Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bilo je to pravo malo čudo. Reči kao da su provalile branu od zuba, jedan sasvim drugačiji, briljantni Bel Ami počinjao je da izvodi složene figure bugi-vugija, koji je te zime sa
Ljudima bi dojadila neudobna vožnja u mračno jutro kad ih trolejbus odvozi na posao, pa bi bes provalio branu zbog jedne jedine reči ili samo nekog pokreta.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ dedica veli: „Zima je, rode, već kovač Sever okiva vode!“ Jednoga jutra, po vedru danu, okova zima na mlinu branu, prestade točak žrvnjem da kreće, sa njega vise debele sveće, ledeni oklop na suncu sinu, prestade huka u starcu
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja sam zaboravio mnoga imena igrača, ali sam zapamtio Prestinija i Grandiće, a najviše našeg levog beka, Branu, koji me ja pomagao i koji je upražnjavao veliku majstoriju, cipelarstva.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Pokušao sam da pobegnem ali je bilo prekasno. Na sreću, uspeo sam da me voda ne odnese jer sam se uhvatio za branu obema rukama. Pritisak na moje grudi je bio veoma veliki i jedva sam uspevao da održim glavu iznad vode.
ni usudio da se okrenem na drugu stranu, da se odmorim i nije mi preostalo ništa drugo nego da se polako pustim niz branu. Morao sam da pobegnem od mlina, kome sam bio licem okrenut, pošto je struja tamo bila mnogo brža i voda dublja.
Bilo je to dugo i bolno iskušenje i skoro da me je na kraju izdala snaga, pošto sam stalno bio pritisnut uz branu. Uspeo sam poslednjim delićem snage i onesvestio sam se kada sam se domogao obale, gde su me i našli.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čuli ste, i kvit! Ja ću svojim primerom prethoditi. Sad možete biti voljno. Kad smo se odmakli, pita Pera „Đevrek“ Branu „Mahera“: — Je li bogati, zašto je tvom komandiru crven nos? — Razmišlja mnogo noću... — Milo mi je, milo.
Tanasije se ispravi: — Braćo, svi su mrtvi... Hajte brže! I kao kad bujica probije branu, tako i pukovi srpski pohrliše kroz prodor i, u herojskom naletu rušeći prepreke, preko talasa krvi, uđoše u svoju
Ćipiko, Ivo - Pauci
— veli Rade. —Nije zeman radnji, nadoveza suveznik. —Ali suvezniče, da pobranamo! Privezaše branu, pa počeše s jednoga kraja. Rade potrbuške leže na branu, suveznik bocnu dešnjaka i volovi povukoše.
—Ali suvezniče, da pobranamo! Privezaše branu, pa počeše s jednoga kraja. Rade potrbuške leže na branu, suveznik bocnu dešnjaka i volovi povukoše.
Maša se zbunila: učini joj se kao da suveznik pogađa joj misli: — Kako bi ona rado legla na branu uz Radu i s njime cijeli dan na suncu branala! — i nikako da sa Rade oka skine.