Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Umalo nije došlo do svađe između kapetana i Božiča. Isakovič je, najzad, isplatio polovinu svih Božičevih troškova, a Božičeve špecifikacije nije udostojio ni pogleda.
Hteo bi, kaže, da svrati, u Engel, da nešto pita, neku serbsku gospodu. Isakovič je besneo. Vozeći se, međutim, do Božičeve kuće, sedeći prekoputa gospože Evdokije, u polumraku, Pavle je, za trenutak, sećao se, još, konjanika i konja, koji
čekaju Isakoviča, kod škole jahanja – čiji su se fenjeri svetleli, u mraku, na jedno tri-četiri stotine koraka, od kuće Božičeve. Aleja je, inače, bila mračna, i osvetljena samo munjama.