Jakšić, Đura - PROZA
Dveri se otvoriše, a iz njih laganim i ozbiljnim korakom stupi moj otac. Još mu u ono doba beše crna brada, crna kâ ona odežda koju je, kao pravoslavni svećenik, strasne nedelje oblačio. U ruci je držao zlatan krst.
Doktor beše Čivutin, ružna izgleda čovek: lice mu beše suvo, išarano crvenim pegama, brada retka, riđa, a oči mu nisam smela ni pogledati, tako su bile pune pakosti...
Arhimandrit se lukavo nasmešio, videlo se da mu se takvi predlozi veoma dopadaju. „Da udesimo džanum?... A moja brada?... A moj čin?... A zvanije?... Džanum, džanum, ko će meni to da plati?... Ha?...
Obradović, Dositej - BASNE
Plutarh imao je prekrasnu bradu (pravo valja kazati, ima i brada vesma lepih), no on vrlo viče i izobličava neke lažljive filosofe onoga vremena što se za samu veliku bradu izdaju za
” Nek' de sad čujemo disidemonskago vladiku, koji veću čast pameti u bradi drži, kako on rezonira: „Brada je česna i sveta vešt koja čini čoveka još toliko česnim i prepodobnim.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Al njegova se bela kosa u oblake nad Povlenom i sneg pretvara, njegova duga brada duboko u zemlju pušta hrastovo korenje, iščupan, njegov jezik, u nova vremena, iz svake grane izbija ko list, u
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U jednoj pešterici nađemo gde se služi liturgija, samo jedan odgovara, a jedan starac sedi, velika mu brada kao sneg, pred njime knjiga koliko veliki triod i sve miče usnama i tajno govori, a u onoj knjizi sve sama imena, začalno
odozgo, ne bole me, ali neće da priraste, skinem opet i držim u obema rukama, a idem; opet lepo je upravim da ne bi brada nakrivo ostala, i opet metnem na vrat gdi je i bila, pritisnem, a ona priraste.
Dođe vesnik od Turaka, mole da izađu na razgovor. To im se odobri, i dođe ih 20, koje staraca beli̓ brada, koje agalara.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ako to bude istina, teško tebi, Crna Baro!... — jeknu Turčin. — Teško tebi, pope Miloje! Tvoja će se brada mrsiti na golijem granama prvog drveta!... Objesiću te, neka se pripovijeda!... Strašan je bio Turčin.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mene ubij, a nju oteraj! Da ti je bogom prosto! Nemoj me samo oturati od sebe, živoga ti boga! Đedi zadrkta malo brada. On htede da prikrije svoju uzbuđenost.
Jesam li ti ja kazao ni dela, ni nemoj? — Nisi, ne daj bože! Svemu sam sâm kriv. Đedi ponovo polete brada nosu. On se ponovo ukruti da izgleda važan: — Pa sad ja da ispravljam što si ti ukvario! — Bog, pa ti!
Svi ćute. Niko se ne usuđuje ni da sjedne. I pop stoji, a bijela mu brada čas pô zaigra. — Ja, — veli — braćo, ostah tako sam samohran sa ovijem crvom. Tako je božja volja, neka mu je slava!
Popa štrecnu kao da ga neko nožem udari. — Zar da se odvojim od svojega djeteta? — A brada mu zadrhta. — E, — reče vladika — ti si svome djetetu najviše dobru rad.
Nama živa srca popucaše. Prestravili se, pa zaboravili i da gasimo. A on stoji. Crven ga plamen obasjao, bijela brada prekrila sva prsa, digao ikonu više glave, i kroz onaj tutanj i prasku, čusmo njegov jasan glas, pjesmu i riječi: „...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A jao, nesrećni Spiro, šta ćeš sad?! Ode ti brada, k’o da je nikad nisi ni imao; odoše lepo i brada i brkovi! — Daće bog, pa će valjda dobro biti! — teši ga Arkadija.
— A jao, nesrećni Spiro, šta ćeš sad?! Ode ti brada, k’o da je nikad nisi ni imao; odoše lepo i brada i brkovi! — Daće bog, pa će valjda dobro biti! — teši ga Arkadija. — E, lako je tebi, ti ne zavisiš od njega.
A na Šaci kao da nisu one njegove lepe iroške haljine, nego neka kao mantija, i neka kamilavka; a u njega neka duga brada pa se bogu moli.
