Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ta čežnja će pratiti Božiča, do groba, za svakom suknjom, izuzev njegovom ženom – koja ga je progledala brzo. A svi ti Božičevi uspesi kod žena nisu ništa drugo, nego uobraženja.
prišao kapidžiku, kuća kao da, iznenada, ožive – kapidžik se, sav obrastao u divljoj ruži, otvori, a pred Pavla istrčaše Božičevi husari. Pavle saže glavu, da, o nadstrešnicu, temenom, ne udari. Husar, koji mu kapidžik otvori, reče, da ga već čekaju.
Veranda je bila osvetljena, raskošno, a posluživali su Božičevi husari, kao nemi. Psi Božičevi ležali su uokolo, ne skidajući pogled sa Pavla, tiho režeći.
Veranda je bila osvetljena, raskošno, a posluživali su Božičevi husari, kao nemi. Psi Božičevi ležali su uokolo, ne skidajući pogled sa Pavla, tiho režeći. U bašti je, međutim, počela da pada kiša.
Božič je hteo da se klade. Kladili su se. Pavle je dobijao. Božičevi prijatelji onda počeše da Isakoviča zadirkuju i Pavle je osetio da su za to i došli. Ismevaju ga, namerno.
Rastao se, zato, brzo, od Božiča, kao da od njega beži. Husari Božičevi ispratili su Isakoviča do kapidžika. Napolju je još uvek grmelo i sevalo, i kiša je padala. – Mogla je biti ponoć.
Njih, međutim, nigde nije bilo. Husari Božičevi tvrdili su da je Agagijanijan dolazio i otišao, i da kola čekaju Isakoviča, kod škole jahanja – čiji su se fenjeri