Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegov bratenac, debeli, mali, major Đurđe, ubacivao je one koji su bili istrčali iz redova, u redove, kao džakove. Ali se „nećemo da
Da se podgurkuju, da se nakašljavaju. A njegov bratenac Đurđe davao bi tada, katkad, od sebe, i druge zvuke, kao znak smeha, i prezira, prema lažljivcima.
On je sasvim drugače zamišljao svet, koji će sresti kod Kostjurina, komandanta Kijeva. Pavlu se njegov bratenac, Đurđe, sa svojim egzercirom toga dana, činio prava čizma, na konju. A Trifunovi odgovori, komedija.
Pavle oseti da se ne radi o nekoj šali, ili munitvi, Trifunovoj, nego da mu je bratenac zabrinut, iskreno. Teško je disao. Ili nek se pokloni Višnjevskom, kaže, ili da se u Kijevu sastanu, pa da ga pretuku.