Jakšić, Đura - PROZA
Glas mu je strepio: — Sinovi pravoslavne crkve! Sinovi naroda! Sinovi slobode!... Vašu braću potiskoše dušmani naroda našega: obale Begeja, Moriša i Tise crvene se od krvi njihove!
Sa te goleme krivice njegove morao sam i ja ostaviti nejaku braću i rodbinu i tumarnuti u svet, gde nikoga nisam bratom i prijateljem nazvati smeo... Bežao sam, a nisam znao kuda...
Pred nas su izlazili s belim krpama, a pred Madžare, kao pred jednovernu braću, sa litijama. Gostili su i nas i njih...
najstarijeg brata, koji je ostale mučenike preživeo, kako, iznuren i izdrpan, tamnim očima, čisto kao besvestan, traži braću, i, raširivši suve i iznemogle svoje ruke, priznaje — očajnik — da mu se braća nikad više povratiti neće, kad je to
Obradović, Dositej - BASNE
i lakomstvo hiljadu zala na ljude navlače, seju svuda razdor i nesoglasije, zavađaju i razdeljavaju srodnu braću i drage prijatelje. „Νήπιοι! ουδέ ίσασιν όσω πλέον ήμισν παντός. Budale!
Josif, prekrasni Josif, muči se po pustinji, tražeći braću svoju i noseći im hranu; jedva ti nam ih nađe, |a oni s njim u bunar: tu ti lezi, tu je tebi mesto!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
namotavam, ne bih li ga jednom u iglu udenula, ne bih li jednom, obnevidela, počela da prišivam rukav za košulju, braću za rođake, zemlju za oblake.
U ovom mraku stavljaju na muke i seku onog koji braću miri. Sve što je krvlju kupljeno, glavom plaćeno, u ovom mraku gubi cenu.
Iz ovog mraka glas nam ne dopire ni do praoca, ni do praunuka! 3. Brate, koji si izmirio braću, sine, koji si podigao oca, oče, čiji pepeo sinovi rasuše!
Trojeručice, katance, brave i vrata, braću u kazanu olova koje ključa, sve što su bezbrojne ruke zaključale, neka nam Tvoja treća ruka otključa!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad ili je bolje održati Turcima reč, a našu braću ostaviti da se sami tuku, ili je bolje reč pogaziti a braći u pomoć priteći?
” — Buljubaša Živan reče: „Oboje nije dobro; ali je opet bolje reč pogaziti, kad je ne̓otice, nego braću svoju izdati”.
sve vas i svakoga Srbina na oružje, da na Turcima osvetu činimo, kako za kneza Aleksu, tako i za sve knezove naše i braću, koje su Turci isekli i pogubili, i da skinemo u ime Boga jaram koji Srbin od Kosova vuče do danas.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On Turčinu sedi uz koleno i savetuje ga kako će braću zavaditi... Aleksu Aleksića odgurnuo od sviju, Ivana Miraždžića ocepio od braće i prijatelja. Sad hoće i Miloša Sevića...
— Mi s tobom hoćemo!... — povikaše oni. — Dobro! ... Katiću!... Povedi ovu braću... Nađi protu Smiljanića, gazda-Stojana iz Noćaja, pa dižite narod.
Afrika
bilo znati ukoliko su bili začuđeni urođenici koji su prvi videli belce, kad su već ranije znali za ovakvu svoju belu braću.
Crnac ide, da dobavi nešto što mu treba, po nekoliko dana; on se ili vrati ili ne vrati, nalazeći svuda svoju braću i pozdravljajući po drugim putnicima onu prethodnu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Naročito želi da vidi one koji se nalaze pod istragom: braću Isakoviče i kapetana Piščeviča koji je uvrteo u glavu da ode u Rosiju.
Gde ga je svaki znao. Gde je svoju kuću, braću, svoje konje imao. A kud je sad stigao? U neki svet, koji je za njega tuđ, koji mu liči na teatar u Temišvaru, gde se na
Mogao je da gaji i neku nadeždu. Pri kraju dana, kad bi se od konja rastao, nalazio je svoju braću. Mogao je da računa, uvek, na svoju familiju. Da čuje nekog ko bi se, na njegovu nesreću, sažalio.
Đurđe onda namignu na ženu i Ana se podiže i povede i Varvaru. One će se, reče, vratiti, kad mir Božiji uđe opet međ braću! One su, kaže, uz Kumru, a neće to, što Trifun priča, da slušaju.
Čudni su! Kukaju! S početka se raduju, kad sretnu svoju braću Ruse, bog zna kako. Žele da se približe rosijskom stilu života, da budu i oni, kao Rusi što su.
bio, u Rosiji, već više od godinu dana, oženjen bogato, zašao u viša društva, a Ruse je, zaista, smatrao, ne samo kao braću, nego i kao neka viša bića. Susret sa Pavlom, posle nekoliko godina, činio mu se kao nesreća, briga, bruka.
