Jakšić, Đura - PROZA
“ Drugi put opet dođe, pita imamo li brašna. A kad mu tetka kaže da nema, on uprti vreću sa pšenicom, odnese na suvaču, pa nam samelje.
Dođe podne, sunce pripeče, a mi čujemo riku žednih krava i junadi. Tetka zabrinuto gleda u poslednju vrećicu brašna... „Grlice“, veli, „još koji dan, pa nećemo imati hleba!...
ljudi da je mađistrat pozajmio od nekih belgijskih kapitalista novaca, mnogo novaca, pa da su za te novce kupili žita i brašna i da će razdavati sirotinji, kako bi je od gladi sačuvali!...“ Posle podne dođe nam Aleksa i donese nešto malo brašna.
“ Posle podne dođe nam Aleksa i donese nešto malo brašna. Tetka izvadi iz krova na kući nešto trske — jer ne beše skoro u celome selu slame — založi furunu, umesila je hleba.
Najpre je nešto s tetkom šaputao, a posle glasno progovori: „Hajdemo, Maro, do mađistrata, da primimo ono malo brašna — već koliko nam dadu, Maro!...“ I oni odoše.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
OPET VOJNA Pala Poljska, skoro će i Moskva. Nema soli, brašna, gasa, voska. U Užice natisnula vojska. Ljudska lica došla kao zgure.
Sad nova sila sija, ali ne spasava, kao što nas ni bivša nije spasla. Cena glave pada, ko što je padala, cena brašna raste, ko što je rasla. z. Sedim s kamilicom u lončetu i čajniku, sa ugrejanim crepom na stomaku.
Ničeg u podrumu, ničeg na tavanu! Ničeg ni na tezgi, ni na vagi! Ni srebra ni zlata, ni brašna ni soli, ničeg nismo našli, a dušeke, a jastuke, a perine, a sena, sve smo bajonetima izboli!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No valja i̓ čuvati, dok se od gladi ne predadu; ali nema brašna (on tako zvaše barut)! No idi ti, dušo, traži brašna, ja ću ovu pasju vjeru čuvati i ceniti kao i oni što su moga
No valja i̓ čuvati, dok se od gladi ne predadu; ali nema brašna (on tako zvaše barut)! No idi ti, dušo, traži brašna, ja ću ovu pasju vjeru čuvati i ceniti kao i oni što su moga Aleksu i Birčanina cenili”.
(A ne kao u Voljavči: čovek na leđi donese po 40 oka brašna, i to kukuruzna, jošt da ga ima dosta). — Sad ako i jesmo u monastirskim ćelijama, opet nismo isposnici, ako se i iz
” Ja kažem: „Gospodaru, u Kosiriću kod moji vodenica, onde ima za konje trave, u vodenici brašna, mogu momci ̓leba namesiti”.
Onda ti ja i Boža i ona četvorica gore rečena smesta odemo u monastir Voljavču, gde samo nađemo vatre i jedan arar brašna kukuruzna kaluđerskoga. Monastir siromašan, ćelije malene i niske.
manastira pritisle, i jedva čovek s konjem dođe a kola nikako; nas šestorica i šest momčadi jedemo ono malo kaluđerskog brašna, ali skoro da nestane.
Pošljem našega druga Stojana preko brda u Crnuće i dalje, te nam nađe brašna i kupi, i ljudi na leđi donose, i ponešto pasulja. Kola nikako doći ne mogu.
Odatle se vratim i odem u Brgule, mojoj vodenici, uzeti brašna i ̓leba umesiti, i onde ostavim moje konje i proče momke, a sa šest momaka peške odemo u selo Konatice, gde vidimo
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Da bar ima dva vitla, pa bi nam bilo dosta mleti i danjom, a noćom — nek je nosi đavo! Ali ovako sve se mučimo bez brašna. Selo veliko, jedan vitao, naloga... Kud će dospeti da namelje svakome, kad samo danjom melje!
Priđe polako mučnjaku, poturi ruku te uze malo brašna, zagleda ga na dlanu, pa baci opet u mučnjak. Strahinja uze polako obe puške i spremi se; čisto već ne diše koliko se
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
gradske nošnje) limunacija (iluminacija) — vatromet, raskošno svetlo, svetlosni efekti lokumić — kolač umešen od brašna, masti (ulja) i šećera (meda) luft — fazduh Luѕcіnіa phіlomela — slavuj (latinski naziv) manov — mahnit čovek
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i kojekuda kad nikako i nema mesečine; razgovarali o gladnim godinama kad se šapurika mlela i jela i od šapurikina brašna česnica i vesilica pravila; o skakavcima i pacovima i o Talijanima majstorima što imaju nekakvu svirajku pa umeju njome
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa ono što mu je suviše u torbi, naročito parčad hleba od nepšenična brašna, ne dobro i masno umešenih pitâ, banicâ, on to izdvaja i daje.
