Jakšić, Đura - PROZA
a svi smo tražili zaklona od nepravde i od nasilja madžarskog... Ja sam stupio u drugi kikindiski batalijun; onde mi i braća od strica kao svojevoljci služahu. Bio sam u bitkama.
Sigurno je mislio: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo — a šta dobismo!... Braća naša i deca naša u krv zaplivaše da iz nje izvade potomstvu svome najdragoceniju biser-školjku — pa...
očima, čisto kao besvestan, traži braću, i, raširivši suve i iznemogle svoje ruke, priznaje — očajnik — da mu se braća nikad više povratiti neće, kad je to sve pregledao, okrete se meni: — Ikona po sebi nije lepa, nije ni srednje
Siromah, nije znao kakav mu gorak napitak donosim... Ižljubimo se i pozdravimo, kao što davno neviđena braća čine... Priđe i Stana, da me, kao devera u ruku poljubi.
Obradović, Dositej - BASNE
” — „A stoji li u alkoranu napisano” — opet zapita derviš — „da su svi Turci braća?” — „Baka! kako ne bi stajalo kad stoji?” — odgovori sultan.
” — „Baka! kako ne bi stajalo kad stoji?” — odgovori sultan. — „A piše li u alkoranu” — pridoda deli-derviš — „da braća što god imadu pravo među sobom razdele?“ — „Ta piše, prođi me se, aman! Ko veli da ne piše?
Svi dobri i pošteni u celom carstvu braća su i verni prijatelji, koje je zato natura učinila da u opštestvu živu kako će lakše i bolje jedan drugom pomagati, i
Tajna braća! Što će nam u opštestvu, i osim celoga opštestva, tajna braća? Istina, pravda i dobrodjetelj svet ljube, a ne tajne,
Tajna braća! Što će nam u opštestvu, i osim celoga opštestva, tajna braća? Istina, pravda i dobrodjetelj svet ljube, a ne tajne, pomrčinu i budžake.
pod izvjetom aki bi se črez to opštestvu dobro mislilo činiti, a u isto vreme kad se jošt vidi da ta ista tajna braća zlonaravnim (samo ako su njihovi) na dostoinstva penjati se pomažu, — ovo šta je, ko zna da dvared dva čini četiri,
Predstavimo sebi kakova bi to sladost bila i blaženstvo vidiš toliki pošteni narod da se ljube kao braća i da se poštuju! Mi sad vidimo očevidno milost večnoga Promisla!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
iz kog se i zver, prestravljena, vraća, idu kroz krv, kroz koju ne mogu muževi, idu kroz greh, kroz koji ne smeju braća! Ne palite im peć ni petrolejku - njima je toplo i svetlo i bez vatre!
Pa oko čega braća da se skupe? Oko sveće? U sveći nema fitilja! Oko lonca? U loncu nema supe! A osim supe nemamo drugog razloga ni
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Mi smo svi sveštenici kao braća živili, a narod nas je kao apostole početovao i slušao, tako da su i od okolni̓ nurija dolazili, i gledali i crkvi
i sav grad bio je gotovo kao opljačkan: ni na topu, ni na pendžerima nigde ni najmanje gvozdene čivije nema, sve su to braća poskidali i počupali, pa po komordžijama kući poslali. To sve vidi paša, ali nema kud.
A tu bili već došli i oni hrabri ̓ajduci: Damjan i Grigorije braća Nedići iz Osječne, Đorđe iz Ostružnja i iz Kutišice Damjan. (Oni su svi posle na Čokešini izginuli.) Februara 25.
Petar Bijuklić skide kapu pak se sa mnom u obraz poljubi: „Kako ste, oče proto, kako je Crni Đorđe i Jakov i sva naša braća?
Te ti bogme i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre): „Naša braća, naša braća! Hristos posred nas!” Vratimo se u logor.
bogme i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre): „Naša braća, naša braća! Hristos posred nas!” Vratimo se u logor.
Aleksa i ja knezujući, a Đorđe trgujući, i zajedno sa Hadži-Musta-pašom na dahije vojujući, vrlo smo se pazili i kao braća živili i razne razgovore vodili, i ovaj mi silaj — veli — tvoj otac a moj brat poklonio. Bog da ga prosti!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Najedared zapita: — A kako žive pop i kmet? — Kao braća. — Bi li se oni mogli zavaditi? Marinko poćuta. — N... ne mogu!... Ne bi ih mogao niko zavaditi!...
Nikad nisi došao kući kao druga, srećna braća!... Svakad njega moram čekati!... Stanko sagao glavu i ćuti. — Momčadija!... Momčadija!... Trice i kučine!...
I stvori mu se strašna slika pred očima: Kao on mrtav... Iz glave mu lopi krv i mozak... Otac, majka, braća, snahe, sinovci, sinovice – sve jada i nariče... Njega spuštaju u crnu zemlju...
Zar da im tako bude zahvalan za njihova dobročinstva i negu?... Pa onda, ona dobra braća i snahe, pa ona mila dečica — sinovci i sinovice — što ih je on na svom kolenu cucao, pa oni vedri i veseli dani,
Niko više nije mogao raskvarti nameru njegovu. To osta kao u kamen urezano... Otac, mati, braća, deca, Jelica... sve je na svome mestu, ali nada svima je smrt Lazareva...
— Mlad sam, snažan sam!... To mi neće biti teško. — Ali hajduk više nema porodice. Njegova su braća ovde. On više ne sme misliti o svojim zelenim poljima ni o ašiku sa curicama seljačkim!... Stanko odmahnu glavom.
— Oho! — rače Zavrzan — pa ti se kanda ljutiš?... — Ne, živoga mi boga! Ja volim šalu isto kao ti i ova druga braća. Vidjećeš kako se i ja umijem šaliti usred najljućeg okršaja!... Ma, ovo ti rekoh da znaš da se ovijem stvarima ne šali!
O, va im̓ oca!... Ja, brate, ne bih tako radio! Ja bih im rekao: braća smo, živeli smo lepo i živećemo. Ali ovaj je čovek meni učinio toliku ljubav da se ja ne smem njega odreći!...
Što si se skamenio?... Što se ti mene bojiš? Mi smo zajedno odrasli... Iz jednog smo topraka srkali; pazili se kao braća... Pa bar mi kaži šta ti bi te se onako ispirazi na me?... De, reci! Lazar se lako osvesti.
I sama pomisao da će serbezno prekoračiti svoj prag, razdragala je Stanka. A već ukućani: majka, braća, snahe, dečica... Pa Jelica... ta hrabra, lepa devojka!... Srce mu je igralo od radosti!... — Pomisli, babo!...
Šta će, jedan, sa „šakom jada” protiv tolike sile?! Šta je mogao drugo nego potražiti pomoći od braće!... I braća se odazvaše. Povrve sa sviju strana da još jednom suzbiju silu tursku. Među prvima je stigao Zeka sa svojim junacima..
Dučić, Jovan - PESME
SLAVA Pod Serezom svu noć peva vojska carska; Danas slavi Care, a za carskim stolom Sva vlastela i sva braća hilendarska; Carica pod krunom kao oreolom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Moja mati prosto obučena i starački smešeći se — ta ja sam uz nju, moje sestre, moja braća, pa deca, pa moji budući bolesnici u pelengirima, s razdrljenim rutavim prsima.
da! Ja ih ne volim. No ti si mi sama pričala da je tvoj deda bio Poljak. — Otac, mati, braća, sestre, svi su Nemci — reče ona nekako žalostivo. — Ti si moja, — rekoh ja — ma šta da si. Ona se pripi uza me.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
odgovori Jula koja se brzo ispravi, a zbunila se pa u rukama jednako drži jedno lepo žuto gušče, jer mu ostala njegova braća nikako nisu dala, kao najstidljivijem, da priđe čanku punom kaše; — naprotiv, ako ko, onda mi treba da se izvinimo što
glavu koja nema nikakve jače veze s glavnim događajem, i koja ne bi trebala ni da dođe, da se pisac, kao druga sretna braća njegova, obzirao na zamerke kritičara i držao strogo pravila »Poetike«.
da jede, a pinčika opet bio je tako vaspitan i pametan da nikako nije hteo sa zemlje da jede (kao druga njegova paorska braća), nego samo iz beloga porculanskog tanjira.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A što je najgore, bio je iz jake, zadružne kuće u obližnjem selu. Braća mu prvi domaćini u selu. Kad mu je mati bila živa, ona je išla s njime.
Čak i po selima prati ga, juri za njim. To, dokle je ona, majka mu, bila živa. A posle, snahe, braća mu — ispočetka i one ga gledale, ne puštale, stid ih bilo pred svetom, ali posle im se dosadilo i digle ruke od njega,
a posle hadžika, koja je s ocem mu čak i na Sveti Grob išla, pre vremena umrla zbog njega što ga rodila takvog. Braća mu, bogata, od čije bogaštine i siline ceo grad strepeo da ih niko ne vidi, zatvoreni u svojim kućama i sobama,
Te oni, braća mu, cela kuća, pored sve bogaštine i siline ne mogu u svet da iziđu kao što treba jer im on stoji kao pečat, žig.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Prezreo je rodbinu, siročad, braća mu ne smeju prag prekoračiti, ne da Mica, pa ceo svet pripoveda kako je Rogozića zauzdala Mica, no on je nepristupan,
Afrika
Kada ih pitam šta znači pesma i kakve su njene reči, smeju se i oni i njina starija braća koja su prišla i posedala oko mene. Kad se uzjogunim, da mi objasne kakve su reči, oni vele: „Ovakve!
Od trenutka očišćena pa do stupanja u Dede fetišku igru, devojčice–sveštenice ne smeju dodirnuti zemlju. Njina starija braća (kod crnaca zovu se braćom svi zaštitnici) nose ih ia ramenima.
Zatim, čučeći jedan pred drugim, braća, drugovi, ili mladić i devojka, ili mati i sin, oni plavičastim metalom okružuju svoje oči, senče lice, jačaju boju
Rekoh da su mi žena, deca, krave, psi, koze, otac, mati, braća, krov itd. itd. vrlo dobro i da sam srećan što je tako i kod njega. On mi od svoje strane pokaza svoj dom.