On je doveo svoje bratence (Isakovič reče: ftororodnoju braću) u Rosiju, ali je sam na svetu. Kao usamljeno drvo. Carica ga je razumela, gledala tužno, ali se i nasmeja.
Teodosije - ŽITIJA
pravdi i milosti, o istini i sudu, i što nama nije ugodno da ne činimo ni drugima, dodade i ovo: „Ako ko ostavi dom i braću, ženu i decu, bogatstvo i njive i ostalo, naslediće na vekove carstvo nebesko.
Hoću ovde da ispričam mržnju braće, a ustežem se od stida. Ali nećemo braću osuditi, nego onoga koji je bio posrednik njihovoj mržnji, onoga koji ce isprva uznese gordošću, rekavši u sebi:
“. I opet: „Želeo bih sam da budem anatema od Hrista, za braću svoju po telu, Izrailjce“. Na njih se ugledajući i caocećajyći s vama, vašega radi spasenja i svoje spasenje prezreh.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pod ovim imenom on razume svu onu svoju braću, koja ne živi u granicama Srbije i prema tome nemaju potpunu moralnu i intelektualnu slobodu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
kuće svojih u Trstu, gde je bila ili lutka odevena šareno, ili sluškinja koja je uveče i ujutru svlačila, i oblačila, braću i matorog očuha, ribajući svake subote kantare i kamene klupe, oko tezge. Seti se i braka u kome je bila tako sretna.
Odrastao uz oca koji je još Savojskom prodavao stoku i koji je svu svoju decu, braću, rodbinu, i sva svoja kumstva i poznanstva terao u austrijsku vojsku koja je potiskivala Turke, imao je u mladosti čak
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
¹¹ Braća i sastre. Starija deca već negde oko svoje pete-šeste godine počinju da čuvaju manju decu, svoju braću i sestre.
Starije sestre, čuvajući svoju malu braću i sestre, pripremaju se za obavljanje svoje ženske uloge kada budu postale majke.
početku bajke ovo najmlađe dete je po mnogo čemu, u socijalnom i psihološkom smislu, hendikepirano u odnosu na svoju braću. Ono je u nekim bajkama siromašno, u nekim slabašno, trapavo, ružno, i često toliko dobrodušno da deluje kao budala.
Matavulj, Simo - USKOK
izgovarajući riječi užasnim njemačkim akcentom: — No, vi, podesta, sakrrr, pitajte ove pod bedemom, tu vašu braću Morlake, u vašem jeziku, zašto su se skupili prije propisanog časa kad se grad otvara?
— prekide je otac, više molećivo nego oštro. A tada udovica nastavi: Kuku, bane, moj đevere, Bratska diko! Je si l’ braću okupio, Bane Joko! Kâ što si se naučio, Perjanico! Da dušmanske s’ječeš glave, Megdandžio!... — Neka, Joke!
Vladika skupi braću Crnogorce, pročita im knjigu i zapita ih što misle da se odgovori na to. „Otpiši mu“, rekoše mu oni, „da Crna Gora ne
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
KUMAČA: E, za mene ima jošt vremena. MATI: Šta ima vremena, treba da gledaš za sebe. Dosta si braću služila. KUMAČA: Ta. - A gdi je Julka? MATI: E - Julka ti se zabunila. Znaš kako je. KUMAČA: Ostaću da joj pomognem.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
) 1. ŠERBULIĆ, MALO POTOM SMRDIĆ ŠERBULIĆ (broji cvancigere u ruci): Da ti vrag nosi i takvu zemlju i takvu braću! SMRDIĆ (stupi): Šta vi radite? ŠERBULIĆ: Eto, već se plaća četiri cvancika na pet forinti.
Sremac, Stevan - PROZA
najmnogobrojniji stalež, zabranjujući mu da se skuplja i drži sreske zborove — nego je vodio ljude na kasapnicu, na braću našu, koja samo drugim jezikom govore!
Radičević, Branko - PESME
veka, Mlada veka, Sad na konju, sada peške, Sad kod Jaše, sad kod seške, Sad pri čaši, sad u kolu — Gledaj, bože, braću golu!
Da blago tebi!“ pobro mu je rekô, Te pušku lako od oka saleti; Te bije, ruši, svoju braću sveti. No što za fajdu, i pre beše malo, Al' sad ih samo stotina ostalo, A zlotvor svoje broji na iljade, — Oh
glave sa ramena; Al' zadobi četir grdne rane, Ruke duže ne mogu da brane, Al' nit' uče, nit' se junak žali, Ta da braću kako ne ražali. Manu rukom i snagom ostalom Pa udari Sulju puškom malom, Provrti mu ...
