Upotreba reči brata u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

vojska stiže od srodne slovenske krvi, i kad je pobedila Madžare, njeni vođi pohodiše mračne tamnice i, gde nađoše brata po krvi i po jeziku, pustiše ga slobodna.

Malo se junaka skupilo da golemu silu madžarsku sa svoga ognjišta potisnu — al’ zalud borba! Brat do brata, prijatelj do prijatelja, sa ubojnim oružjem u ruci pade.

gledao je u crne kamene stubove i u one gvozdene kolute što na platnu živopisani behu; a kad je video najstarijeg brata, koji je ostale mučenike preživeo, kako, iznuren i izdrpan, tamnim očima, čisto kao besvestan, traži braću, i,

Imao sam i ja jednoga druga, brata, i više od brata! I njega su sa mnom dušmani naroda našega gonili, i on je stradao za veru i slobodu, i on je pored

Imao sam i ja jednoga druga, brata, i više od brata! I njega su sa mnom dušmani naroda našega gonili, i on je stradao za veru i slobodu, i on je pored mene u vlažnoj

Ljuba mu je udovica, a jadna deca siročad!... Sirota deca!... Ja ne mogu gledati da se porod moga brata i sustradalnika od nemila do nedraga potuca.

— Imaš li oca i majku? Il’, možda, brata starijega? — Nikoga nemam, nepoznati prijatelju, na golemome svetu nikoga!...

bi zub’ma, a moju dobru tetku, koja je uz njegovu siromašnu posteljicu brižno ćutala, potresao je svakada bol njezinoga brata, koga svom snagom ljubljaše.

Ubiše mi muža, podmukli psi, a lomnu snagu brata moga izrešetaše kuršumima, opet iz potaje, opet podmuklo! Prokletnici!

To vi’š, Maro, nije lepo od njega! A, evo, i sama znaš kako smo živeli: ni dva brata rođena nisu bolje! Kad se ono Diškrećani stadoše u svojevoljce upisivati, zajedno se upisasmo, zajedno smo i vojevali...

Sirota, kad je videla brata u krvi, pala je u nesvest! Čiča Marko jednom rukom otvori vrata, pa onda lagano, s najvećom pažnjom, položi siromaha

Čuvaj ga, a ja ću sad s doktorom doći“. Tetka pogleda u žalosnoga brata, zaljulja se, rekao bi da će nanovo onesvesnuti, noge joj zadrhtaše, i ona pade na kolena do njegova kreveta.

Obradović, Dositej - BASNE

lukave lisice, koje sa čelovečeska sujeverna izmišljenija nesojedinjenije, vražbu i mrzost propovedaju i vooružavaju brata na brata svoga i poštene komšije jednog na drugoga!

lisice, koje sa čelovečeska sujeverna izmišljenija nesojedinjenije, vražbu i mrzost propovedaju i vooružavaju brata na brata svoga i poštene komšije jednog na drugoga!

To se je gavorilo za ona vremena gonjenija kad su otac čado svoje i brat brata, Hrista radi, na smert predavali, a već toga, blagodarenije bogu, sad nejma.

Ovo vesma ogorči malu devojčicu, koja plačući ode k ocu, i načne se tužiši na brata svoga, kolik' da je učinio najcrnje i gore delo na svešu, što se on ogleda na ogledalo koje nije načinjeno za ljude nego

Kako li će toliko dugi i bedni preživljeti i provesti život, i bez brata i bez prijatelja, bez sestrice i bez verna druga!

Nemilostivi i zlonaravni Kain mrzi, nenavidi i ubija dobroga Avela, brata svoga. Pravedni Enoh, jošte pre Potopa, uvještava svoga vremena ljude da prestanu od zla i nepravde, ako su radi da im

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Nemao ribe u Ribnici nemao vola u Volujcu ni ovce na Ovčaru! Ne smeo bez noža ni pred brata! Sa kućišta se na grobište premeštao! Ne našao ni korena, ni lista! Desnom rukom čorbu od leve mešao! 2.

Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio! Sinulo ti sunce iz vetra, iz brata, iz ribe, kroz hrast, iz namernika, iz potoka!

Al zna se da nema Ni jednog od ovih koje trava krije ko od ruke kuma, oca, sina, ili brata, poginuo nije. ZAPEVKA NA GROBU KAPETANA ŠULjAGIĆA Već smo zemnoj prepušteni sili, njenom sudu, njenom ruganiju; već

hajduka zato da ih, uzjahavši, uzme gvozdena rukavica i ruka; da se ruke, vezane naopako, dreše da bi vezale brata jedinoga; da se od đavola oslobađa tako što se crnji đavo proglasi za boga.

Doći će vreme kad ćemo bežati u krtičnjake i zemunice. Doći će vreme kad ćeš se od brata sakrivati kod jazavca i vuka, kad će nad crkvama od pepela zvona od blata da klati u magli beznadežna ruka.

i lovačke pse, pakost i zavist, mržnju ubilačku, potvoru, pohlepu i namere zle, ruski logor, tamnicu nemačku, brata što udara a ne gleda gde, macke u Valjevu, vešala u Čačku, metak za da, konopac za ne, sve sam preživeo, zagledan u

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

udata za Živka Dabića u Jautinu, Maricu za Jovanom Vilotijevićem u Valjevu, i Mariju udatu u Takovo za popa-Pavlova brata Matiju.

Posle smrti popa Stanoja otac moj zaponi brata njegovog Panteliju, koji je učio malo u manastiru Studenici, i popa Matu, koji je učio kod Snetogoraca putujući.

” — Memed-aga Fočić častio se kod svog brata i po lovu išao, no kad čuje da Crnoga Đorđa nisu poslani Turci mogli pogubiti, nego je pobegao, uplaši se Fočić i ne

Uzme u svoju ruku mitrovačku skelu, namesti svoga brata na skeli, skelarinu naplaćuje sebi. Mlogo puta bio je opominjat od Crnoga Đorđa i od sviju da se toga prođe, i na

Ne krij se, ne boj se, tvrda je vera, pre ću ja umreti nego vi. Ova dva brata ne znam, ali tebe poznajem, i sad znam kuda idete i šta nosite, i ja ću se na vaša pisma potpisati, pa ako što vama

Ovoga Turčina starca, kako je došao u logor Marko, brat Jankov, za svoga brata poseko je. Dok se to gore razmrsivalo, dotle vezir sa velikom vojskom drumom prođe, dođe u selo Ušće kod Save i padne

(Zapretimo, te i Bega Novljanin, koji je kneza Ranka, Lukina brata, 1800. leto, ubio, pošalje svoga hata Luki.) Eto sad je mirna krajina! — Novce i konje podelimo.

Zar i njima se dosadi tući, povika Vrbica: „Prođite i̓ se, no ̓ajdete ručajte.” Ručaše pobrzo, pak onda uzeše moga brata Nikolu i našega slugu Todora među se, i odvedoše sa sobom do u selo Jasenicu do one česme, pak i̓ vrate oba natrag.

Ja kažem: „Ako što skoro ne bude to ću i ja ići u Serbiju, voditi svoga brata i jošt od najbolji̓ familija 100 sinova ili braće, odvesti u Stambol, zakleti se patrijarhu, a patrijarh caru, i dati

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Na to se Đura poče smejati. — obojicu suze obliše od smeha. — Odide amo, Marice! — zovnu Đura svoju sestru. I oba brata šaptaše joj nešto, šaptaše pa rekoše: — Ali tako mu reci »biće u mehani« — znaš! — Baš ste đavoli!

— Ama, šta veliš, dok to pukne po selu, a? — More, gledaj ti samo posla... U tom razgovoru dođoše oba brata kući. Rogu ostaviše u Maričin vajat za vrata; spremiše i konopac.

— Šta ja znam, može biti da ti je to i vlast naturila. — Ama molim te kao brata skini, platiću ti! — Znam, znam... Nije to da rekneš zbog plate — poče opet Sima da ga muči — nego može otkud.

Raka to i ne čuje, nego okupi moliti Simu: — Molim te kao brata, nemoj da se čuje ova bruka! Ako se razglasi, ne smem ti izići na beo dan...

— I ne pitaj, brate, koliko sam. Da bog sačuva svakog take pozajmice!... Znaš kad se ono onomlane odelih od brata. Ostadoh jedin, sa ženom i decom... Kud ću i šta ću?

I domaćica priđe popu k ruci i upita kako je na domu, kako poša sa zdravljem. Dođoše i dva brata Boškova, te se zdraviše s popom, pa posedaše tu i zaturiše razgovor.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

k njemu!... I kad to smotri Lazar, a u njemu se nešto poremeti... On je dotle voleo Stanka više nego oba brata; a otada Stanko mu poče izlaziti iz volje. I što se Stanko više družio s Jelicom, on ga je više mrzio.

— Šta ćeš?... Valjda mu je tako suđeno!... A, bogami, žao mi ga je kao rođenog brata!... Šta sam ja soli i hleba s njim pojeo!... i to više u njegovoj kući nego u svojoj...

Dođe kući, uđe u sobu, pa se stade osvrtati tamo i amo, kao lud. Onda viknu brata i ženu. Kad mu ovi dođoše, on onako preplašen stade im pričati šta je i kako je...

Dva brata, kojima su naturene dve vere, bili su jedan drugom najveći krvnici. Tu se nije mislilo samo na pobedu. Išlo se na to

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Đorđe ima jednog brata, kaluđera u S., i taj ga je zvao k sebi u manastir na neko vreme, te je Joca ugrabio tu priliku da ga pošlje bliže

Da je, naposletku, božja volja, ali on se nada od bavljenja u „prirodi” kod brata. A posle, pošto više ne može raditi zanata, da je naumio tražiti službu.

Osim njegove čeljadije, i celo ga selo zove đedom. Žena mu je davno u zbegu umrla. Od starijeg brata ostala mu je snaha koja s njime sada deli starešinstvo — Radojka joj ime.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ta tebi je bar bilo još dana zapisato, a ne ja da se vučem po svetu ovako brez tebe, brez svoga najbližeg, kaz’ti, brata i prijatelja. Ta i onaj bog, bože me prosti, uzima što je bolje!

Tako je želela i za prvo unuče svoje, Savičinog mnogo starijeg brata, Gavru. Kad se rodio, pripoveda Palčika, a baba kaže: »Fala bogu kad sam dočekala unuka; sad samo molim boga da me ne

Gavru, a ona posle ostavi Gavru k’o da ga nikad nije ni bilo, pa okupi moliti boga da doživi da vidi Đuru, srednjega brata, da je otvorio dućan i postao sam svoj gazda. E, i to je dočekala.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I sad, zbog toga, Bog, kao kaznu — a bez greha roditelja lako se porodica ne kvari — dao im takvog brata, s kime svet da se smeje.

Ali zna, da onako providnog, bledog, samo da ga darne pa bi ga i nestalo. A opet, ovaj kad vidi brata, osvešćuje se i kao uvek, blesasto, molećivo, tražeći po moći, tuži mu se: — Bato, srce nemam. — Imaš, batin, imaš.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

pa ću do dve nedelje sam sa mojom sopstvenom personom k vama doći, a donde ljubim gospođi mamici desnicu i pozdravljam brata Jocu i frajla-Milku, i ostajem vami — do groba veran Ljuba Čekmedžijić Kad je frajla Julka ovo pismo pročitala, malo

— Molim vas, nemojte mi šmajhlovati. — Ja samo istinu kažem. Dakle frajla Marta nema ni brata ni sestre? — Ima još jednog brata, još je mlad, — fini mladić, vrlo izobražen, — govori francuski, pa taj neće danas

— Ja samo istinu kažem. Dakle frajla Marta nema ni brata ni sestre? — Ima još jednog brata, još je mlad, — fini mladić, vrlo izobražen, — govori francuski, pa taj neće danas sutra nikom na teretu biti, izučio

Alka više neće Mici odlaziti. Svilokosić stoji među njima kao demon, ne da im se više približiti. Alka, kad vidi brata, optužuje Micu kako mnogo troši, luksuz tera, a on, siromah, danju i noću radi, samo strasti njene da zasiti.

— Sad znam u čemu je stvar, a gledaću da bude dobro, premda neće sve lako ići. Vašeg brata poznajem. Šteta što je kao jurat propao, postao bi bio velik čovek, osobita glava — portentum.

Afrika

Poznao sam ga odmah po liku, toliko sličnom liku njegovog brata; koji je moj velik i prijatelj. On je nekada bio u Africi generalni direktor agrikulture a sada vodi jedno veliko

Mati ujutru šminka decu koja još puze; mladić budeći se za lov šminka svog druga ili brata. Lakim plavilom okružuju i produžuju oči, ljubičastim tonovima senče okruglinu obraza tako prozirno da se više

zahvalne; polazeći upadamo pogrešno u jednu odaju gde nailazimo na nežnu scenu između jednoga mladoga bračnoga para, brata i snahe malopređašnje lepotice. Mladi čovek skače sa postelje i ljubazno nam pokazuje put.

ogrnuti pantersku kožu i namaći na prste panterske nokte, koje drži sakrivene u šumi, pa sačekati prvoga rođaka, svoga brata Tiu, ili snahu Mone, ili sinovca Varinju, da zakolje, ili će oni na vreme kupiti od malopređašnje veštice koren pomoću

Kraljevina mog brata prostire svoje granice od izlaska do zalaska sunčevog (jedva da je pedeset km).“ Posle velikih dogovaranja, prelaska

Mala je s ocem bila ostala uz put u Ferkasandugu, tako da joj ne mogu lično izraziti svoje nade. Preko brata šaljem joj više od dvadeset niski najšarenijih staklenih perla.

Tako je brat dužan oženiti se ženama svoga brata ako ovoga nestane iz života; a kaptiv je dužan, po cenu kazne smrću, uzeti žene svoga gospodara ma kakve da su i ma

Onda mi jedan od njih, Zana, inače i lovac na hipopotame, reče da ima brata koji je bolestan i da bi voleo da ga i ja vidim.

— Šta kaže? — pitao sam njegovog brata. Zana je bio više bolesnika, milovao ga lagano po ramenu. Obrnuo je lik, i najpre gledao kao da ne čuje; zatim reče

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

) Prokleto posla! Sad da izborim novci... Oho, čekaj malo! (Zabravi brata kud je Juca izišla.) E, tako! (Otvori sanduk.) Ama ovo prokleto Juco može da gledi kroz rupa.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nasamo, to dvoje je ludovalo, iako su bili već pet godina u braku. Onaj koga su ta dva brata i njihove žene spremali se da isprate, i sam se, za to vreme, spremao, umoran i neispavan, turoban, sa ožiljkom na duši,

Bolje da ovde sve rasprodamo, nego da se sramotimo i da nas sramote. A što kažeš za Pavla, a otkad je to sramota brata voleti? I ja ću, kud Pavle kaže. I ja bih za njega dušu dala da me majka nije tobom usrećila.

I ja bih za njega dušu dala da me majka nije tobom usrećila. Tebe imam, Cigo, za dragoga, a Pavla hoćemo za brata. Pa šta?“ Kao umilno sikćući crni labud, Ana se podiže i raširivši crnu krinolinu, ustade.

su sluge Isakoviča počele da pripremaju prtljag, koji je bio donet za Pavla, Petar je, zagledan u daljinu, dovikivao brata: „Ej, debeli! Sad znamo što idosmo na Turčina, Franceza i Prajsa! Sad znamo što smo puni rana!

