Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Srećom Branko Ašković i Mijailo Teodorović doteraše na skelu zabrešku 300 debeli̓ veprova, a oni su ortaci moga strica.
Pođoše momci pod oružjem da otiskuju veprove, a kad vidi Branko i Mijailo da se ja ne šalim, dođoše i rekoše, te ja plajvazom, a nemam divita, napišem policu da Hadži-Bajići isplate
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jednom reči, sve se živo od bećarije dalo na kicošenje! — Osim Nikole s familijom, tu je na balu i Branko Nebranović, advokat i prvi prijatelj i poznanik gazda-Nikolin. Nikola ga ne razdvaja gotovo od svoje rodbine.
— Mojsilu čisto svanu kad vide advokata. — A kad ste vi iz Požege? — Odavno, gospodine Branko — okuraži se sad malo Pupavac i progovori, ali još se vidi na njemu zabuna.
— Izvol'te ovamo! — ponudi advokat Mojsila, pokazav mu rukom u pobočnu sobu. — Hvala, gospodin-Branko. Ja volim ovde — odgovori on kao opržen kad ugleda tamo odabrane starije ljude. I tako ostade s advokatom u sali.
Upali sveću i izvadi kesu pa prebroji pare — samo još 25 groša!... »Ružno. sve se istroši. Hej, Branko, Branko, Otkud sad baš da ode?!« poče Mojsilo glasno vikati, hodajući po sobi.
Upali sveću i izvadi kesu pa prebroji pare — samo još 25 groša!... »Ružno. sve se istroši. Hej, Branko, Branko, Otkud sad baš da ode?!« poče Mojsilo glasno vikati, hodajući po sobi.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić DOŽIVLjAJI MAČKA TOŠE Sadržaj UVOD 2 PRVA GLAVA 3 DRUGA GLAVA 5 TREĆA GLAVA 7 ČETVRTA GLAVA 9 PETA
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
o ključnom podsticaju i zagoneci jednog talenta, o zovu koji je u početku bio najjači, ali nikad nije sasvim zamro. Branko Ćopić spada u one pisce koji su sve naučili u detinjstvu i u zavičaju, kojima je dečji pogled na svet i na zbivanja
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KARADžIĆ 183 NIKOLA TOMAZEO 206 BRANKO RADIČEVIĆ 209 BOGOBOJ ATANACKOVIĆ 214 JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN 217 JOVAN SUNDEČIĆ 219 JOVAN ILIĆ 221 ZMAJ JOVAN
JANKOVIĆ 376 3) DRAMATIČARI 377 4) KNjIŽEVNI KRITIČARI 379 BOGDAN POPOVIĆ 380 SLOBODAN JOVANOVIĆ 382 PAVLE POPOVIĆ 383 BRANKO LAZAREVIĆ 384 POZORIŠNI I UMETNIČKI KRITIČARI 385 ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI PREDGOVOR U septembru 1912, pred
i »srpskim Osijanom«; Njegoš, koji mu je posvetio Luču mikrokozma, nazvao ga je »divnim pjevcem srpske narodnosti«; Branko Radičević mu je pevao: »Bog je tebi grom u ruke dao«, Vasa Živković ga je nazvao »preuzvišeni Srbin«, Jakov Ignjatović
Timotije Atanacković postaje Bogoboj Atanacković, Aleksije Radičević — Branko Radičević, Đorđe Popović — Đuro Daničić, Kosta Novaković — Stojan Novaković, Janićije Kujundžić — Milan Kujundžić, Jovan
Srpski pesnici, Branko Radičević, Jovan Subotić, Laza Kostić, počinju pisanjem nemačkih stihova. Nemačka orijentalistička poezija uspešno se
Iste godine, 1847, javlja se Branko Radičević svojim Pesmama, koje su ne samo izraz jednog jakog mladog talenta no i književna primena Karadžićevih ideja o
»vukovca«: Đuro Daničić, koji svojim Ratom za srpski jezik i pravopis daje naučno obrazloženje Karadžićevim idejama, i Branko Radičević, koji svojim Pesmama unosi njegove ideje u lepu književnost. 1848.