Da šta vi mislite! Ode brada. — Hahaha! — nasmeja se gđa Gabriela onako uplakana. — Moram, slatka, da se smejem, iako mi i nije do toga!
pa ništa. — Pa pre toga, ako se sećaš još kad je ono zadocnio ja jutrenje... ja pomisli’: ode mu brada k’o da je nije ni im’o, — a on još pohvaljen i crven pojas dobio! Ima taj više sreće neg’ pameti, — to ja samo znam!
— Kako ga je sovjetovala, onako umal’ nije i proš’o! — Ta šta govoriš?! — Umal’ što njemu ne ode brada! — Ta, ono, znaš... — veli ohrabrena gđa Sida, — mnogo ga ne bi baš ni koštalo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
na licu da tu promenu očekuju, i kao preklinju jedno drugo za tu promenu, ali sve opet ostaje po starom, i malom drhti brada pa im to drhtanje svima kljuca u mozak, i sve ih prožima užas kad jedno u drugo pogledaju.
Afrika
Njina mramorna brada i prava ramena čine ih sličnim onome arhaičnome Apolonu koga su Grci dobili iz Egipta, i koji je bio, kao nebo i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Stajali su otvorenih usta. Brada im je bila spala. Prema naređenju iz Beča, grof Palavičini, posle svakog poglavlja, imao je da reskript tumači, i srpski.
Isakovič, međutim, nije hteo da zove ni perikmahera. Bila mu je izrasla brada. Gospoža Huml poče da ga izbegava. Ona mu je donosila večeru u lepom posuću, ostavljala sve to na stolu, ali bi se,
Veli: „Mi, šizmatici, gladni, pa metanišemo od gladi, a oni, Šokci, ubogci, pa ih svrbi brada od gladi!“ Uzalud mu je Varvara dokazivala da svet zahvaljuje Bogu, da ima nasušni hleb.
Nikola Lađevič, stasit, crn, sa licem kao da je u mermeru, bio je lepotan, ali je to lice kvarila crna, jareća brada, koju je nosio ispod donje usne, kvarili, podšišani, jako, crni brci, a najviše, kvrgava bora, među obrvama, na čelu,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
S ostalim starešinama on provodi vreme sedeći za jednim ogromnim kamenim stolom. Njegova brada obavija polako ceo sto, i kad ga po deveti put obavije, planine će se rasklopiti, Matija Gubec će se sa vojskom
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— reče ona. Pokušao je da je poljubi. – Oh bože! — reče ona i odmaknu glavu. – »Gle, porasla mi je brada!« pomisli, prešavši na ulici rukom preko lica.
Matavulj, Simo - USKOK
Bahnu i zastade na pragu, a kolik bješe, malo što ne ispuni sav otvor. Na glavi mu bješe kamilavka, riđa mu brada pokrivaše grudi, a kakvo mu bješe ruho i oružje najbolje pjesma opisuje: „A kakav je od Ostroga bane, Za pasom mu
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Kad je Srbin nosio bradu? To je za honvide. Dakle, i ove treba privući. NANČIKA: Ali gdikom baš lepo stoji brada. SMRDIĆ: U vojvodini stoji lepo što je narodno. 4. ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Evo i gospodina Šerbulića.
Radičević, Branko - PESME
Ali kljuse oće i da radi, Radi, stenje, a sve lete .....! II Pre međ stokom beše brada U samoga jarca, Ali čuda — evo nađo S bradom i magarca.
Strašna brada u njega je spreda, Povila se ko zastava laka, Pod nju kupi on svoga honvèda. Besno l' jarac nogam' se bacaka, U nas
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U desnoj joj se ruci beli nova korpica, a u levoj „kosirče“. Prsti joj ulepljeni zemljom, kako je po njoj skupljala zrna. Brada ovalna, a tamni joj i rumeni obrazi odskočili od stegnute šamije, kosa joj se izvukla i pala po čelu čak do mrkih joj
Lenka odseče grozd. — Evo! — I pruži mi ga. Gleda me zamagljenim i upola zatvorenim očima. Čak joj brada rumena i svetla. — Hajde da beremo! — šanu i kleknu do mene. — Ne mogu korpe da nosim. Teške su — branim se ja.
On ne može svoj širok pogled da odvoji od njena lica. Gleda je, gleda, a poče brada da mu igra. Da bi se kao otrgao od nje, on ponese rukom po sofri, dohvati kotliče vina i poče piti. Pio je dugo, mnogo.