Radostan sam što gazim po močvaru; nalazim da su svi ljudi braća i izjavljujem mojim pratiocima da kokoš i jaje koje nose ostavljam njima.
Njih je svega osmorica, iako pripadaju raznim porodicama, izgledaju svi kao braća. Pošto su me pozvali da ručam s njima ljuti kus–kus, sok od kokosa i vino od palme, radosno sam primio njihov poziv, već
Izgleda neverovatno da ti ljudi, kao ovaj Abdulai iz što dolaze sa pustara iza Tambuktua, nisu braća velikih isposnika Sirije i Palestine.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pošto je on bio u vojsci isprednjačio, a najbolje, među njima, znao nemecki, braća su ga izabrala da on, u njihovo ime – ako bude potrebno – govori. Međutim, sad je Đurđe stajao zanemeo, i ni u nos.
Međutim, sad je Đurđe stajao zanemeo, i ni u nos. U sebi, Đurđe je osećao da braća očekuju da nešto kaže Garsuliju, ali on samo promrmlja: „More, ono mi je brat, ko mi je dobru rad“ – i ne reče ni reči.
Veli, on ne zna šta će njegova braća raditi, ali, što se njega tiče, on ne misli od svoje namere odustajati. On je čvrsto rešen da promeni carstvom.
Za kancelariju Garsulija, sva četvorica bili su isti, iz iste porodice, braća, četiri rebelijaša. Međutim, godine starosti, prošlost njihova, njihove žene, imovno stanje, narav, a naročito njihove
Sunce je nad njima crvenelo i sijalo se, kao bomba. Braća, Đurđe i Petar, Isakoviči, pri dolasku u Temišvar, u očekivanju daljih seoba, bili su se naselili u jednom traktiru,
„More, Pavle, žedna ti je njiva!“ govorio mu je bezobrazni Đurđe. Ali su braća videla Pavla samo jedanput, da ženu uzima u ruke, kad je uze i ponese uz stepenice, jer su je bili napali bolovi,
Tu su, eto, to jutro, braća Isakoviči, Petar i Đurđe, došli, a bili su i svoje žene doveli. Oficir forposta ponudio im je da čekaju u stražari,
Veliki kvadrati zelenih egzercirišta, sve do Temišvara, bili su tog jutra prazni. Na čardaku, braća su se sklonila, u hladovinu, na jednoj, a njihove žene na drugoj strani.
joj bila prijatna ni pomisao da ostari, i umre, među šizmaticima, u tuđini, ali nije htela da mužu protivreči, i – što braća nisu znala – da ma šta protiv Pavla kaže, ili učini. Ako ih je Pavle nagovorio da idu, treba ići!
Nije smeo ni pomisliti da se, kao braća, naseli, u traktiru, nego se bio naselio, kod svojih, razvojačenih, seratlija, u obližnjem selu Mahali.
paradama, trebujući novu uniformu, Trifun se bio pretvorio u čoveka prosedelog, ogorčenog, koji je često, kao i njegova braća, škripao zubima. A kad bi na svoj život mislio, sećao se samo nekoliko dana, i po neke nedelje, kad je sretan bio.
Svaka je priča za vremena, pa i najžalosnija. Ako im kaže, kako je pobegao sa Begeja, neće mu verovati, ni braća. Bolje da o svojim jadima nikom i ne priča. A i kad je pričao, cela se ta priča činila neverovatna.
Teodosije - ŽITIJA
I svi plakahu i ridahu mnogo i neutešno; roditelji sina, braća brata, sluge gospodara sa krikom dozivahu radi utehe u žalosti, padajući sve više u očajanje, jer ih do bezumlja
A pošto je Bog hteo da se dogodi onako kako žele roditelji tvoji i velmože vaše i braća tvoja, ko sam ja da tako nešto i pomislim! Bolje bi mi bilo da se i ne vratim ocu tvome.
A dadoše i pismo ocu, sinovljevom rukom napisano. Kada roditelji i braća videše ovo, blagorodni i svi skupa, mač probadaše duše njihove, i kada razumeše što o nemu pročitaše, šta nisu radili i
I da plačem ne dužim povest, svi znate da mati, otac i braća takve do smrti žale. Posle toga smirivši se i strah Božji još više u srcu osetivši, govorahu sebi: — Vidi duše
Pošto su se dolaskom svetoga braća sjedinila u velikoj ljubavi, to jest samodržac Stefan i veliki knez Vukan, tako da je poukom svetoga Vukan knez
i braća su s Božjom pomoću sve dobro upravljala, i sve više napredovahu, jer življahu u Bogu i u velikoj radosti i veselju behu du
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Madžare, koji se uz nas kao braća bore već 800 godina za ustavnost“. U toku borbe za usvajanje srpsko-hrvatskog jezika za književni jezik jedni su bili uz
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
mahao rukama devojčici, starijoj ćerčici, koju je bio doveo da isprati oca, a koju sluga nikako nije spuštao na zemlju. Braća su se bila dogovorila da prevare ženu pri oproštaju, jer stariji nije hteo da vidi ono što je bila u stanju da učini, u
I kad nije bila prisutna, sedeo je često zamišljen, zagledan u njeno visoko čelo i obrve, koje su, i braća, i njeni, nazivali pijavicama.
dan, on je čak imao lude misli pri tome, da posle obavesti brata, pa da je oteraju, pa da se pomire, da oproste, ta braća su.
I te kako da rodi. Tako će se pomiriti i sa bratom, koji je uvek bio srećniji od njega, a zašto i da se ne pomiri, ta braća su.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷³ U kopaoničkim selima, da se braća ne bi delila, majka sačuva odsečene pupkove muške dece, zatim ih stavi u zid kuće, zatvori ih, pa izgovori ove reči:
postaje od tada ovom detetu pomajka („majkana“, „gotova mati“), a njena deca su od tada posinku (zadojenom detetu) braća i sestra po mleku, te im je kao bliskim srodnicima („jednodojčad“) zabranjeno da stupaju međusobno u brak.
¹¹ Braća i sastre. Starija deca već negde oko svoje pete-šeste godine počinju da čuvaju manju decu, svoju braću i sestre.
relativno jednostavne veštine u tradicijskoj kulturi dete usvaja tako što gleda kako to rade njegovi roditelji, starija braća i sestre, a onda i ono samo pokušava da to izvede.
), sudbinom i zlim ljudima (to često mogu biti rođena braća, car-tast itd.). Njega uvek očekuje „težak zadatak“ koji zahteva nadljudske fizičke i duhovne moći.
napuštanja roditeljskog doma, lutanja, avanture i sukoba junaka sa nadmoćnim silama (zli dar, opaka maćeha, zavidljiva braća, div, aždaja, veštica itd.
87. ⁹⁶ Miodragović, J., isto, s. 47. ¹ Vrčević, V., Tri glavne narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1883, s. 147.
, Život i običaji narodni u Gruži, SEZ, XXVI, Beograd 1948, s. 259. ² Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888, s. 83. ³ Begović, N., Život Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986, s. 195. ⁴ Petrović, P.
⁴⁹ Debeljković, D., isto, s. 178. ⁵⁰ Begović, N., isto, s. 197. ⁵¹ Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888, s. 84. ⁵² Majstorović, S., isto, s. 373. ⁵³ Jovović, S.
M., Pričanja Vuka Dojčevića, u: Djela, II, Obod, Cetinje 1974, s. 61. ¹⁰⁵ Vrčević, V., Tri glavne narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1883, s. 70. ¹⁰⁶ Grbić, S. M., isto, s. 122; Sretenović, M.
¹² Đorđević, D. M., isto, s. 434-435. ¹³ Vukova građa, s. 13; Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888, s. 23. ¹⁴ Popović, M. S., „Narodna pedagogija (Foča)“, Novi vaspitač, 7, Novi Sad 1890, s.
39—40. ¹¹ Tanović, S., isto, s. 168—169. ¹² Vrčević, V., Tri glavne narodne svečanosti (Božić, Krsno ime i svadba), Braća Jovanović, Pančevo 1883, s. 147—148. ¹³ Petrović, P. Ž., Život i običaji narodni u Gruži, SEZ, XXVI, 1948, s. 268.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Traže se dedovi, pradedovi, bake, prabake, stričevi, ujne, ujaci, braća od stričeva, tetaka i ujni, kumovi se traže, šuraci, šurnjaje, deveri, pašenozi, punci, tašte i svekrve, susedi;
Matavulj, Simo - USKOK
Sve redom počeše pristupati i ljubiti kneza u ruku. Pop preuze: — Dokle smo se mi bili s Francuzom, naša su se braća u Šumadiji otimala od Turaka i ne mogosmo im pomoći. Hodio je k njima serdar Plamenac i uzalud donosio pisma od njih.
“ A on veli, a pravo veli: „Bog s tobom, nano, nijesmo li već braća! Kako se braća mogu bratimiti?“ Stane imađaše još dva sinčića, Đuzu i Rama, dva krasna dječka, koji odmah prionuše uz
“ A on veli, a pravo veli: „Bog s tobom, nano, nijesmo li već braća! Kako se braća mogu bratimiti?“ Stane imađaše još dva sinčića, Đuzu i Rama, dva krasna dječka, koji odmah prionuše uz Janka i koji
— Kako sam mogao biti, čôče, kad bijah tada dijete!? Ali to se ne gleda! Bila su moja braća! I prije sto godina mi smo bili, i poslije sto godina mi ćemo biti! — Tako je, razumijem! — popravi Janko.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Samo da možemo. LEPRŠIĆ: He, he! A šta kažu graničari i braća naša Hrvati? Razneće i u vozduhu. Pak jošt dok otpadnu od nji Slovaci, dok se sojuzimo s Česima, Moravcima, Poljacima!
GAVRILOVIĆ: Nije li griota da naša braća umiru od gladi? ŠERBULIĆ: Ee, što im drago, ja im pomoći ne mogu. GAVRILOVIĆ: Ljudi ostali bez kuća, bez marve, bez
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
od najranijih srpskih prevodilaca Šekspira, žali se, 1860, u jednom otvorenom pismu uredniku novosadske Slovenke što »braća srbska u Banatu« tako malo znaju i tako malo mare za bogatu i lepu dalmatinsku književnost, te pored »čisto naškog«
Iz knjiga starostavnih (Veliki župan Časlav, Vladimir Dukljanin, Vojislav Travunjanin, Veliki župan Vlastimir, Mutimir i braća mu, Rastko, Kralj Dragutin, Smrt cara Lazara, Zaboravljeni Obilići, itd.).