H JOVAN — A, a... Jovane! — hrabre ga prolaznici gledajući ga gde, zaduvan, stenje vukući svoje torbe pune hleba, brašna naprošenog po selima. — Stići ćeš, stići... Još je rano! ...
i terali što tako pred vratima crkvenim čini đubre, ali pošto su uvideli koliko on svakog dana donese, navuče: hleba, brašna, pustili ga te oni posle njega to uzimali, čistili. Pa ili to posle prodavali, ili njime ranili svoju stoku.
— Čisto brašno iskam, čisto... — Odbija žene kad mu koja slučajno da hleb od „nečista“, nepšenična brašna. A obično i ne čeka da mu se dâ, već čim uđe, zaleti se po dvorištu i pošto pokupi sve po njemu krpe, pruće, vraća se.
te otada on mogao slobodno da ide, drhti, skuplja oko sebe po putevima i prosi odbijajući hleb od kukuruzna, nepšenična brašna. — Čisto, čisto brašno, snaške, iskam. XIV Č’A MIHAJLO Bio je iz planina. Meni je uvek bilo milo da ga vidim.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Iako je iščezao, nema nogu niti mu trebaju. Ko ovo dvoje pronađe, dobiće od čiča-Triše punu bocu brašna, a od krčmara Vinka vreću rakije. Poteci, narode, brašno se peče, rakija se melje!
Ne bi se, veli, više usudili da zavire u kuću pa da im neko pokloni brdo od brašna i kulu od slanine. — U srećki broj pet ima mudar zapis: „U straha su velike oči“ — reče Miš prorok.
a mačak Tošo stade ispred njega i povika: — Mijau, izići mi na megdan, buvolovče Žućo, lažove jedan, kradljivče brašna, zečja porugo, praseća njuško!
Na pragu sjedi čiča Trišo i puši lulu. Kosa mu je već sasvim bijela, valjda od silnog brašna koje mu već godinama pada na glavu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Smestivši decu sa svojim sluškinjama, u jedan trouglasti ćošak kuće, pod tavanicu koja se povijaše pod težinom brašna, puna miševa, ona za sebe odabra, odmah, jednu veliku i nisku odaju punu ćilimova, patosanu i poduprtu gredama, u
No i to poslepodne prođe, u velikoj žutoj kući, punoj brašna kao kakva vodenica, tako ravnomerno, praćeno šumom vode što je proticala, da je gospoži Dafini došlo da viče, samo da
o kojoj nije hteo da brine, a razočaran u svom iščekivanju proizvodstva, doveden do besnila teškoćama oko nabavke brašna i mesa za vojnike, čestnjejši Isakovič, za vreme tog primirja, pred Štrasburgom, ležeći u svojoj jazbini, najposle
Nije čula ni šum reke što je oticala, pod tom kućom, svom mirisnom od brašna, šum koji je u početku uznemiravao, a docnije uspavljivao, kao i šum vodenica, napolju, na reci, što ga je čula vrlo
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Invazija— strašno lepa reč! Obe stare dame ispekle su punu vanglu uštipaka od brašna koje je trebalo da im traje sve do kraja rata. A bila je tek 1943!
Dodaj taj šećer, Đukiću! A zatim, dodajemo četiri žumanca i dva belanca, i toliko brašna i mleka koliko je potrebno da se napravi testo malo gušće nego što se obično pravi za ... za šta? Ti tamo! —...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Svakad joj je poklanjao ponešto, davao — krijući od oca — žita, brašna i drugo, da ona odnese svojim sirotim roditeljima. Beše on blag, miran, tih i raden kao niko. Ah, ti dani!
Više glave mu, u činiji punoj brašna, gorela je jedna velika sveća, sa još puno oko nje malih sveća zapaljenih od onih što su došli.
— Dođoste li? — pitala bi je mati dižući se s praga od kapije i brižljivo krijući bošču, u kojoj bi obično uvila brašna i drugo što joj je donela.
