Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zapamtio je bio samo neku krezubu babu koja se tresla od plača, dok se on praštao sa ženom. Sad ih je zamišljao u bratovljevom domu, velikom zdanju od drvenih greda, ispunjenih nabijenom zemljom, na obali Zemuna, pred kojom su iz vode stršile lađe,
Setivši se njega, čestnjejši Isakovič se reši, po uzoru bratovljevom, da napije sebe. Mišljaše, ako ga i budu pokrstili silom, neka ga bar ne dobiju treznog.
Celo proleće imao je lude sreće u prodaji stoke, i beše opljačkao pola Vlaške, pa je, po odlasku bratovljevom, očekivao da će sa svojom snahom doživeti neizmernu sreću, bez ikakvih briga.