Grdne su i spopanule rane, Al' se jošte silovito brane; Svaki vidi, mora se umreti, Al' i braću oće da osveti. Jošte gledni starca Milutina: Grdne rane dopao starina, Leva mu je salomljena ruka, Al' je mala to
Kami, kami krvavome dinu, Da posuknu niz klanac i stenu! Drži odžu za pustu vratinu, Da ti više na braću rođenu Ne guguće kâno na mrcinu!... Oh, doba je, čini juriš svako! A ja zasad još ću eto 'vako.
se zmija nagonjaše, Žao mu je predivnoga drusta, Što stamani ova sila pusta, Pa se amo junak zaletio, Ne bi l' braću kako osvetio. Kuda, pašo, kuda li zabrava? Vidiš, ludi, e ti s' njija glava!
„Amo za mnom“, povika Mileta, Razbi braću Turadija kleta!“ To izusti, pa konjica pusti, Za njim naže onaj Bajko pusti, A za Bajkom Srpčići ostali.
Turčina prokleta, Škripi zubi od silnoga gnjeva, Žuri zeku, mač u ruci seva, Goni konja Rustanu krvniku Što mu braću zgubio toliku. Udriše se, stade gvožđa zveka, Taj udara, a onaj ga ščeka.
A ti kopaj dve ladne grobnice, Nikad Cveta neće izdajice“... Zemlju, braću, prijana izdao, Na krst časni ruku podigao, Ocrnio obraz sveta toga, Sveta toga, pa još i onoga: Oh, srce je
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Znao sam još i za oca mu, i za nju, mater mu. Kako je ona bila sirota, udovička kći. A otac mu bio iz dobre kuće. Imao braću.
Njoj srce stade. Pomisli da se valjda on ljuti na braću joj, Itu i ostale, što već ne idu, i ostave njih dvoje same. Pri toj pomisli on joj dođe još više ljut, krut, te se ona
Obično posle večere, kad dete zaspi. Njih dve ostanu same, i kad Anica počne da razbira za braću, i ostalo što se desilo po čaršiji, mahalama i kad joj mati, odgovarajući, odjednom, naprečac, kao da se tek tada,
— I skupljala je, grčila svoje vrele oznojene šake. — Za Nedeljka hoću — jednako je govorila, umirivala braću. I to ne što je istinski za Nedeljka htela, volela ga, već da bi se braći, materi, kao umilila, te da se oni ne ljute na
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Zato, dakle, ja ću pisati za um, za srce i za naravi človečeske, | za braću Srblje, kojega su god oni zakona i vere. Ja sam iskustvom poznao želju, ljubov, userdije i revnost gospodara Novosađana
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al' eto se pomoli aždaha sa tri glave, pa na braću juriši, da ih sva tri proždere.
No najmlađi brat bude junačka srca, ne bŷdi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe i ostavi ih sebi u
Dok je on to činio, vatra se od onog velikog pljuska ugasila sasvijem. Onda on ne imajući čim vatru zažeći a braću ne hoteći buditi, pođe malo u pustinju ne bi l' štogođ viđeti mogao, ali nigdje ništa.
On vatru naloži, a sunce ograne i svane se, onda on braću izbudi te ustanu i tako pođu dalje. Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu.
Onda i treći sin pođe u lov, ne bi li i braću našao. Kako iziđe iza grada, opet skoči zec iza grma, a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu
Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, da idem i ja da tražim vodu. Može bog dati te ću naći i braću i vodu. Otac i njega opravi kao i prvu dvojicu, a on se naveze na more i noće morem putovati.
Pa mu ih onda izvede i dade. Sad se carev sin nanovo obraduje, što je i braću našao. Car im dade njihove obe galije i sve ljude; još ih suviše obdari i spremi im na put što je god bilo od potrebe.
Otvoriše ga i viđevši ovo troje đečice u njemu, obraduje se i začudi, dobavi dojilju i podhrani ih do oružja braću a sestru do udaje.
meni balotu, da onamo idem će ona pane, samo mi kaži, hoću li naći sve tri stvari kako sam ti kazala, i hoću li naći braću okamenjenu. Starac joj odgovori: — Hoćeš, — pa u toliko odbaci balotu, a ona poteci onamo što je najbrže mogla.
svjetlost, te baci sva tri kamena jedan za drugijem na onu stranu gdje je vidio svjetlost, pa onda siđe dolje i upita braću: — Na koju je stranu palo kamenje? Oni mu pokažu. Braća pođoše na onu stranu.
Od ove priče izostavili smo poslednju rečenicu, u kojoj se govori da je Grbo nakraju pobio i svoju braću. 11. U CARA TROJANA KOZJE UŠI: Sve kao pod 3. 12.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
vetrovitog brega i ne pitajte me zašto sâm na konju jezdim daleko od sela i tražim lekovite trave za mnogu ranjenu braću i za sebe.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe, Mare, pouliti, Ne će, Mare, žimi moja glava!“ 61.
Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove braću svoju, Da joj skrinju srebrom pospu. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove sestre svoje, Da joj
— Lepa Maro, jel’ ti žao braće? — Zašto bi mi bilo žao braće, U mog draga bolju braću kažu. — Lepa Maro jel’ ti žao seje? — Zašto bi mi bilo žao seje, U mog draga bolju seju kažu. 79.
81. Okolo dvora jasenje, U ovom dvoru veselje, Mladi se Petar ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća njemu dohode, Petar im vino služaše, Braća mu čašu primahu, Sve dobre čase spominju; “Sve
No se nadam, prijatelju, Ti si braću zamolio, Da podižu sirotinju, Da ti tješe staru majku! Al’ što će ti tužna ljuba, O za Boga!
“ To Stevane ne slušao majke! Gđe je jedan, rascvilio majku, Gđe su po dva, rastavio braću, Gđe su po tri, nije nijednoga! 229. Oj, soldati, braćo nerođena! Nerođena, kao i rođena!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Šta je to ?« — pitam jednoga. — »Nećemo više da trujemo rođenu braću. Prosipamo ovaj otrov...« Pođem u čudu naviše, pored Saborne Crkve, kad tamo, a iz mitropolije izlaze gomile
Rakić, Milan - PESME
O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trošna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu braću ko bura matroze! Nek zastrepe, bedni!
O, kako te žalim! — gle, suze me guše, — Oličena sudbo svih života redom, Tebe, braću ljude i sve žive duše, Jednake pred opštom neminovnom bedom. Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?
pod sumornim nebom, Mračnog zimskog jutra, kad vetri zastude; Ne dočeka niko nas solju ni hlebom, Ko tuđini pasmo među braću ljude.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
O junaštvu tu ne bješe zbora. Nego bjehu k sebi domamili, domamili pa ih pohvatali, jadnu našu braću sokolove, Dalmatince i hrabre Hrvate; pa brodove njima napunili i tiska' ih u svijet bijeli, te dovukuj blago iz
divna glavo! Moj svijete izgubljeni, sunce brate! moje rane bez prebola, rano ljuta! moje oči izvađene, očni vide! Kome braću ti ostavi, bratska hvalo, i staroga baba Pera, kuku, Pero! i tri mlade sestre tvoje, kukavice? Sedam snahah što ošiša?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
stavivši ruku na rame Janu, reče glavarima: „Crnogorci, još sam vas jednom zakleo da prihvaćate soldate bjegunce kao braću, jer s nevolje k nama se utiču. A sad potvrđujem to, i još vas jednom zaklinjem da održite moju volju!
Pošto se svi obrediše, reći će Milić: „Evo dan naže, no da sahranimo mrtvu braću, pa da se ide... Otidite vas dvojica ti Mrgude i ti Rade, u selo, pa donesite motike i lopate.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gde je braće tu je i dela. — Nesložna braća, propala kuća. — Iskra braću dijeli. — Šapat kuću gubi. — Kad jedan neće, dva se ne svade.
— Svoj svome i nehotice bratuje. — Teško ovci koja se tuđi svog krda. — Tuđa krv braću dijeli. — Najgora je ptica koja kalja svoje gnijezdo. — Svaka ptica k svome jatu. — Bliža je košulja nego li haljina.
O moj kume, ne uzdaj se u me, Već u boga i u svoje ruke. Oštar vjetar pogoni oblake, A kamatnjak braću u prosjake. Pošlje smrti razgovora nema. Prazna glava svaka je ohola: Prazne tikve po vodi plivaju.
brat domaćin, koje god goste žudio od svetih mjesta: arhijereje i vladike, popove i kaluđere, pa knezove i kmetove, braću dogovornike i kumove i prijatelje, gospodin mu ih Bog slučio.
2 (PRI SEČENjU SLAVSKOG KOLAČA) Zdrav onaj junak koji će ’ljebac izlomiti, sovru ponoviti i braću razgovoriti! Ovo je težačka, junačka!
Daj, Bože, da bi naš ban među braću i družinu dolazio, mjesto mu činili, čast mu nanosili, neka bi prijatelj imao gajreta; da bi naš brat domaćin u crkvu
Nju pili a vazda se veselili! U čiji smo dom, pomogao ga gospod Bog, njega i njegove sinove i sinovce; braću i rođake, kumove i prijatelje, ove ovđe i sve druge koji nijesu ovđe one godine došli, a kad dogodine došli, nas zdravo
bratu domaćinu do danas podario, te mu i podržao, a k ovima druge, svake vrsne banove kumove i prijatelje, pobratime i braću Srbe pridobio, da bog da! Sad da ste mi, braćo, svi zdravi i ja s vami.