Kostić, Laza - PESME
” Tako se dere nestrpljivo Ture, i već se u dvoru kaluđeri žure, ključevi zveče, brava se otvara, proviruje brada kaluđera stara. ,,dobro Mi došo!
Mlad je ženik mrko gleda, pomrkuje roba verna, — to je vid'la jedna stara, krunisana brada seda. Krunisana seda brada filišćanskog carskog veća, što seđaše kraj boginje, mladencima iza leđa.
Mlad je ženik mrko gleda, pomrkuje roba verna, — to je vid'la jedna stara, krunisana brada seda. Krunisana seda brada filišćanskog carskog veća, što seđaše kraj boginje, mladencima iza leđa.
Krunisana seda brada filišćanskog carskog veća, što seđaše kraj boginje, mladencima iza leđa. Krunisana seda brada mladoženji tiho smeta: „Ne sinovče! nemoj tako, ne skrnavi sveta reda!
Ne, sinovče! nemoj tako, ne skrnavi sveta reda! Zamoli ga i ti malko, izrailjska brado seda!” Izrailjska seda brada svećenik je prvog reda, u svatove dozvala ga filišćanskih moć pobeda.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
SAVA I ĐAVO 164 DJEVOJKA CARA NADMUDRILA 167 NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA 170 HAMAL I HADžIJA 177 CRVENA BRADA 183 BEKRI-MUJO 186 BOLjA JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE 188 DVA NOVCA 189 ZLA ŽENA 193 ĐEVOJKA, UDOVICA I
Ta je cura imala stara oca, kojemu je bila sijeda brada do pojasa. Mladić mu počne pričati šta je vidio na putu, i zapita ga bi li mu mogao to protumačiti.
To ti je baš prava peljda; nemaš ga šta vidjeti, ta nije ti van kolik palac, a brada mu od lakta, da nema ono brade i da ne jaše na zecu, uprav mogao bi ga pogaziti u travi.
Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: — Pogodite koliko valja moja brada? Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nisu pogodili, pak reče: — Careva
Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nisu pogodili, pak reče: — Careva brada valja koliko tri kiše ljetne. Car se začudi pa reče: — Đevojka je najbolje pogodila.
Hamal joj se na to toplo zahvali i ode odmah kući, đe je živio srećno i zadovoljno do svoga vijeka. CRVENA BRADA Živio je u Hercegovini jedan vrijedni stari muhamedanac.
Najedanput se prenerazi kad opazi da je u handžije crvena brada. Poče jaukati i vikati da mu povrati njegove novce. Handžija se rasrdi, te dozva sluge i izbaciše ga napolje.
HAMAL I HADžIJA: Zabeležio u Konjicu (Bosna) Risto V. Terzić. Objavljena u Bosanskoj vili za 1890, str, 310. 38. CRVENA BRADA: Zabeležio u Mostaru učitelj Sava N. Semiz. Objavljena u Bosanskoj vili za 1892, str. 431. 39.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAGA: Uzela sam, eto, malo sira, a od juče ostalo je i malo kupusa. SOFIJA: Ne psuje l’ te brada Nika? MAGA: Eto psuje, ali ja ćutim, pa ga tako i prođe, eto, ljutina. SOFIJA: To je dobro.
Crni Srbi, kad sve poprimaše, primiće i to. Koji kršten čovek nosi bradu? VELIMIR: Šta je tebi brada na putu? STANIJA: Što da nije na putu? Imade li tvoj otac bradu? Imade li tvoj ded bradu? Koji nosi bradu?
NEŠA: Vidiš, Velimire, pravo majka i govori. Zašto je ne skidaš? VELIMIR: Ja ne znam šta vam je moja brada na putu, kud će komotnije, nego ovako. NEŠA: Ama kad ljudi ne trpe. VELIMIR: To je jedno krajnje predrasuždenije.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
a s njim i veoma ozbiljni Engels, navijaju odnekud odozgo za mene i, kao, smijulje mi se iza onih svojih dugih, sedih brada.
Ako Čovek doda petaka, dozvoljava da mu se zapali brada od vate; maksimalan provod! Tu su i dobrotvorna društva koja dele pakete; a pošto oni šećeraši.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
pod rizom vizantinci nikada ne behu mlađi no pretposlednjeg dana od sreće svi postaše maloletni caru je kratka brada i modre im zore nad veđama sviću kao da ih propast nikad nije ni okrzla ni topot poturčenih konja o pobednici večni
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Nego da kažem ja da uzmu drugog čoveka, koga mladića. Stojanu zaigra obrijana i obrasla kratkom čekinjavom kosom brada; on zatrepta očima i odjednom ruknu u plač. — Deset godina sam ovde, slatki bratiću... Nemam kud... da umrem ovde...