Radičević, Branko - PESME
1843, 27. nov. AJDUK Kuća moja čarna gora, A postelja kamen ovi, Moja braća sve od skora, Ali sami sokolovi, S njima s' vinem s ove gore Kao munja na zlotvore.
li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća — Al' mu ajduk zajam vraća.
Ščekasmo se na noge i ruke, Pa za časak eto braća luda Dogrcaše do brega i pruda. Mlogo li se tako kadikada U se glava pouzdala mlada, Telo čilo, a umešna ruka,
sve ta lipa pusta, Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju, Uz kosove braća podvikuju: „Ao danče, ala si mi beo!
Ni zubuna, niti pelengaća, Kô što čine druga prava braća, Ni šubara, ni dokolenica, Ni crveni ubavi kapica, Ni dolama, one srpske dike, Niti toka, junačke prilike, Nit'
“ — „Zmaj Milutin — ta Boga ti, sine! Kliknu starac, milo mu bejaše, Pa ovako dalje beseđaše: „Ta ja i on kâ braća smo bili, Zajedno smo nekad Turke bili.
Da l' đavo njemu obeća kolajnu, Te divnu turi na videlo tajnu; Al' da l' učini radi novca kleta, Da zalud ginu ona braća sveta?
Sad idi u svet, moja jadna pesmo, No voleo bi da si mi povesmo, Da iz te divno ja uvrtim uže, Da braća moja neke njim posluže. (19.
“ Viknu jedna junačina. Posedaše za stolove; „Naša braća jošte love, Njima sreća, mi veselo, Al' i vredi tako delo!
Puče puška, a gorica jeknu, A od kule ubavo odjeknu; Braća čula, braća s' osetila, Brackoj pušci pušku isturila. Stade žubor po tanane kule, Stade žubor i okolo kule: „Bre
Puče puška, a gorica jeknu, A od kule ubavo odjeknu; Braća čula, braća s' osetila, Brackoj pušci pušku isturila. Stade žubor po tanane kule, Stade žubor i okolo kule: „Bre na noge,
“... U to doba drugi sustigoše, Pa se tako braća sastadoše, Upitaše za zdravlje viteško, Što će Turkom dodijati teško.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
CRVENOG SLjEZA 76 DJEČAK S TAVANA 77 POSLjEDNjI KALAJDžIJA 80 SUĐENjE 86 DOBRI MOMAK VASILIJE 89 STORUKI SELjAČAK 93 BRAĆA 98 BOMBAŠI PRED MUZEJOM 101 PLAVI LONČIĆI 105 RELEJNA STANICA 109 MILOŠ LISAC 113 ORASI 118 KOLIKO JE SATI 121 NE
Ko su ti tamni dželati u ljudskom liku? Jesu li slični onima koji su tebe odveli? Ili braća onih pred kojima je otišao Goran? Zar to nisu tamne Kikićeve ubice?
Suđeno tako, šta li je. BRAĆA Čitav jedan vod partizana, Krajišnika, izmiješao se u varoškoj džamiji s ustašama, krvavom bratijom od Kupresa, pa se
Oko mene braća Grmečlije, pa drug druga ostaviti neće . . .“ Niže Milorad pismo, pjesmu Žalobitnog Đure, đedo ćutke plače, a Car
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kako je ona bila sirota, udovička kći. A otac mu bio iz dobre kuće. Imao braću. Ali kad se zagledao u nju, braća mu, cela kuća, ne samo što mu nisu davali da nju uzme, nego se čak kao i podsmevali na tu njegovu ljubav s njom, sirotom,
Čak i kad nisu u poslu, na putu, već kod kuće, oni, ne kao ostala braća: da sednu zajedno, bilo za sofrom, bilo onako na dogovor, razgovor, već svaki na svoju stranu.
Svi, kao jedan, tada bi dotrčali, napali na onoga. Takvi su oni, Aničina braća, bili. Pa zbog njih ni kuća im, ma da je bila velika, lepa, nije mogla da bude kao što treba: lepo nameštena, čista,
I tako s braćom njenom, svi oni, cela njihova kuća, kao izdvajala se u mahali, štrčala. A opet su se oni, braća joj, pazili. Naročito su gledali da im u kući što ne oskudeva. I njih, „žene“, majku, sestru, odevali su.
Istina, da je mnogo njih s braćom joj dolazilo, ali sve je to dolazilo kao braća joj: u mrak, naoružano i spremno za noć. Ali njoj oni nisu bili ništa, nisu bili kao ostali varošani, mirni, obični.
Sve je ona to umela. I da joj nisu bila takva braća, od kojih ništa nije moglo da ostane kao što treba, kako bi tek onda Anica umela da spremi, udesi kuću!
Majka joj izlazeći od njih iz sobe zaplakala se, a njoj tada braća zabranila da se, iako se i do sad retko viđala, otada više nikako ne viđa, ne pokazuje na ulici.
Ali i on je sad bio kao što treba. Služio je tamo u sobi goste i uvek se sklanjao, bio u strani. Pa i braća joj bila su prema njoj sad drukčija, i, kao sad nešto višu od sebe, oni su je pratili, ugađali joj ...
Svet se pomalo razilazio. I kad se sve razišlo, ona je ušla u kuću. Međutim, svirka iz sobe, gde su sedeli braća joj, Ita, bila je jača.
I Anica je, posle presvučena, izišla u baštu, da ih dvori... Bili su ispod vinove loze, do sobe. Braća joj, Ita i svi već su bili polupijani. Zavalili se. Po stolu ispolivano vino, izglodane kosti, rasturen duvan.
Na pr. da braća joj prema njenom mužu izgledaju kao prema svome zetu, ili obratno muž joj prema braći da je kao prema šurama. Ne.
Ne. Već svi oni izgledali su jednaki, ravni, kao neka noćna braća. To joj je bilo neugodno. Ali je još više uzdrhtala kad je videla muža. Tek sad ga je prvi put sasvim videla.
Kostić, Laza - PESME
je njemu ruka mala grdne jade zaveštala; a kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se sete, da ih svete!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
VUKA NA BABU 221 ZA NUŽDU SE LAŽE 222 LAŽ ZA OPKLADU 225 ĆOSA I UGURSUZ 228 PAMETAN KADIJA 233 BISTRA BRAĆA 235 AKO PREVALI — NIŠTA!
I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l' se štogođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se
A ona sila onog časa otide s velikom hukom. Kad sjutra dan svane, braća se vrlo zabrinuše šta se učini s njihovijem sestrama.
Kad sjutra dan svane, braća se vrlo zabrinuše šta se učini s njihovijem sestrama. Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga!
U tom svane: ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio. On ih probudi a ne kaže im ništa.
No braća za to ništa ne znaju, jer oba spavaše do bijele zore. Kad se svane, onda srednji brat poviče: — Ustajte, braćo, svanulo
sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja onda povadim nož i
— pa izvadi uši i njima ih pokaže. Onaj najmlađi ćuti. Poče ga mehandžija pitati: — Bogme, momče, tvoja su braća junaci, a da čujemo jesi li i ti štogođ učinio od junaštva?
Tome se i sama braća začude, a on nastavi kazivati: — U tome se vatra ugasi, a ja pođem da vatre potražim. Tumarajući po planini nađem u
Kad uhvati vrapca, reče mu: — Sad da mi kažeš gde su moja braća? A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti.
i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i žena i devojaka da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja braća. Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi.
Carev sin, dugo vreme morem putujući, dođe opet pod onaj grad gde su mu braća zatvorena. Kako čuje car od onoga grada za njega, iziće mu na susret i lepo ga dočeka, pa ga zapita: — Eda što, sine?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUM: Kamo sreća, da mi je takva, te bi i ja progledao kao moja braća. MAKSIM: Šta si stala kao lutka; dopada ti se, kako je kum lep! SOFIJA: E, to je već mnogo!
MILOŠ: Tako, tako, na moju dušu, biće dosta novaca. JAKOV: Pola moja, pola vaša. MARKO: Zar mi nismo braća? (Vežu ga i odvedu magarca.) POZORIJE 2. JAKOV (sam): Sad zamenjujem magarca. E ništa. Među ljudma svašta biva.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
imao takve narodne pesme da su ih prepisivali čak i stari Gete — koji je baš tada dobio dete — i stari Puškin, i stara braća Grim. Mislim, bili smo prvaci sveta u pesmama. A pogledaj sad, Čarli! Odvrti tranđu do kraja, keve ti! Odvoji uvo!
bih isto tako i ja mogla da im malo svratim oko ponoći, a ne samo oni meni -— i zašto da mi svraćaju, šta su mi oni: braća od tetke, šta li? Jao, što volim tu ležernost na tuđi račun!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Plitke rake. Truo mozak piju svrake. Crne, gorke, u osmici tri četvorke. Gde su braća? Jedan pije - drugi plaća. Ko su gazde? Puca tikva, moj Gorazde! daždi, lije. Subota je - jesen gnjije.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ U ovoj zemlji ljudi su braća, tu ti se dobro za dobro vraća, ne vidiš nigdje pogleda zlog. Čovjeka čovjek od srca voli, ne plače niko, nikog ne
Kad padne veče, krenu se braća, Svaki se domu — pečurki vraća. II Curica neka jednoga dana kupeći drva u šumu zađe i tako najzad, s bremenom
Umorna, najzad, krevetu kroči i san joj brzo zatvori oči. III Pod burnim pljuskom, nebeskom česmom, braća patuljci dolaze s pjesmom, ori se šumom kroz vlažno veče: „Gdje ti je kupus, veseli zeče?
