Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božič je to, ipak, čuo, i doviknu: „Oće ševa da se pohvali, da je tek prešla tridesetu!“ Iz Pavlovog pričanja o Božički, iako je Pavle o njoj pričao malo, Varvara je stekla utisak da je u njoj Pavle morao susresti pravu lepoticu.
Pavle se zatim ote, od ćerki domaćina, i Božiča, koje ga behu opkolile, kao čavke gavrana, pa priđe Božički i poče da je uverava da žali, jako, ako je, možda, pri toj ludoj igri sa loptom, nedostojnoj odraslih, bio grub, kraj
Božič je nešto vikao domaćinu i nije to mogao čuti. Odmah zatim, Pavle zacupka, ne reče ni reči Božički, nego joj samo poljubi ruku i istrča iz trpezarije.
Njegova mrtva žena, koju nije umeo, za života, dovoljno da voli, bila je sad prisutna, i u Božički, u Božičkinom šapatu, u zagrljaju, u očima gospože Evdokije.