Pojavi se na pragu i Gojko, ali drukčiji, sasvim drukčiji. Na njemu lepo novo odelo, nov crn šešir, kosa ošišana, brada »štucovana«, pa ni nalik na pređašnjeg Gojka.
na sredini, ispod njih oštro gledaju i seku dva plava oka, pa se na niže spušta, previjen I malo zatubast, nos; brada mu obrijana, neobično razvijena i isturena napred.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ženite ga, ne drž’te ga, Da ga brada ne prevari, Da mu moma ne zabavi. IVANjSKE PESME 43. Paslo konja mlado momče, Paslo konja spram mjeseca; Prepade
Kad nije tebe kod mene!“ POČAŠNICE (ZDRAVICE) 87. Biserna brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88.
Biserna brada, Srebrna čaša; Biser se roni, u čašu pada; Svako ga zrno Po dukat valja, A s’jeda brada Tri b’jela grada. 88. Ovo je vino crveno, Popijmo ga veselo, Nek ne čuje sve selo, Da smo zdravo i veselo. 89.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Niko je ne zna niti poznaje. Ko duh, ko avet ponoćnih snova Il iz proročkih da je grobova: Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo, Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zadrhta mu punačka, glatko obrijana brada, usne mu postadoše crno-zelene, ruke mu se zatresoše, novine mu ispadoše iz ruku. — Šta je ovo!?
Lice mu je kao pečena jabuka, a iz njega mu štrklja retka proseda brada. Niko ga ne vide da se smeje, vazda je ozbiljan, upravo strog. Nije voleo misliti o stvarima, koje su daleko od njega.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ivan čašom nazdravi osvete, svetim pićem, Bogom zakršćenim. B'jele vlase niz pleći prosuo, b'jela brada vije do pojasa; ruke stare, u njih mač i koplje, krvave mu ruke i oružje; koracima broji tursko trupje, skače starac
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Pošto materi lepo veza šamiju, da joj jedri obrazi i ovalna brada odskočiše, vezavši joj ispod grla belu svilenu i meku maramicu, Sofka iziđe zajedno s njome i isprati je do kapije.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sunce sijaše nad njim, i zraci mu odbijahu se od zlatnoga krsta; srebrena Vladičina brada i cijela mu glava treptaše u svjetilu, tako da im se prizre kao s neba poslani kakav svetitelj.
Ako udari Vrancuz s boka, pogibosmo!...’ On mi se nasmija. Njegova srebrna brada zaigra i u licu sinu... Ne boj se, Pejo, kaže. Dobro je, dobro, a biće dobro... E, baš ovako, tri put tu riječ reče.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Broć) 193 — Nogama u blatu, a glavom u zlatu? (Klas) 194 — Ozdo perjanica, ozgo brada, a u srijedi turska čalma? (Jagoda) 195 — Otac u kolijevci, a sin u svatovima?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
70. Ozdol gvozdeno, ozgor drveno, a u srijedi mesano. 71. Ozgo trava, ozdo brada, a u srijedi kmetska čast. 72. Odleti pata i doleti pata, i donese dva ivera zlatna. 73. o klinu visi, o zlu misli.
62. Đetao i crv; tičje gnijezdo i zmija. 63. Čele. 64. Češalj i uš. 65. Jaje. 66. Kosa na glavi. 67. Brada, usta, nos, oči, kosa i češalj. 68. Krevet. 69. Pijevac. 70. Konj. 71. Luk. 72. Čela. 73. Puška. 74. Vo. 75.
” Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: „Pogodite koliko valja moja brada?” Kad jedni stanu govoriti ovoliko drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nijesu pogodili, pak reče: „Careva
” Kad jedni stanu govoriti ovoliko drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nijesu pogodili, pak reče: „Careva brada valja koliko tri kiše ljetne.” | Car se začudi pa reče: „Đevojka je najbolje pogodila.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Između sviju nji[h] najbolje sam upazio jednoga koji u sredi sviju seđaše. Brada mu pokratka, okrugla, i vlasi na glavi bele kako sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka i ružice; pogled drznoven, no u
Ćosić, Dobrica - KORENI
Daleko za leđima, u torovima ostade pusto i Mir. A čovek umire jedino kad mora i kad neće. Iako mi je brada do sedmog rebra duga, noge su mogle da nose nju i nož. Pobodoh se uz poslednju reku.