Petar je bio stao uz brata, da ga zadržava. Kirasir, koji je pratio Pavla, mislio je, izdaleka, da je to neko društvo putnika, kojima se skrhala

Gledala ga je kao da je luda i ponavljala: „Nemamo sriće! Nemamo sriće!“ Obe su žene volele Pavla, kao što žene brata vole, ali u glasu i očima te mlade žene bilo je nečega što njen muž nije mogao, ni da oprosti, ni da razume.

ćerkom kapamadžije Grozdina oženio, bolje reći otkad mu se prvo dete rodilo, Trifuna je počeo da prati, kao i njegovog brata Petra, neki udes, neka zla kob, iako su se, i on, i njegova žena, trudili, kao žmureći, da to ne vide.

“ Đurđeva šala htela je da bude skaradna, ali njegova misao to nikad nije bila. On je poštovao ženu svoga brata i žalio je tu ženu, koja je često bila sama. Gledao je da je razveseli, makar i glupim šalama.

Ponašao se prema ženi svog saputnika srdačnošću i pažnjom jednog starijeg brata. Ono što je Isakovič, i docnije, prećutao, pred bratencima, bila je neobična sličnost, koju je zapazio, od početka,

Velika je briga za roditelje, imati udavaču. Otac bi hteo da je uda za jednog, matorog, brata gospože Montenuovo. Nije čudo da šiparice, kad hoće, silom, da ih, tako, udadu, zažele da se bar, pre toga, malo

A ti ne slušaš! Pa dograbi pištolj, i na mestu ubi rođenoga brata. Žena ubijenoga, koja je bila na senokosu, kad vide šta joj dever uradi, onog časa, povede decu i javi se Turcima.

Mužčina? Je li Landbesitzer? A Isakovič mu reče da je to sunarodnik, iz istog sela, miliji, katkad, sercu, od rođenog brata. I to je očen intjeresno, reče Volkov.

Teodosije - ŽITIJA

I svi plakahu i ridahu mnogo i neutešno; roditelji sina, braća brata, sluge gospodara sa krikom dozivahu radi utehe u žalosti, padajući sve više u očajanje, jer ih do bezumlja dovođaše

Vi znate moj život od početka, kako sam s vama živeo, kako sam svakoga od vas kao sina othranio i kao brata ljubio i kao druga primao. A i vi ste bili prema meni dobropokorni i vernošću dobroposlušni. Ja to svedočim.

A mnogo i sve više mu donošahu od brata njegova samodršca Stefana, jer ga veoma ljubljaše i kao anđela Božijega bojaše ga se i slušaše ga.

Ovaj učini neprijateljstvo Isava protiv Jakova brata njegova zbog očeva blagoslova. Ovaj i tada beše podigao mržnju među braćom.

Ovaj i tada beše podigao mržnju među braćom. I veliki knez Vukan beše neprijatelj brata svojega samodršca Stefana zbog blagoslova očeva.

“ Božji čovek i ravnatelj njegova milosrđa čuvši ovo pade dušom u skrb zbog ovoga, i po rečima brata požuri se, hoteći utešiti njegovu žalosnu dušu nepokolebljivom verom u Hrista, kao što on reče učenicima: „Sve što god

da vidim onoga koga želim od mnogo godina, koga noceći y srcu svome nisam viđao, tako reći samo dušu moju, gospodina brata mojega, i da se svete, neizmerne ljubavi njegove nasitim?

Tako i brata samodršca Stefana, zatim i one koji su s njim došli iz Svete Gore i sav inočki i sveštenički čin, a onda blagorodne i

se veselja nasladili, to jest duševno i telesno, ujedno se obogatiše nebeskim i zemaljskim darovima, jer od oba brata blagorodni behu obdareni, i svi ništi, koji veoma mnogi dođoše, bivahu obasuti milosrđem.

ta milostiva i velemudra i veoma krotka duša, koja nikada nikoga nije htela oskrbiti, i šta je htela učiniti kada vide brata samodršca i sve blagorodne gde padaju na zemlju pred njegovim nogama i one prepodobne koji su s njim došli kako uzimaju

prosvetljuje mnoge, i radi toga ga promisao dovede u njegovo otačastvo zbog toga razloga, i uputi ga da se pokori moljenju brata.

je Gospod, Bog Izrailjev, jer poseti i izbavi narod svoj i podiže rog spasenja našega, ovoga svetoga gospodina mojega i brata, u domu oca mojega Simeona raba svojega, da dade poznanje spasenja nama narodu svome, na otpuštenje grehova naših

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

* U jednoj drugoj pesmi, iz bitoljske okoline, momak kaže devojci: Tatko ti tatko dva brata, majka ti majka jetrva, mije dva prve bračedi, dej đidi mome ubavo, ubavo mome rod nema, jagnje sugare gref nema.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

VUKICA: I da znaš šta ona sve raspituje, ta to je užasno. SPASOJE: Ja, dušo, očekujem posetu brata gospodin-ministrovog. Imamo poverljive razgovore, pa bih te molio, kad naiđe, da nas ostaviš same.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Kad neko ima tri sestre i jednog brata, to ne znači tako malo. - Opet su te izbacili? - šapnu dok sam prolazio pored nje, a u glasu joj je bilo više strepnje

Osim nje u kući je još osmoro dece, a ona je pri gornjem kraju lestvice, iako su joj dva brata oženjena, a njihovo potomstvo predstavlja nešto, što Rašida, nije u stanju da svari. - Kote se kao pacovi!

- rekla je Rašida, ali ja sumnjam da ju je čuo: leteo je kao raketa, a tur pantalona nekog starijeg brata udarao mu je u pete. Kupači su još kuljali prema Tisi, ali na skeli sem Baronice nikoga nije bilo.

I sreli smo: prvo Rašidinog najstarijeg brata koga je Sulejman vukao prema Tisi, a onda i druga direktora, mog očuha, koji mi je sedajući u kola samo rekao da ćemo

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

No šta će početi? Valjda dućan? Bože sačuvaj! Pera je bio sasvim od drugog kalupa čovek. Nije bio ni na oca ni na brata. S bratom se razgovarao kao s kakvim tuđim čovekom. Nikad se taj s bratom poljubio nije.

Gospođa Kriblerka i Hauerka pobedu su održale. Frajla Lujza zamoli brata da dâ „valcer” svirati. Brat odmah zapovedi. Tu nema reda kad će se šta igrati, nego svaki za sebe što voli zapovedi.

Oni bi je dali kako Šamika hoće. Načuje to devojka, padne u veliku sumnju, obuzme je unapred tuga, moli brata i snaju da joj priteku, jer otac će pitati strica, svećenika, pa zlo. I, doista, nije se prevarila.

No, budući je dobra partija, da on, Šamika, pređe u katoličku veru. Svećenik verozakonim razlozima ubedi svog brata, i, da stvar osigura, pod prvim utiskom napiše jedno pismo Šamiki, i dâ ga bratu da prepiše, pa će ga Šamiki poslati.

U taj isti mah došla baba da otvori kapiju i Jucu da poveze. Kad vidi brata, nazove dobro jutro. Brat je i ne gleda, već brzo dalje ide. Bratu je neko tajnu izdao. Brat se susretne sa Šamikom.

Juca baci žalostan pogled na brata, digne ruke, oči ukočene, počne se nijati, i sruši se. Pala je u nesvest. Brat viče za pomoć, svi se skupe, polivaju

Svi su oko nje, i sam doktor; dugo neće trajati. Već je pred noć. Svi plaču. Ona gleda ukočeno na brata. Brat priđe k njoj, počne joj maramom zrak rediti, da joj je lakše disati. — Kad umrem, obucite me u venčane haljine.

— Kad umrem, obucite me u venčane haljine. Jedva je razumeo šta govori. Opet gleda na brata. — Ubili ste me. — Strese se i dušu ispusti. Badava joj sad voštana sveća u ruci.

On i tu, sve oko devojaka, a devojke oko njega. Uda se i Mimika. Udala se za Jucinog brata. Šamika je tu bio provodadžija. Ne traje po godine, uda se i Matildina kći. Sve dobro udate, na preporuku Šamikinu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Oko staja i obora bio se iskupio svet, da vidi i njegov polazak, a naročito kočije i konje i sluge njegovog brata Aranđela Isakoviča, trgovca poznatog po celom Podunavlju i Potisju, po bogatstvu.

Mratu. I sv. Mrata mu pomože, utoliko što ga među tim mnogim vinom, čašama i gorućim svećama seti brata njegovog Aranđela, koji je imao običaj da pri sklapanju trgovačkih poslova po Vlaškoj, Turskoj i Mađarskoj opija ljude.

Mlađi od brata, Aranđel Isakovič ponašao se prema starijem bratu, kao što se ponaša prema mlađem. Ako je stajao kraj njega, gledao ga

Te vanredne, snažne noge, to ljuljanje, taj smeh. U prvi mah, on se prepade za brata. Vide da mu je u kuću doveo đavola. To drhtanje na grudima, ta visoka kolena u hodu, to duboko disanje pri pušenju.

Uplaši se da ona ne pristane na greh ma gde, u kući, noću, kraj brata, za te poklone, đinđuve, bisere koje poče da donosi.

Ni za čas mu ne pade na pamet da bi mogao poželeti ženu svoga brata. Naprotiv, brat mu se činio sretan čovek, a njegova ljubav prema toj ženi nešto neshvatljivo drugima, a njemu samome

preživeo, da možda umre, niti ga je bilo žao što će on kroz koju nedelju dana možda već biti sam, bez oca i bez brata, bez ikog na svetu. Isto će tako prolaziti ljudi, prolaziti lađe, isto će tako trgovati, jesti, brojati brojanice.

Nek skrha vrat sa konjem tamo negde u Italiji, ali pri tom uopšte nek ne misli da se to njega, kao brata, nešto tiče. To mu je rekao.

Nije hteo da misli na ono što će posle doći. Rešivši da se upusti sa snahom, on nije hteo da misli na brata. Taj brat, ogroman, težak, u kolima, sav u plavom srebru, sa belim perom, ipak mu je jednako bio pred očima.

Pognute glave po ceo dan, on je čak imao lude misli pri tome, da posle obavesti brata, pa da je oteraju, pa da se pomire, da oproste, ta braća su.

Tako je, na zemljanoj peći, kraj njene postelje, osetio kao da se uznosi na nebo. Ni za trenutak nije se setio brata, ni za trenutak ne iziđoše mu pred oči njena deca. Bio je sam, u nekoj prijatnoj, visokoj hladovini.

kir Aranđela obećanje, da će otići do patrijarha Šakabente i da će izmoliti, nekako, sveštenika, koji će je od jednog brata odrešiti, a za drugog privenčati. Za decu nije mnogo marila i nije želela često da ih vidi.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Tako, na primer, pazi se šta će ono prvo reći: ako kaže mama, dobiće sestru, a ako kaže tata, dobiće brata. U Crnoj Gori „kada je žena bređa, valja pitati dijete šta će roditi, pak ako ono reče djetića ili djevojku, to onako

⁴¹ Pred polazak svaka povojničarka valja da detetu metne više glave jednu paru govoreći: „Da kupiš brata!“ Valja se, takođe, i da tada pljune u pravcu deteta i kaže: „Gadno“, „pu gade“ ili „posrala te kokoška“ da ga ne bi

, 1985, s. 17—18) — Koliko u slavskom kolaču zrnaca, onoliko bilo u našega brata domaćina: ovaca, jaganjaca, a najviše žutica (dukata) i muške djece! (Vlajinac, M., 1975, s.

Domaćica. Ona može biti žena starešine, ali i njegova majka, zatim žena njegovog brata ili neka od starijih žena koja najbolje obavlja ulogu koja joj je dodeljena. Domaćica je ženski starešina.

“²⁶ Prvi dečji posao je briga oko mlađeg brata ili sestre, odnosno ljuljanje ili zabavljanje odojčeta.²⁷ Deca, bez obzira na pol, koja čuvaju i zabavljaju bebe, u Skopskoj

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

želja za dodirivanjem, ta potera za bliskošću, taj lov na malo ljubavi, taj prastari, stalni i večni nagon da dodirujemo brata, da pipnemo površinu slike ispod koje piše da je zabranjeno dodirivanje prstima, sve to traje do dana današnjeg.

su obojili usta crveno, a ocu rozete odlikovanja, između njih stoje on, ošišan do glave, sestra sa jabukom u ruci, i tri brata kojih se ne seća, sva trojica sa belegom smrti na čelu, a dalje, levo: tri uokvirene spomenice »Vaš sin pao je junačkom

Matavulj, Simo - USKOK

danas u istoriju, bjehu im izbliza poznati, te pominjahu: vladiku Petra І; serdara Sava Plamenca; Sava Petrovića, brata vladičina; Vuka Radonjića, guvernadura; Đika Martinovića, serdara cetinjskog; draga Jokova, kneza njeguškog.

ludovale za Krcunom Serdarevim, ali on, mimo ondašnji crnogorski običaj i pored toga što je imao samo jednog mlađeg brata i mater, dočeka dvadeset drugu godinu neoženjen.

Kad su naši stari ovamo uskočili bila su samo dva bratstva, Erakovići i Rajčevići, narod od dva brata, od Eraka i Rajiča. Danas ima: Petrovićâ, Popovićâ, Kustudijâ, Radonjićâ, Žutkovićâ. Vladika je od Petrovića.

zlatnom medaljom na grudnjaku, skide kapu, što i svi učiniše, te započe: — Sinovče, krilo naše, evo nas svijeh tvojih brata da te ovako za nješto molimo! Knez drago, veoma iznenađen, usta i reče: — Šta je, braćo, za ime božje!?

Sav je izvrešetan zrnima, ali mu je bog dao vijeka, pa je imao i lijeka. I ovoga brata našega Stijepa Mrkova, kao što vidiš, grdno su puške ištetile; eto mu izbile oko i osakatile ruku, i, ja mnim, još ga

Pomisli samo to da barjaktarstvo nije prešlo na njega, no na mlađega mu brata, ne dadoše mu njegovi rođeni brastvenici! — Pa šta će biti, najposlije?

Poslije ručka pohodiše i trećega brata, Toma Markova. Da bješe Janko najprije k njemu zašao, taj lični i pitomi čovjek učinio bi na njega jači utisak, ali se

Na njemu bjehu mantije, a na glavi povisoka, crna, svilena kapa. Nalikovaše dosta na brata Sava, samo što mu obrazi bjehu protegljastiji i utonuli i što je imao dugačku prosijedu bradu.

Gardašević; iz Cucâ Šuto Pešikan; iz Bjelicâ vojvoda Marko Milić; sa Ćeklića knez Jovan Vicković; sa Njeguša sva tri brata vladičina, knez Drago i Lazar Proroković. Od Riječke nahije: proto Ivan Pejović i dva Đuraškovića.

“ A kad ubilac odgovori: „Ne znam“, kako mu Gospod reče: „Šta učini! glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni. I zato da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvoga iz

glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni. I zato da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvoga iz ruke tvoje! Kad zemlju uzradiš, neće ti više davati blaga svojega. Bićeš potukač i bjegunac na zemlji!“...

Evo ga!“ dodade i zaokruži rukom po cijelome zboru. „Evo ga, ovo je sve jedan Kajin! I ko je digâ ruku na brata svog i ko je to povlastio i ko je nije zadrža, sve je to Kajin!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

te pored »čisto naškog« jezika dalmatinskih pisaca upotrebljavaju tolike turcizme: »nije li bolje od jednokrvnog brata što uzeti negoli se turstvu našem viečno uticati?