Prvjenče, brate, zdrav si mi i ti, moj brate mili, vazda mi prvi odio i za sovrom ovako junačku i poštenu braću vodio; zdravo ih doma dovodio, a na domu zdravo i veselo naodio! Zdravo mi bio kao što bih i sebi želio!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda i trei sin pođe u lov, ne bi li i braću našao. Kako iziđe iza grada, opet skoči zec iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu
” On joj lepo zahvali, pa pođe kući i nađe braću kod kuće. Starija braća donela po lanac koji se nije mogao ni jedan put omotati oko kuće; onda najmlađi da ocu kutiju,
po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al' eto se pomoli aždaha sa tri glave, pa na braću juriši, da ih sva tri proždere.
No najmlađi brat bude junačka srca, ne budi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe i ostavi ih sebi u
Dok je on to činio, vatra se od onog velikog pljuska ugasila sasvijem. Onda on ne imajući čim vatru zažeći a braću ne hoteći buditi, pođe malo u pustinju, ne bi l' štogođ viđeti mogao, ali nigdje ništa.
On vatru naloži, a sunce ograne i svane se, onda on braću izbudi te ustanu i tako pođu dalje. Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu.
Otvorivši ga i viđevši ovo troje đečice u njemu, obraduje se i začudi, dobavi dojilju i pohrani ih do oružja braću a sestru do udaje.
meni balotu, da onamo idem đe ona pane, samo mi kaži, hoću li naći sve tri stvari kako sam ti kazala, i hoću li naći braću okamenjenu.“ Starac joj odgovori: „Hoćeš, pa u toliko odbaci balotu, a ona poteci onamo što je najbrže mogla.
Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, da idem i ja da tražim vodu. Može Bog dati te ću naći i braću i vodu.“ Otac i njega opravi kao i prvu dvojicu, a on se naveze na more i pođe morem putovati.
“ Pa mu ih onda izvede i dade. Sad se carev sin na novo obraduje, što je i braću našao. Car im dade njihove obe galije i sve ljude; još ih suviše obdari i spremi im na put što je god bilo od potrebe.
Sveti Sava - SABRANA DELA
“ (I Jn. 1, 3-7) „Po tome razumesmo ljubav što op dušu svoju za nas položi. I mi smo dužni za braću dušu polagati.“ (І Jn. 3, 16) „Ako zapovesti njegove sačuvamo, i ugodno pred njim činimo.
(Mt. 10, 37-38) „Jer svako ko ostavi dom, ili njive, ili imanje, ili ženu, ili decu, ili braću, ili oca ili mater imena moga radi, stostruko primiće i život večni naslediće“. (Mt. 19, 29; Mk.
učini kao i bludni sin, ostavivši dobrog oca i gospodina, i blaženu mater, gospođu svoju, i blagorodnu, neću reći braću, već gospodare svoje, i obnaži sve bezumljem svojim.
Stanković, Borisav - JOVČA
ti »nećeš«, ah za to tvoje »neću«, da si samo druga a ne njena majka, sada bi ti videla manastir ili tvoju majku i braću odakle sam te doveo. Ali, ti to znaš, i zato ovoliki jezik i imaš.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ Biva: „Fra-Brne je bog, pak ti je lako, Kušmelju!“ A i jest fratar Kušmelja ljubio mimo braću i mimo sve rođake, ljubio ga je „kao kruh vino“.
Samo fra-Pinjata Ćuk, stric Čimavičin, ne prista u revenu, no još posla pismo, puno grdnje novome gvardijanu, kriveći braću da ne paze kako valja imovinu sv. Frane.
To je trajalo njekih desetak noći, i Naćvar postajaše sve voljniji. Najzad, jednoga svečanika, iznenadi on braću poslije ručka. Razgovrao se ljubazno, pa izvadi iz mantije rukopisni svezak.
Ako ćete, ovdi će spavati fra-Jakov. Pa, najposli, promislite, šest godina da nisam kod kuće bija, da nisam braću vidija, a nikad ne bija u varošu!...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ti si muško. — Sve da mu dam?... Pa sve ću mu i dati! Moram sve da mu dam. Ti ćeš da rasturiš na braću i sluge! — Zašto da rasturim?... — šapnu ona i ustade.
Dobro je što mu to nikad nisam rekao. „U žito mi se zaklinjao da pamti oca, majku i braću. Nisam mu verovao. U godinama kad su njega ostavili u vrbaku, ništa se ne pamti.
„Evo, i sad lepo vidim majku i oca, svoju braću, sestre, a okolo tušta i tma naroda. Ne umem da ti ispričam, ali vadim“, govorio mi je otac i rukama mlatarao po mraku.
Zar na seljake, Srbe, poštene građane što brane svoja prava, zar na svoju braću i očeve? Čuješ li me, vojsko? — Aćimov glas se gubi u vrevi puščanih okidača.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nazire je Gospodar Jovan i čiki mu se da Savka Kaljević gleda, kroz izlog, uz Višnjićevu, ka Muzeju: čeka da vidi čuvenu braću Popović kako se spuštaju niz padinu.