Pođimo žurno. Do zore bar na našem stolu da bude dar.“ Krenuše braća, sve brda ječe; „O, hoja-hoja, veseli zeče!“ Pod zemljom vode Rudara puti gdje alem-kamen u tami ćuti, milion ljeta
Platiće ribe skuplje od srebra, kada mu braća nameste rebra!“ Mačak i Žuća u hladu mlina mućkaju glavom čitavi dan, od vrha glave do kraja repa kroje i šiju
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Jest, to je naš najbolji drug. On se ove godine vratio iz marine i ne razdvajamo se nikada kao da smo braća. On je krstio Pipovu mlađu ćerčicu. Mladići počeše davati žive znake nekome koji je dolazio uz obalu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
i sloboda; Al' već danas Srbin slavi Vaskrsenje svoga roda — I ako mu nisu ovde U Kruševcu kod oltara, Iskupljene braća divna, Koje goni sudba kivna; Vrla braća sa Miljacke, Sa Neretve i Vardara.
svoga roda — I ako mu nisu ovde U Kruševcu kod oltara, Iskupljene braća divna, Koje goni sudba kivna; Vrla braća sa Miljacke, Sa Neretve i Vardara. Veseli se carski grade, Prestonico Lazareva!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U SAMOTNOJ KUĆI 57 VERENIK 58 JUTARNjI ZAPIS 60 NOVA SKITIJA 62 VASILIJE DRUGI BUGAROUBICA 63 IZVIDNIK 66 SOLUNSKA BRAĆA 69 PERUNOV ODLAZAK 71 NAČELNIK SE ŽALI NA JERETIKE 73 KOSOVO 76 OPET TO 78 NOĆNA ŠETNjA DEČANSKOG 80 KAVGE 83 PEVAČEV
Rogoz se probija kroz sneg, stojim na mestu gde će doleteti ptice i počinjem da razumevam Slovene. SOLUNSKA BRAĆA Kao dva nerazdvojna hrta zađoše međ Slovene da ih love u blizanačke mreže, po vetru su pošli iz Soluna dva
Tu kroz crni orah balkanske lobanje prolaze braća kao senke pod epitrahiljem i kosmopoliti, idu kroz pećine gde se batrga čovečija ribica, dodiruju iznutra slepoočne
Gle kako se braća moja u mrcine stvore i krivi mač iznikne u svakom ocu iz prsa i preseče gnusobu kćer samo što pokriva ranjena ždrela
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA: Da, to sam i ja hteo primetiti. AGATON: Pa ne kažem ja da smo baš rođena braća, ali tek rod smo. I mogao je, vidiš, tom prilikom da mi kaže: „Agatone, brate, ja imam dosta njih u familiji, ali svi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pred ogradom posedali seljaci i zure u onu poljanu gde su im sinovi, braća. Čekaju da prime njihove stvari, ili da uzmu... možda poslednje zbogom. Pred kapijom zastadoh neodlučno.
Komanda se ne čuje. Nije ni potrebna. Svi znamo da su na onoj obali naša braća, pa ko bi bio toliko bezuman da u njih gađa. Već zbog morala samo...
Vojnici ga prate pogledom, starajući se da upoznaju mrtve. Jer tamo su njihovi rođaci, braća, drugovi... I nikad ih više neće videti.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čim svane, oni svi, golotrbi i bosonogi mališani, njegova braća i sestre, poiskaču ispod prljavih, pocepanih ponjava, pa trči na niže, na reku.
A za to vreme njegovo se milo gnezdašce rasturilo. Roditelji pomrli, sestre se razudale i svaka za sebe savila gnezdo, braća se rasturila po belu svetu i on sad zamišlja kako izgleda ono rajsko mesto, gde je poznao jedine dane sreće, milošte,
— Odi ovamo, gospodine učo, viknu ga Đokić, sedeći u pročelju. Nema tu sad ni cvonjka, sve su braća oglodala... Čime bi se kmetovi troškarili, da nije školskoga prireza?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Gosti su mi došli Braća materina, Braća materina, A moji ujaci. Konji su im besni Kao gorske vile: Kad po prahu idu, Praha ne dižedu;
Gosti su mi došli Braća materina, Braća materina, A moji ujaci. Konji su im besni Kao gorske vile: Kad po prahu idu, Praha ne dižedu; Kad po vodi gaze,
81. Okolo dvora jasenje, U ovom dvoru veselje, Mladi se Petar ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća njemu dohode, Petar im vino služaše, Braća mu čašu primahu, Sve dobre čase spominju; “Sve ti, brate, u čas dobar
ovom dvoru veselje, Mladi se Petar ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća njemu dohode, Petar im vino služaše, Braća mu čašu primahu, Sve dobre čase spominju; “Sve ti, brate, u čas dobar bilo! A ovo ti danas u najbolji!“ 82.
96. Moj Jovane, orlomane, A kamo te, ne bilo te! Šta učini i uradi, Kako će ti kuća tvoja I žalosna braća tvoja? Što salomi braći krila I cijelu bratstvu tvome?
Niko je ne sm’je buditi: Ni mila majka, ni tajko, Ni mila braća iz lova. Majka joj Boga moljaše: Da puhne vjetar s planine, D’ obruni cv’jetak s naranče, Da pane mladoj na lice.
Dvori tvoji opusteli, nju ne čekali! Braća ti se pokrivila, tebe ne bilo!“ “Čuješ li me, verna ljubo, šalom govorim!“ “Ol je šala, ol istina, i ja govorim!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Iskopane oči, vino što se toči, u slavu ubistva i žrtve. O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik. Ocevi i braća i sestre behu sram. Osveti, majci našoj, nek se ori cik. Raji, riti, dište kosovski hram.
Zdravo, svi, redom, gustih obrva, mutna oka, tužnih pesama, strašna braća. Ista je naša psovka prva, nož i devojka nasred sela i stid domaća. Zdravo, naše obesne žene!
Zdravo, na domu mrki pogledi, mržnja i svađa. Zdravo, u sramu, pokoru, bedi, braća smo, braća! Zagreb, 1918. MOJA PESMA Duša je moja bogat seljak, pijan veseljak, u zavičaju.
Zdravo, na domu mrki pogledi, mržnja i svađa. Zdravo, u sramu, pokoru, bedi, braća smo, braća! Zagreb, 1918. MOJA PESMA Duša je moja bogat seljak, pijan veseljak, u zavičaju.
Upoznao sam i neke strane u seoskom Dekameronu. Devojke, koje su braća čuvala od svakog vetrića, i koje, do udadbe, nisu uzele u ruku ni kosu, ni ašov, ni vilu.
Čašu ovu u slavu rite! Po krevetima, u mraku, ležale su senke. Muževi, ocevi, braća, deca u stidu i sramu. Ja pijem u slavu smeha Banaćana, koji je oštar kao kolac.
Oni su sasvim drukčiji nego onaj oficir u Komandi mesta, Zagreba. Grlimo se i ljubimo kao braća i moj Laca naređuje, revolverom, da ustanu, Rumunima. Veli, sad će da se peva naša himna.
Popović mi je, tada, ispričao, najzad, zašto je njegova kritika o prevodima Kostića tako negativna. Veli, braća Popovići, vraćali su se jednom, iz Novog Sada, a u taj isti vagon ušao je i jedan krupan, razbarušen čovek, iz
Uostalom, nije bilo tako teško naučiti reč‑dve talijanski. Ta njihovi su muževi i braća ginuli tamo dole. Opera je još uvek divna. Balet je krasan. On je sad pod rukom Fokina.
Niko ovde ne zna moje ime, a da se srušim iz ove visine, svi bi mi postali u ovom gradu braća i sestre, mada bi moj osmeh, zanavek, pao, sa golubovima koji lepršaju sa crkve, tamo na rečicu srebrnu.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Znaš kako je, uoči izbora svi smo braća. Jednom plati kafu, drugom rakiju; jednom obećaj državnu službu, drugom da će mu se skinuti stečaj; trećem da će
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Koliko puta sede braća Srbi u kafani, zasede se do neko doba noći, piju i kucaju se i razgovaraju; i svi za jednim stolom i jedan drugog ne
A ostalo mu od oca lepo imanje, pa braća radila a on leventovao. Leventovao je tako sve po mehanama. Uvek mu je jedan ili drugi rukav od košulje bio »uflekan«
i drugove mu ukrote, i ovi moraju da odstoje sve četiri strofe, a posle sastave astale vojska i berberi i piju kao braća, dok opet ne naspe Mići.
! Da l’ su, bože, sve to — i taj plamen i te glase i zvuke, zdravice i usklike — videla i čula i ona braća s one strane okeana, tamo, — u Braziliji?! Da l’ su samo, bože, videla i čula?!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Internatski mačor spava najgore, To jest gore, na tavanu. Ono što prolazi, to se ne vraća: Spavaju složno kao braća. I još nešto, što mnogo znači: Zaspali su i vaspitači. Hrču, kô da pile table lima. I upravnik, naravno, s njima.
Ja prezirem sve vas, humaniste!” „Osetljiv ko je, nek ne gleda! Svi ste vi mlakonje i topla braća! Narode, na prodaju se daje deda!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kad današnju premislim vijeću, raspale me užasa plamovi: isklati se braća među sobom, a krvnici, jaki i opaki, zatrijeće sjeme u odivu. Grdni dane, da te Bog ubije, koji si me dao na svijetu!
Što će đavo u kršćenu zemlju? Što gojimo zmiju u njedrima? Kakva braća, ako Boga znate, kada gaze obraz crnogorski, kada javno na krst časni pljuju!
BOGDAN ĐURAŠKOVIĆ Vrijeme je da se okupimo, vrijeme je da što uglavimo. Naš se posâ svuda proćukao. Kad opaze braća nekršćena, neće oni kâ mi rastezati. SERDAR RADONjA Svak je došâ ko je od potrebe, al' nijesu pet Martinovićah.
Ko je ovaj plamen raspalio? Otkud dođe ta nesrećna misâ o prevjeri našoj da se zbori? Nijesmo li braća i bez toga, u bojeve jesmo li zajedno? Zlo i dobro bratski dijelimo.
Pade na njem kletva besčestija. Što je Bosna i po Arbanije? Vaša braća od oca i majke; svi ujedno, i dosta rabote. Krst nositi vama je suđeno strašne borbe s svojim i s tuđinom!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Docnije, kad se još više obogatiše, braća sasvim im porastoše, išle su na svojim kolima, I to lakovanim, sa federima, a bez oca, već samo sa materom i kojim
Pandurović, Sima - PESME
— I mnogo još čega. Trebalo bi znati Čitav jedan rečnik! Roditelji, mati, Prijateljstvo, vernost, braća, žrtva, drâga, Otadžbina, narod, samilost, poštenje — Sve reči koje su otišle bez traga.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Treći je bio brkonjin brat, a oba podalji rođaci Pejovi. „Pogledaj, serdaru, rekoh, ovakijeh zmajeva pedeset, braća su tvoja!