Đorđe Branković rodio se 1645. godine u aradskoj županiji. Vaspitao se kod brata Save, episkopa jenopoljskog, 1663. otišao je kao »đak« u diplomatsku službu erdeljskog kneza Mihaila Apafija.

u Bukureštu, pored kneževa brata Konstantina Kantakuzina, jednog od prvih rumunskih istoričara, on se upoznao sa mnogim istorijskim delima.

Svršivši studije, 1829, Stejić ode u Srbiju za ličnog lekara kneževa brata, Jevrema Obrenovića. U dva maha bio je i lekar kneza Miloša, ali 1832.

francuskog je preveo Kolombu Prospera Merimea (1877), i tri romana Erkmana-Šatrijana: Brđani (L'іnvaѕіon) (1878), Dva brata (1878), i Crna kuga (Hugues le Loup). Pored toga, Žila Verna Doktor Oks i njegova posla (1878).

Milićević, Vuk - Bespuće

je to osjećao, ne buneći se nikad protiv oštrih bratovljevih riječi koje su padale češće, i poštovao i volio u njemu brata koji je stariji i pametniji.

iza brda, počima da se rađa oblak, on u svoj pogled meće i ljubav, i molbu, i preklinjanje, pozdravlja ga radosno kao brata ili prijatelja, s uživanjem ga prati kako raste kao i njegovo srce u grudima, kako malo po malo prekriva nebo, kako se

Sremac, Stevan - PROZA

Da je sreća da i u Turčinu smatrate svoga brata, a vi se tučete; komšijska deca, sinovi jednog istog napaćenog naroda — pa se tučete!

Jer vi ćete biti ljudi, građani ove izmučene zemlje, za to vas ja spremam... Evo, vidite ovoga brata — građanina, odnosno čiku. On je jedan iz one najšire podloge na kojoj ova naša društvena zgrada, piramida, stoji...

Radičević, Branko - PESME

Vatite se kola toga, Od višnjeg je ono Boga: Rukom drži bratac brata, Blizu srca njega vata. Svirac svira, Srce dira, Ruka s' diže na posao, Da l' će kome biti žao?

Tako s' moja mirila ljutina, I prva se vraćala tišina, Začas ode cela luda vreva, Brat na brata opet se osmeva, Pa što bilo, to i bitisalo, Ni na um nam više nije palo, Obojica divno pomireni, Latismo se gore i

Daničiću! tebe sad bratimim, Da sa srca malo jade snimim: Ja imadoh brata rođenoga, Rođenoga brata jedinoga, Crna zemlja meneka ga uze, Ja za njime prolih gorke suze, Al' sve zaman — ništa

Daničiću! tebe sad bratimim, Da sa srca malo jade snimim: Ja imadoh brata rođenoga, Rođenoga brata jedinoga, Crna zemlja meneka ga uze, Ja za njime prolih gorke suze, Al' sve zaman — ništa ne pomogoh, Iz groba ga

“ „Ta ne smije, žalosna mu majka! Brata sam mu na kolac popeo, A njega ću jošte na čengele, Samo čekaj — no sad da se ide.

tada se digao, Dovatio mača plamenoga, Poterao bi tog ubicu tvoga: Pa ol' bi dvoj'cu'skrio taj grob lađan, Pored brata ležô bratac mlađan, Ol' bi pevô krvavo bojište, Kako junaci tu junake kolju, Kako konji tlače, kako vrište, A na

kolju, Kako konji tlače, kako vrište, A na bojnom junak pada polju, Osvetitelj kako mača vata, Kako bratac zamenjuje brata!

Jedna rečica jošt mi, brate, gudi Iz ljubavni što t' isteče grudi. Mi seđasmo jedan do drugoga, Bolan brat do brata bolanoga: „O ako mora jedan tu od nas Ostaviti ovaj sveta kras, Ako umreš, ako ja ozdravim, Ja ne umem pesmu da ti

O kad bi, kad bi rasterao tad I golemi moga srca jad! O kad bi samo sveta tvoja sila Donijela meni brata mila! (marta 1846) (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što god oću: I što oću, ono

Što bi venac bez ljupkoga cveća, Što bi cveće bez te rose sjajne, Što bi rosa bez zorice bele, Što l' zorica bez brata sunašca, Što bi sunce da mu neba nema, — Što ćeš, pesmo, što ćeš, srce moje, Daleko je vedro nebo tvoje.

Jer oni pali za kamena tvrda, A kamen tvrdi zlotvoru se sprda, Oh, kamen ledni na nji s' smilovao, De bratac brata rodnoga izdao. Tu oni biju ognjem iz pušaka, Ne dadu napred kročit ni koraka, Pa drug kad padne: „Oh prosto mu mleko!

91. Gleni tamo nebesima, Gle ta čeda umiljata; Al' meseca nema njima, Traže zvezde svoga brata, Traže, sjaju, svuda glede, Ta kud im se danas dede? 92. Ta de li je, de se krije?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

). Tamo sam svu noć bulaznio, vršo se i budio brata, svoga suložnika. Djed je grdio Petraka i „njegov benasti konjski mjesec“, mama me je umila ledenom vodom, a kad to nije

Toga proljeća često je pobolijevao, leškario u svojoj sobi i ovda-onda poručivao po svog rođaka i brata Savu, starog ličkog lopova, da mu dođe na razgovor.

Sjetio se čak i brata Save i požalio „što rđa nije tu“, pa da i on vidi vajde od ove strmoglave večeri, kad se benasti stari Rade ritnuo na

djeda Radu kao svetitelja (sa strogom bradom i nebeskim oreolom oko glave), a evo ti jednog rumenog predvečerja brata Save, djedovog rođaka, pa će ti, odmah s druma, pravo na naš arman (gumno) gdje su leventovali bradonja i samardžija.

Strašili oni mene, i tukli, bogami, ali ja se ne odrekoh svoga Rade, svog brata i pravog svetitelja. A pravo da ti kažem, gadna ona bihaćka „Kula“, gradio je, kažu, nekakav Matija kurvin (Korvin).

duže pamti i prepričava, a već ako je sročena i u stihovima, onda skače numera i lopovu, a još više žacmanima koji su brata ukebali. U tome poslu žandarmerijske stanice međusobno se takmiče.

Jovaš čisto podskoči u mjestu, poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u zaklon i zlurado vreknu: — Aha, neka, neka, dosta je i tvoga bilo!

— Jovašu, grebem ti dio matere! — zadavljeno opsova Mikan gubeći nadu u bilo kakvu pomoć od brata. — I ja tebi dvaput!

— Dabome da ću uzeti, valjda ću ih njima ostavljati — prozuklo istisnu Mikan i pažljivo stade da izuva brata dok su mu u uglovima očiju svjetlucale dvije strašne ledene suze.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Tugo, tugo... Slatki moji, smrzli ste mi se? — I brzo od majke uzima povijenog mi brata, grli ga, ljubi i unosi u kuću. U kujni drži sluga sveću više glave i osvetljava nam stepenice po kojima se penjemo.

Tetka svekrvi ne može da odreče, zameri se, već saže glavu. Kleknu do svoga brata čiča-Tome, nasloni se na njegovo koleno i gledajući stidljivo u svoj kut, čupkajući bošču, zapeva milo, drhtavo, iz

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Kad će srce naše doći u svoju prirodnu dobrotu, da u lice svakog sebi podobnog človeka pozna, brata svoga! Nit’ misleći niti pitajući koje je vere i zakona? One, u kojej ga je Bog izvolio da se rodi kao i ti u tvojoj.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

S narodnom pripovetkom stoji sasvim drukčije. Ona je delila sudbinu svog čestog junaka pastorka i trećeg brata, ali i njegovu izdržljivost u nemilosti i iskušenjima. Teškoće su otpočele još od oca.

Najposlije jedan drugome reče: — Da idemo sestre naše potražiti. i odmah stanu se opremati sva tri brata, uzmu novaca za puta, pa pođu tražiti sestre svoje. Tako putujući zaiđu u jednu planinu i cijeli dan putovaše.

Kad počnu lijegati da spavaju, onda reče najstariji brat: — Vi spavajte, a ja ću stražu čuvati. Tako oni dva mlađa brata zaspe a najstariji ostane stražu čuvati.

to čuje, zaustavi samo onog najmlađeg kod sebe kao zeta, a onoj dvojici dade dvije mazge novaca, i tako oba starija brata vrate se svome dvoru i u svoje carstvo.

Pa tako i učini: brata i konja mu sakrije. Kad veče dođe, zmaju zgotove večeru pa ga čekaju, kad eto ti zmajskog cara!

Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire, pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.

Pošto sestra odvede konja u arove, a brata na kulu, pita brata kako je došao, a on njojzi sve po redu kaže, pa je pita: — Za koga si se — veli udala?

Pošto sestra odvede konja u arove, a brata na kulu, pita brata kako je došao, a on njojzi sve po redu kaže, pa je pita: — Za koga si se — veli udala?

Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile.

Car veli: — Ja bih najstarijeg i srednjeg mnogo mučio, a najmlađem ne bih ništa. Onda mu ona za brata kaže. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoči na noge, ruke šire pa se u lica ljube.

svrati konja pa upravo u avliju, kad tamo al' evo ti njegove sestre najmlađe, ruke šire, pa se u lica ljube, vodi brata na kulu a konja u arove. Brat je pita: — Za koga si se, sestro, ti udala, koji je tvoj čoek?

Car joj reče: — Ja bih najstarijeg ti i srednjeg brata ubio, a najmlađeg ne bih; njemu bih i u pomoć svakad pritekao kad bih mogao.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SRETA: Ja sam pametan, ali ti si luda. Kući! SULTANA: Okani se, Sreto, mene, molim te, kao mog brata! SRETA: Ni reči više, nego kući! TRIFIĆ: Stante, evo dolaze karuce. Sreto, sad ćemo viditi koja je čija žena.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Tu gde na dnu školjke, kako reče pesnik, San umoran hvata, leži brat do brata, Leže zlatne senke, znakovi udesni jednog davnog, nikad dopevanog rata.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

nema stančugu, a imaju je svi oni što su došli prekjuče, ko bi pristao da mu šef bude neko ko je zamolio svog mlađeg brata da mu pričuva ovce (Sistem: „... Stoj, vodo ladna, pričuvaj mi ovce!

to bila seksualna privlačnost i ti fazoni: jednostavno, kao da ste izlazeći iz škole susreli sasvim slučajno starijeg brata koga niste videli jedno osamdeset godina. Tako nekako ...

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Prvome danku nikojeg brata, nikoje sestre. - Brukom, po lagi svetina gilja. Zamiru slike, senke i zvuci. Pogledaj, Blagi, kudelje magle, tmurne

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Jerbo je Batićeva sestra od tetke udata bila za brata vašega deda. To je ono što sam hoteo dokazati da ste sirječ rod. MARKO: Pa kako da ja o tom ništa ne znam? ALEKSA.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Tu su ti šume i polja rodna, poneka bašta, njivica plodna, skupljala to su čitava jata za mene lično gladnoga brata.“ Zamuca vođa: „Tako mi brka, đidija ovaj sve živo krka! ... Do sada nisi bio nam znan. Odakle ideš?

Smjestiše se četir brata: Žuća leže iza vrata, mačak čučnu uz ognjište, Sivko pred prag, na đubrište,

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Imamo i inače još dobar sat do ručka. — Čekajte da doguram barku. Pazite! — Niste u ribolovu? — Ne, čekao sam brata i oca. Spremamo se da provedemo celu noć na jezeru.

— O, mogao sam uvek doći docnije. Ovako ne volim ni njega, ni ikoga; ni majku koja je tražila devojku, ni oca, ni brata, ni decu. Mislim da ne volim nikoga. Oni su me svi uništili. Naročito me je otac uništio.

Vi ga poznajete isto tako dobro ili čak i bolje od njegovog brata, sina itd. Možete provesti pored njega još dvadeset godina, ništa podrobnije o njemu više nemate da saznate.

Imate još dva-tri koraka svega. — Jeste li vi same devojke, ili ima i muških međ vama? — S nama su i dva moja brata, — odgovara jedna nasmejano. S njene strane je sve sasvim crno. Ne vidim je.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Otvr'te mi, časni oci, manastirska teška vrata, I primite carskog sina k'o najmlađeg svoga brata...” Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

LOV Brata sam poveo u lov zorom u goru, dobre smo konje imali i strele kremene, šuma je puna zverinja bila. No brat je moj

tako je to kad se udaš za vojnika Tataru otkresan brk Slovenin ode niz tarabu prokletu prteći na leđima izdajnika brata German beo kao kreč vuče nešto zlata Latin slika presna jaja ostaje samo seljak na lošem putu obaljen i psi mu ližu

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

su tako pored baterije, saplitali se o kamenje na putu, ili se držali za ogradu prednjaka, gledajući netremice sina ili brata. — Življe, življe!... U zaprežnice! — čuo se glas potporučnika Aleksandra.

Sa one strane neko je bolno dozivao svoga druga ili brata, ali najčešće pominju svoju majku. Ili proklinju nas, što smo ih ostavili.

Među njima se nalaze dva rođena brata. U svih je lice mrtvački bledo a samo jednome je iz usta tekao mlaz krvi, pa se prelio preko ruke i kundaka.

Docnije je došla naša ofanziva i Austrijanci su isterani. I dve mlade sestre rešile se da potraže grob svoga brata. Dobile su dozvolu. Uzele su metalni sanduk i u pratnji dva vojnika pošle su. — U dva časa stigle smo.

— viknem ja. „Jaoj, bolan, nemoj da si bezobrazan“ — poče ona — „mene je ova drugarica prevarila. Kaže, ide kod brata, i molila je da joj pravim društvo.“ — Kome ti to: brat, drugarica, prijateljica...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Svi su te pozdravili. Majka ti rekla... i sad se stadoše ređati poruke od majke, sestara i dođe govor na brata. — Mika piše, često piše... zbog njega sam ti i došao. Ti mu sama reče da ostavi posluživanje, pa sad eto...

da je sve u redu i dobro, ali ne misli o tom; zna da u džepu ima dosta banknota, da će taj novac obradovati i pomoći brata, oca, sve... ali su joj sad i oni daleki. Sad ima nešto preče, bliže...

Kao da je juče bilo: smrklo se, a oni idu stranom, više seoskih kuća; majka nosi maloga brata, a nju vodi za ruku, otac nosi neke ponjave na leđima. Idu tako, a paščad zalajaše. »Kao cigani !

— Kako hoćeš, ali gotovo ... imamo mlada sira, luka, jaja, šta ćeš više. Nek ostane koja krajcara za brata. Gojko je sam izjavio želju, da njih dvoje izdržavaju njena brata, dok je u školi.

Nek ostane koja krajcara za brata. Gojko je sam izjavio želju, da njih dvoje izdržavaju njena brata, dok je u školi. Ona ga posle ove reči pogleda zahvalno, pa promeni razgovor uze veseliji, ljubazniji ton; — Ama,

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

su vrata od škerleta, Na njih vila sama sjedi, Sama sjedi pogleduje, Đe se munja s gromom igra, Mila sestra su dva brata, A nevjesta s dva đevera; Munja groma nadigrala, Mila sestra oba brata, A nevjesta dva đevera. 2.

se munja s gromom igra, Mila sestra su dva brata, A nevjesta s dva đevera; Munja groma nadigrala, Mila sestra oba brata, A nevjesta dva đevera. 2.