« Branko Radičević je pevao: Noć nam dođe sa Vuka jednoga, Danak beli, braćo, sa drugoga. Omladina je 1863. proslavila pedese
no iko kod nas razvio je romantičarsku doktrinu i njeno osnovno shvatanje o vezi između narodne i književne umetnosti. BRANKO RADIČEVIĆ Kod ranijih pesnika srpskih bilo je klica romantizma, ali prvi pravi romantičarski pesnik srpski, pisac
pravi romantičarski pesnik srpski, pisac koji je na poeziju stao primenjivati romantičarske ideje Vuka Karadžića, bio je Branko Radičević.
marta 1824. rodio mu se sin Aleksije, koji je docnije svoje kalendarsko ime preokrenuo u narodno ime Branko. Kako je Teodor Radičević, kao činovnik, menjao mesta službovanja, Branko je učio škole u nekoliko raznih mesta.
Kako je Teodor Radičević, kao činovnik, menjao mesta službovanja, Branko je učio škole u nekoliko raznih mesta. Od 1828. godine porodica Radičević bila je u Zemunu, i Branko je tu, od 1830.
Radičević, Branko - PESME
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Radičević PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Radičević PESME Sadržaj I 2 DEVOJKA NA STUDENCU 4 PUTNIK NA URANKU 5 PUTNIK I TICA 7 NOĆ PA NOĆ 11 CIC!
“ Jao, Branko, dede krake pruži, Pa što brže unapredak struži! Strugnem jadan onamo Pegazu, Al' se zbunim, te promašim stazu, Pa
Puške ciče a krvca se lije... Ali evo Srbu pogibije! Cika, zveka, pade veće Branko, Pade Boško, te pade i Ranko: Turska puška, a na tursko zrno, Odnese mu ono oko crno.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić BAŠTA SLjEZOVE BOJE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić BAŠTA SLjEZOVE BOJE Sadržaj JUTRA PLAVOG SLjEZA 5 BAŠTA SLjEZOVE BOJE 6 ČUDESNA SPRAVA 9 TI SI KONj 13 POHOD
Branko Ćopić JUTRA PLAVOG SLjEZA BAŠTA SLjEZOVE BOJE Muškarci obično slabo razlikuju boje, ali jedan takav
Ja prvi digoh ruku. — Evo ga, Branko će nam kazati. — Vuk je zelen! — okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začuđeno podiže obrve.
— Branko Ćopić. — Aha? — graknu on kao da je čuo bogzna kakvu strahotu. — Godina rođenja? To već nisam znao, nije znao ni moj d
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Senokos žuti, lampa dnevi pati u zlatu rđe - kao nekad Branko. o gromki bore, srčikom, kroz cepke, rashuji brežjem s drevnih zora klepke!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić ČAROBNA ŠUMA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić ČAROBNA ŠUMA Sadržaj ČAROBNA ŠUMA 2 (UVOD) 3 PIJETAO I MAČAK 10 MJESEC I NjEGOVA BAKA 28 CRVENI
Odoh kroz noć, punu kreketanja, (žabe su me pratile u horu!) i na zidu, blizu kuće njene, zapis'o sam „Branko voli Zoru . . . I danas me uvijek boli duša, kad se gdjegod javi kreketuša.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Naiđe i druga, i mi poznadosmo vojnike. Mašu nam rukama, viču iz vagona, a poručnik Branko nagnuo se kroz prozor i dovikuje nam, smejući se: — Zabušanti!
— Eh, zort ih je složio. Znaju oni da će sutra mečka i pred njihovom kućom da zaigra! — dira ih poručnik Branko. — Baš mi je milo što ti jedva čekaš sutrašnji dan, da isprsiš tvoj junački „rikverc“, kipislcauf — odvrati mu
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U toj nadi sam se prevario. „Nado moja, valjda nisi pena?“ kaže negde Branko. A policijski pisar Nikoljče u Beogradu: „Neki Branko, da odmah u policiju dođe!