Iako je on otac joj, mi smo joj braća, pa ne može ni on preko svijeh nas; a ti znaš koliko nas je i kakvi smo!?“ „Bi li krupnijeh među vama?“ zapita vidar.
Do njega jahaše njegov veseli đakon. Za njima opet nekoliko ljudi na konjima. Glavari, a pred njima braća Vladičina Savo i Marko, pristupiše najprvi pa mu pomogoše da siđe.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
S tijem se ponosio ko soko visinom, riba dubinom, zec brzinom i vidra mudrinom! S tobom se braća ponosila! Tvoja se sreća rodila, zvezdama sjajnim rosila! Uzor bio čojstva i junaštva! U srebro ti se okovala!
Tako zgrčen na tvoja vrata ne dolazio! Tako magareću glavu ne nosio! Tako mahnit po gori ne skakao! Tako me braća ne izdala! Tako me grom ne ubio, a vi svi zdravo i veselo! Tako me živi oganj ne sažegao!
— Složni kaluđeri mrse i sredom i petkom, a nesložni ni nedeljom. — Gde je braće tu je i dela. — Nesložna braća, propala kuća. — Iskra braću dijeli. — Šapat kuću gubi. — Kad jedan neće, dva se ne svade.
— Da je igdje brata u svijetu, da požali kao da bi pomogao. — Prava braća bez aršina čohu dijele. — Brat je mio koje vjere bio. — Gospodska do vrijemena, a bratinska do vijeka.
— Bliža je košulja nego li haljina. — Bez dece — bez ruku. — Umre kumče, raskinu se kumstvo. — Ako smo i braća, nismo družina. O PRIJATELjSTVU — Prijatelj se hita u volji, a kuma u nevolji.
— Po kurjaku se jagnje ne šilje. — Pomoz’ bog čaršijo, na obadve strane. — Popo, popuj, ama malo i prioruj! — Prava braća bez aršina čohu dijele. — Pred nemogućim nema delije. — Presta vjetar — stadoše galije. — Prednje vrane padaju zadnje.
Sve se znade što je i kako je: Svako djelo dođe na vidjelo. Skladna braća nove dvore grade, A neskladna i stare prodaju. Slavno ime pleme posvećuje.
Ljubili se kao kruh i vino i milovali kao prava braća, a bog svijeh nas i u svaki dobri čas! 3a zdravlje i dugi život svakojega mojega prijatelja i pobratima, kuma i druga
Za zdravlje mu molili, lijepe mu glase nosili po svijetu kao pčela po medenu cvijetu! Braća ga milovala, čaršija ga vjerovala.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ali tek što iziđe pred dvor, u jedan mah doleti iz neba zmaj ščepa đevojku između braće i odnese je u oblake. Braća otrče brže bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti.
Sve ovo obišavši i viđevši vrati se natrag u onu sobu đe je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče na polje i baci na zemlju, a braća kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati.
svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima, on nju za sebe namijeni. Braća njegova zavideći mu što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda
Poslije nekoga vremena dozna najmlađi brat na čardaku da se braća njegova i ono čobanče onijem đevojkama žene. Onaj isti dan | u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca,
on ne šćedne ni bježati, nego ostane među njima, pa se pokaže da je on najmlađi carev sin a ne ono čobanče, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onome čardaku u kome je on sestru našao i zmaja ubio, a to sve zasvjedoči i sestra i one
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti, što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
Kad uhvati vrapca, reče mu: „Sad da mi kažeš gde su moja braća.” A vrabac mu odgovori: „Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti.
mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i žena i devojaka, da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja braća.” Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi.
Bio čovek i žena, pa imali tri sina. Najmlađi bio najlepši i odveć dobar, pa su ga druga braća držala za budalu. Sva trojica već dorastu za ženidbu, a otac ih ne ženi ni jednoga, jer je bio siromah.
Idite još jedan put u svet, pa koji donese lanac da se | devet puta obavije oko naše kuće, onoga ću ženiti.” Tako se braća umire i starija dvojica otidu kuda su znali, a najmlađi upravo k carevoj kćeri, pa kad iziđe preda nju, ona ga zapita:
” On joj lepo zahvali, pa pođe kući i nađe braću kod kuće. Starija braća donela po lanac koji se nije mogao ni jedan put omotati oko kuće; onda najmlađi da ocu kutiju, a kad je otac otvori i
oko kuće; onda najmlađi da ocu kutiju, a kad je otac otvori i izvadi iz nje zlatan lanac, oni se svi udive, pa starija braća skoče nanj, gotovo da ga ubiju: „Ti ćeš našu kuću oboriti, ti si to negde ukrao.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Treba da budu jedno i isto, dišući zakonom ljubavi duhovne, isto misleći i kao jednodušna braća, vaistinu, koja su se sakupila, isti jaram Gospodnji vukući, svesrdno i jedan drugom u miru i u potrebnoj poslušnosti i
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
zid, okolo klupe, a za astalom tašta i tast, šuraci, trudne svastike, trudne snaje, zetovi, njina deca, pašenozi, braća, jetrve, seoski poštar! A i za prosjaka ima mesta i hrane!
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (osvešćuje se, diže se u vratima; pipa se po silavu, gleda je li mu revolver pun, braća ga, nagne se na doksat, besno, prigušenim glasom): Konja! (Silazi teškim koracima, predišući.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ako ništa, poznaće braća moja userdije moje k njima posle moje smrti i to je taman vreme za koje se valja starati i pisati.
po nekolikom mučanju, opet bi počeo s većim userdijem govoriti: „Moj dimitrije, veruj ti tvom babi (sva deca, moja braća i bratučedi, babom smo ga zvali); meni imade blizu pedeset godina; ja sam iskustvom poznao človečesko jestestvo.
Ti vidiš kako me ljubi gospodin baron Marko Pejačević. Otkako smo se god poznali, ljubimo se kako da smo rođena braća; naše se naravi tako slažu da se nikad jedan drugom omraziti ne možemo.
pređemo u Horvatsku, i nedaleko od Garevice dođemo k domu i bratiji mojega druga, gdi njega sve srodstvo njegovo, braća, sestre i snaje, tako veselo dočekaju kao da je iz nekakova ropstva utekao. Ovo je ujesen bilo.
Ovo je ujesen bilo. U to vreme vođaše se Sedmoletna vojna među domom austrijskim, Prusijom i Rosijom. Braća Atanasijeva, čujući moje namerenije da bi[h] rad u Rusiju preći nauke radi, dadu mi sovet da s kojim regementkapelanom
Oni isti mladići, moji vršnjaci, koje sam malo pre s ne-iskazanom radostiju gledao, kolik’ da su mi mila braća i srodnici, kako čujem da su unijati, učine mi se drugojači i strašni neprijatelji koji pogibel moju žele i ištu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pa onda se braća poljubiše usumit dva puta. Osinjača cjeliva djevera u ruku, a Bakonja prinese k usnama konop kojim se opasuju franjevci.
Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi! Čuće mu za zdravlje tvoja braća vratri, a ni sv. Vrani neće biti lako, jer će ga oguliti, ako bude mogâ, kâ što će i pravo imati!
Čuše kako krcnu kokot na pušci. Brna stade pomaganje. — Jere!... Jure!... Bare!... Šimeta! Jeste li mi braća! Za muku Isukrstovu, za sv. Franu, ne dajte da se krv proliva... Ajme! ajme! u-ju! jo!... Stipane, Stipane, nemoj dite!
Fra-Pinjata povolji sinovcu, a njegovo pismo pošlje fra-Piriji, dodavši sam kako bi dobro bilo da braća očate bdjenje za pokoj Škorančine duše. Sad prionu strah i fratrima, osim Tetke i Srdara.
Vidite, ja nikada ne kažem „rkać“, nego lipo rišćanin, jer, najposlinak, dvi su zdile, a jedan je bog, a oni su naša braća! — To nije bratski od tebeka — poče Boban medeno (baš kao da ga Bukar slušaše).
Ha-ha-ha! Stani bolan da popijemo po jednu kafu zajedno. Ta braća smo, bolan!... Jesmo, križa mi, braća, gospoja. Ovo je sluga vratarski...
Ha-ha-ha! Stani bolan da popijemo po jednu kafu zajedno. Ta braća smo, bolan!... Jesmo, križa mi, braća, gospoja. Ovo je sluga vratarski...
Ćosić, Dobrica - KORENI
A dok je bila u svojoj kući, braća i snahe su joj često dolazili i uvek nešto tražili. Tek kad je premlaćena morala da se vrati u sirotinju, odakle je,
Tebi će i otac i braća biti sluge. Ne žali ih, tebi je suđeno da budeš Katić. Nikola se s mukom podiže i pođe livadom.
Kao što vidiš, Tola je tvoj otac, a njegovi sinovi su tvoja braća po odu. Psuj i mrzi me koliko ti je na srcu teško, ali tako je, Adame. A ti sâm misli što čovek mora o ovome da misli.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
još više one bez rogova i repova. S radošću u očima gurali su nove nesrećnike pod čičak, a Đavolak se smejao. »Da braća ovo vide? Tram-taram! Da se i oni malo provesele! Hop, hop!« Skakutao je Đavolak, a grad se sve više praznio.
Nikada ih niko nije video odvojene, mada nisu bili ni braća ni rođaci. Jednako visoki, jednako smeđi, jednako obučeni ličili su na blizance, ali jedan se stalno smeškao, a drugi
« List jasena podozrivo oslušnu šta među sobom šumi brezino lišće, ali ono je šumilo isto što i ostala zelena braća i na isti način treperilo na vetru.
— mališan zatrese glavom. — Ja jedini imam to ime. Ostali... — Koji ostali? — zgranu se starac. — Moja braća. Svaki od njih zove se samo Oraško. Ja jedini imam dva imena, jer sam najstariji!
Kako da je zaboravi? Kako da ne misli na nju? — Hajde s nama! — zvala su ga braća odlazeći na pučinu za galebovim letom. — Šta čekaš?