8. Tri su cveta u gori cvetala, Do dva sjajna, treći potavnio. Što cvetaše do dva sjajna cveta, Ono jesu dva brata rođena; Što međ’ njima treći potavnio, Ono jeste seja međ’ braćama, Potavnila od mlogi svatova — Prosi Mesec za

Mislila su dva brata rođena Za koga bi sestricu udali. — Ako će je dati za Meseca, On se menja za godinu dana Puno pravo do dvanaest

Ko ti reza bornu suknju, u skutovi razboritu, U pojasu saboritu?“ — “Imam brata baš-terziju, Te mi reza bornu suknju, U skutovi razboritu, U pojasu saboritu.“ 14. Domaćine, koledo!

55. Seja brata na sunašce zvala: “Ajde, brate, na sunašce jarko, Da se jarka sunca nagrejemo I lepote krasne nagledamo, Kako

Đever snahi riječ govoraše: “O snašice, pitoma ružice, Il’ si rasla bora gledajući, Il’ na moga brata čekajući?“ Snaha njemu tiho odgovara: “N’jesam rasla bora gledajući, Već tvojega brata čekajući!“ 76.

“ Snaha njemu tiho odgovara: “N’jesam rasla bora gledajući, Već tvojega brata čekajući!“ 76. Šta se beli gore na planini: Da l’ je inje, da l’ belo kovilje?

dvorovati, Tuđa baba babom zvati, A svoga ću spominjati; Tuđu majku majkom zvati, A svoju ću spominjati; Tuđeg brata bratom zvati, A svoga ću spominjati; Tuđu seku sekom zvati, A svoju ću spominjati. 78.

je to bela avli-marama, Bela Marama, briga golema: Da tuđu majku majkom pozove, A svoju majku da zaboravi; Da tuđa brata bratom pozove, A svoga brata da zaboravi. 86. O narandžo, vojko plemenita! Tanka li si, visoko li rasteš!

Marama, briga golema: Da tuđu majku majkom pozove, A svoju majku da zaboravi; Da tuđa brata bratom pozove, A svoga brata da zaboravi. 86. O narandžo, vojko plemenita! Tanka li si, visoko li rasteš!

Sve junake pod krilima, Sve se mani krajevima, Kao sunce nebesima! Domani se zavičaju, Tu ćeš naći mnogo brata! Pozdravi ih, o Jovane!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ili će grubi Franc, koji je prevario oca i oklevetao brata, uspeti u svojoj bludnoj nameri? Ili će se oklevetani i prognani Karl pojaviti u poslednjem trenutku, da osveti oca, da

Karl pojaviti u poslednjem trenutku, da osveti oca, da odbrani ljubljenu Amaliju, i da kao munja kazni svog zločinačkog brata?

(Filip istupi napred i pokloni se) JELISAVETA: Ulogu podlog Karlovog brata Franca igraće vođa naše trupe, proslavljeni Vasilije Šòpalović!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

A šta je meni do tih mramornih dvora tučnog ponoćnog sata, što očima slepim odbijati mora, sestri sramnoj od brata? A šta je meni do velmoža u svili, sa sokolom na ruci? Otac mi je sebar što na točku cvili, a kćer mi glođu vuci.

Zdravo, vi tamo gde je mesečina meka, svakog ću brata, što zaseo čeka, da prebolim. Zdravo, svi, redom, gustih obrva, mutna oka, tužnih pesama, strašna braća.

Bio je neobično ljubazan i prema nepoznatima. Ali je bio plahovit, iznenada. Nikad nije tukao mog brata, ali ga je jednom, u ljutini, tresnuo tako o zid, da ga mal’ ne ubi.

Bio sam tipični smetenjak svog vremena. Moja mati, međutim, imala je bogatog brata u Beču, koji je zahtevao da odmah dođem kod njega i učim Eksportnu akademiju.

Zatim sam upoznao Ilanču, malo više, kad se moj otac, nasledivši brata, povukao na selo. Ja sam tada bio u petom razredu i onda sam, svake godine, provodio nekoliko dana na selu.

Naime, pred polazak u Beč, ujaku, u Eksportnu akademiju, ja sam se bio zadržao kod brata u Novom Sadu. Slušao sam Salajku kako progovara u bećarcu i bio sam igrač u jednom, novosadskom, klubu (UTK).

br. 6). Ona nije ni sanjala zašto sam došao. Moja mati imala je u Beogradu i mlađeg brata, Nikolu. On je bio, u mladosti ludoj, prebegao u Srbiju, jer nije hteo da služi austrijsku vojsku.

Nikola Vujić imao je dve kćeri i dva sina. Njegove kćeri, shvatljivo, uživale su u pomisli da imaju brata, iz Austrije, koji želi u akademiju.

A što se tiče kćeri Nikole Vujića, one su, mnogo godina posle toga, imale brata u akademiji. Njega je, kao mladog poručnika, u Skoplju, ubio jedan regrut koji je bio s uma sišao.

Ujak me je na to izbacio. Neko vreme, tada, imao sam težak život u Beču. Najzad mi se pobunila i mati, protiv brata, te mi obeća da će me ona izdržavati dok budem bio u Beču.

Pre toga, hteo sam da provedem nekoliko dana u Novom Sadu, kod brata. Lakomislen kao što sam bio, došao sam u Novi Sad i ostao samo zbog jedne lepe, mlade žene, sestre tada čuvenog

mlade žene, sestre tada čuvenog muzičara, koja je, sa svoje dve male devojčice, isto tako, bila došla da letuje kod brata. Ona je bila žena jednog čuvenog, srbijanskog oficira. Ja sam za tom ženom skakao, glavačke, u mutnu vodu Dunava.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

U tom je obuhvati jedna snažna ruka, ona pretrnu, al' se odmah pribra. — Idi sad, molim te, k'o brata! — Samo da ti nešto kažem. — Ama nemoj, očiju ti! — Samo časkom. I, više se ništa ne ču...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Nešto, hm, nešto! (Zatvori vrata kroz koja je Danica otišla.) Eto, sad nema nikog. Molim te kao brata, uzmi ovo zvonce pa sedi, evo ovde sedi, pa da mi daš reč. Hoću baš da probam. Ne znaš kako me to muči.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« — Pobratime — gruva se Mića u prsi — pobratime, molim ti se ka’ bratu, i boljem od brata, za nešto. Da mi učiniš jedan ćef... — Da čujem! — reče ćir Đorđe malo uznemireno.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

skakača, četri džambasa Koji se drže oko pasa, I plešu, u mestu; četiri brata Koji se zaglaviše u kružna vrata.

zima, Tišine tamo mnogo ima; U glavnoj ulici, u krotko veče, Možeš gledati kako sve teče: Dva milicajca, kao dva brata, Šetkaju, i noć se polako hvata. Đak sa knjigama, konj pred bičem, Lampa što svetli nikom i ničem.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

ekspedicija koju je vodio brat istraživačev, profesor Kurt Vegener, sa zadatkom da utvrdi istinu o sudbini njegovog brata. Ekspedicija je, idući istim putem kojim je išao Alfred Vegener, naišla na njegove ostatke i mesto njegove propasti.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Polu zemlje Turci mu uzeše, no pošto je svu obliše krvlju i pošto mu brata izgubiše, zmaja ljuta vojvodu Uroša, na širokom polju Ćemovskome.

Žali Ivan brata jedinoga: žalije mu vojvode Uroša no obadva da izgubi sina; žalije mu vojvode Uroša no svu zemlju što je izgubio; žali

mu vojvode Uroša no svu zemlju što je izgubio; žalije mu vojvode Uroša nego oči da je izgubio, — dâ bi oči za brata Uroša! Junaku se češće putah hoće vedro nebo nasmijat grohotom.

Neki jedan, to je kâ nijedan, nâko da je više mučenija. Vražja sila odsvud oklopila. Da je igđe brata u svijetu da požali, kâ da bi pomogâ. Pomrčina nada mnom caruje, mjesec mi je sunce zastupio.

Grdne treske povrh Lješkopolja! Dva se brata bore oko vjere, a oko njih hiljade ratnikah. Stiže sina materina kletva, pogibe mu vojska svakolika.

VLADIKA (čita pismo od riječi do riječi) „Selim vezir, rob roba svečeva, sluga brata sunca svijetskoga, a poslanik od sve zemlje cara. Na znanje vi, glavari s vladikom!

Leopoldov hrabri vojevoda¹, Sobijevski, vojvoda savojski salomiše demonu rogove. U ćitapu ne piše jednako za dva brata jednoimenjaka². Pred Bečom je Burak posrnuo, obrnuše kola niza stranu.

da ti crne oči viđu, oči moje, da poljubim mrtvu glavu, mjesto brata, da očešljam dugi perčin, jaoh meni! i junačku čalmu svežem, sestra grdna! U krvničke sad si ruke, platili te!

Nego ko će đecu dočekati? KNEZ JANKO Kolika mu brata ostadoše? VUK TOMANOVIĆ Sedam bratah, svi sedam jednaci. KNEZ JANKO Hoće li ga osvetiti, Vuče?

ni se ne kće pokrstiti; koji li se pokloni Božiću, prekrsti se krstom hristjanskijem, uzesmo ga za svojega brata. Kuće turske ognjem izgorjesmo, da se ne zna ni stana ni traga od nevjerna domaćega vraga. Iz Cetinja u Ćeklić pođosmo.

Više žalim pusta džeferdara no da mi je ruku okinula! Žâ mi ga je kâ jednoga sina, žâ mi ga je kâ brata rodnoga, ere bješe puška mimo puške.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Tu bi produžavao, a ona bi sama morala da ih dvori, služi. I tada bi sluge brata, već onesveslog od straha, krišom iznosili i sklanjali u komšiluk, da ga ne bi zaklao.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Milica osta stojeći, držeći visoko luč. „Evo nas, serdaru, tvojijeh brata, da ti tugu iz kuće išćeramo, jer, bogami, niti nam je Božića ni veselja dok je tebi tako!

Dvojica, Marko i Petar, bjehu rođeni sinovci serdarevi, djeca nekog mu mlađeg brata te je davno poginuo u Dugi. Njih smo već pomenuli u početku ove pripovijetke, jer su bili sa stricem u Kotoru.

“ „Aferim, valaj!“ rekoše u glas. „Fala vama, braćo, što me primate za brata!“ odgovori Janko tronut. „Nijesam ja amo uskočio da lastvujem, no da s vama dijelim vitešku nevolju.

“ Kako mu se mali kaza, on ga je dugo gledao pravo u oči. Mala Elvira, kao da zaštiti brata, zagrli ga rukom. Ostala djeca mukom gledahu gospodu. „Ne valja dirati tičija gnijezda“, reče svima.

Jan i Elvira pođoše mučeći put dvora. Curica bješe jako uzbuđena i krišom pogledaše brata. „Nemojmo kazivati da smo ga vidjeli!“ reče on molećim pogledom. „Nemojmo!“ povrnu ona žalostivo.

Curica, videći e se grof zabavio oko psa, povuče brata za ruku. Oboje pođoše lagano, obzirući se na svaki korak. Ne smjedoše potrčati jer se bojahu da se pseto ne otisne za

„Po naredbi“, praćen dvama jezuvitama i jednim pandurom, morao je poći najprije doma, te od roditelja i starijega brata svečano izmoliti oproštenje što ih je osramotio. „Ja, Pšenelov pitomac, Napoleonov vojnik, ja da to učinim!? — Nikada!

Jadna Vira slutijaše mu pogibiju, pa se dugo molijaše Bogu da joj brata i sada spase. Bog joj usliša molitve, pa joj ranjena brata predade u milostive ruke.

Bog joj usliša molitve, pa joj ranjena brata predade u milostive ruke. Jer, serdar Pejo, čim doznade što se dogodilo u Duzi, dade prenijeti ranjenoga Janka iz

Reci mi molim te, ko ako li ne zli duh može dići brata na brata? Ko drugi n’ako anatemnjak može opjaniti ljudsko srce, da mu bratske, rođene bratske krvi trebuje da se njom

Reci mi molim te, ko ako li ne zli duh može dići brata na brata? Ko drugi n’ako anatemnjak može opjaniti ljudsko srce, da mu bratske, rođene bratske krvi trebuje da se njom ublaži?

Kad se svi izrediše i pošto zvono presta, Vladika progovori: „Bajice! Zemlja je zinula da popije krv jednoga vašeg brata! Ja sam ovdje da u ime Božije, kao njegov sluga, i u ime svoje kao Gospodar vaš, pravdu dijelim. Pravda će biti.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Nad majkom nema prijatelja. — I bila mati, i mila mati. — Rđavoj majci deca pastorci. — Brat brata nad jamu vodi, ali u jamu ne meće. — Tko ne ljubi svoga brata, onog tuđa biju vrata. — Brat bratu najdublje oči vadi.

— Rđavoj majci deca pastorci. — Brat brata nad jamu vodi, ali u jamu ne meće. — Tko ne ljubi svoga brata, onog tuđa biju vrata. — Brat bratu najdublje oči vadi.

— Tko ne ljubi svoga brata, onog tuđa biju vrata. — Brat bratu najdublje oči vadi. — Ko ne drži brata za brata, on će tuđina za gospodara (dušmanina). — Bolje s bratom bratovati, nego s pašom pašovati.

— Tko ne ljubi svoga brata, onog tuđa biju vrata. — Brat bratu najdublje oči vadi. — Ko ne drži brata za brata, on će tuđina za gospodara (dušmanina). — Bolje s bratom bratovati, nego s pašom pašovati.

— Bolje s bratom bratovati, nego s pašom pašovati. — Da je igdje brata u svijetu, da požali kao da bi pomogao. — Prava braća bez aršina čohu dijele. — Brat je mio koje vjere bio.

— Ako mi je brat, ma mi nije drug. — Vjeran je drug najbolji brat. — Čuvaj druga kao brata. — Teško drugu bez druga i slavuju bez luga. — S dobrijem drugom priko svijeta, a sa zlijem ni na pir.

Bolje zlato i poizderato, Nego srebro iznova kovato. Bolje j’ imat’ komšu prijatelja Nego brata u bijelu svijetu. Bolje ti je jednom poginuti, Nego uvjek tuđina dvoriti.

Volim brati po gorici cveće, Neg’ ljubiti što mi srce neće. Vuk na vuka ni u toru neće, A kamol’ bi brat na brata svoga. Vuk ne vije što je mesa gladan, Nego vije da družinu svije. Gde je dobra starešina — Vesela je sva družina.

Nema leta bez Đurđeva dana, Niti brata dok ne rodi majka. Ne plače slijep što nije lijep, Već što ne vidi bijeli svijet.

VLAŠIĆI Vlašiće, zvezde, seljaci drže kao sedam brata i: zovu ih: Mika i Mioka, Raka i Raoka, Orisav i Borisav, i sedmi Milisav.

i tako postane kornjača. KUKAVICA Srblji pripovijedaju da je kukavica bila žena i imala brata, pa joj brat umro i ona za njim tako mnogo tužila i kukala da je bog pretvorio u ticu.

Pa je svojim brkom bode; Progovara rače-bače: — Oj, boga ti, žabo-babo, Doš’o sam ti kćer prositi, A za moga raka brata. Možeš li je odmah dati — I na pleme pogledati?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

20. Dva dola supodola, među njima zmaj leži, đe zmaj leži, tu trava ne raste. 21. Dva se brata preko plota za brade vuku. 22. Dva stupca u nebo udaraju. 23.

151. Crno meče uz polje teče, đegođ kleče, pravo reče. 152. Crno crijevo iz neba visi. 153. Četiri brata putem trče, jedan drugog ne može da stigne. 154. Četiri bule na konju jašu, jedna drugu ne može da stigne. 155.