„Nado moja, valjda nisi pena?“ kaže negde Branko. A policijski pisar Nikoljče u Beogradu: „Neki Branko, da odmah u policiju dođe!“ Pri početku XX veka naš narod je bio zaostao u XIX veku.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
razreda; — u Subotici: Đuro Manojlović, odvjetnik, i Božidar Vuić, c. k. poštar; — u Temišvaru: dr. Branko Stefanović; — u Trebinju: Vuk Vrčević, c. k. kozularni agent. — u Turiji: Veljko Popović, učitelj; — u Užice: Đorđije R.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
šefu i tehničkom direktoru one prokopavajuće konzorcije i „ondašnjem liberalu“, slučilo se nekako da je Šapčanin Branko Argirović, magister farmacije, bečki đak i član bohemske družine kod „Burenceta“, nenadno primio legat svoje pokojne
komita polaže, na njih računa, i čeka tamo u najvećoj nervozi rezultate, i pred kojim se ni on ni njegov odlučni kolega Branko, poslednjih dana iz poznatog razloga — a svojeručno Argirović (čovek koji je i sam legat pokojne svoje tetke
ima nešto što dosad nikad nisam iznosio, a o čemu danas znamo samo nas nekolicina, u koje spada i moj stari drug Branko Popović, profesor Univerziteta.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
u suštini podudara s jezičkom reformom Vuka Karadžića, pa se kao rodonačelnik nove srpske lirike redovno uzima Branko Radičević. O toj se reformi dosad toliko pisalo da se, izgleda, više ništa novo ne može reći.
melodija, iz dubokoga jezičkog istočnika izvedena, utelovljena je u poznatome i jedinstvenom stogodišnjem kontinuitetu: Branko, Dis, Crnjanski, Dedinac, a danas bi to bio i Raičković.
Tu ulogu je u našem narodu imao upravo navedeni prebacivač. To se lepo vidi u jednom uzgrednom objašnjenju koje je Branko Miletić dao u udžbeniku iz fonetike: „štonoriječ“, „što ono ima riječ“ = „poslovica“.
Šta, po Vašem mišljenju, iz srpske književnosti ulazi u riznicu svetske književnosti? Odgovor koji je dao Branko Lazarević glasi: Njegoš i narodna pesma. I to je prihvatljiv odgovor za početak HH veka.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
dana naša lirika pokazuje, veli on, „izvanredno pravilan, upravo tipičan razvoj jedne originalne lirske ‘cvasti'. Branko Radičević sa svojim prostim, ‘primitivnim' pesništvom, svojim polu narodnim polu umetničkim temama i dikcijom, počinje
Na stil se i ovde i drugde često udara glasom kao na, kako Branko Lazarević tvrdi, „najglavniji elemenat jednoga književnog dela”.
preneo i u prvu polovinu (imenujući i dalje pretke kao njene), i to je moralo da izazove izvesno „iskrivljavanje” koje je Branko Lazarević tačno osetio, a mi smo ga imenovali kao nepravilnost u distribuciji.
IV Retko je ko među kritičarima sa toliko neskrivene radosti pisao o Nečistoj krvi kao Branko Lazarević. Njegova se kritika pamtila, i on se po njoj pamtio.
Tako, recimo, Branko Lazarević, kritičar koji je inače s primetnom naklonošću pisao o Disu, svejedno za iskaz kao što je „osećam sebe u
Tako je, na primer, hrvatski ekspresionist Antun Branko Šimić objavio 1923. godine značajan tekst o slobodnom stihu pod naslovom Tehnika pjesme,280 gde su data obrazloženja
Čak i Antun Branko Šimić ima ovakvu tvrdnju: „Pravi umjetnik u riječi neće činiti kao ona dva slavna srpska versifikatora koji su gotovo
prelama, zajedno sa odzvanjanjem, kroz vodu, njegovih koračaja; najzad, jasan nagoveštaj smrti („zakašljati ružno” kao Branko): I mesto da se klanjam Mesecu, toskanskom, što u reci, rascvetan kao krin, blista,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
LAZAR 157 DOBAR MEĐU ZLIMA 159 MALO PROSJAČE 162 PRIMORKINjA 165 OBRAZ 168 DEMOSTENOVA SMRT 171 TAL 173 DESKAŠEV I BRANKO 175 ZAŠTO JE DANIČIĆ PROMENIO PREZIME?