Polazim, a meni, dugonji, korak je kratak. Brzo se širi cvokot leda. Sporije koračam; nisam znao daje brada tako teška, i nisam znao da se sve toliko plaši noža. Drhtavica je sve glasnija.
Kasnije se pita: Zašto mi je ruka mokra? Ruka gužva bradu, sve mokrija. Mokra je i brada. Mokri su i dukati. od čega su mu usta slava? Otužno mu je.
— Odlučio. — Odlučio?! — Aćim prosu duvan. Brada mu se slomi na kožuhu. Đorđu se ponovi gušći, zajedljiv osmeh: to je tvoj Vukašin. Ima boga.
Taman vetar baci na prozor šaku semenja. Semenja mokrog, bez klica. Aćim ne oseća da mu je brada mokra. ...Zeleno mleko livade još jače zamirisa kad krupna i retka kiša prsnu po travi.
s jednom jedinom livadom, ON ima najlepši glas u ovoj jutarnjoj kuknjavi ptica, on je zločinac, ubica, lažov, lažovčina, brada mu je bela od laži, jer je sam sebe slagao, i sada sebe laže, ali neće da misli o tome kad su pred njim žute gomilice
Kaluđer zbunjeno prihvati dizgine i belu kobilu povuče prema lipi. Iz konaka izmile i pođe k njemu nekoliko brada i mantija. — Dođoh po vodicu. Unuk mi se rodio!
Sramota je da tako drljavi i popišanih brada visite na pijaci. Smejaće vam se čaršija. Samo ludi umiru na vešalima. Nijedan drugi živi stvor. Ni žene ne vešaju!
Sedi uz krevet, ispod njenih nogu. Podbradak naslonio na orahovu dasku, na kojoj je izrezbareno lišće. Brada visi niz dasku preko lišća, kao da je zakucana. Otkako se razbolela, po čitavu noć on tako sedi i gleda u nju.
Celo telo mu je u senci, samo mu bela brada i raščupana kosa tiho gore, i crne se oči kao dva stara, crvotočna lešnika.
godina, prvi put u ženskim nedrima; sva druga nisu postojala, nedra su samo njena, topla i vlažna, a njemu je zima, brada mu podrhtava, tupo i gnjecavo sudaraju se vilice, prvi put on hvata dna bleda meseca što nikad nisu prestala da se
Zašto? Dvadeset i pet godina, trideset godina, zašto sve? Klonu nasred ćelije. To je sada samo jedna neobično svetla brada i isto tako bela kosa u neredu. Bele se i novine na pocrnelom ciglanom podu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Na prozoru se pojavljuje Nikola Pašić, koji se ni posle toliko godina uopšte nije promenio: duga seda brada, rasejan pogled, zagonetan izraz.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Br. Radičević XXXIV LEM-EDIM Samac sedi star Lem-Edim Na jastuku svilenome; Seda mu je pala brada Po kaftanu zelenome. Negda, negda, ove oči Žeravke su žive bile Sad u snegu od obrva Žeravke su ugasile.
Niko je ne zna, niti poznaje. K'o duh, k'o avet ponoćnih snova, Il' iz proročkih da je grobova; Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo; Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegova bujna proseda kosa raščešljana je duž temena na levo i na desno. Brada mu se spušta samo do polovine obraza, njegove čupave obrve još su crne.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali jedan stari gospodin, suv, sed, sa šiljastom bradicom, odgovori vrlo brzo dok mu je brada podrhtavala: — Kako, brate, molim te, kako tačka? Nema ovde komandovanja. Šta sam rekao, gospodo?
oštrim pogledom koji malo više zadrža na meni, svakako iznenađen što me tu vidi, pa se obrati čičici kome je još samo brada drhtala: — Dragi ujače, — reče on — Ti si blagovremeno izvešten o dolasku visokog gosta (i tu se ubode palcem u
Ali niko nije primetio zašto se stropoštao Petronije Svilar i samo je brada islednikova najedanput zadrhtala, pa je, izbezumljen u izneverenom očekivanju, besno poskočio sa stola. — Huljo lažljiva!