Samo je ležao i bespomoćno zurio u daljinu, dok su braća već odavno, s drugim mladim galebovima, vladala nebom. Sada se čitavo pleme zabrinu.
Ptić je sve gladno gutao, ali nije rastao. — Ništa od tebe! — govorila su mu braća. — Možda ti i nisi galeb! — A šta bi drugo bio? — branila ga je majka. Treći sin je ćutao.
Majka od sreće zaneme. Mališan se uspravio! Progovorio! Njenoj sreći nije bilo kraja, ali starija braća nisu prestajala s ismevanjem. — Šta je to što ćemo videti? Da nećeš poleteti, možda? Da nećeš uloviti neku ribu?
On je ćutao. — Gle ti njega! I taj ti se pravi važan! — zavidljivo su gunđala braća, ipak gutajući ribu koju je najmlađi brat donosio. Srebrni galeb je slegao ramenima.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tako su se njih dvojica, knez i general-major, braća, našli na suprotnim stranama, a činili su se kao da nije tako. I zaista, Ustav od 1838.
Gospodar Jovan (glasovi se prenose i u smrti kao i u životu), u ovom veku a između dva rata, svakog utorka sastajali braća Popovići i naučnik Tihomir Đorđević. Nimalo mladi, dočekivali su doboku noć, uz vino.
oproštaj; najviše zato što je taj već svemoćni Gospodar, pred kojim se, evo, klanjaju i visoki sveštenici, i njegova braća, i sav narod, pred kojim će se, za koji tren, pokloniti i ona, ipak nemoćan, i on, pod tim muklim nebesima kojima se
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Lipa cveta, cvetići mirišu, A uz miris vetrići uzdišu, A uz vetrić kosi poklikuju; Uz kosove braća podvikuju: „Ao, danče, ala si mi beo! Još bih dugo gledati te hteo!
junaci! ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat' dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nismo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj? Ta da smo Srbi - ta da smo ljudi Ta da smo braća - oh, Bože moj!
Mi nismo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj? Ta da smo Srbi - ta da smo ljudi Ta da smo braća - oh, Bože moj! Ta zar bi tako s Avale plave Gledali ledno u ognjen čas? Ta zar bi tako - oh, braćo draga!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Recimo, bolje pedeset“. „Pa dobro. Što god postignemo preko toga, podelićemo između sebe na ravne delove“. „Kao braća rođena!“ - I on mi pruži ruku, u znak da je naša pogodba obavezna. Podigoh se sa stolice. „E moram da idem“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bolje glavu da izgubiš, nego sekiracije ove na sebe da natovariš. U ratu smo, kaže, svi k’o braća rođena živeli i jedni s drugima parče peksimita delili, a sad se k’o žuti mravi među sobom satiremo.
Krfu, gde su se živo i nečuveno zlopatili oni Srbi koji su bili osuđeni da tu žive i muče se, dok su njihova srećna braća uživala po gostoljubivim savezničkim (engleskim, francuskim i talijanskim) varošima, pa se sve ljutili i kivni bili na
I Srbi pobediše braću i vratiše se kućama svojim ovenčani slavom junaka, ali još slađom od prve baš zato što to behu braća koju su pobedili. A posle toga opet prođe godina dana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto je tako nekoliko noći jednako radio, onda mu braća počnu zlobiti — što oni nisu mogli jabuke sačuvati, a on je svaku noć sačuva.
Ali tek što iziđe pred dvor u jedan mah doleti iz neba zmaj, ščepa đevojku između braće i odnese je u oblake. Braća otrče brže-bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti.
Sve ovo obišavši i viđevši, vrati se natrag u onu sobu đe je zmaj mrtav ležao, pa ga izvuče napolje i baci na zemlju, a braća, kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati.
svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima, on nju za sebe namijeni. Braća njegova, zavideći mu što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda
Poslije nekoga vremena dozna najmlađi brat na čardaku da se braća njegova i ono čobanče onijem đevojkama žene. Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjenčavao, on uzjaše na vranca,
on ne šćedne ni bježati, nego ostane među njima, pa se pokaže da je on najmlađi carev sin a ne ono čobanče, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onome čardaku u kome je on sestru našao i zmaja ubio, a to sve zasvjedoči i sestra i one
Kad uhvati vrapca, reče mu: — Sad da mi kažeš gde su moja braća. A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti.
i mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih i žena i devojaka, da možeš naseliti čitavo carstvo; onde su i tvoja braća. Kad vrabac to sve iskaže, carev ga sin odmah za vrat te udavi.
I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan, kako svane, otidu braća oko dvora i dalje, pa traže traga da l̓ se što gođ znati može kud je ona sila otišla, ali ništa na ovom svijetu nije se
A ona sila onog časa otide s velikom hukom. Kad sjutradan svane, braća se vrlo zabrinu što se učini s njihovijem sestrama.
Kad sjutradan svane, braća se vrlo zabrinu što se učini s njihovijem sestrama. Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga!
Utom svane; ali braća jošte spavaju, ništa nijesu znali šta je najstariji brat učinio. On ih probudi, a ne kaže im ništa.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pozvaše nas braća iz mrtvih ravnica, Ponižene sestre i klonule grudi, Javorove gusle pokidanih žica, Zakopana zvona, okovani ljudi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ivo Ćipiko PRIPOVETKE NA POVRATKU S RADA 2 BRAĆA 21 CVIJETA 32 ANTICA 53 STARI SVETI SPIRIDON 77 DANGUBA 84 U STRASNU NEDJELjU 93 PRELjUB 99 IVO POLIĆ 121 NOVI
Deca se priljubiše uz njene skute. Kriju se u njih i plaču. BRAĆA Pismo, što su ga u ovaj čas primili, braću uznemiri i uvjeri o onome o čemu su dosada sumnjali.
Otac u pismu svjetuje ih i opominje da se čuvaju skitača Mitra iz Skadra, jer su ga sigurno poslala Osmanova braća da osvete bratovu krv.
radi, pa su načistu što ga je k njima dovelo: obistinila se njihova slutnja; nije ih ni za šta nekoliko dana prežao. Braća se pogledaju i prezavo obaziru na nj, a stariji, Spasoje, upoznaje ga bolje i misli: „Sigurno je on; čini se nevješt i
Jednoga dana zla sreća namjeri na njihovu kuću u okolici poznatog trgovca Osman—efendiju iz Skadra. Braća su s ocem taj dan redili duhan, da se bolje osuši; uto im se on javi i ponudi im da sređeni duhan k njemu donesu: on će
Za to vrijeme braća okupiše stoku, pa, ni časa ne počasivši, porodipa krenu prama visovima staroga zavičaja, otkud se Nikolin otac iselio,
Idu neprekidno, malo govore; ne opočivaju, već hvataju priječice, samo da što prvo do granice dođu. Braća ne znaju kuda će i gdje će stići. Ne poznaju stari zavičaj svojih pređa.
Zar na svijetu ima išta jačega i vrijednijega mimo njih? A braća okupljaju živinu i naredni su da dalje krenu. Oni tek što su granicu prešli, osjetiše se lakši: mladost ih nosi.
U podne radnici su otpušteni s posla da se založe. Braća su kupila za objed, kao i obično, hleba; njima je dosta njime se založiti do večere.
A braća, kad im nije na oku, grđe predaju: u nepoznatom su svijetu; idu po noći po onim mračnim i tijesnim ulicama: može da ih
Pa može biti da se s njim još neko krije, biće ih i više: Osmanova braća bogata su, neće štedjeti, samo da brata osvete.
” Braća ga u čudu gledaju i ne odgovaraju gledaju ga kako teško korača i prezavo se na sve strane obazire. —Ispričaj sve protu
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Iz jedne takve varoši, Vranja, došao nam je Borisav Stanković. Iz druge, Prizrena, po pradedovskom poreklu, braća Nastasijevići.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
voli Stojana, ali roditelji žene Stojana drugom i Cvetu udaju za Jovana; u Pokojnikovoj ženi Anica voli Itu, ali je braća daju Miti; u pripoveci Oni Mita voli Maru, ali ga roditelji žene Marikom; najzad, u Uveloj ruži Kosta voli Stanu, ali
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Srpske Ilustrovane Novine« 1881. JEDNOJ DEVOJCI Voli te otac, voli te mati, Vole te sestre, vole te braća; Ja nisam čuo da ko sa tebe Svoj pogled brzo, mrgodno vraća.
da pokrijem njome Sve što nije bratsko u narodu tome, A istina stara da s’ pokaže jača: U nevolji znaćeš koji su ti braća. Hrvat se ne bori da što otme kome: Čuva sveti oganj na ognjištu svome.
Trgujući židski, rana se ne vida: Na poštenju samo budućnost se zida. Danaske nam braća na prelomu pate, Teško im je reći: pomozi nam, brate Al’ mi razumemo i ko zbori nemo — Budućnosti našoj mi to
Još nije kasno crve satresti, Još katkad stižu lekovne vesti. Ovde će danas braća se sresti, Tu nek’ se grešnost tiho pričesti, Nek’ se pričesti Svetinjom svesti.
„Fora! Fora! Bravo, slone!“ Hvala milom Dabi! Kome da se većma čudim, Tebi ili Švabi? Da te vide tvoja braća Iz indiske zone, Ala bi se radovala Tom napretku tvome!
Miljković, Branko - PESME
stvarno Ali ne i istinito, ne prestaje da se bori Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi Ona uči gradove da budu braća Velikome Gradu Koji venčava Šumadiju i Zagorje Međusobno i sa budućnošću Istraživači pod zemljom, u smrti, vojnici i
Krakov, Stanislav - KRILA
— Dok vaša braća ginu na frontu, vi produžavate bolovanja... I onda je na silu hteo da ispravi od rana zgrčene ruke i noge.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kada ih pitam šta znači pesma i kakve su njene reči, smeju se i oni i njina starija braća koja su prišla i posedala oko mene. Kad se uzjogunim, da mi objasne kakve su reči, oni vele: „Ovakve!
Od trenutka očišćena pa do stupanja u Dede fetišku igru, devojčice–sveštenice ne smeju dodirnuti zemlju. Njina starija braća (kod crnaca zovu se braćom svi zaštitnici) nose ih ia ramenima.