“ Odmah je, dabome, video i onu gomilu dečurlije, braću i sestre, kako trči, sa smehom, kroz neki težak kal, a pete su im bele i bose, kao nežive.
“ i ako nikada za preselenije ca ovoga sveta nisam mnogo mario, sada zaista ne marim. Samo ću moliti braću i prijatelje da me kod ajdučke zakopaju česme“.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O, kako te žalim! - Gle, suze me guše, Oličena sudbo svih života redom! Tebe, braću lude, i sve žive duše, Jednake pred opštom, neminovnom bedom... Podne. Ti bi vode. Ko će ti je dati?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Poslijed sam s užasom vidio prvu braću te su pomiljela, plod ljubavi prvi božestvene, roditeljsku premilu utjehu, care mira jednog cijeloga, đe sa krvlju
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— zapovedi Gospod kratko i rukom dade znak da je razgovor svršen. I opet se zbi kako reče Gospod. I Srbi pobediše braću i vratiše se kućama svojim ovenčani slavom junaka, ali još slađom od prve baš zato što to behu braća koju su pobedili.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda i treći sin pođe u lov, ne bi li braću našao. Kako iziđe iza grada, opet skoči zec iza grma, a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok uteče zec u onu
po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al̓ eto se pomoli aždaha sa tri glave, pa na braću juriši da ih sva tri proždere.
No najmlađi brat bude junačka srca, ne budi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe i ostavi ih sebi u
Dok je on to činio, vatra se od onog velikog pljuska ugasila sasvijem. Onda on ne imajući čim vatru zažeći a braću ne hoteći buditi, pođe malo u pustinju ne bi l̓ štogođ viđeti mogao, ali nigđe ništa.
On vatru naloži, a sunce ograne i svane se; onda on braću izbudi te ustanu i tako pođu dalje. Istog dana naiđu na put koji vodi tome gradu.
na vrh jele i odmah ugleda svjetlost, te baci sva tri kamena jedan za drugijem na tu stranu, pa onda sađe dolje i upita braću: — Na koju je stranu palo kamenje? Oni mu pokažu, pa se na tu stranu i krenu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
U ime slobode i večnog morala, Na koje čekahu pet dugih stoleća, Vi ste svoju braću oprostili zala, Probudili zemlje i nova proleća.
Prolećna pesma svuda se vije, Kao molitva, iz naših grudi Za braću, koju još ropstvo krije I za Srbiju da se probudi. Prolećna pesma svuda se vije. 1912.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Deca se priljubiše uz njene skute. Kriju se u njih i plaču. BRAĆA Pismo, što su ga u ovaj čas primili, braću uznemiri i uvjeri o onome o čemu su dosada sumnjali.
Pa ako vlasti nađu da su pravo radili, u odbrani obraza i života, neka ih prime među ostalu braću, kao svoje podanike.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zanimljivo je da su uz braću Isakoviče takođe po analogiji date njihove sluge. Tako je Vukov sluga Arkadije prikazan kao pust i svojeglav vojnik,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pa šta si sada počô, čuo sam, i to smeš: Stao si među braću da razdor žigošeš. S kima te veza veže, tima si rekô ljut: Ovako s’ dalje ne sme, to nije srpski put!
Šta se nama pati, to mi Srbi znamo, Al’ u patnji našoj ponosa imamo, A taj ponos ne dâ da primimo dara Koji braću našu hoće da obara.
Petrović, Rastko - AFRIKA
bilo znati ukoliko su bili začuđeni urođenici koji su prvi videli belce, kad su već ranije znali za ovakvu svoju belu braću.
Crnac ide, da dobavi nešto što mu treba, po nekoliko dana; on se ili vrati ili ne vrati, nalazeći svuda svoju braću i pozdravljajući po drugim putnicima onu prethodnu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To je vrlo slična sudba sa sudbom srpskoga naroda. Rusija je pomagala to iseljavanje. Ona je vrbovala Bugare, tvoju braću i komšije, i preseljavala ih u Rusiju, a amo je slala tebi na vrat Čerkeze.
Uostalom iz đeneralnog štaba, pa još za ordenlije, i nema više puta i povratka u komunu. — »Će ce nameri za braću,« doktore. Za tova ič briga da mu ne bereš!