među njima, kazao ko je on, da ga niko nikad nije tukao i da bi voleo da ga ubiju te se tresao u stidu i groznici i brada mu raskrvavljena drhtala. A posle su se čuli samo uzdržani uzdasi i opet su ljudi nokte držali na zubima.
i bratski moli Iliju Vasića, i kao svoga zemljaka i Šapčanina, da se osvesti i da bude hladniji (i tada mu se tek brada Iketina, puštena se nije mogla obrivati, jer brivač u onoj brzini beše zaboravljen — učini strašna), da bude, dakle,
vratanca naših kola bila su širom otvorena, a kroz otvor njihov jurila je zima i provirivala, sva bela od inja, brada našeg starca, koji se smešio. Bili smo stigli do stanice koja se nalazila na samoj polovini našega puta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
IVANA GALEBA (IGRE PROLjEĆA I SMRTI) Kseniji I Prelazim dlanom po licu, i konstatiram: brada mi je prilično ponarasla. Računam: posljednji put bio je kod mene brijač u utorak.
Nikad kasnije nisam vidio odjednom na okupu toliko markantnih profila, toliko nabranih čela, i ljepše njegovanih brada. Divan materijal za čitav niz lenbahovskih portreta!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Još su ga veoma odlikovali negda crni, a sad progrušali brci, dugi kao povesmo, i gusta okrugla brada, koja mu je pokrivala skoro sve lice ispod očiju na niže.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
To ti je baš prava peljda; nemaš ga šta vidjeti, ta nije ti van kolik palac, a brada mu od lakta; da nema ono brade i da ne jaše na zecu, uprav mogao bi ga pogaziti u travi.
i ruse dok nije stigô na jednu veliku planinu, a na toj planini jedan veliki kosati, bradati dida, a tom didi i kosa i brada puna svitli kapljica. No, ovog će baš odvalit, pa on didi i ni „pomoz̓ bog!“ ni „kako zdravlje?“ već udari po didi.
Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodi zapita ih: — Pogodite, koliko valja moja brada? Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nisu pogodili, pak reče: — Careva
Kad jedni stanu govoriti ovoliko, drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nisu pogodili, pak reče: — Careva brada valja koliko tri kiše ljetne. Car se začudi, pa reče: — Đevojka je najbolje pogodila.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njegova gusta, snežno bela kosa i duga brada, njegova sjajna inteligencija koja je zračila sa svakog dela njegovog divnog lica, podsećala je na Mojsija onako kako ga
Krakov, Stanislav - KRILA
Sa postelje se dizao zadah znoja. Bilo je zaparno. Na prljavom zidu visila je bluza oficirska. Plava brada se kostrešila. Žena je osetila dodire muškarca i pokrenula se kukovima. Po dvorištima se pevci raspevali.
Tamo je sve bilo mirno. Bilo je samo mnogo sunca. Odjednom uzbuna. Glasnik je stigao. Majoru je zaigrala nebrijana brada. Telefon je zvrjao preplašeno. Ordonansi se ustrčali. U logoru čete rušile su granjem skrivene šatore, i čupali kočiće.
— Nije moguće, nije moguće, odbija uporno major, ali mu brada drhti, jer on ni časa ne sumnja u ono. — Odstupimo, odstupimo — cvili ađutant kraj njega.
Mirni student, kome su navukli oficirsku bluzu, sklanjao je svoje uplašene oči. Oko lica mu se splela duga plava brada. Na otvorenim vratima su stajali stražari, i tupo se pogledali preko nataknutih bajoneta.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njina mramorna brada i prava ramena čine ih sličnim onome arhaičnome Apolonu koga su Grci dobili iz Egipta, i koji je bio, kao nebo i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Uslužni ruski oficiri ubrzo »restoriraju« doktora, ordeni se opet prikače na nadležno mesto, mundir se ispraši, brada dovede u poredak i g. doktor opet pojaha konja, ali sad ga više nije zaigravao, niti se ćuškao da bude prvi do đenerala.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U pope se zamrsila sva ot znoja brada, Kako neće, do njega je popadija mlada! U momaka iz očiju sv'jetla munja s'jeva, Gromom grme svirile, a Neva potpeva.
Njoj su [naši] običaji (ima zlih navada!) Čak od lutke svi skaredni do popovskih brada; Nejma čina, nejma pola, nejma ni vozrasta Kome ona zgrebla ne bi trista jetkih krasta.