»Zimzelen« DESKAŠEV I BRANKO Kad Deskašev kroči Na više stȁjalo Pa zapeva: „Gusle moje, Ovamo te malo!“ Tišina zastrepi, Oko nam zaslepi I
Na vilinski krili Amo hrli... tu je Naš pokojnik mili. Pa kad protrh oči U trenutku seva, Videh: zagrlio Branko Deskaševa.
Da je isto vidô Šapnu mi još neko, Al’ ja Deskaševu Nisam ništa rekô; Nisam rekô da ga Branko zagrlio — No čini mi s’ da je I sam osetio. »Javor« 1888. ZAŠTO JE DANIČIĆ PROMENIO PREZIME?
Miljković, Branko - PESME
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Miljković PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Miljković PESME Sadržaj UZALUD JE BUDIM 2 ZA ONE KOJE VOLIMO 3 UZALUD JE BUDIM 4 PRVO PEVANjE 6 SEDAM MRTVIH
JE BUDIM 2 ZA ONE KOJE VOLIMO 3 UZALUD JE BUDIM 4 PRVO PEVANjE 6 SEDAM MRTVIH PESNIKA 8 BRANKO 9 GROB NA LOVĆENU 10 LAZA KOSTIĆ 11 DIS 12 TIN 13 MOMČILO NASTASIJEVIĆ 14 GORAN 15 NOĆ S ONE STRANE
SEDAM MRTVIH PESNIKA (1956) BRANKO Noć ispod zemlje razveselim Izraste vetar u nežnu biljku iz tog podzemlja gde svetiljku i pticu nikad da
Krakov, Stanislav - KRILA
— Naše jevanđelje jedno samo ubijanje dozvoljava... — Je li, Branko, a šta komandant? Posilni se bio primakao vatri. — Opet je onaj komita dolazio...
Zašto slični slične ubijaju? Niz padinu brega, sa osmatračnice trčao je zaduvani vojnik. Branko je ćuteći mleo kafu, a drugi posilni pleo vunene čarape. Imao je detinji osmejak. Senka od šatora bila je usijana.
Potom su drugi pridavljeni glasovi pitali. Pa sve zamuče. I već se grupica htede raskinuti kad se ču hrapavi glas: — Branko, čuturicu! Jedna crna prilika pružila je nešto. Zamirisa rakija. Ču se kako klokoće tečnost kroz zasušeno grlo.
— Gle, Mije... a šta? ranjen... kod Bitolja?... šta?.. nije, kod Popadije... Odmah mu je saopštio da je Branko pre nekoliko dana poginuo nad Moglenom, a Siniša slomio nogu, i inače se ugruvao pod slomljenim aparatom.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
„Ne vara li sve na svetu — Branko će mi melem biti! Ne vara li sve na svetu — Cvetom ću se ponositi! Ne vara li sve na svetu —“ — Ali vara kad je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Progutao sam tri stotine pastila hinina. Boli me sve! — i razmahne rukom od glave do kolena. Posmatrao ga Branko, koga su prozvali „Pozitiv“, pa će mu reći jedno jutro, kad je izišao lekar: — Bre, majku mu, ostavi nešto malo i za
Molim, gospodo, tišina, Branko izaziva temperaturu. — Onda mu priđe i savetuje da pojede glavicu presnog kupusa i popije litar vode.
prepodne javili su nam da je eksplodiralo zrno u topovskoj cevi brdske baterije i da su tom prilikom poginuli poručnik Branko i još dva vojnika. Ostali vojnici su ranjeni. U poslednje vreme ovo je već treći slučaj.