Ministri su tražili nov kredit za potpomaganje ustanika. Oni su govorili samo to, da valja potpomagati braću. Mi u opoziciji govorili smo da smo i mi zato da se braći pomaže, ali smo tražili da se jednom izađe načisto kuda vodi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Preporučeno je da svi oficiri, osim onih koji imaju temperaturu, iziđu u varoš i pozdrave braću Ruse. Izišli su čak i meštani sa buketima cveća.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
nas stiže ubav viteže Uzbašić Jovo, društvo njegovo za njim ustopce; u Suboticu junak Radisav i šereg mu sav svu prate braću čak Baseviću, sa Segedinci, dobri vojnici. Veselo idu selu i gradu, i na kog valja neprijatelja.
srećni Dositeje, I nas i tebe ljubećim Genijem, Ti vide, mir, i kupi mudrost Nemcev, Francuzov, Englezov, Grekov, Za braću svoju (kak' Anaharzis za Nelene Skite), revnošću, podvigi, Ne zlatom bogat; vkusiv nektar Istine, pojiti žedne nača.
stvara čovek na mislenih mostove krili, Da na istine on sjajni uspuže se tron; Rukama moste pravi, daljnu da pozdravi braću, Sveza ljudstva i lep srodstva utvrdi se splet, Trgovina cveta, spriopšte se misli uzajamno, I opšte-zlatni svetu
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sve što u srcu beše svetinje: Ženu i decu — braću, drugove... A zar tu žrtvu ne zaslužuje? Ta pogled jedan oka njezinog Svu krv da plati srca ranjenog — I moju, i
Zaboraviću krvi istočnik! Zaboraviću mleko majčino! Zaboraviću bega Ivana! Zaboraviću svezu prirode Što nas kô braću veže rođenu... STANIŠA: Zar nisi već?
Osvetiću se! KAP. ĐURAŠKO (ozgo na steni): Oh, skupa poljupca! Skuplje ga niko nije platio: Decu sam prezrô — braću izdao, I sad rubinom krvi njegove Da joj dijadem sjajni okitim? Da je sa bratskom krvlju nasitim?... Oh željo, ženo!..
Bojić, Milutin - PESME
To vran jedan kriknu. Jato za njim grnu. A on je kliktao, svestan svoje moći, I vodio cilju braću svoju crnu. Ćuteći su vrane letele u noći. Ja sam zadrhtao.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
u bratskoj ljubavi i slozi, deluje kao proročanski zavet, te stoga završna scena, u kojoj Sava nad očevim moštima miri braću Vukana i Stefana i tako prekida bratoubilački rat u Srbiji, deluje sasvim prirodno i smirujuće.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Trepetom ne ozledi me ni list. Tiho i tiše, umin iz rana ovaploti me u reč. Celivam stabla, braću moju redom, milujem ožiljke nežno. Mili druzi, boli li kad vam sekira zaseče telo?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gazda poznaje dobro braću Smiljaniće; čuo je i za oca im, pokojnoga Radu, koji se bio, ubivši radi preoranja zemlje nekoga komšiju, odmetnuo u
Gazda Jovo sastavi dopis za jedne srpske novine, u kome navaljuje na braću—nebraću koji niječu srpsko ime, a u isto doba sramote srpske svetinje, za koje svaki patriota mora da se bori na život
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jer šta znači ono: „Ako volite one koji vas vole, kakvu ćete platu imati? Ako jedino svoju braću pozdravljate, šta izvanredno činite?
Napustio je svoju braću da bi pomogao onim koji su došli da nas haraju i pale, da siluju naše sestre, kolju našu decu i ruše ono što su naši
Da li zato da bi ti njihovi ranjenici što brže prezdravili i s većim besom i mržnjom kidisali na nas, njegovu braću?“ Upravlja pogled u ivicu stola, dugo ga ne pomera, diše užurbano, a onda se smiruje i nastavlja podsmešljivo.
Znam, reći će nam da su njegove dužnosti drugačije vrste, pomenuće kako nije njegovo da deli ljude na braću i neprijatelje, nego da s podjednakom ljubavlju pomaže svima.“ Opet grmi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali je guvernanti bilo dovoljno da ukratko ponovi ono o čemu je moju braću i sestre podučavala pa da to shvatim i zapamtim.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Žene njihove su čiste strasti ambicija, i utiču na muževe, braću, i decu ponekad i strahovito. Otuda valjda ona čudna zavisnost Jevreja od žena, nadmoć žena njihovih...
Devojčica je volela svoju braću, nosala ih, pevala im da zaspe, zabavljala ih kad su dosadni; ali su ta deca, nasledno zar, ili po primeru, uzimala
Gradić, dobroćudan, mio, prima doseljenike prvo kao putujuće pozorište, pa kao ljude i braću. A kad se kolonijica razvreži i onovči, domorodci omrznu i kunu nametljivce i tuđince.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zaista, bili smo poneseni dečačkim idealizmom. Puni srca, puni mašte, puni ideala za braću, za drugove, otadžbinu... čovečanstvo. Bili smo stalno razdragani, uvek raspevani, kao ptice raskliktani.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tiho, sasvim tiho prolazio je kroz usnule redove suncokreta. Mali suncokret je bdio, uzalud pokušavajući da probudi braću. Zvezdane staze neba nisu ih zanimale. Nisu mogli ni da zamisle jabuku meseca okačenu o najviši jablan.
