi biti mirođija. Hraniti zmiju u njedrima. Cepati dlaku na četvoro.
po okolini pripovijeda se da je car Dukljan u viru pod Vezirovijem mostom svezan u sindžir, koji jednako glođe, i uoči Božića taman da ga preglođe i svijet da uždi, a Ciganin svaki po jednom udari maljem (velikijem čekićem) u nakovanj te pritvrde.
3 Pobratim se pobratimu ’vali: — Imam žita više nego lani: Dva košića — do svetog Božića, Dva ambara — do svetog Lazara; Šarka mi se koka opilila, A riđa se koza okozila; I žena mi dosta vredna bila, Pa
Hajd’ da idemo! (Pošto se zahvali na daru, Gubi odlazi za carevima). V) POKLADNA VODENIČAR Na Zlatiboru, između Božića i poklada, jedno se lice preruši kao vodeničar, zavije čalmu i nabrašnjavi se, pa sedi i „melje“.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U rodnoj godini Kušmelj se mogaše ishraniti svojim žitom do Božića, a od tada do Petrova dne namirivaše kutnje potrebe prodavši vino, ako je i ono rodilo, prodavši vunu i smok, prodajući
Ali oko Božića udari kiša, te Brni najprije poče vrtjeti u gležnjima, pa se bolovi rasprostriješe u svaku žilicu od stopala, pa mu
A taj je Naćvar s dušom u nosu! Neće živiti dalje od Božića, a sve će njegovo ostati jednome mu lupežu sinovcu, koji se i dosad nakrâ. Barem tako mi je brat pripovidâ. A...
Fra-Brnu udari kaplja licem treći dan Božića. Odnese mu svu lijevu stranu, ali osta pri svijesti. Ljekar, po običaju, prorokova da može umrijeti naskoro, a može
Već se zbog vremena nije moglo sjedeti pod orahom, a krčma bijaše puna seljaka, kao ’no ti oko Božića. Maša nješto sračunavaše kredom na tezgi, a sin joj Tomo posluživaše ljude.
Treću najezdu sačinjavahu: Galica, muž joj, Rora, Kljako i Controna. Ti dođoše ispred Božića. Bakonja se veoma bojao da Kljako i Rora nijesu došli da razgledaju zemljište, kako bi im poslije lakše bilo „privaćati“,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Onima što dinarima podižu ženske suknje porod bude bolešljiv i žgoljav.“ Kad ga je posle Božića popovo vodio u Palanku, pre NO ŠTO su se popeli u sanke, odveo ga je pod vajat i rekao mu strogo: „Ako si muško,
Neće nijedna s goljama i vašljivcima. Ako je Đorđe mali i neugledan, ako joj je i dušu pojeo od Božića pa naovamo, njen je to čovek, njen je domaćin. da je sada ovde... opet je otišao radi tih prokletih izbora...
Ali još danas čućeš ko je tvoj otac. I zapamtićeš me. Iduće noći nećeš moći da zaspiš. Ja ti neću dati. Od Božića ni ja ne spavam. „Prerovci su ga prezirali i ismejavali.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Isak Njutn, rodio se, kako to stoji uklesano na njegovom nadgrobnom spomeniku, 25 decembra, dakle baš na prvi dan Božića, 1642. godine. U mnogim knjigama napomenutih naučnih disciplina stoji, doduše, da se rodio 4.
Za vreme celog života Njutnovog poklapao se njegov rođendan sa prvim danom Božića kako je ovaj još praznovan u Engleskoj. Imajući ovu činjenicu u vidu, otpočeću svoju priču sa 25 decembrom 1665.
Sa tom namerom ukrcah se u lađu koja, pod vodstvom časnog i odličnog kapetana Fic Roja, isplovi odmah iza Božića 1831 iz luke Devnopota“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I okolina, sva bela ovoga Božića, izgledala je svečano nema, dok je varošica ulivala tugu. Činilo se tako da je ovaj praznik daleko od nje: kao da je
jedne gošće naših poznanika i nekakvih naših daljnih srodnika, istinske jedne male lepotice, Svetlane, koja je praznike Božića provela ovamo, a koju sam ja prvi put video i sa neobičnim ushićenjem posmatrao drugoga dana praznika o poseti naših
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Evo ti, brate — reče mu komšija, iznevši pocrnelu od čađi pušku — pun je još od lanjskoga Božića, samo naspi novoga baruta u valju, a evo ti i nove kapisle, pa kad prodaš kožu, kupi mi duvana za taj metak.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Istorija Banata zabeležila je jedan veliki događaj u rano proleće 1872. godine, u proleće koje je došlo iza onog Božića kada su se moj otac i moja majka saglasili da se ne slažu oko predloga da pođem u Prag.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
lik, Sofka ima u sebi nešto od dečje ustreptalosti, od osetljivosti malog pripovedača iz Starih dana i Našeg Božića. Otuda i njeni - neočekivani i neočekivano jaki infantilni strahovi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
i pop Đuričković glasaše za naše radikalne kandidate: Adama, Miliju, Krupeževića,1) Vukovića, Šumkarca i Blagoja Božića.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
valja je presti od Badnjeg dana do Svetog Jovana (SEZ, 32, 1925, 131); isto tako, od Svetog Nikole do Badnjeg dana, i od Božića do Svetoga Save, nije dopušteno snovanje kudelje. Vračanja u njenu korist vrše se naročito o Badnjem danu i na Bele poklade.
