Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Činilo mu se da je poznao, i nehotice, ćopavi korak Božičev, zatim, korak Johana Šmerca, praćen udarcem štapa po zidu, a zatim i šum koraka, koji su bili ženski, i čiji je šum
Vikala je, da je ne sramoti pred poslugom i da čuje glas Božičev, na stepeništu. On je lud, kaže, i sve što radi, radi ludo.
Treba da ispuni Božičevu želju! Isakovič, onda, pristade da pretrpi i to, a kad su pošli, i kad je uhvatio Božičev pogled, vide, u Božičevim očima, samo mržnju. I sve ostalo, tog dana, u njegovom sećanju, bilo je ludo.