Mlađa dva brata reku najstarijemu da on svoga konja zakolje, ali on ne šćedne, pa ni srednji ne šćedne, onda najmlađi zakolje svoga, od

Ona kad vidi brata svojega, uplaši se i počne ga tiho moliti da bježi dok se nije zmaj probudio, ali on ne šćedne, već uzme buzdovan, pa

i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda nađu u polju jedno čobanče kod ovaca, i preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i đevojkama oštro zaprijete da nikome ne kazuju šta su oni učinili.

se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa baš kad su svatovi iz crkve izlazili doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzdovanom u leđa da se odmah s konja premetnuo, pa onda odleti opet natrag u čardak.

dozna da mu se srednji brat ženi, a on u ono isto vrijeme kad su svatovi iz crkve išli, doleti na đogatu, te i srednjega brata onako udari da se odmah s konja premetnuo, pa između svatova opet odleti.

mi smo sve tri u zmajevskim rukama. Ima njih tri brata zmaja, oni su nas odneli pa nas drže svaki u svome dvoru.” Onda se uzmu za ruke, pa u zmajev dvor; u dvoru sestra

” Onda se uzmu za ruke, pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega

A ona kad vidi brata, brizne plakati, pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti,

A ona kad vidi brata, brizne plakati, pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad bude pred noć, ona mu reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega

Ona kad vidi brata, brizne plakati pa njemu oko vrata. Posle se uzmu za ruke pa u dvor. U dvoru sestra brata lepo dočeka i ugosti, a kad

Sveti Sava - SABRANA DELA

Mi volimo njega, jer on najpre zavoli nas. Ako neko kaže: volim Boga, a brata svoga mrzi, laž je. Jer ko ne voli brata svoga koga vidi, kako može voleti Boga koga ne vidi?

Mi volimo njega, jer on najpre zavoli nas. Ako neko kaže: volim Boga, a brata svoga mrzi, laž je. Jer ko ne voli brata svoga koga vidi, kako može voleti Boga koga ne vidi?

I ovu zapovest imamo od njega, da koji voli Boga, da voli i brata svoga. I svaki koji veruje da je Isus Hristos Sin Božiji, od Boga je rođen.

GLAVA 15 O postavljenju eklisijarha A za eklisijarha treba da postavljate brata, izabravši ga po reči Davidovoj: „Blažen je muž koji se boji Gospoda, kome su omilele zapovesti njegove!“ (Ps.

(Priče 3, 1-18) Jer ovu zapovest vam dajem: da ljubite brat brata, nikakve, pak, ne imajući među sobom zlobe. Ovome, kao i od Boga i mene posađenom na prestolu mom, ti se pokoravaj i

A ti, opet, vladajući ne vređaj brata svoga, već imaj ga u počasti. ,Jer ko ne ljubi brata svoga, Boga ne ljubi. Bog je ljubav.

A ti, opet, vladajući ne vređaj brata svoga, već imaj ga u počasti. ,Jer ko ne ljubi brata svoga, Boga ne ljubi. Bog je ljubav. Zato ko ljubi Boga, i brata svoga neka ljubi'. (І Jn.

,Jer ko ne ljubi brata svoga, Boga ne ljubi. Bog je ljubav. Zato ko ljubi Boga, i brata svoga neka ljubi'. (І Jn. 4, 20) Jer o ovom sav zakon apostoli naučiše, mučenici venčani biše i proroci visiše. (Mt.

Bogom izabranog i blagoslovenog blaženim ocem Simeonom, Stefana Nemanje, koji je vladao njegovom državom, i brata njegovog, velikog kneza Vukana.

Stanković, Borisav - JOVČA

Čim uđe on odmah: gde je ta Ciganka, što tobož ima njene, Vaskine oči... ARSA A gde je ona? Tu li je? (Gleda u brata pitajući.) STOJNA Tu je, dole, kod mene, spava, odmara se. TOMA (utišava brata). Neka to sada, posle.

Tu li je? (Gleda u brata pitajući.) STOJNA Tu je, dole, kod mene, spava, odmara se. TOMA (utišava brata). Neka to sada, posle. STOJNA A, nije gazda! Ništa lošo sa tom Cigankom ne čini.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Bilo mi je tada devet ili deset godina. Po smrti matere moje, dva brata moja, stariji Ilija i mlađi Luka, i ja, vratili smo se k našem stricu Grujici koji nas je kao roditelj primio.

Moj običaj nije bio silom ni s pratnjom veliki[h] đaka u školu ići; ovo je običaj bio mog mlađeg brata Luke da ga svakog ponedeljnika dvojica il’ doteraju u školu ili dovuku.

Imađaše i dva brata najmlađa u familiji. Nebesni angeli da se pokažu u čelovečeskom vidu, zaisto| ne bi se mogli ni lepši ni bolji pokazati

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A Brzokus bješe i fra-Brne (III), (1819, † 1838, †† ?). Ovaj pošljednji imao je tri brata: Jeru, Juru i Baru, ili kako se u Zvrljevu zvahu: Kušmelja, Čagalja i Šundu.

Duša valja, u zloj godini fra-Brne je pomagao najviše starijega brata, ponješto i onu dvojicu. To je duje činio kao dobar čovjek, ali tome bješe i jedan krupan uzrok, nije vajde kriti.

Fra-Brne bješe svom glavom manji od brata, ali kad bi Kušmelj obrijao brke, pa mu se naduli obrazi, šija, trbuh, i — sapi, bio bi isti fra-Brne.

— Un zdravljen vran! Donbro donša! — napi Šunda, pak odape ništa slabije od starijega brata i dodade sud rođaku Rkalini Zubacu. A Rkalina, nakon dobrijeh deset gutljaja, dodade sud Osinjači, jer bješe već prazan.

— Nemoj tako, nemoj kâ ono malo pri, nego kaži ukratko i bistro šta imaš! — reče fra-Brne. Šunda odgurnu brata, pa stavši na njegovo mjesto: — Unkrantko jen ovo: min nenćemo dan vondiš Bankonju un mananstir! — Taa-ko? Vi nećete?!

— I to mu je strina Controna darovala. Niko neg ona! Bakonja na to usta, poljubi brata, pa se opet vrnu na pređašnje mjesto. A ona se pribi u ugao, pa poče ispod glasa: — Pa oš li majci kazati, šta je to!

Fra-Brne je dokazivao da treba, a uz nj pristajahu još četiri brata. Zapodjede se žestoka bogoslovska parba, te se prizivali sveti oci u pomoć.

A poznaješ li Tetkina brata? Di li je to njegovo dite, taj novi dijak? Jedva čekam da ga vidim... Bakonja pobježe, jer ču iza sebe glas strica

— veli Brne. — Šta reveš? Odlazi magarčino! — Baš vam fala, gvardijane, što nazvaste brata pravim imenom! — reče Vrtirep. Srdarina pođe k njemu sav nakostriješen. Tetka se uputi da razdvoji Vrtirepa i Srdara.

U trijemu sudskom, među drugim seljacima, Bakonja vidje Krsta, Vrtirepova brata, koji je juče dolazio u manastir. Kako Bone i advokat uđoše ka sudiji, rekavši njemu da čeka, Bakonja se skloni u kut,

— Ma je li davno istekâ rok? — pitaju ga. — Jes, tu skorice, bolan. Nego sam se uzdâ u brata. On se bija podjemčija, on bi ga i sad mogâ ustaviti da se nisu ništo zagrizli među sobom, pa Naćvar da se osveti

Ćosić, Dobrica - KORENI

Da li je samo to? Strogo se zagleda u brata. — Ako si o ženidbi hteo, onda se tako ne počinje sa ocem i bratom — šupljim glasom reče Aćim.

Preživeo, život ga zgazio, Vukašin može da zaplače. Đorđe posmatra oca i brata. Neće da ugasi sveću. Nagledajte se. Ja Ti nikad nisam valjao. Eto, eto ti ga tvoj Vukašin!

Mogu li ideje, uspeh, karijera, saloni, društvo konzula, ministara i dvorskih dama da nadoknade gubitak oca, brata i snaje, zavičaja? Hoće li mu taj novi život za koji se sprema biti važniji od bratovljeve mržnje i očevog prezrenja?

Čemu ceo taj mali pakao koji je on stvorio?... Odlazi iz Prerova, vređa brata, unesrećuje oca, deli imanje da kupi kuću i ne bude pod Tošićevim krovom.

Anđu malo popusti groznica. — Daj mi da ih podojim... Tola joj prvo pruži „desnog“. — Što si manji od brata? — reče. Dete, povijeno u očevu iznošenu prtenu košulju, poče sitno da plače.

pita se Vukašin samo radoznalo. — Izbroj! — Verujem ti. — Pare su za brojanje. Vukašin, mnogo viši od brata, gleda ga odozgo, u teme: manji mu je no ikada. Svisnuće. Vidi kako Đorđeva ispružena ruka drhti. Klati se. — Uzmi.

Jesu li spremne sanke? — viknu, saže se da uzme kesu, spusti je na krevet i priđe prozoru da skloni oči od brata. — Spremne su. Samo mi ti prvo potpiši ono što sam ti sinoć rekao.

On se trže i okrenu, pa dugo zamagljeno gleda u brata. — Napisaću ti priznanicu samo na sumu koju sam primio — tvrdo reče, uze sa stola svoju nekadašnju đačku mastionicu i

Ne rastu i ne govore...“ „To su tvoje gazdinske brige.“ Smeh je zajecao u praznoj kaci. „Šta da radim?“ „Imaš brata.“ „Da ga više nisi spomenuo!“ Zveknula je kaca, a mrak se komešao. „Onda u kamen ukleši ime.

„na duže“ i strahovao da ne sretne poznanika, nekoga ko bi ga upitao za ukućane i njihovo zdravlje, pomenuo oda, ženu, brata, zapitao šta on radi sada tu, u Beogradu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

« pomisli Đavolak, kad iz jedne niske, ruševne kuće izađe devojčica noseći malog brata u naručju. Pogled na nju zasmeja Đavolka do suza. Bila je hroma i grbava. »Verovatno je pošla po hranu?

»Joj, sada ću još i rogove steći!« pomisli i užasnu se. U isti čas prođe joj glavom misao da bi mogla brata isturiti pred čičak, i izbeći nesreću. To je još više užasnu. »Mališan je tako bezazlen, tako lep!

To je još više užasnu. »Mališan je tako bezazlen, tako lep! Bole da ja i tu Muku snosim!« devojčica uzdahnu i zakloni brata iza svojih leđa, a čičak udari u nju. Je li moguće?

Drugo je ličilo na lice njene najbolje drugarice. Treće je bilo slično licu njenoga brata. Četvrto je bilo njeno rođeno. Od zaprepašćenja, od čuda, devojčica vrisnu, a jedno od onih malenih bića stavi prst na

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Gospodar-Jovana, trećeg Obrenovića, na prevaru je doveo u Kragujevac i javno ga osumnjičio da je i on protiv rođenog brata. Onda ga je bacio u okove i, kao roba, doterao u Beograd.

Nije mario što za velikog brata obavlja neprijatne poslove: gde Miloš neće, ide Jovan. Ako u nevreme treba napasti Turke, zamisao je Miloševa, delo

brat, Gospodar Jevrem Obrenović, Predsednik Sovjeta ustavobranitelja, prilazio je polako, hrom i mršav, da Kneza i svog brata koga Ustavobranitelji na čelu sa Sovjetom šalju u izgnanstvo, poljubi u ruku.

Kad je Ljubica pošla za njega, Miloš je bio sluga kod svoga brata a njegov je pogled umeo da bude ne samo ljubazan nego, ponekad, čak i smeran.

Kad je Gospodar Jevrem izabrao da se stavi na stranu Ustavobranitelja a protiv kneza Miloša, svog brata, Anastasijević se gotovo zabrinuo pred tolikom pogreškom.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ta nije l' grešno, nije li grozno Krv dece vaše gledamo mi! A gde je pomoć, il' suza bratska, Il': „Juriš, rode, za brata svog?“... U veljoj bedi, smrti, i krvi, Danas vas same ostavlja Bog! ...

I vama je, jaoj, pao Stegonoša dičnog stega Al' je sin'o grobak novi: Vi stojite oko njega. Tu pogleda brat na brata, P, onda gore, p' onda u se, Grudi drkću, usta ćute, Ali duše razumu se. Da l' to snaga niče nova?

Sunce tuđeg neba Neće vas grijat' k'o što ovo grije; Grki su tamo zalogaji hleba Gdje svoga nema i gdje brata nije. Od svoje majke, ko će naći bolju?!

Sunce tuđeg neba Neće vas grijat' k'o što ovo grije, Grki su tamo zalogaji hljeba Gdje svoga nema i gdje brata nije... A. Šantić CXX VEČE NA ŠKOLjU Pučina plava Spava, Prohladni pada mrak. Vrh hridi crne Trne Zadnji rumeni zrak.

O Rode! Ti si malen, i sve je u tebi mâlo, Rasturen, - ni sam ne znaš dokle ti dopiru međe; Ti brata svog ne poznaš, i malo ti je stalo Što su međ' vama staze sve bleđe i ređe. O Rode!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Klejtomahos nastavi: „Naš kolega Aristarhos, kojega ja visoko cenim i volim kao svoga rođenog brata, morao je pri svojim ispitivanjima uzeti u ruke i dokumente istorije, kako je to u svome predavanju, samo onako uzgred,

„Zašto ne bi i Isak pošao istim putem kao ti, vratio se u svoju postojbinu, starao se za svoje, sestre udomio, brata izveo na put, pa naposletku, osnovao i svoju porodicu da u njoj, na svom vlastitom zemljištu i u ovom očinskom domu,

Njutn ostade u Ulzdorpu do u jesen godine 1666. On preuze od majke brigu o upravljanju imanjem, poučavaše sestre i brata i zabavljaše se sa njima, ali posveti svojim studijama duge zimske večeri i dobar deo noći.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Molim te, ostani hrabar, postojan, čvrst, izdrži, podnesi sve i za moju ljubav, za ljubav brata tvoga koji te obožava. Posle smo se smirili. On je ćutao i pušio duboko ozbiljan, blag i lep.

Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena i nisam pitao zašto? Brata sam zvao dušmanom kletim, i kliktao sam kad se u mraku napred hrli, i onda leti k vragu i Bog i čovek i rov!...

E pa zašto su onda izmišljane nove, veštačke prepreke, zašto onda čovek nije pušten da se pretopi u čoveka, u brata? — Ali ti zaboravljaš istorijsku nužnost, ja te samo slušam i čudim se.

meni, koji pati kao i ja i koga sam poslan da ubijem, Miliji, bliži i draži uvek bio od onoga pozadi mene, vajnoga brata moga, što je zdraviji od mene, a bogati se i blaguje na moj račun i dok ja ispaštam tuđe pogreške i zločine.

Taj smrtni užas na licu moga starijeg brata i danas mi je pred očima. Onda je vitlo zaškripelo. Grčevito, kao da se davim, šačicama svojih malih ruku i mišicama,

Bunar se okretao kao čigra. Malo posle video sam brata na travi i čuo kako nas hvale: sad smo se oslobodili. Omlitaveo, skoro onesvešćen, povodeći se, sa rukama koje su

Eto ja sam tu. Za sve obratite se meni, molim vas. Ali pazite: s pravom se obratite meni. Prosto zamislite da imate brata. Eto ja sam vaš brat. Kažem vam, ama za sve, za sve što vam treba. — O, mercі, mercі! — Hoćete? — Nu da.

— O, mercі, mercі! — Hoćete? — Nu da. — Dakle prosto zamislite da imate brata. Eto ja sam vaš brat. I prosto kažete na primer... dođete ovde kod mene, priđete mi i kažete, kažete... sve što kažete.