Kad devojka želi da ima mnogo prosilaca, poseje uoči Božića oko plota l. seme i tri puta kaže: »Ja sijem lan na Badnji dan, da me prose prosci svaki dan«... (BV, 11, 1896, 49).
Upor. nasuprot tome, Samter, Volkѕkunde, 790). Ko bi na leskovom štapu svakoga dana od Svete Lucije do Božića zarezao po jednu crtu, taj bi na Badnji dan mogao u crkvi poznati sve veštice (ZNŽOJS, 19, 158). L.
u kuću, i čestita ukućanima Novu godinu; zatim tom grančicom čara vatru, i posle je zabode u gredu i tu čuva do Malog Božića (1. januar), a onda je izgori (SKG, 14, 37; Schneeweiѕ, 95). H.
Šljiva. Ko je u snu brao šljive — plakaće (SEZ, 61, 1949, 190, Visočka nahija). U Župči kod Breze, uoči Božića, momci ili dečaci, idući od bašte do bašte, zavijaju (»laju«) kao vukovi oko šljiva da bi bolje rodile (GEI, 19—20,
Palamida (cіrѕіum arvenѕe). U pšeničnim njivama sa p. (koja je štetan korov) zakopava se na prvi dan Božića pasulj od badnjidanske večere, i tom prilikom se govori: »Kad nikne ovaj gra, t̓g da nikne palamida« (SEZ, 70, 1958,
Za staroga — za Badnjaka, Za mladoga — za Božića. Uz prvu Vuk je napomenuo: »Ovdje se badnjak spominje kao nekakav čovjek ili Bog (kao i Božić)!
svetoj crkvi na jutrenju«, i vraća je (kao čuvar starog, paganskog kulta) gostima koleđanima, koji mole za Badnjaka i za Božića, i to (kao i hipokoristika Pera, v. čl. Bogiša) ukazuje da je Petar zamenio Peruna.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Odumio je ovoga Božića povesti iz kola prvu koja mu se svidi. A nekako dosada bio je teške sreće. Prvi put, bilo mu je tada dvanaestak
Stakne zapretanu vatru da je oživi, a s njome oživi i kuća, pokrivena debelim slojem nakijala snijega. Drum dan Božića roditelji i sestra pođoše crkvi. Rade, posjedavši, založi se, položi blagu, i osjeti se sam — i ispustan. Kud će sada?
Radio sam što sam mogao... Ma pravo vele u selu da s vama nije moguće izasebice dva Božića učiniti — završi sluga po zagorsku. —Muč'!... — okosi se na nj Marko. — Šta?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Izđikaju ljudi kao trava, i uvenu kao trava. Jedino, slično ponekom busenu žute trave koji pretraje i do Božića, u nekom zapećku kašljuca po jedna ruševina, neka ozebličina, zaostala iza onih što su već svi na groblju, zaostala da
Sinagoge su formalnosti, veliki jevrejski žrtvenik je nevidljiv. I taj Uskrs je prošao, i onda još tri Božića i tri Uskrsa, a Branko nije otišao u Pariz. Život je pun prepona. Ne može Branko; ne može Pavle; ne može frau Roza.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Hristov zakon Muhamedov adet prisevati, štono je u Srbalja i u Bugara da devojke neudate ne hode u crkvu krome Uskrsa i Božića, Gospođina li dne, rad pričeštenja kad su nakićene i svi su momci u crkvi, da ih zgledaju, eda bi se skorije
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A vukao je šamare preko cele godine. Sem prvoga dana Božića i Uskrsa, slave i Todorove subote (kad se pričešćivao), nije bilo dana da Pote nije dobio šamara, ili u dućanu, ili na
Kod mene malo koji dan da nema supe, a oni praziluk i na prvi dan Božića... S takvim svetom ne može da se izdrži konkurencija.