— Gospodine kapetane, komandir je na susednom položaju sa prvim vodom. Ovde je sa nama bio gospodin poručnik Branko, ali on je poginuo. Pred komandirom pojavi se jedan narednik. Stade „mirno“ i pozdravi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I Branko Radičević je, tako, složeniji nego što bi naše nedovoljno znanje o njemu želelo, i više je „naslaga“ u njemu no što bismo n
Jer je nesumnjivo da nije puki slučaj što Branko nije prvi koji bi u srpskoj lirici opevao bio Stražilovo i belilo (ne ono karlovačko Belilo, nego apstraktno belilo
diže se čitavo jedno stoleće srpskih pesnika da se pokloni prvom radosnom pobedniku tako dugo nevesele srpske pesme. Branko je prvi savladao vešto što je svima njima ostalo do kraja nedokučivo.
Tu stilsku i ideološku hermetičnost i zaptivenost epohe razbiće tek Branko i Njegoš: oni su bili žive snage naših modernijih poetskih mogućnosti i aktuelnijih nacionalnih potreba, i tek će oni
Popović, Milica Stojadinović Srpkinja, Vasa Živković), na čije pevanje Branko Radičević nije uticao. Kad god je to bilo moguće, uziman je prvobitni tekst pesme; svega u nekoliko slučajeva
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Lirizam obeležava i romantičarsku prozu, čija su dostignuća inače manje značajna. Rodonačelnik srpske lirske romantike Branko Radičević (1824-1853), raskrstivši podjednako sa zastarelim klasicizmom i nestvaralačkim oponašanjem narodne poezije,
Premda prevashodno lirski talenat, Branko je ipak težio da stvori veće pesničke kompozicije i sanjao o tome da napiše veliki ep.
Prva su značajna i kao knjiga o Njegošu, s kojim je Nenadović putovao po Italiji. Branko je ostao usamljena pojava u svom vremenu. On je umro isuviše rano da bi dočekao pobedu svog pravca.
poezija nije poezija srca i osećanja nego poezija duha i mašte, sasvim različita od neposredne lirike kakvu su pisali Branko i Zmaj, pesnici protiv čijeg se kulta borio. On je novator i eksperimentator.
D. Maksimović je nesumnjivo najpopularniji srpski pesnik 20. veka. Ništa manje nije popularan, ali mahom u prozi Branko Ćopić (1915-1984). Zajedno s D. Maksimović, on je najistaknutiji dečji pisac.
elegični Svetislav Mandić (1921), estradni Slobodan Marković (1928-1987) i podjednako kao pesnik i prozaist značajni Branko V. Radičević (1925), koji istrajno obnavlja jedan osobit vid folklorne kulture u zapadnoj Srbiji.
u Beogradu oglasio pokret pesnika koji su sebe nazvali neosimbolistima. Među njima je najistaknutiji Branko Miljković (1934-1961).
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ, DETE I TICA 21 BRANKO RADIČEVIĆ, POZDRAV 22 BRANKO RADIČEVIĆ, PUTNIK I
SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ, DETE I TICA 21 BRANKO RADIČEVIĆ, POZDRAV 22 BRANKO RADIČEVIĆ, PUTNIK I TICA 23 BRANKO RADIČEVIĆ,
SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ, DETE I TICA 21 BRANKO RADIČEVIĆ, POZDRAV 22 BRANKO RADIČEVIĆ, PUTNIK I TICA 23 BRANKO RADIČEVIĆ, AJDUK 25 BRANKO RADIČEVIĆ,MOLITVA 27 JOVAN
SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ, DETE I TICA 21 BRANKO RADIČEVIĆ, POZDRAV 22 BRANKO RADIČEVIĆ, PUTNIK I TICA 23 BRANKO RADIČEVIĆ, AJDUK 25 BRANKO RADIČEVIĆ,MOLITVA 27 JOVAN SUNDEČIĆ, MATI 28 MILAN
RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ, DETE I TICA 21 BRANKO RADIČEVIĆ, POZDRAV 22 BRANKO RADIČEVIĆ, PUTNIK I TICA 23 BRANKO RADIČEVIĆ, AJDUK 25 BRANKO RADIČEVIĆ,MOLITVA 27 JOVAN SUNDEČIĆ, MATI 28 MILAN KUJUNDžIĆ ABERDAR, ĐAČKI JADI 30 LjUBOMIR
RADIČEVIĆ, DETE I TICA 21 BRANKO RADIČEVIĆ, POZDRAV 22 BRANKO RADIČEVIĆ, PUTNIK I TICA 23 BRANKO RADIČEVIĆ, AJDUK 25 BRANKO RADIČEVIĆ,MOLITVA 27 JOVAN SUNDEČIĆ, MATI 28 MILAN KUJUNDžIĆ ABERDAR, ĐAČKI JADI 30 LjUBOMIR NENADOVIĆ, JUNAČKI
Grčić Milenko, Branko Radičević, Mita Popović, Pera Despotović i drugi. Stevan Popović imao je izražen osećaj za estetsku procenu pesme za
CIC BRANKO RADIČEVIĆ Al' se nebo osme'iva, Al' se reka plavi, A ribarče u čun sniva Jasno k'o na javi. On 'itnuo udičicu, ribicu
“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti… Čun se ljuljnu… On se trže Ode sanak pusti! DETE I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Majka prede tanku žicu, A sinčić pred njome, Sedi mali, drži ticu Pa se igra njome.
O sirota, o sirota!“ Dete tužno zakopava Ticu svoju pod zemljicu, Pa sa njome zatrpava I svu svoju boljeticu. POZDRAV BRANKO RADIČEVIĆ Oj sunašce, što razgoniš, Puste noći silne tame, Oj ti nebo, što no roniš Rosne svoje suze na me, Oj ti
PUTNIK I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Divno gora lista, Divno sunce sija, Divno reka čista Zrake mu odbija. A na reci lednoj Divne lipe stoje, A
Nes' me dragu mome Da više ne tuži, Da suzno za mnome Lica svog ne ruži.“ . 21. nov.) AJDUK BRANKO RADIČEVIĆ Kuća moja čarna gora, A postelja kamen ovi, Moja braća sve od skora, Ali sami sokolovi, S njima s' vinem s ove
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Drugovi pogledaše u Pavla, ali se duže zadržaše pogledima na drugu Branku Kaleniću: „Ako Branko ne zna šta je to, niko ne zna.” — Šta mene gledate?
Pavle je jasno i glasno ocenio ko je u „trojci” najbolji. Zaista je Branko Kalenić bio i najjača glava, i najjači, čisto muški vedar karakter.
— Razgovori s Brankom bili su za Pavla živa potreba, i kad samo malo nema Branka, Pavle ga traži kao iglu. Branko je strasno voleo istoriju, naročito istoriju starih naroda, i naročito njihovu kulturnu istoriju, i lepo je pričao.
Znao je Branko nemački, uostalom kao sav svet tih krajeva, i to je mladićima žednim znanja rano otvaralo vrata svetskom štivu.
U poslednje vreme su Pavle i Branko mnogo čitali stare satiričare — draga lektira svih mladića — i mnogo se smejali. — Slušaj, Branko, tvoj istoričar
— Slušaj, Branko, tvoj istoričar profesor ispada neki satiričar. Jesi ga čuo šta danas reče brzopletom Ribariću: „Čekajte, Vladimire,
” — Moj istoričar je fina glava, Pavle. Ne dam ga za svu ovu Bačku, i još i za Banat. — Ali slušaj, Branko, nije tu u pitanju samo Ribarić; ja bih rekao da i kod mene negde nema dosta maltera.
Ma gde bili, ma šta studirali, zajedno ćemo kasati... Spira Omega (profesor grčkog jezika) lepo reče neki dan: (Branko govori malko kroz nos): „Stanite, zaboga, Kaleniću!
ne razabiram akcente, kud brzate, nije to trojka, ne kasate sa dvanaest nogu.” I Branko je pisao pesme. I ni njemu ni Pavlu redakcije dosad nisu ništa objavile, iako su dobijale ohrabrujuće odgovore urednika.