— Da. Ali o tome drugi put. — Nu da, nu da. — Dakle drugi put... Kao što sam rekao: vi prosto zamislite da imate brata, dođete ovde, priđete mi i kažete... kažete: evo me... I posle razgovaramo dalje. Dakle tako? — Da, da, da.

avlije konaka gde su ležali na ugaženoj travi, posmatrali ispod očiju, iz kojih sam čitao jasno da me žale kao rođenog brata kome ničim ne mogu da pomognu.

Što se tiče ovih seljaka, ja sam, ugledavši ih, osetio samo to: da ne bih nikako voleo da me smatraju za brata moje saputnice.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Bio je nekoliko godina mlađi od mog oca: između njih dvojice umrla su dva brata, u nejakim godinama. (Njihova imena znao sam s mramorne ploče na porodičnoj grobnici.

A vjerovatno sam najviše zbog mastike volio i bakinog brata, otmjenog starog gospodina iz porodice što se prije više decenija doselila preko mora, koji je, uz ostalo, imao i malu

A preko svega debeo sloj prašine. Na zidu je visio još jedan portret bakina brata, ali nezavršen; činilo mi se da je istinitiji od onoga u salonu, nekako goliji, neposredniji; na njemu nije bilo

Među hrpom ostalih isluženih stvari, tu je ležala i jedna stara dječja violina. Violina onog bakinog brata što je umro u mladićkim godinama.

U tom ambijentu bilo je nečeg meni bliskog, nečeg što me podsjećalo na djetinjstvo, na bakina brata koji je proizvodio mastiku i one mađioničarske oblake opalske zamagljenosti.

Ugasnu među mojim prstima zadavljena vlagom. Tek trećom uspijem pripaliti stearinku. Pogled mi pade na sliku bakina brata umrlog u mladosti.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Ja, vala, znaš sam, volim te... kako ću reći... ’nako kâ... br... kâ brata, jest, baš kâ brata... A svet... the... — A šta si ono poručio Jovu i Stanojlu da ti jave kad budu na straži?

— Ja, vala, znaš sam, volim te... kako ću reći... ’nako kâ... br... kâ brata, jest, baš kâ brata... A svet... the... — A šta si ono poručio Jovu i Stanojlu da ti jave kad budu na straži? — Ja, vala, ništa.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Mlađa dva brata reku najstarijemu da on svoga konja zakolje, ali on ne šćedne, pa ni srednji ne šćedne; onda najmlađi zakolje svoga, od

Ona, kad vidi brata svojega, uplaši se i počne ga tiho moliti da bježi dok se nije zmaj probudio, ali on ne šćedne, već uzme buzdovan, pa

i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda nađu u polju jedno čobanče kod ovaca i preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i đevojkama oštro zaprijete da nikome ne kazuju šta su oni učinili.

se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca, pa, baš kad su svatovi iz crkve izlazili, doleti među njih, te svoga brata, mladoženju, udari malo buzovanom u leđa, da se odmah s konja premetnuo, pa onda odleti opet natrag u čardak.

da mu se srednji brat ženi, a on, u ono isto vrijeme kad su svatovi iz crkve išli, doleti na đogatu, te i srednjega brata onako udari, da se odmah s konja premetnuo, pa između svatova opet odlete.

Čujući to carev sin, malo se zabrine, pa reče babi: — Šta ćemo sad? Tu su valjada i moja dva brata propala. Baba mu odgovori: — Jesu bogme; ali nije fajde, nego, sinko, idi kući, dok nisi i ti za njima.

Najposlije jedan drugome reče: — Da idemo sestre naše potražiti. I odmah stanu se opremati sva tri brata, uzmu novaca za puta, pa pođu tražiti sestre svoje. Tako putujući zaiđu u jednu planinu i cijeli dan putovaše.

Kad počnu lijegati da spavaju, onda reče najstariji brat: — Vi spavajte, a ja ću stražu čuvati. Tako oni dva mlađi brata zaspe, a najstariji ostane stražu čuvati.

to čuje, zaustavi samo onog najmlađeg kod sebe kao zeta, a onoj dvojici dade dvije mazge novaca, i tako oba starija brata vrate se svome dvoru i u svoje carstvo.

Pa tako i učini: brata i konja mu sakrije. Kad veče dođe, zmaju zgotove večeru pa ga čekaju, kad, eto ti zmajskog cara!

Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo, a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.

Pošto sestra odvede konja u arove, a brata na kulu, pita brata kako je došao, a on njojzi sve po redu kaže, pa je pita: — Za koga si se — veli — udala?

Petković, Vladislav Dis - PESME

I da opet dođe k'o u doba stara, Da se narod listom za oružje hvata, Ispod trulog carstva da izvede brata, U mrtva ognjišta da unese žara, Da probudi zvona s umrlih zvonara!

slutio, u danima tuge, Ustanak naroda i pojavu rata: I dok krv je tekla, oseć'o sam duge, Otvoreno, nebo, rane svakog brata.

' Svi jurahu poljem, al' brat njegov zasta, Kroz paklenu kišu vrati se i stiže Mestu gde smo bili, i kraj brata kleče.

na pušci lete svi vojnici, Grmljava vazduhom dok k'o reka teče, Koju katkad ljudski zaparaju krici — On kraj mrtvog brata vrši obred sveti: Poljubi vojnika, svećicu zapali, Ponovo ustade, jurnu svojoj četi Onako uzvišen i onako mali.

I sloboda niče iz velikog rata, Iz grobova novih dolinom Vardara; Ali ta sloboda našeg starog brata Pir satanski une kod grešnih Bugara.

11. AVGUST 1913. GODINE Dolazite danas uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata.

Dolazite nama uz doboše, trube, Kao kad ste pošli za slobodu brata, Samo što vas sada venci slave ljube, I što dolazite iz dva srećna rata, Što Beograd ceo sa radošću grli Vas, decu

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ali tek u zrelom dobu sam shvatio da sam izumitelj. Za to ima nekoliko uzroka. Kao prvo, imao sam brata koji je bio izuzetno nadaren - jedan od onih retkih pojava ljudske prirode koju biološka istraživanja nisu uspela da

Taj isti konj je bio kriv za povrede moga brata od kojih je on i umro. Bio sam svedok tragičnog događaja i mada je od tada prošlo 56 godina, slika toga događaja ni do

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Raterfordovi sinovi Luis i Vintrop bili su mi kolege na Kolumbiji. Luis je bio godinu dana stariji od svog brata Vintropa. Preko njihovog nećaka, moga prisnog prijatelja i kolege u klasi, upoznao sam se s njima.

U biti to je bio odnos starijeg brata koji se brine o sigurnosti, udobnosti i sreći svoje sestre i sve mi je to ličilo na sličan odnos uzidan u srpskim

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

A treba li ti još ko? —Ne treba drugi. Dosta si ti! Dakle, hoćeš li? —Ne znam ja... Pitaj brata, evo ga! i pokaže rukom na nj. —Što će ti brat? — umeša se drugi i poče se ceriti. —Da ko će?!

—Što će ti brat? — umeša se drugi i poče se ceriti. —Da ko će?! — izgovori tiho curica i pogleda na brata. Uto se i on približi. —Što bi? — upita sestru. —Ovaj mi veli hoću li u njega na radnju. —Možemo, vala, oboje!

Njega ne nađoše kod kuće, već brata mu zamjenika. Nude mu duhan i vele: „Dogovorili smo se s Osmanom; primi ga i izmjeri, pa da ga platiš pošto ga i drugi

Ali u Spasoju podžegla se mladićka krv: ne može da izdrži a da ne upita brata Osmanova rašta ih sramoti, a pri njihovoj muci.

Pa može biti da se s njim još neko krije, biće ih i više: Osmanova braća bogata su, neće štedjeti, samo da brata osvete.

Stariji brat Spasoje sve je uzbuđeniji što više razmišlja; žao mu je što je dolje silazio i brata sobom poveo da obojica ludo nastradaju.

Već molimo te kao boljega, otjeraj s radnje onu nalet, da ne bude zla. Oba brata uprli očima u nj i žele da čuju odgovor, ali on zateže, razmišlja — ne zna na prvi mah što da im reče.

— ponavlja on odlučno. —I ja bih bio isto učinio, javi se mlađi. Sudac pričini se kao da je prečuo riječi mlađega brata, i proslijedi pisanjem.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

24 Ona se međusobno orođuju, žene se i udaju, imaju brata ili sestru. Poneka devojka posmatra ih kako se igraju, takmiči se s njima naročito u lepoti i vrednoći, a može poželeti

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Dva brata, Vuk i Aranđel, građena su po zakonu kontrasta: Vuk je debeo ~ Aranđel je mršav; Vuk je vrlo visok ~ Aran je onizak;

258 I za drugog brata, Vuka Isakoviča, takođe postoji simbolička veza između golubova (ptica) i zvezdanih nebesa: „Negde, kao i taj snop

kontrastno građenome liku: „Iz velikih hladovina, spuštao se u osunčane ravni, mnogo neosetljiviji za sve te promene od brata [tj. od Vuka]”.

Sva ova oponiranja postoje i zato što je pisac naumio da to što žena jednog brata postaje ljubavnicom drugoga uvede u samo jezgro sižejnog preokreta.

I utoliko snažnije potresa, izbezumljuje gospožu Dafinu: kao mrak i svetlo, dva se brata ne mogu u njoj pomiriti. Tome valja dodati da je u šestoj glavi opisana jedna davnašnja Vukova ljubav, što je, po svemu

I tako, umesto da se uvedeni kontrasti između dva brata - i po telesnim osobinama, i po karakteru, i po profesiji, i po uverenju - aktiviraju i u punoj meri razviju nakon

potvrđuje za Aranđela: „Iz velikih hladovina, spuštao se u osunčane ravni, mnogo neosetljiviji za sve te promene od brata, a pse koji su umorno jurili za kolima, isterujući iz trave ševe, nijedanput nije pogledao”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Pravo njegovoj kuli. Čuvaće ga kao brata. Dokle budi suđeno da se povrati Srbija. Kroz tri meseca, kroz tri godine: i hodže vele da tako piše u ćitapu.

– Onda, slušaj!.. ... Mislio on da ide u muslimansku, tursku, zemlju i da će ga tamo dočekati kao brata. Čim je stupio nogom na granicu, prišao mu je čudan zaptija n drsko skinuo ćulav s glave.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ja barem čvrsto Verujem u to. KAKAV JE DANAS DAN O prenosu Brankovih kostiju 10 jula 1883. Kolo milih brata i milih sestrica, Čini l’ vam se nebo danas druga lica?

čvrsto stojte sada Na braniku gde je i zakon i pravda; Ojačajte snagu patnika Hrvata, Neka zna da ima u nevolji brata; Nek’ se jednom vidi kakva j’ sloga blago, A oni će posle... kako im god drago. »Starmali« 1883.

Žalosna je borba svaka, Gde se brat na brata strvi, Gde se srca bolom lede, Suza teče mesto krvi. Kad već mora biti borbe, Bar ne gon’mo turske hajke; Sećajmo

I od tog moraš pomoći da tražiš! Muka ti dodija pa poletiš mreži, I u tome zveru misliš naći brata! — „Imaš li srca!“ — On se nakostreši. „Šta će mi srce? — Meni treba zlata!“ E sad si skučen, ne znaš ni sam kako.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: Ja ne smem, ujo, u vašu kuću ulaziti. MITAR: Zašto? EVICA: Zapretila mi je strašno, zašto kaže da nema brata čizmara. MITAR: Šta, ta pokondirena tikva! A šta joj je otac i muž bio, nisu li pošteni majstori bili kao i ja?

FEMA (Sari): Jelte da smrdi ovaj? SARA (metne maramu na nos): Vrlo. Ko vam je to? FEMA: Moga brata kočijaš. MITAR: Šta ste zapušile noseve, kanda ste se uvonjale. Govori što te pitam ili ću drugojače početi.

Marš, ja te ne pripoznajem za moga brata MITAR: Ja te opet, tražim. Zajsta, veliku mi čest i praviš! Samo sam došao da uzmem onu devojku, pak onda kad zapitam

Petrović, Rastko - AFRIKA

Poznao sam ga odmah po liku, toliko sličnom liku njegovog brata; koji je moj velik i prijatelj. On je nekada bio u Africi generalni direktor agrikulture a sada vodi jedno veliko

Mati ujutru šminka decu koja još puze; mladić budeći se za lov šminka svog druga ili brata. Lakim plavilom okružuju i produžuju oči, ljubičastim tonovima senče okruglinu obraza tako prozirno da se više

zahvalne; polazeći upadamo pogrešno u jednu odaju gde nailazimo na nežnu scenu između jednoga mladoga bračnoga para, brata i snahe malopređašnje lepotice. Mladi čovek skače sa postelje i ljubazno nam pokazuje put.

ogrnuti pantersku kožu i namaći na prste panterske nokte, koje drži sakrivene u šumi, pa sačekati prvoga rođaka, svoga brata Tiu, ili snahu Mone, ili sinovca Varinju, da zakolje, ili će oni na vreme kupiti od malopređašnje veštice koren pomoću

Kraljevina mog brata prostire svoje granice od izlaska do zalaska sunčevog (jedva da je pedeset km).“ Posle velikih dogovaranja, prelaska

Mala je s ocem bila ostala uz put u Ferkasandugu, tako da joj ne mogu lično izraziti svoje nade. Preko brata šaljem joj više od dvadeset niski najšarenijih staklenih perla.

Tako je brat dužan oženiti se ženama svoga brata ako ovoga nestane iz života; a kaptiv je dužan, po cenu kazne smrću, uzeti žene svoga gospodara ma kakve da su i ma

Onda mi jedan od njih, Zana, inače i lovac na hipopotame, reče da ima brata koji je bolestan i da bi voleo da ga i ja vidim.

— Šta kaže? — pitao sam njegovog brata. Zana je bio više bolesnika, milovao ga lagano po ramenu. Obrnuo je lik, i najpre gledao kao da ne čuje; zatim reče

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Rođenog brata!... Ume l’ groznije U tupom umu mahnit smisliti, Nego što Turčin, kavu srčući, Uzurno sprema roblju nesrećnom?

muke bratove; I ja sam gledô u lice bledo, Gledô sam one crne zenice Gde se u mutnoj krvi premeću; Gledô sam brata... RADAK: Mirno? ISAK: Kao kip!

Jače je srce i od starosti, A za osvetom žŷdi strahotne Poznaje onaj što je slušao Rođenog brata ropot samrtni U nemo doba noći jesenje, Kada i vazduh tugom uzdiše, Na kolju žive ljude gledajuć Po bedemima grada

SPASENIJA: Siroti! A brata moga jesi l’ video? ISAK: O, divna ženo! Da kažem: „Nisam“, ja bih lagao; A: „Video sam“... O, gospo, gospo!

Ako je možno, još druge noći; Svaki čas može Hadžija doći... SPASENIJA: Brata mi pazi, Ne daj krvniku da ga obrani, Ako do loma dođe s tirani... (Svi odlaze.) TREĆA SCENA Na dunavskoj obali.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Kako u ratu zadivlja narav! Kako je tu čovek bra na zlo, pa i protiv rođenoga brata! U mirno vreme na prostu zapovest jednoga starešine ovako se što ne bi moglo desiti.

U kafani ce nađoh s kapetanom J. Velimirovićem. On mi kaza o smrti svoga brata, i pošto mi je prvo pročitao, dade mi da odnesem đeneralu jedno pismo.

se i ovih reči iz toga pisma: »Dok se vi u štabu večeras zalivate šampanjom i jedete svakojake đakonije, moga mrtvoga brata jedu raci u Moravi. Ja sam brat čoveka koga ste vi ubili, i meni je nemoguće da služim dalje pod vašom komandom.