Šešir se beli, Marama žuti, A dugmeta na prusluku Nema ni jednog. Brk mi se crni, Brada mi raste, Britva mi se zatupila, Neće da brije.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
A samo, veli, dami nije brade, ja bi' išô, ama ne merem s bradom. Bojim se, veli, poznaće me, pa ode i brada i glava.“ Ja ukabuli', pa što Bog i sreća junačka dadne... Te cijele bogovetne noći nijesam mogô oka na oko sklopiti.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
11, 1896, 78, Svrljig); prilikom prvog oranja volovi (SEZ, 17, 14), i jaram (SEZ, 19, 358); pri svršetku žetve »Božja brada« (SEZ, 17, 17); pri svršetku vršaja stožer (іb., 18).
sa te večere posle je lek za rane (SEZ, 40, 81). Pred kraj berbe, od poslednjeg čokota g. pravi se »Bogu brada« (SEZ, 17, 17; 212). Praznik g. je Preobraženje.
slama prostire se po kući (užičko, ŽSS, 161). U Lukovu samo se od z. plete »Bogu brada« (SEZ, 17, 211). Kad se za vrbu »venčava« groznica, daje joj se zob (ŽSS, 279). Z.
Mannhardt, WFK, l, 204 idd, i paѕѕіm) ostavlja se pri svršetku žetve od poslednje p. »Božja brada«: ona se poveže crvenim koncem, okiti cvećem, i ostavlja pod strehu, pa se iduće setve od nje poseje nešto zrnevlja (SEZ,
koji se prilikom okopavanja kiti zove se: »car kukuruz«, i on je »antropomorfizirani duh žita« kao i »božja brada«, koja se pravi od pšenice (GEM, 36, 1973, 58); u Leskovačkoj Moravi pri okopavanju k.
»božja brada«, i seme iz nje ili se pomeša sa semenom koje će se posejati (v. npr. SEZ, 83, 163) ili se ona cela zaore u brazdu
Sem toga, na kraju žetve, pravi se i »božja brada«. Između ostalog što se tom prilikom čini (ili se činilo) u nekim našim krajevima (i što podseća na običaje oko
Ćipiko, Ivo - Pauci
Uto iznebuha diže se otac Dionisije. Društvo napito, probavljajući, upre poglede u nj; njegova progrušana brada drhti, a oči živo prodiru ondje gdje ih unese.
Koza se nadnijela nad prostor i nadviruje se. Brada joj podrhtava kako miče njome. Naginjući glavu k listu i ne mogavši doseći struk divlje lozice, pogleda dolje i umilno
Ivo ga posmatra, čudi se: blijedo lice, došlo je blijeđe no obično kakvoga je on gledao u sudu; crna mu brada drhti od uzbuđenja, a usne se skupile; samo crne, goleme oči, ispod obloga klobuka, ne mogu da se smire; ne može da
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dakle, već je ustao. Toliko se oporavio da šeta po sobi i gleda dole u vratimljsku dolinu. Podbuo je i bled, brada mu je zamršena, na njoj se jasno vide ostaci od jela i pića: mrvice hleba, gromuljice loja na vrškovima dlaka, kapljice
bila bi mi u tom trenutku čak i lepa: meki osmejak koji joj je ozario lice, svetlucanje vlažnih beonjača, mala okrugla brada što jedva primetno podrhtava. Makarije Ta žena preteruje. Došla je kod mene, usplahirena i ispunjena nemirom.
Bila je tu jedna mrka mrlja iz koje su se pomaljali čas nos, čas oči, čas čelo, čas brada, čas usta sa krnjecima zuba, ali celine nije bilo.
Sve se na njemu smeje, i zategnuto čelo bez bora, i dva reda svetlucavih zuba, i brada, i uši, i obrazi, i grudi. Onda počinjem i ja, mada nisam čuo šta je taj šašavi kopilan ispričao.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
od preko šezdeset godina, odeven u dugački crni redengot, preko kojega se spustila skoro isto toliko dugačka bela brada, dočekao me je kao svoga davnašnjega poznanika. Tako smo, bez uvoda i objašnjavanja, mogli preći na samu stvar.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mali Kostica bio je još i nekako skresan: brada mu skresana da je skoro i nema, ramena mu skresana kao da je riba trebao biti.
Nos Pavlov je bio malo odviše krepak majčin nos. Brada opet ko zna čija, nežna, večito drhtava detinja brada. A nad njom jaka vilica.