Moja mati smeta, i smetaće dok je živa... A u našem razredu ja smetam Milanu. — Branko pršte u smej. Voleo je da se smeje, i umeo je smejati se. — To je kao kad bi se kazalo da Sv. Kuzman smeta Sv. Damjanu.
— Ni osam dana nije prošlo, pojaviše se dve Pavlove pesme odjedared. Srećni, Branko i Pavle ispričaše slučaj i Milanu. — Vidi se da ste pesnici. Trebalo bi vas progoniti zbog srednjevekovnih ideja.
Zar se tako govori u osmom razredu! S materom Pavle stalno razgovara nemački, odrodiće se sasvim — Najzad se javi Branko. — Šta larmate tu! Pavle je želeo da svira što bolje stvari, i zato je birao velike kompozitore.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred klisurom zastajemo da stvorimo plan. Poručnik Branko predlaže da se rasporedimo duž cele klisure, ali da niko ne preduzima ništa energičnije dok prednji ne stignu na izlaz.
— Leteće kao ptice noćas, kad bude palo trideset glava! — reče glasno poručnik Branko. Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica komordžija. Idosmo još malo, i onda zastadoh sa poručnikom Lukom.
Oko tri časa posle pola noći, klisura je bila ispražnjena i put slobodan. — Jesi li video, bato? — veli poručnik Branko, vraćajući se. — Dok sam molio, vikao, pretio, niko da mrdne.
— Drenica je ovo... Mogu lako da pripucaju puške. — Ko... Arnauti? — okrete se poručnik Branko. — I nas mrtvih se oni plaše, a kamoli ovolikih topova. KOD GRANIČNOG KAMENA Bio sam određen za konačara.
Vojin čučnuo pored vatre i rukama obuhvatio uvezanu glavu. Poručnik Branko skinuo čizme i suši noge. Potpukovnik Petar otvorio sanduk i nešto traži. Najzad, uskliknu od sreće.
skočanjio sam se od zime! A kad naiđe vatra, ja sanjam kao da se grejem uz neku furunu, pa mi još milo. Poručnik Branko uzdiše i jada se. Skinuo čizme, i ostavio pored vatre da se sasuše.
će zabeležiti naš podvig, isto onako kao što se kroz vekove pominje prelazak Hanibala preko Alpa — razmišlja potporučnik Branko. — Ili će potomstvo ravnodušno gledati kako psi raznose kosti mučenika — veli potišten potporučnik Dragiša.
A konj zastane, odmerava, zatim skoči i onda unezvereno gleda kuda će dalje. Poručnik Branko se omače i udari čukljem noge u ivicu kamena. Stisnuo je samo zube i stegao rukom nogu. Zastadosmo...
— Zamislite, ljudi, sada one koji naiđu sa ćoravim konjima! — veli Dragiša. — More i nama okatim ne pomaže — dodade Branko i pođe naramkujući. Nađosmo se najednom pred jednom strmom liticom, kojom je vodila kozja staza. Trebalo je uspeti se.
Trebalo je suljati se. Konji se ustežu. — Nema drugog načina nego da ih silom poguramo — reče Branko. — Hajd, ordonansi!... Ukrstite ruke pozadi konjskih sapi i zapnite! Okolni navališe štapovima.
3astadosmo zbunjeni. Neko nas zovnu. — Šta se snebivate? Ne mogu da vam sačuvam mesto — govorio je poručnik Branko. Sedosmo u fotelje. Pred nama je beo čaršav i sjajno posuđe. A hleba čitave gomile.
Petrović, Rastko - PESME
železničke stanice; Na prozoru saksija s tri cveta, lice neke starice, Na poljani iz amrela izviru četiri noge gole... Branko, moj Branko, da li devojka, da li krin, da li mač, Čistotom svojom prethodivši zoru, Zaspaše u kutu oka ti?
Branko, moj Branko, da li devojka, da li krin, da li mač, Čistotom svojom prethodivši zoru, Zaspaše u kutu oka ti? Klokoće izvor u Tami.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić ORLOVI RANO LETE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić ORLOVI RANO LETE Sadržaj PRVI