Kažem mu da se major Velimirović ubio i da je ovo pismo od njegovoga brata kapetana Velimirovića, upravljeno lično na đenerala.

takođe potpukovnik; pukovnik Kosta Protić, komandant aleksinačkih položaja, dobio je, kao naknadu za izgubljenoga brata, (kapetana Živ. Protića), đeneralski čin. Na ovaj se račun u štabu pilo i veselilo.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Kafedžija prinese vino i neke ogromne čaše. „Fikus“ se diže. — Pjom etot bokal v čestj svojevo i našavo druga i brata kapetana Sergija Nikolajeviča. Glave se podaviše unazad i svi, kao po komandi, lupiše izokrenutim čašama o sto.

Šetali smo jednom dugačkom počišćenom stazom. Arleta mi je veselo pričala kako je dobila pismo od brata, koji obećava da će za Božić doći na odsustvo.

Arleta je tim povodom izišla sa njim u varoš da kupi za brata šta treba. Još istoga dana Francuz je otputovao. Moja ljubomora bila je bezrazložna. Ali sada je nastala druga stvar..

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

i vratih se natrag, Ali evo gužve kogda stadoh na prag I spopadoh bravu, da otvorim vrata, Na novu pande bedu serpski brata: Meni ruku za bravu ljuti mraz prilepi, Da u meni i duša i serce zastrepi.

Ah! Aristida, Fokiona, Sokrata, Miloša opomen’ se. U lancu bede blažen je serce kom’ Porok, zlodejstvo, na brata bačeno Zlo nit’ na javi niti u snu Podobno červu ne grize. Pamti!

Lepo slušat kako zuji Breg, dolina u oluji Cevštine kad bljuju strah, Brata našeg za jednoga U sražen’ju ub’jenoga Zreti sto ih past u prah.

Zatvoren gdigod u tavnom sveta budžaku, Grlio brata nije, žensku lepotu nije: Da mu se ogreje srce prekratke mladosti zorom, Duša da veselo leti nebu plavome, Da se,

Iza dvora izmeđ gora Biće dosta nam’ odmora.” Pokraj dvora kad su stigla Dva rođena mlada brata, Kapci zlatni dvora s’ digli, Otvorila sva se vrata Od bisera, suva zlata. Izlećeše vila jata.

U svetlosti i u tami Radivoj pred dvorom čami. Bolovi mu grudi stisli, Na spasenje brata misli. Zaman čeka tri dna bela, I tri zaman noći On provede — bez pomoći, Vilovskoga s’ plašeć tela; Kad četvrta

” I spadoše dvorska vrata, Pokuljaše iz njih vile, One poju pesme gnjile, One nose mladog brata U hlad mlade trešnje rane, Da ga pod njom — ah! — sahrane. Na nosilam’ suva zlata Dvanajst vila njega nose.

Trudi puta, slaba hrana I daljina srodnog stana, Sećaj majke, muke njene, Propast brata — sve ga jede, Udvaja mu puta bede, Al’ on ide, al’ i vene!...

Na prvog, što na po puta osta, Vila ruže davno uvenule, Po grobu mu pelena je dosta, — Drugog brata po grobu prosule Neven-seme višnjeg duha ruke, Zlatni neven večno na njem’ traje, — Tamo putnik pušta uzdisaje: Ovde

!” — što sam ja popunio; o toj Lenki, koja se kao udovica 1859. god. udala za Sterijina brata, v. podrobnije kod M. Ćurčina, 194—5. U Ćurčinovu izdanju st. 1. strofe IV glasi: Prozori su otškrinuti — ne znam otkud.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KNEZ ĐURĐE; Slavujče! tico! Il’, ako voliš, božji anđelu! Evo ti vodim moju željicu, Mog milog brata — moga Stanišu! JELISAVETA: Moga devera? KNEZ ĐURĐE: Jest, sunce, devera tvog! A moga brata, brata jedinog.

JELISAVETA: Moga devera? KNEZ ĐURĐE: Jest, sunce, devera tvog! A moga brata, brata jedinog. Došô je, željan svoje snahice, Po običaju crnogorskome — Deverskim darom da te daruje.

JELISAVETA: Moga devera? KNEZ ĐURĐE: Jest, sunce, devera tvog! A moga brata, brata jedinog. Došô je, željan svoje snahice, Po običaju crnogorskome — Deverskim darom da te daruje.

Pa nije l’, Đurđe, sve to poruga? Ne rugaš li se grobu majčinom? Ne prezireš li brata i zemlju? Il’ u tolikih naših glavara Ne beše seje, kćeri, unuke?

— A Stanišu!... Njega, kô brata svog, Još neko vreme moram štediti Za ljubav sveta — jer ga poštuje — A posle — videćeš! Sad zbogom!...

Al’ ne u Italiju... gospodaru, ne! I proklet bogdô, proklet svaki taj! Ko bi onamo išô — preziruć Rođenog brata suzu, uzdisaj; Da na oltaru laži mletačke Slobode srpske oklop razbije... KNEZ ĐURĐE: Pa ko je oklop taj?

i oni mesto imaju U mudrom zboru tvoga saveta, — Ali po želji Ivan-begovoj: Ne sme se ništa važno rešiti Bez brata tvoga mlađeg, Staniše. — Pa gde su oni?... Gde je Staniša?... Il’ ga u tebe neko opada?... KNEZ ĐURĐE: „Opada...

osvete Golemu hrpu svoje mrzosti U zgarajući plamen podžižu; A treba l’ sablje — brat je donosi, Da svojom rukom brata pokosi... KAP. ĐURAŠKO: Pa šta još čekam?...

STANIŠA: I ja sam znao samo ljubiti — Ljubiti jest — i to bezgranično! Ljubiti brata, snahu, drugove, Ljubiti nebo, goru, lugove, Ljubiti onu zemlju očinu — I štedit svaku onu travčicu Što svoje piće

(Plače.) KNEZ ĐURĐE: Ta ne prognah li sve najdražije — Viteškog brata, mlađeg Stanišu, Sa njima one mlade orliće, Prognanog starca porod užasni? Pa šta ćeš dalje sa tim suzama...

uma, ženo, čedo pakosno Uzburkalo je besne valove — A valovi su ona plemena Kojima tvoja slatka nemilost Progoni brata, oca, drugove — To su valovi, što zasad krišom, Al’ grozno viču: „Osveta!...“ JELISAVETA: Ti budi stena!

To znamo mi — Morače šumne tvrdo korito Mnogoj je seji pokazivalo Oštroga noža besne tragove Na mrtvim grud’ma brata njezinog.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Blentavi Šele obukao na se čitavu novu odjeću pokojnog Markana, brata Reljina, pa skače pomamno preko grobova i bučno mumla da uši zagluhnu: — Aj! Ij! Uj! Kako mi stoji glava?...

Bojić, Milutin - PESME

Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada. Zar ne osećate kako more mili, Da ne ruši večni pokoj palih četa?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Autobiografiju mlađeg brata, kralja Milutina (1317), gde su njegovi brojni ratni uspesi pripisani nebeskoj zaštiti srpskih svetitelja, Save i

Jakšić, Đura - PESME

A gde je pomoć il’ suza bratska? Il’ „Juriš, rode, za brata svog!“?... U veljoj bedi, smrti i krvi, Danas vas same ostavlja bog!

Nastasijević, Momčilo - PESME

I jeste, tma kotlova u kotlu. Boga li radi pristavi vrag, vraga li Bog? II Živome živo krvavi dug, brat brata jede, druga drug. Jede, a pojedene nemanska već utroba ih vari zle u goru krv.

2 I meda ili žuči čaša li ovo puna, bol me — do dna iskapim, mrem neizrečjem u reč. 3 Ne mene, ne mene, brata to u neznanju mog muklije tim potaja ova muči.

Ugrina kovarnog pomoćnica obujmila nas ruka: zagrljaj u Hristu brata; zagrljaj, braćo, al grleći davi. MOLITVA I molimo te, i molimo, propašću spasi, kad nije drugog spasa, kaznom

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Iza baždarnice mogla su da se nazru Dva Brata, Čuke, Čukovo sa svojim po padinama raštrkanim i išaranim selima. Odozgo, sa strane, videla se cela gornja varoš.

ne vide (baba, otac, i čak Mladen) i ne smeju joj se na te njene budalaštine, slabosti, u potaji, krišom, mlađeg bi brata grlila, ljubila i raspovijajući ga, kupajući ga, šta ti ne od ludosti i ljubavi činila. Posle babe, dolazio je otac.

Do babe i majka mu sedi. Ona već zaneta tamo oko mlađeg brata koji se igra sa decom po onim naslaganim gredama, kamenju.

Za Mladena, njenog, milog, slatkog brata Mladena. I za sve vreme spremanja, od ispita do svadbe, nije ništa bilo onako kao kod drugih.

prebolevši neku bolest, opet se odade na svoju kujnu, na svoje sobe, nameštanje, čišćenje, gotovljenje i nadgledanje mlađeg brata.

Mladen, kao stariji, zaslužuje odmor, odlazi pre. Ali retko da dođe pre brata kući. Obično se, uz put, zadržava kod ostalih dućana, trgovaca ili na razgovor, ili opet poslom.

Instinktivno je osećala da će, kao što je sebe žrtvovao, osudio, to isto ne tražiti, već zapovedati, i od mlađeg brata. Ili, ako to baš neće, a ono još manje da će pristati na Jovankinu zaovu, Jelenu.

Ili, ako to baš neće, a ono još manje da će pristati na Jovankinu zaovu, Jelenu. Ne što nije za njegova brata, već što je njena zaova.

reče joj da ona sama, nasamo, u četiri oka, kaže mu, traži, da dopusti, upravo on i isprosi njenu zaovu za svoga brata. I Mladen je to znao.

On, znajući sve to, [hoće] da izbegne dalje pričanje i traženje, da plačući ište od njega da on za brata uzme njenu zaovu. I to zato što je uverena, sigurna, zato što su joj se deca ispovedila kako se vole.

nekako čudno, kao presečena u polovini, sa malo nabreklim prsima i vrelim licem, uvek kad dođe kod njih pa vidi i njega, brata Mladenova, budućeg zeta, počne njoj da se tuži: — More, prijo, kaži onom tvome neka manje prolazi pored kapije, neka

Oh, slatko moje čedo, kamo od njega majka snahu da dobije! I rastužujući se za njim, Mladenom, što mesto mlađeg brata on se ne ženi, od njega snahu da dobije, kao oplakujući ga, počela bi da jeca, plače.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

čoveka s borom (»Dva su bora naporedo rasla, Među njima tankovrha jela: To ne bila dva bora zelena; Već to bila dva brata rođena«... Vuk, Pjesme, II, 5, 1 idd; BV, 10, 1895, 362; upor. i іbіdem, 92;..). U b.

Na Momiru zelen bor nikao, Na Grozdani vinova lozica: Savila se loza oko bora, K̓o sestrina oko brata ruka, Vuk, Pjesme, II, 29, 390 idd. V. i Vl. Krasić, Pesme, I, 21, 54. u BV, 16, 1901, 247 takvu senovitu b. l.

U pesmi »Dvije seje brata ne imale« prave sestre brata od šimširovog drveta [u nadi da ga ožive?]. U jednoj žetelačkoj pesmi pominje se mrtvački

U pesmi »Dvije seje brata ne imale« prave sestre brata od šimširovog drveta [u nadi da ga ožive?]. U jednoj žetelačkoj pesmi pominje se mrtvački sanduk od š. (SEZ, 16, 294).

Kroz šuplji brest u Crkovnici provlače se nerotkinje. »Tri bresta (koji, po narodnom objašnjenju, predstavljaju tri brata) više sela Svirca, kod jezera, narod je poštovao i pazio da se ne seku« (SEZ, 70, 1958, 569).

»kod crkvišta u Šišincu« narod, zdravlja radi, »pali sveće ispod pet malih zakržljalih krušaka«, poštujući ih kao »pet brata« (SEZ, 70, 1958, 569). U predelu Janj: ko sanja kako padaju s grana zrele kruške, uskoro će prolivati suze (GZM, n. s.

Ćipiko, Ivo - Pauci

liječi od ljekareva savjeta; gdje plodna zemlja voli se više od rođene majke, a vo hranitelj i pobratim od srca jače od brata. Junačka pjesma zanosi, i starcima sjakte oči kad se priča o hajdukovanju.

Kad stigoše kući, brata i sestru roditelji rukom obilato zasiplju bjelicom pšenicom, u znaku berićeta, i ljube se s njima.

veli mu: — Može biti da je ova porcija što je jedemo baš od tvoga pršuta, darovana gospodaru, — od tvoga ili od tvoga brata, to je svejedno! — I nadoda: —Gospodar što ne može u kući da potroši, dade svome krčmaru da proda.

Ali i brat Ilija imao je iste namjere i jače ih je od brata Petra u sebi osjećao. Njemu je koristilo što je Niko još iz mladosti volio Radi nego ostalima bratučedima, i znao je tu

A jedne noći premišlja: što bi od jedinca Rade bilo po njegovoj smrti? U brata četvoro je djece, ljuti kao vukovi, a razulareni. Što bi od Rade bilo?

— Radi, a da kome? — Meni tako reče sto puta u bolesti ... Voli ga, bolan ne bio, kao rođenoga brata! A i jesu braća ... Ždrale i Krilo nagnuše se bolje nad bolesnika.

Radivoj drži je čvrsto jednom rukom, a drugom se noža maša. —Evo joj brata! — zavika neko iz gomile. —Rade, brate! — jedva izgovori cura. —Što vam je, ljudi?. .. Što najašiste? .....

Jednaki smo, brate! ... Ilija, zadovoljan, preko običaja svrne u krčmu i naruči po litra vina, ponudi punom čašom brata Petra, koji onoga časa uđe, ali Petar veli: —Ne mogu! — i ne htjede uzeti.

—Ja bih iz tvoje ruke pio, pa da je otrov, — veli Ilija, — brat si mi! Petar ulije za se litru i sjede dalje od brata. — Što se srdiš? — opet će Ilija. Znao si da je moja krava, nisi mario goniti je... Mogli smo kao braća...

Petar ne htjede da ga otkupi, dok nije vo imao da pođe na dražbu. Tada tek, na sudu, podmiri brata Iliju i primiriše se. Ali ljudi što mu dobro znaju za ćud vele: neće zadugo biti miran. ...

Nekoliko puta, u hodu i u sabiranju misli, u uređenoj šumi iznad grada naljeze na njih dvoje: brata i sestru. Brata poznavaše sa sveučilišta. Bijaše siromašan đak, sin neke udovice.

Nekoliko puta, u hodu i u sabiranju misli, u uređenoj šumi iznad grada naljeze na njih dvoje: brata i sestru. Brata poznavaše sa sveučilišta. Bijaše siromašan đak, sin neke udovice.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Bugari, Dubrovčani, svi oni nisu mogli da nadoknade odsustvo gosta koga bi ovde želeli najpre da vide — kraljevog brata, bivšeg kralja Dragutina.

Zar ti nisam palio sveće i usrdno ti se molio? Zar baš na svoj dan, naš dan? Video si svoga grbavog brata kako brekće kao poslednje kljuse pod onom dvojicom neznabožaca.

u koju sam se sakrio još jutros, prežam tren kada će džombasta grbava stena iznad Mrtvaja vira primiti na sebe moga brata u Hristu, bivšeg monaha Doroteja i lepu vlastelinku Jelenu, ženu namesnika župe moravičke Lauša.