Zatim, čučeći jedan pred drugim, braća, drugovi, ili mladić i devojka, ili mati i sin, oni plavičastim metalom okružuju svoje oči, senče lice, jačaju boju
Rekoh da su mi žena, deca, krave, psi, koze, otac, mati, braća, krov itd. itd. vrlo dobro i da sam srećan što je tako i kod njega. On mi od svoje strane pokaza svoj dom.
Radostan sam što gazim po močvaru; nalazim da su svi ljudi braća i izjavljujem mojim pratiocima da kokoš i jaje koje nose ostavljam njima.
Njih je svega osmorica, iako pripadaju raznim porodicama, izgledaju svi kao braća. Pošto su me pozvali da ručam s njima ljuti kus–kus, sok od kokosa i vino od palme, radosno sam primio njihov poziv, već
Izgleda neverovatno da ti ljudi, kao ovaj Abdulai iz što dolaze sa pustara iza Tambuktua, nisu braća velikih isposnika Sirije i Palestine.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Počivka.) A šta bi s Hadžijom?... Znaš li što?... RADAK: Umakao je srećno, Stanoje. Al’ braća tužna!... Snahe njegove!
Dok treneš! JANjA (gleda na onu stranu otkud se čuo glas, pa govori u sebi): No, krasna braća! Nijedan nema lica čestitog, Sami hajduci i upornici! Čisto im ruke gledam hrapave Kako se puše krvlju skorašnjom!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
), već što on treba da je svud. Vidite li gde ce bije krvav boj čak tamo preko Morave. Tamo vaša braća i drugovi već gone i lome dušmane naše. Nemojte da vas oni osramote na junačkom megdanu.
ih plotun iz šanca, pa ih sve položio jednog do drugoga; gle kako su jedan na drugoga ponaslanjali glave, leže kao braća. Da nije ovoga smrada, ovih muva, ovih crvi, ove krvi, mislio bi umorna družina spava.
srbsko naselenje puškama i topovima, i tako su napali na svoje susjede, s kojima su cjele petstotine godina živeli kao braća, popaljeći i pustoši ći nihne sela i kuće.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Dobra volja, Dobra braća — Ti doneseš vina; Samo, samo, nepravo ti Kad probudim sina. Bre muku mu, Nek ustane Moje čedo jarko, Sad mu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Živeli!... Živeli! — Zdravstvujte, braća! Raspoloženi su kao da idu na svadbu, a ne u smrt. Trube su treštale, potkovane cokule ujednačeno truparale.
Trube su treštale, potkovane cokule ujednačeno truparale. — Živeli braća Rusi! — Zdravstvujte, tovarišči! — Zito, zito! — Vive la Ruѕѕіe! — dobacivali su Francuzi.
Čujem kako su se pre neki dan sastale naše i bugarske objavnice, izmenjali hlebove, duvan, i napričali se kao braća. Šta misle oni? — Naravno, sede tri godine jedni prema drugima, bez smene, bez odmora i razmišljaju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I tast, i svast, i punica, i svâk su te vreže, I kol'ko vas rod sa četom Slavujevom spreže; Braća vaša k'o i snahe, južiki ostali, Svi su meni na vovjeki pamtiti se dali.
Za vas bdim, jadna; s plačnima očima Pod bledosjajnom lunom gledim Levo na Drinu, na Timok desno. Jošt braća, sestre, ocevi, matere I krotka deca slatko počivaju. Kakva ji, bedne, kod vas živih Žalosna sudbina sutra čeka!
Zlo najteže Sad si ga priveo samim sobom! Lakše je kad ti suvom na putu na Vrat braća silom varvarski nametnu. Ah! Aristida, Fokiona, Sokrata, Miloša opomen’ se.
Nije on, veselo dete u kolu nevinih braća, Dane pevajući skakao i proigrao. Zatvoren gdigod u tavnom sveta budžaku, Grlio brata nije, žensku lepotu nije: Da
Današnji dan će odsuditi snagu ti mišce i duha. Dalje će t’ Majka Anđelija tamo uputiti mlada, Gdino vam braća pod pravednim skiptrom uživaju sreću.” ” S tim je iščeznuo san, i sveta i nebesna lica.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ORLOVIĆ, serdar ŠULOVIĆ, serdar MIĆIĆ, serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT VEŠAN [Osman] JELISAVETA, kneginja
Pa gde su braća? Gde su vitezi? S mačevi goli da joj potisnu S temena ropskog — pokrov mrtvila?... KAP. ĐURAŠKO: Pa ti kô misliš
S mačevi goli da joj potisnu S temena ropskog — pokrov mrtvila?... KAP. ĐURAŠKO: Pa ti kô misliš Mi smo braća ta? BOGDAN: Mi, — a da ko će bit?... BOŠKO: Mi smo, Đuraško, mi!
A danas braća... KNEZ ĐURĐE: Mi nismo braća, — podla nevero! U nama nije jedna krv! STANIŠA: I nije! Sin rođeni ja sam Ivan-bega,
A danas braća... KNEZ ĐURĐE: Mi nismo braća, — podla nevero! U nama nije jedna krv! STANIŠA: I nije! Sin rođeni ja sam Ivan-bega, Ti kopile časa ćudljivoga.
RADOŠ: A ja ti sumnjah i o tazbini — Oprosti, kneže! Ma Latini su!... KNEZ ĐURĐE: Sad su nam braća. A kći je njina tvoja gospođa!... VL. VAVILA: Bog da je živi! RADOŠ (za sebe): Al’ ne da bude moja gospođa!...
otrova, U njem’ se legu čeda zavisti: Izdajstvo, zloba, pakost, nevera — Pa kad odrastu, kad nabujaju, Verna se braća snažno zagrle, I zaveriv se čuda stvarati, Poštenje kolju, gone nevinost I svaku iskru dobra, kreposti Otrovom svoje
STANIŠA: A uvreda? MIRA: Mene ražali.... STANIŠA: Mene raspali — Al’ evo braća tvoja, moji drugovi... (Bogdan, Boško i Stanojlo.) BOŠKO: Uteče! BOGDAN: I neranjen. STANOJLO: I nesahranjen.
ARNAUT-OSMAN (udarajući na Đuraška): Nećeš već dugo! Čas ti je smrti danas prispeo. — KAP. ĐURAŠKO: Davno te muška braća čekaju — Da ti pokažu one divote Što posle smrti pravovernima U rajskom vrtu prorok poklanja; Raduj se, more, i
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ovo su djeca moja, sestre moje i braća moja. 'Oću da i' ožalim. Niko i' neće onako od srca ožaliti nô ja... Silom je odagnaju s groblja, ali se ona opet
Nemojte, moja rođena djeco! Nasul'te se 'vođe pred ljud'ma, pa se poljub'te kô braća... kô pravi Srbovi. Nema u ovoj zemlji práve. Naša je práva na Kosovu zakopana...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U sedmoj deceniji 9. veka dva učena Vizantinca iz Soluna, braća Konstantin (docnije u kaluđerstvu Ćirilo) i Metodije, koji su odlično poznavali slovenski govor okoline svoga grada,
U istoriji manastira Đurđevih stupova obrađen je lik ktitora, Stefana Nemanje, koga zla i nepravedna braća progone zbog njegove ktitorske delatnosti, ali ga patron manastira, sveti Đorđe, spasava i pomaže mu da se uzdigne na
Vredno je pomena da su predanja, koja su još braća Grim izdvojila od kategorije pripovedaka, naglasivši da su pripovetke (Marchen) poetičnije a predanja (Sagen)
Jakšić, Đura - PESME
Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj? Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi — Ta da smo braća — oh, bože moj!...
Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj? Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi — Ta da smo braća — oh, bože moj!... Ta zar bi tako s Avale plave Gledali ledno u ognjen čas?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Evo ih u Pljačkovici, Krstilovici. Sad će ovde pokolj. On se reši. — Idite vi, ja neću. Zar, kad dođu naša braća, pusto da nađu? Da nema ko da ih dočeka... vino, rakiju... da ih ugosti?... I oni odoše, on osta. Zaista ne ode.
A momku, tamo u kući, pokazujući na zapaljene grede, daske po krovu, veli: — Gori, gori! Ne gledaj!... Braća naša!... IX Jedne večeri dođe ranije kući nego obično. Pravo ode u sobu. Sede.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Radi, a da kome? — Meni tako reče sto puta u bolesti ... Voli ga, bolan ne bio, kao rođenoga brata! A i jesu braća ... Ždrale i Krilo nagnuše se bolje nad bolesnika.
Po njegovoj smrti, braća se ne slagahu zadugo i nabrzo razdijeliše imanje u tri dijela. Poznaje i zemlje i livade: srce zemlje, sučeljuju se sa
— Što se srdiš? — opet će Ilija. Znao si da je moja krava, nisi mario goniti je... Mogli smo kao braća... —Neka, bolan, znam ja što si ti i tvoja pitoma besjeda! Kakova braća? Gori si ti po mene od ikakva dušmanina ...
Mogli smo kao braća... —Neka, bolan, znam ja što si ti i tvoja pitoma besjeda! Kakova braća? Gori si ti po mene od ikakva dušmanina ... — Ostavimo to! Eto, neka bude kako ti hoćeš .....
Oboje se trgnu; ona izvuče svoju ruku iz njegove, poodmaknu se jedno od drugoga, i u mislima proslijediše taj hod... Braća joj uniđoše u kuću. Oba se usupnuše i čisto im bi žao što su ih zajedno našli i tako ih prekinuli u njihovoj ljubavi.
— Je li vas podmitio? — Nas?! — začudiše se braća i otvoreno pogledaše suca u oči. — Kad vam nije ništa dao, zašto ste krivo svjedočili?
odvjetnika približi se braći i skide crne naočare, zbliza, uprto ih gleda iz očnih crnih udubina, kao iz jame. Braća gledaju jedan u drugoga i očigledice blijede.
Pisar požuri da dovrši, pa pročita njihove iskaze. — Drugo ništa? — priupita sudac. — Ne! — jedva dočekaju braća. — Eto, mogli ste tako i prvo kazati, a ne zavađati sud u bludnju, — opazi gospodin sa naočarima kad je dovršio svoje
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kraj mene na bedemu ostala su moja braća monasi, te kukavne ispijene utvare, dremljivih očiju i mrtvih lica. Vidim i Jelenu, sada gospodaricu Kule, kraj nje
A vole inače naša braća da nas zagledaju sa svih strana, utoliko pre što nas bije glas da smo učeni i umni uprkos žalosnom našem izgledu.
