Matavulj, Simo - USKOK
Brastvenici s bjeguncem, skrenuvši nalijevo, brzo stigoše za jedan humak, gdje je bilo dragovo brastvo, osam kuća, prilično razmaknutijeh.
— reče Janko, ugodno iznenađen. — Ja bih mogao sjutra da ga pohodim? — Ne sjutra. Prvoga dana Božića polazi se samo brastvo! Prekosjutra, na Božji dan, možemo zajedno! Po svoj prilici, ići će i knez i još dvojica-trojica od naših!
Je li tako? — Istina je! — viknuše svi. — Zato bih ja rekao da ga primimo u naše brastvo, ako hoće! Da posad bude naš brat!
To ga je, doista, i uvelo u brastvo. Ne čujući nikakva šuma, pomisli da su domaći u crkvi. Tada mu izide pred oči pop Marko.
Janku s lijeve strane dizaše se krševito brdo, koje zaklanjaše brastvo od sjevera; s desne strane bješe dugačak humak, koji zaklanjaše vidik na polje; sastrag se širila uvala i bješe vidjeti
Mi smo najjače brastvo u plemenu. Ne bojimo se nikoga do boga. Ja sam knez, a Rako Mrgudov je barjaktar; glavarstvo nam je i jednom i drugom
Da znaš samo kuda sam zalazio, dokle stigoh u manastir! — Ko su Bajice? — Veliko brastvo na Cetinjskom polju. — A zašto da te ubiju? — Zato što smo se bili mi Njeguši i Bajice eto sve do prije petnaest dana.
— Čuo sam — odgovori Janko. — I šta još? Milica pobježe. — I što si još čuo? — nastavi Gojača. — Kao da brastvo nije zadovoljno. — Kami je zadovoljno! I ti si od brastva, pa je pravo da znaš svu istinu.
— Jednom se nađe u planini ubijen čovjek. Njegovo brastvo uzalud je tragalo za ubicom, uzalud je nagađalo, ne doznade ništa pouzdano.
roka, drugi dodade, rekavši: — Podaj joj ovo malo poklona od moje strane i pozdravi dobra starca Mrguda i Raka i sve brastvo, i neka vam je amanet da održite vjeru! — Bog i tebi dao zdravlja, dobri gospodaru, a vjeru ćemo čuvati, zanago!
Djevojčin otac, ili, ako je sirota, ko oca zamenjuje, pita sve brastvo da li pristaju; svaki brastvenik ima tu glasa, jer da poslije odiva dođe do nevolje, svaki je brani, jer mi ne lučimo
Kad i brastvo pristane, onda proscima dâ ručak i pucanjem se oglasi vjeridba i uglavi se „svila“. Obično na dvije-tri nedjelje pred
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Vaistinu, braco Radoje“, umješa se Ivana, „nama je i do sad krivo bilo, što brastvo korotuje tolika vremena! Evo je minula godina i u njoj Božić jedan, pa evo dođe i drugi, minu i Đurđevdan, naša lijepa
Gospodar isti osmjehnu se i ljubazno pogleda svoga veseloga đakona. Vladika sad zače pitati svakoga redom za njegovo brastvo, za čeljad u kući, za djecu naosob, o potricama, o ljetini itd.
On se prenio u pobratimstvo pa čak i u kumstvo. A u Crnoj Gori, u ono doba, cijelo brastvo (ponegdje i svekoliko pleme) živjelo je kao jedna obitelj. „Dakle, hoćeš li poći za nj?“ priupita Markiša.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
postao je od ciganske krvi, plavi od turske, a crveni od srpske (Brastvo, 7, 1896, 52). B. ima u sebi izvesnu supranormalnu snagu (tome je svakako mogla doprineti i narodna etimologija koja
B. je božji cvet; prvo se u bašti poseje on, pa tek onda drugo cveće (Brastvo, 9—10, 1902, 442). U registru uz jedan od najboljih zbornika naših običaja (Običaji srpskog naroda iz sreza homoljskog,
npr. Brastvo, 9—10, 442). Ovde možda treba spomenuti i običaj da se detinja kosa, pošto je kum ritualno odseče, čuva posle u b.
se kite ili bodu žrtveni kolači o svadbi (іb., 159), zadušnicama (іb., 25), slavi (SE3, 7, 1907, 53; 19, 92; Brastvo, 8, 1899, 82), Novoj godini (SEZ, 19, 20), Mladencima (іb., 37), Đurđevu danu (іb., 49).
(SEZ, 19, 240). U cveću koje žene donose na mrtvački odar, mora biti »na prvom mestu« i b. (SEZ, 7, 75; 19, 241; Brastvo, 9—10, 442).
, 41); o Duhovima kite se krstovi po grobovima (GEM, 7, 1932, 74, okolina Velesa); i inače njime se kite grobovi (Brastvo, 9—10, 442). O zadušnicama meće se u reku, za mrtvoga (SEZ, 19, 254; upor. i b. koji se o svadbi baca u reku, іb.
TRĐ, NNŽ, 8, 87). U okolini Debra, prilikom drugog (ponovnog) pogreba, pored pokojnikove glave meće se b. (Brastvo, 9—10, 438). Najzad, žene o Otvornim zadušnicama sade b. po grobovima (SEZ, 19, 61).
, 92). — Isprošena devojka šalje momku struk b. (GEM, 5, 40; Brastvo, 9—10, 412). B. ima široku upotrebu u vradžbinama i narodnoj medicini.
Ako takvom d., veruje se u Debru, dodirne krišom momak devojku, zaljubiće se ona u njega, i obratno (Brastvo, 8, 50). Devojka treba da nađe d.
Kad se zida kuća, obesi se na jednom kraju nekoliko glavica c. l., »da bi se od kuće odbili nečastivi duhovi« (Brastvo, 8, 50. Kad je porođaj težak, valja nakaditi sobu c. l.
(ib., 181). U Sentandreji Srbi kite božićni kolač š. (Brastvo, 15, 9 = Schneeweiѕ, 53). ŠIPAK Granatapfel (punіca granatum). Šipak, nar, medun, puklaš, sladun, slatki mogranj (v.