Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja se Povratim iz Srema kući u Brankovinu 1793. godine i moj otac odma zapopi me i preda mi nuriju. Vladika što me je zapopio bio je prost ali dobar čovek.
I to mogu slobodno kazati da u našoj nuriji, — sva sela koja crkvi u Brankovinu idu — niko na kakav drugi sud nije išao niti je kavge bilo.
” Moj otac ne htene ostati, nego se vrati kući u Brankovinu, a za njim Lazar Ilić iz Jabučja i Petar iz Rakara, a oni drugi ostanu, te su svi išli na Francuza vojevati, kao Mali
On pošlje to pismo Hadži-Mustafa-paši u Beograd. Posle nekog vremena dođe jedan pašin kavaz u Brankovinu našoj kući na konak, i sve se tajno sa mojim ocem razgovara.
godine. Jedanput ode moj otac četvrtom da̓iji u Beograd, Mula-Jusufu, koji je naše selo Brankovinu držao. On ga lepo primi, ali mu kafedžija u kafi otrov dade.
A ja ću da odem na dan na dva do u gornju vojsku u Brankovinu, da se dogovorimo kad ćemo se sastati da na Valjevo idemo”. Zatim reknem Del-Ametu da turski kazuje, a ja ću njegove
Nikolaja, svi doći na Topčider. (To je sve bilo naše Velike Nedelje pred Voskresenije 1804. godine). Ja kako dođem u Brankovinu, kažem mome stricu ugovor.
Pođem ja i dođem kući u Brankovinu, da se spremim za Rusiju, al̓ eto ti Damjana iz Kutešice k meni: „Hajde — neli — zaboga, eno Turaka na Drini i nije i̓
Ja odande u Rogaču Katiću, u Topolu Karađorđu, i u Brankovinu. I dugo sam čuvao moj mundir, rusku kožušku, kapu i čizme mačkom postavljene.
— S otim posao svršimo. On mene i Katića dobro ugosti. Sutradan u Rogaču na konak Katiću, pak u Brankovinu. VIII Boža Grujević, (Teodor Filipović) prvi sekretar Soveta, u aprilu mesecu dođe.
” Tako se Turci poplaše, pobegnu Šapcu. (Jakova je jošt na Drini tane zvrcnulo u glavu, i popre otišao u Brankovinu da se leči.
Onu noć on — Karađorđe — Živko Dabić i Milovan Grbović po̓itaju s vojskom, dođu u Brankovinu, a Turci već pobegli, i oni trčali za njima do no planinu, ne mogli stići.