Nos Pavlov je bio malo odviše krepak majčin nos. Brada opet ko zna čija, nežna, večito drhtava detinja brada. A nad njom jaka vilica. Tu neobičnu glavu kvarila je kosa, kosa Pavlove majke, bledocrvenkasta i očajno slaba kosa.
— Šta, sramotiti! Ako nije Švaba, tebi je sramota! Jevrejima udešavaš! Sviraćeš što ti odbor kaže! — Pavlu zaigra brada. — Neću — odgovorio je kratko ali uljudno.
Njegovo čelo, obrazi, i crna gusta brada, to je bio čitav peizaž. Imao je stručnog znanja daleko više no što je morao da ima.
ne trebaju skoro nikakve knjige; pretstavljali, s ljubavlju i nestašlukom, kako kroz ono prozorče viri samo osmejak i brada Gospodinova. Skoro ceo razred, sem Jane, lepo je crtao, jer je učitelj prosto čuda izvodio s nekoliko linija. „Zec!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
brkove drže, zašto ne bi on kao filosof to isto pravo imao, osobito što od stotinu mladića devedeset i devet misle da brada i pamet ravnomerno rastu. — U ruci je imao štap podoban motovilu, KOJI mu mesto štake služaše.
I budući da su mu jabučice na obrazu od nature uzdignute bile, a iz tog uzroka usta raširena i brada skupljena, to je naravno sledstvo da su njegove po sebi malene oči izdavale kao dve oduške na ogromnoj glave njegove
Ima stotinu stvari koje se tek male dopadaju: mala usta, male noge, male uši, mala brada, mali jezik, to jest kratak jezik, mala lula, pak zašto se ne bi i mala knjiga kom dopala?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Paćeničko lice njegovo okruživali su crna brada i brkovi. Iako je na putu bilo mnogo sličnih fizionomija, ipak je ovo lice privlačilo moj pogled...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
« — gleda dečak u žbun i ne miče se, kad se, najednom, raskrili žbun, a iz njega izađe starac u belom, seda mu brada do pojasa, pita: — Kuda si se uputio, momče? Odgovorio bi Vedran, ali mu se jezik zamrzao kao ribica u ledenoj vodi.
A, kada ih je otvorila, vide da se nalazi na samom peščanom dnu, pred nogama premudrog Morskog Cara čija je biserna brada starcu do kolena rasla. — Zakuni se na vernost i bičeš podanik najvećeg i najmoćnijeg cara na svetu!
— Hah-ah, jeste li čuli? Ah—hah! — tresao se trbuh Morskog Cara, tresao se i Car i Careva brada, a svita je, kao odjek, ponavljala: — Hah—ah, ah-hah! Baš je budala Kapljica! Budala budalasta!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ne bijaše silan Vlah-Alija, no bijaše jedan stari derviš: bijela mu prošla pojas brada, s njime nema nitko pod čadorom; bekrija je taj nesrećan derviš, pije Turčin vino kondijerom, no sam lije, no sam čašu
tobdžije, neka tope pune i napune, nek napune trideset topova; pa prizovi starca Nedijeljka, što mu b’jela prošla pojas brada, koji čuva tope baljemeze, čuva tope Krnja i Zelenka, a kojijeh u svoj zemlji nije: u vlaškijeh sedam kraljevina, u
No da vidiš dara iznenada! Al̓ eto ti starca Jezdimira, mila brata dužda od Mletaka; bijela mu prošla pojas brada, na zlatnu se štaku naslonio, roni suze niz gospodsko lice, roni suze, i nevolja mu je: sedam žena mijenio bio, a od
svaki je ključanica zlatna; a još imaš velikoga vranca, uzda mu je kako zmija ljuta, griva mu je kâ jelenu brada?
se zdesna nalijevo, pa pogledaj onog ihtijara štono sjedi, kao efendija, u crvenom stiskom tetrivanu, b’jela brada prsi mu pokrila: to je glavom starac Mustaf’-aga, ono ti je suđen đuvegija“.
u kavu veliku, pak sjedoše po kavi velikoj, sve sjedoše jedan do drugoga, starca Foču vrgli u začelje, bijela mu brada do pojasa; pak povika sve sedam dahija: „K nama brže, hodže i ’vaizi!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
jer bujnu čoveku ni mladost a ni starost nije za poštenje, teke raslabi li se čovek i dâ li se na svoju volju, seda brada ni za jadnu mu hvajdu nije, i bolja je stidljiva mladost oštroumna i šmišljena.