»Sa mnom nešto nije u redu!« — pomisli mali suncokret i prope se na prste u želi da poraste i stigne braću koja su majci već bila do uha. Ali, makoliko da se propinjao — nije rastao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Planine se klanjaju zemlji i polaze na Stambol. Izdajnik domovine odlazi u pakao: Opadô je svoju braću krasnu kod Turčina, sile peksijanske; zato gori lice pod očima.
One pevaju n braću Jakšiće, junake srpske s kraja XV veka, koji su zajedno s Brankovićima vojevali protiv Turaka, i predstavljaju ih nežno
srpske s kraja XV veka, koji su zajedno s Brankovićima vojevali protiv Turaka, i predstavljaju ih nežno kao idealnu braću čiju ljubav njihove žene ili vile kvare; „istorijskog karaktera ove su pesme potpuno lišene“.
S tom mišlju i s tim osećanjem Jugovići su stigli na Kosovo. A tada, kako je Filipović naslikao složnu braću, „devet belih poviše se pera, devet teških koplja koštunica spustiše se“.
Na zamagljeno polje sletala je smrt, krvlju su plinuli i Lab i Sitnica. Samo smrt mogla je da rastavi vernu braću. Tako Milutin i izveštava Milicu: Pogibe ti osam Jugovića, đe brat brata izdati ne šćede — dokle gođe jedan tecijaše.
Protiv te zapovesti pobunilo se celo njeno biće. Ali kako da pomiri nesrećnu braću koja su se ljuto zavadila „oko vrana konja i sokola“?
Kako takvu braću da pomiri Anđelija? Ona je sebičnost i nečoveštvo tukla širokogrudošću i čoveštvom. Nasula je rujna vina u „molitvenu
sokola Kujundžića Bura: „Ti, sokole, Buro Kujundžiću, viđi knjigu, ne počasi časa, no ti kupi kićene svatove, skupi braću sve Podgoričane, pa ođeni konje i junake: udri konjma sedla osmanlije, i zlaćene rate do kopita, a na prsi sjajna
oslobode, nek odmaknu konje od obale, od studene od vode Cetinje, e se mogu konji pokidati, u Cetinju vodu poskakati, braću našu kićene svatove izubaha vatiti groznica; nu objavi i svoj braći kaži đe će pući trideset topova, hoće pući Krnjo i
Progovori vojvoda Milošu: „O Ivane, naša poglavice, što dozivlješ i braću sazivlješ? No mi pruži desnu tvoju ruku, i zadaj mi božu vjeru tvrdu za Maksima, za tvojega sina, da Maksimu žao ne
No se Ivan ljuto uzmučio, prizva braću i neke vojvode: „Braćo moja, ako boga znate, nu kmetujte mene i Milošu za našega dara iz Latina“.
fati na ramena, halali se i oprosti junak, kaže rodu, kaže braći svojoj: „Hoću braćo, i ja u Stambola, odoh, braćo, braću da sačuvam ko doraste u toj zemlji našoj: tamo ode krvničko koljeno, on će dvorit cara u Stambolu; izdvoriće kaku vojsku
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
jezik poučavao tvojoj pravici, za ceo dan nije se bavio na tvoju hvalu; nego moj jezik je lažu spletao na ostalu mi braću.
li vi to za uši metnuti: zašto vi niste požaoni i milokrvni na nemoćnu, bolestnu, nevoljnu, sužnu i siromašnu vašu braću što ste u jednoj veri i zakonu, te ih ne gledate ni potpomažete bolestne lečeći, sužnje iz tamnice puštajući, putnike u
ne da kradu, nego koje silom, koje s musevedom iz očiju na silu preotimaju i krvlju se siromaškom zalažu svoju im braću bedeći.
inat i prkos nepromotravanje od nosa na dalje mnogo mu munitvom ljudske zglavke rastresa, nemiri i obaška ih razdvaja. Braću rođenu rastalja po sebi, gradove mete, sela rasela, narode svađa, jezike na kavge i bojeve uzjaruje, careve podiže i
I ne samo to, nego samo oko na oko viče i tuži se. Rod na rod ustaje, sudi se i pri. Dom na dom, braća na braću, s jednih rad žena rastaju se i svoju sreću i život gube.
braći i bližnjim iz usta hleb preotimljući, presecajući i zasecajući putove, grabeći sirotinjsko dobro i za malu stvar braću zatvarajući po tamnica.
Nego so toga vam velikonošenja, sasma braću vašu cvelite tegobom, dižući vam na zavist gospodu da nalažu teži danak i porciju i svaku čestu mnogu pobiriju.
Ne obeđujte ni zanosite svoju braću. Znajte da je to narodska kletva naseona u vaše sve dobro, kuće i posuđe! A i od svoga vam spasenja kroz to ispali ste,
Inat zao zanat. Ne prodaju oni... braću svoju zla rad za komad prosenice i odlomak ovsenice. Spravi nam bogove kojino će pred nama hoditi.