Da li to Matija nagovara svoga vršnjaka i brata Doroteja da sutra ode na Moravu, jer: doći će ona, sigurno će doći; evo sad, dok leži kraj svoga obamrlog krkljivog

Ilić, Vojislav J. - PESME

Otvor'te mi, časni oci, manastirska teška vrata, I primite carskog sina kô najmlađeg svoga brata ...“ Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ali ga je lepota Kleopatrina podmladila i osvojila. On ju je uzeo u zaštitu, borio se za nju i, pobediv njenog brata, vratio na kraljevsko prestolje.

Ali u tim intimnim prostorijama ne stanuje niko više. Naši stari su pomrli, a mene i mog brata odveo poziv na drugu stranu.

Moja majka, hrabra, požrtvovana i neumorna, svojski potpomognuta od svog brata Vase Muačevića, odličnog ekonoma, koji nam zameni u punoj meri oca, preduze težak zadatak da rukuje imanjem u njegovom

U Oseku bih dočekan oberučke. Moja majka, rodom iz te varoši, imala je onde četiri brata koji se otimahu o mene i mažahu me preko svake mere. Upisao sam se, po davnašnjoj želji moga oca, u realku.

Dok sam učio u Oseku dođoše, jedan za drugim, i moja tri mlađa brata onamo, a kad pođoh u Beč, stigoše postepeno i oni onamo ili na druge velike škole.

U ono doba živeo je u Beču, kao prvi sekretar poslanstva kraljevine Srbije, i moj rođak Jovan, sin Dimitrija, brata moga dede. Tako se moja promocija, izvršena 18 decembra 1904 god.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

– Oca i sina, supruge, kćeri, Brata i sestre, druga što vjeri, Srodnika mila, prijana radka, Nijesu mi tako imena slatka, Ko tvoje ime, koje ću

Stanković, Borisav - TAŠANA

Pretio sam joj da ću je ubiti. TAŠANA Sad znam zašto je plakala. Plakala je zbog tebe, zbog svog brata. Znala je koliko me ti voliš, a ovamo vidi kako ja nikad tebe ne spominjem.

Da vidiš Tašanu koju si tobože sestrom nazivao, koja te je, kada si sa pokojnikom dolazio, kao brata pazila. (Sećajući se na sav bol, jad, muke, suze joj pođoše.

baš zato što sam znala da nisi ničiji, da nemaš nikoga svoga, zato sam te onoliko žalila, onoliko kao nešto svoje, kao brata imala.

A ti si prema meni toliko dobra, toliko mila bila. Nisi me od svoga muža odvajala, već si me, kao brata, zajedno s njime čuvala, dvorila i negovala. Žalila si me kao svoga rođenog. A to što si me žalila, to me je i ubilo.

TAŠANA (poniknuto): Pa zar si ti i tada to mislio?... Bože, Bože! A on, pokojnik, kao brata, kao brata te dovodio. SAROŠ Da! I bio sam mu brat.

TAŠANA (poniknuto): Pa zar si ti i tada to mislio?... Bože, Bože! A on, pokojnik, kao brata, kao brata te dovodio. SAROŠ Da! I bio sam mu brat.

I to ne iz straha što sam Turčin i što mogu zulum da činim, već iz ljubavi, kao brata, a najviše iz sažaljenja što sam siroče, sam bez igde ikoga, što od begovske milosti živim dok jednoga dana, ko zna u

Ali, ona me napade. »Svima ću«, veli, »da oprostim, samo tebi ne. Zar ti, koga sam kao brata dočekivala, ne nađe da me pohodiš, da vidiš kako mi je samoj, zatvorenoj, u crnini?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Dva brata Lazarića, oba blaga i dobra, nisu se slagali. To je u neku ruku bio red u gazdačkim kućama; zapeto stanje je zamenjivalo

pitanja i sumnji, saznade se neočekivan i prost odgovor: da Petar nešto nije dobro s plućima, i da Toša ima zadatak da brata spremi za put i lečenje.

A Pavle je baš tog Branka najviše voleo, voleo kao brata i više nego brata. Materi svojoj, kad je jednom opet spominjao veliku sirotinju Kalenićevih, rekao je Pavle skoro s

A Pavle je baš tog Branka najviše voleo, voleo kao brata i više nego brata. Materi svojoj, kad je jednom opet spominjao veliku sirotinju Kalenićevih, rekao je Pavle skoro s pravom pretnjom: —

Za njegovu urođenu vedrinu, to je mutna zona. Siromah pisac sirotih Jevreja! Dva najmilija druga, dva brata, kao da staviše nešto između sebe i Branka.

Svršio moj Branko; svršio i njegov Pavle. I vreme je bilo... život žuri... eno moj Svetislav, stigao brata, i traži svoje mesto. — Život žuri, i u žurbi mu mnogo šta i poispada iz džepova. Baba Brankova umrla pre godinu dana.

Ma šta da snađe Pavla, Branko će ga voleti kao brata. Znaš li ti šta to znači, i za Pavla i za nas!... Pavle i ja ostavljamo novac da Branko ide kod Pavla u Pariz... Sedi!

— I vi možete tako, Bože prosti, šematički izvučenog čoveka da volite kao brata? — Ne, ja ga volim u suženom obimu, prosto kao Jevrejina, baš kao Jevrejina.

Drugo je spaljivanje starog Rimljanina, a drugo spaljenje moga druga i brata Pavla! — I nastavio je Branko da nosi u sebi teško osećanje odgovornosti neke.

Po nekom muški jakom nagonu osećala je ona nekadašnji rang Vlaovića, i skoro prezirala oca, pa posle brata. Borila se Leksa sa svojim karakterom.

Volela je Leksa nekada brata svoga možda još više nego oca, lebdela nad njim, okruživala ga nežnostima, hvalila se njim.

Leksa ga služi srdačno. Svim silama je zapela da spase brata i Vlaovića. Zavarava ga da jede. Odobrava mu što je sve staro izbacio iz kuće, i što ne voli više ni da svira.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

pištao, vrištao i valjao sam se po patosu, sve dok majka nije najzad donela jedne oveštale pantalone moga starijeg brata i natakla mi ih proklinjući me: — Dabogda, sinko, poželeo suknju! I odista, uklela me je.

To su bile pantalone moga starijega brata, na kojima je bila ispisana cela njegova kratka ali burna biografija. Kolena su bila izlizana od klečanja u školi, a od

Drugi put sam nalio u novu novcatu cipelu moga starijega brata katran, tako da su morali seći cipelu da bi mu je skinuli s nogu.

Sto se prevrnuo i sručio sve posuđe u krilo moje najstarije tetke i pretrpao pod sobom moga najstarijeg brata; jagnjeća čorba izlila se u krilo moje srednje tetke (one što ja ličim na nju); okružnome proti uletela cela celcata

Pitao sam starijega brata, koji je zamakao već u školi, šta je to „ispeci pa reci“, ali mi ni on nije umeo objasniti.

Petrović, Rastko - PESME

Kroz tvoje ruke protiču vode I zato, gle, sve reke su crvene, A još su samo oči mi zelene Da po njima mog brata malog papirni čunići brode.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

U ušima mu je zujalo: sam! U čitavom ovom prokletom svetu on je — sam! I nigde ni brata, ni druga. Uz sledeći brežuljak jedva je uspeo da se popne, a bio je to brežuljak kakav se za mravinjak samo želeti može.

Ali, kome da se obrati? Koga da pita za savet? Roditelji su otišli da zarade koru hleba. Brata i sestre — nema. Da ima sestru, sestrica bi mu svoj zlatni pojas dala. Pomoću njega on bi se spustio niz kulu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

) De, bre... (Grkljanu): Sviri! Da sviriš: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni tatka, ni majku! Ženu? (Pokazuje na kuću.) Ene gu. Od brašno i testo oči vu se ne vidiv. Nigde si ja nikoga nemam!

Ja, Koštan, u moj život još brobinjka nesam nagazija, a kamo li na brata ruku da dignem. Brat je brat! Jedno mleko smo sisali od našu slatku majčicu. I, bolje ja, nego on! Više u mehanu — ne!

Šantić, Aleksa - PESME

rani; Mirišu, Dišu, Šume, Jecaju, plaču, kô bona molitva duga, I upijaju se u me, U dušu svaki mi tone Kô jauk brata.

Sunce tuđeg neba Neće vas grijat KO što ovo grije; Grki su tamo zalogaji hleba Gdje svoga nema i gdje brata nije. OD svoje majke ko će naći bolju?!

Sunce tuđeg neba Neće vas grijat ko što ovo grije, — Grki su tamo zalogaji hljeba Gdje svoga nema i gdje brata nije... 1896.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

je kako kazuje jedna pesma pomorio devetoro braće, pomorio ih bez razloga, a onda se ipak sažalio, podigao najmlađeg brata iz groba i poslao ga sestri u pohode.

sa Đurđem Balšićem pripremio je pohod protiv njega i sa svojom vojskom je došao do Skadra, ali se na poziv svoga brata Uglješe povratio natrag kako bi pripremio pohod protiv Turaka“.

U susret tom punom životu jurila je nakazna smrt. Ljuba je ispraćala vojna, sestra brata, majka sina. Milica je devet puta hvatala za uzdu bratovljeg konja i devet puta sklapala bratu ruke oko vrata.

Samo smrt mogla je da rastavi vernu braću. Tako Milutin i izveštava Milicu: Pogibe ti osam Jugovića, đe brat brata izdati ne šćede — dokle gođe jedan tecijaše.

Njoj je Dmitar — gnevan zato što mu je povređeno dostojanstvo — kratko naredio: „Otruj meni mog brata Bogdana“. Protiv te zapovesti pobunilo se celo njeno biće.

mojega kano bratu jednom bez drugoga“ — Anđelija ga je stvarno iscelila prostom i nadmoćnom ljudskom rečju: „Nijesam ti brata otrovala, veće sam te s bratom pomirila“.

A druge odvodiše u tuđu zemlju i rastavljahu. Beše tada gorko ridanje i plač. Odvodili su druga od druga, brata od brata, sina od oca, majku od sina“.

A druge odvodiše u tuđu zemlju i rastavljahu. Beše tada gorko ridanje i plač. Odvodili su druga od druga, brata od brata, sina od oca, majku od sina“.

i na strašnu mjestu postajati“, čovek kom je kuća divan-kabanica, mač i puška — i otac i majka, dva pištolja — dva brata rođena; koj' se rani mačem po krajini kao soko kril'ma po oblaku...

naporedo rasla, među njima tankovrha jela; to ne bila dva bora zelena, ni međ' njima tankovrha jela, već to bila dva brata rođena: jedno Pavle, a drugo Radule, među njima sestrica Jelica...

braća u Zidanju Skadra, sluga Lazar i gospoda Jugovići u Ženidbi kneza Lazara, Uroš koji ćuteći čeka pravdu i tri brata Mrnjavčevića koji se bezobzirno zalažu za sebe u pesmi Uroš i Mrnjavčevići, heroj Strahinić ban i njegova kukavna tazbina

“ „Eto knjiga, dvije age drage!“ „Eto knjiga, dva brata rođena!“ „Eto knjiga, dvije četobaše!“ Tako se oseća u pesmi Sestra Đurković–serdara devojčin isti odgovor trojici

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

kiša Gnjavi me ujak Gnjavi me ujna Ujak je širok Ujna je bujna Gnjavi me mama Gnjavi me tata Svi samo mene A niko brata Gnjavi me medved Jer hoće meda Gnjavi me pčela Jer mu ga ne da Gnjavi me deda Pa me baš gnjavi Deda je zbilja

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Neće tebe tvoj striko, šalim se ja samo. Po visini Stric je ličio na svog brata od tetke, očeve sestre, krupnu seosku momčinu Nikoletinu Bursaća.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I s krvlju ga dostadoše. IZ CICERONA I TUKULA Dva brata — Kleobes i Beton — vrlo počitovahu svoju im majku, a pogani bijahu, te kad bi joj valjalo u zbožnicu iti (njihovu

Glagola starac k učeniku svojemu Zahariji: — Vedi brata sego v hraminu pustu! Jegda že načeše jesti bratija, zreše zatvoreni okancem, ašte pozovut jego na obed.

Zaradi zavisti nekad braća Josifa, svoga im mlađega brata, prodadoše za roba Jegiptenom. Ništa drugo koju iftiru na njega ne imadoše što izneti, krome što se izpizmiše na njega

Ali što da se čini? Eto, vidite kakva je zavist bezočna! To isto svome dobru zlokobi i voli zlo tegliti nego svoga brata u dobru gledati, kojano i na njegovo gospodstvo primače se od zlobne mu braće: videše Josifa iz daleka gde im na žetvu

Pak onda ćemo, rekoše, viđeti našto će se njegovi snovi izvršiti. Da ako ne zastideše se svoga im brata ni od otca im stara ne uzbojaše se, kako bar jedžeka im donesena ne usramiše se, poslušnoga mu obraza?

« Nuto iznenada goleme bede! Rekoše: »Što nas to snađe!« Taki se setiše da su zgrešili što su od svoga im brata uposlovali i ono ih zlo onde sustiže, te će jadnici zlom propasti.

I doista, ništa to s drugoga ne zgodi se nam nego pravo našega brata krv liči na nas! I ona ovde nas dovede da izginemo svi širom, jer mi smo njemu baš tako učinili: on donese nam jesti i

ga se boje i vide kako pravo jesu mu se zbili njegovi snovi i izašli su na videlo, ako su oni i radili da ga to prođe. Brata svoga Venijamina, jednomateričića mu, ne vide ujedno šnjima i zabrinu se za njega da i njega oni pozlobice ne budu kudgod

Reče im da ga imadu dovesti k njemu. I onoga brata mu koji je zahtevao da ga onamo ubiju, zapovedi te ga svezaše, da ostane u zalozi dokle mu dovedu Venijamina.

To govorahu jedan k drugomu: »Hej, brate, vrlo smo mi skrivili rad našega brata Josifa. On nam se plačno moljaše da ga ne diramo, a mi ništa ne hajasmo!

Josif ništa im o tom nije pomenuo, ni za se, ni za koje krvno delo, za prodaju li, il' nizašto, krome za mlađega im brata, što je doma bio ostao, i iskaše da ga u drugi hod im k njemu dovedu.

Taj posla po cara, svoga mu brata, da hitro skoro njemu dođe i reče mu: »Izaradi te vaše smućnje i prevare što imate vi među sobom so tim zidarom, evo ja

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Toj li je red?!... A tatko što da praji?! Uze si na brata dete, reče: „Sotirče će mi je po sag sin i naslednik!“ ’Oće da ga uzne za ortaka, — ama još neje u tej godine!...

da se ceniš, hizmet da ni činiš u kuću!... — Ete, što pa da si cenim?... — odgovori joj Kalina. — Imam si majku i brata... Izmećarka neću sam!... Sal pri majku hizmet ću da činim... — I pri muža... — upade joj u reč zajedljivo Zona.

Zoni na uho jednu strašnu stvar koju je dugo krila i čuvala i kao poslednji metak izbacila, a to je: da isti Mane ima brata (po ocu) među Ciganima!... I sad, kakav je bio Đorđija, takav mu i sin Mane, tvrdila je tetka Taska i uveravala Zonu.

I ja ti se s tatka živuvašem alis kako s brata... Eli si došeja pri men’ i pitaja men’ da ti, demek, navodadžišem za niku trgovačku kerku?... Nesi!... — Nesam...