Moja braća su i ovde sa mnom. Vidim im lica u trenutku kad je Makarije sa mnom. Čim prozbori dve reči, odmah mu pokajnički pristup
Moja braća, spokojni mudrac Dimitrije i iscelitelj i čudak Dorotej, stranstvuju sada u nekim dalekim i toplim krajevima, ganjaju
Dimitrije gleda u šare na svodu. Dorotej u razigrane plamenove vatre. Moja mudra, spokojna braća: iscelitelj i čudak. Velika, matora deca. Kirča Izranjali su iz sumaglice kao prikaze.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Iz spiska prenumeranata Uroševe „Prosvjete čoveka“ vidi se šta su bila njegova braća godine 1847, kada je to delo štampano u štampariji jermenskog manastira u Beču.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
“ . 21. nov.) AJDUK BRANKO RADIČEVIĆ Kuća moja čarna gora, A postelja kamen ovi, Moja braća sve od skora, Ali sami sokolovi, S njima s' vinem s ove gore Kao munja na zlotvore.
Strašno li se zlotvor sili, Sve krvavi pokri krili, Ljube ljubi, đecu gazi, Časnome se krstu plazi, Na kolju nam ječe braća – Al mu ajduk zajam vraća.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sav usplahiren. Poče da muca i moli: »Dedo, pope«, veli, »ja sam se mnogo pazio sa pokojnikom, Tašaninim mužem. Kao braća smo živeli, pa sada na ovaj vaš praznik biva li, red li je, mogu li da i ja kod njegove kuće odem i vidim njegovu decu?
Pogle sin moj, pobratimče moje!... Vaš deda, hadži Stevan, i ja, kao rođena braća smo bili, vaš otac kao moj sin je bio, pa sad ste mi i vi moja deca! Čekaj da dâ deda paru.
Tuđ li sam ja čovek kod tebe? SAROŠ Jok, braća smo! AHMET BEG Za tu reč — Mane, bre! — sve što se noćas potroši, ja plaćam. Hajde, čočeci, ovamo! Igru!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
To je u neku ruku bio red u gazdačkim kućama; zapeto stanje je zamenjivalo tajanstvenost. Živela su braća u dva domazluka, u dvema polovinama kuće. Sjedne strane, stari otac i mlađi brat sa svojom Švabicom.
je i dalje uspremao avliju i radio baštu, i nije mario za svoju senku, utoliko više što se starac više nije sunčao. Braća se posle tog događaja izmirila, starac je preveden kod Toše, i kod Mađarice koja je imala mnogo samilosti za njegovu
Petar se popravio i ostao kod kuće, i stvar je legla. Ali posle nekoliko meseca dođe pogoršanje i braća otputovaše u sanatorium u Štajersku. Toša se vratio i doneo dobre vesti.
Život je nas dvojicu tako reći rastavio. Ali samo tako reći. Mi smo braća. Ja osećam to kad u očima Pavlovim čitam odanost i privezanost bezmalo da kažem pseta jednog.
Ima toga i na opštem groblju, kako da ne. Ljudi su braća, naročito u opštim nevoljama i na groblju. Tri drugarice, iz paženih kuća deca, išle su u četvrti razred osnovne škole.
Grdnju sam izvukla ja, zašto ne pazim šta mlađa moja braća govore... kako ću paziti! — Koda zajeca, Soka je zagrli, a Jana priplakuje od srca — ja, ja, htela sam da skočim u
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Da sam ja kao ostala moja braća vodu u putunji vukao, ili džakove nosio, ili stado pastirski čuvao, triput bi bolje prošao nego što sam prošao; ali meni
čuvao, triput bi bolje prošao nego što sam prošao; ali meni se počest učini da budem filozof, da vidim ono što moja braća ne vide, da vidim đavola.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Interesantna je pojava da sam se ja, došav na svet, ubrzo svikao na novu okolinu. Majka, otac, braća i sestre bili su mi nekako, već od prvoga poznanstva sa njima, vrlo simpatični i osećao sam se među njima kao kod svoje
Sve su to sitna posla. Drugo je to da ti padnu šaka braća koja su nasledila bogatog oca, pa još da uspeš da ih zavadiš.
Drugo je to da ti padnu šaka braća koja su nasledila bogatog oca, pa još da uspeš da ih zavadiš. Jer braća kad se zavade, teraju parnicu kroz ceo život, pa ti, kao advokat, u stvari postaneš naslednik onoga velikog imanja i na
“ i pružio mi prijateljski ruku. — Dobro došao, novajlija! — Bolje te našao, prijatelju! — A uhvatiše braća, a, uhvatiše? — Uhvatiše! — A ti drugi put pazi kad zavlačiš ruku u tuđ džep.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Car sunce moćniji je i lepši od svih! Zna se to od pamtiveka! Duboko u sebi mali suncokret je znao da su braća u pravu.
Duboko u sebi mali suncokret je znao da su braća u pravu. Ali, zvuci i boje noći terale su mu san s očiju i, dok su braća spavala, on je podizao svoje zlatasto lišce uvis diveći se sporom i svečanom mesečevom hodu kroz srebrne ponore neba.
Je li čudo što mališan postade još potišteniji? Šta hoće braća od njega? Kao da on ne bi želeo da poraste! Bunio se mališan s vremena na vreme, ali duboko u sebi znao je da to nije
— Nijedan maslačak nije veći od tebe! — Maslačak? — ne verujući uzviknu mama suncokret. — Maslačak? — ponovila su braća njen uzvik. — Maslačak? — uzviknuo je i brkati poglavica zlatne sunčeve vojske.
Uzalud se zaricao da će biti bolji! Jer, što je on bivao bolji — braća su sve otvorenije bežala od njega, sve surovije odbijala da ga prime u svoj krug.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad je sreo devet bratskih konja bez jahača, kad je video da su braća izginula, toga trenutka su mu malaksale ruke „od žalosti za braćom rođenom“ i više nije bio u stanju da se bori.
Među tim Srbima veliki ugled su imali braća Jakšići, Stefan i dmitar, sinovi Đurđevog vojvode Jakše. Kao nekakvi vladari nad tim Srbima bili su potomci despota
Hrnja Mustaf-aga (Mujo od Kladuše, Mustafa Hrnjica) i njegova braća takođe su istorijske ličnosti. „Otac Muja Hrnjice“ — kaže Vodnik — „došao je s Fadilpašom u Bosnu, pa se onda naselio u
se mnoge ličnosti: žura Vukašin i junačina Momčilo u Ženidbi kralja Vukašina, čestiti i bezazleni Gojko i njegova lukava braća u Zidanju Skadra, sluga Lazar i gospoda Jugovići u Ženidbi kneza Lazara, Uroš koji ćuteći čeka pravdu i tri brata
Vojvoda Kajica — to su svi junaci koji su ubijani na prevaru. Brata željni Nenad — to su sva braća koja su tugovala za braćom. Margita i Rajko — to je ceo narod u vekovima tuđinskog gospodstva.
Ili uzmimo pesmu Zidanje Skadra. Braća (jedan kralj, drugi despot i treći vojvoda) su oženjena i žive zajedno, — dakle, u zadruzi, kao i senjaci koji su ovu
— taka mu se učini đevojka da je ljepša od bijele vile; prstenova Roksandu đevojku i dade joj hiljadu dukata, i đevojku braća odvedoše. Kad ujutru jutro osvanulo, opremi se Todore vezire, pak otide bijelu Prizrenu.
““ To su braća majku Poslušala; brže pišu knjigu na koljenu, te je šalju u Šaru planinu, svome bratu, Miloš-čobaninu: „Oj Milošu, naš
To je Miloš jedva dočekao: „Hoću, bogme, moja braćo draga; kad ujaku neću, da kome ću?“ Tad ga braća opremat stadoše; ode Petar opremat kulaša, a Vukašin oprema Miloša: na njeg meće tananu košulju, do pojasa od čistoga
oke; a na noge kovče i čakšire; a svrh svega bugar–kabanicu, i na glavu bugarsku šubaru: načini se crni Bugarine, ni braća ga poznati ne mogu; dadoše mu koplje ubojito i mač zelen staroga Vojina; Petrašin mu izvede kulaša međedinom svega
L'jepo su ga braća sjetovala: „Kad, Milošu, dostigneš svatove, pitaće te tko si i otkud si; ti se kaži zemlje Karavlaške: „Služio sam bega
Litaju ga kićeni svatovi: „Otkud ideš, mlađano Bugarče?“ Miloš im se iz daleka kaže, kô što su ga braća naučila. Lijepo ga svati dočekaše: „Dobro došô, mlađano Bugarče! Nek je jedan više u družini!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zarad toga se u pismu Turci prozivlju Ismailti i Agareni, a po Avramu oni su židovska braća rodom, te po onoj od Boga onda Avramu izdatoj zapovedi, i oboji se režu.
Zaradi zavisti nekad braća Josifa, svoga im mlađega brata, prodadoše za roba Jegiptenom. Ništa drugo koju iftiru na njega ne imadoše što izneti,
Niti bi mu pak sva braća došla na poklonjenje, tražeći u gladnu godinu žita od njega. I šnjihovim ubistvom, proznaše mu izvršene na njemu snove...
Al' sinovi mu sasma karimni, preko gledaju, u nos duhaju. Na to braća joj lukavo s munitvom odgovoriše obojici, Emoreju i Sihemu, nesuđenom zetu svome: »To nikako od nas ne može biti, našu
Neka da druga braća ti napolju mrznu i cokoću zubi odrpani u zločestih ritetina a jošte i toga slabo na sebi imajući, a mi da se bašimo u
I ne samo to, nego samo oko na oko viče i tuži se. Rod na rod ustaje, sudi se i pri. Dom na dom, braća na braću, s jednih rad žena rastaju se i svoju sreću i život gube.
A mi malo i svi što nismo te forme! I od koga znamo se kloniti i ustručati, kad smo sve jedno — braća Drinjani, šapatnici, podmigači, ogovornici, nepokorni, na zlo brzi a na dobro tromi...