Ma da joj je mati, znajući da neće moći svakad ovako krišom, krijući od snahe i braće joj, da je potpomaže, donosi joj brašna i drugo — počesto o tome, preudaji napominjala. A Anica je uvek znala kad će joj mati o tome govoriti.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Malo vreme zatim postojalo a dođu slepci starčevoj kući. Baba šta bi drugo, već nagrne čančić brašna, pa kako nije znala za one starčeve novce, udeli s brašnom i njih slepcima.
Pristavi ribu uz vatru, pa otrči na pijacu da kupi i malo brašna. Kad tamo, a jedna slepica iznela punu vrećicu isprošena brašna na prodaju.
Kad tamo, a jedna slepica iznela punu vrećicu isprošena brašna na prodaju. Starac kako dođe, odmah se pogodi s njome i kupi joj sve brašno, pa sad hajd kući.
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: — Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna! Dijete jednako drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vodenici đe nađe ćosa, ali sad već pomisli: „Što je
vatru; kad se voda ugrije, a on zaište od babe malo soli i baba mu da, te je posoli; kad voda uzavri, a on zaište malo brašna; baba mu da i to samo da vidi od čuda kakva će to biti klinčorba, te saspe u onu vodu i zamete; potom zaište jedno
Ero metne vodeničarevu kapu na glavu, pa još uzme malo brašna te se pospe i načini se pravi vodeničar. Utom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše konja n uleti u vodenicu: —
Rekne domaćica: — Eh, da imamo masla, kao što nemamo brašna, pa bismo uzajmili u selu tavu, te bismo načinili gospocku pitu.
— Dobro, — odgovori drugi. — Što imam para sve mi je u žitu; a što imam žita sve mi je u brašnu; što imam brašna sve mi je u hljebu; a što imam hljeba sve mi je u trbuhu.
Karadžić u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica 1836, tumačeći: „Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu“, a potom Vuk Vrčević u svojoj prvoj knjizi narodnih
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
nego što su me isfurali iz škole, tačnije rečeno vraćam se u svoju gajbu, u kojoj je umesto lustera zamenjenog za džak brašna 1943. sa tavanice visila u ogromnim količinima drama.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Eh, čudna mlina, šta da ti pričam, stotinu leta i više ima, brvana belih, a krova siva, zavijen maglom brašna i dima. Povazdan tutnji, pljuska i lupa: ukleto mesto đavoljeg skupa.
“ Mačak se Toša ne slaže s njim i kaže mirno: „Ovo je dim!“ A deda Trišu spopada strah: „Pogledaj svuda od brašna prah!
Vrti se žrvanj, zubat i težak, ovijen lakog vetrića dahom, vodopad brašna bezglasno sipi, pokriva dedu pamučnim prahom.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Moja baba, Jula, othranila je mog oca valjušcima od crnoga brašna. „Daleko mi je Banat, crna košulja!“ – kaže, negde, Jakšić. Pop Mita je imao tri sina i dve kćeri.
Đonovi im propuštaju vodu. Za ručak imaju repu. Za večeru valjuške od crnog brašna i kupus, pomešan. Neverovatno – svaki dan. Austrijskom vojskom u Italiji komanduje Srbin. General Svetozar Borojević.
Ma koliko da je to smešno, i mada su Austrija i Mađarska jedno, zabranjen je unos mesa, masti, brašna, u Austriju, to jest iznos iz Mađarske. Naređenje za pregled, i oficirskog prtljaga, koje sam dobio, vrlo je strogo.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Jedan doda soli, drugi biber, treći dolije malo vode, četvrti pospe još malo brašna da bude gušće, pa kad se rastanemo, a ono vidiš: raspršti se javno mnenje u sve sokake, u sve dućane i u sve
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
muž umro, ali, čim bi došla subota ili kakav praznik, odmah bi ovamo do njih dolazila, uvek donoseći po nešto a najviše brašna, masla i sira, od čega bi posle Sofki i materi po nekoliko dana trajalo.
A na prvom mestu se isticalo jedno veliko parče pite, koje se i belinom svoga brašna i množinom jaja i sira odlikovalo. — Evo, na, Sofke! — poče je Magda nuditi njim, pokazujući glavom.
Čak je bila odavna spremila, odavna uvila u peškir. „Na, Magdo! Ovo je za Sofku. Od čistog je, mutmelj brašna. Samo jaje i mleko. Zna tetka šta mi Sofka voli, pa je tetka za nju ovo spremila.
— I — nastavlja Magda — nemoj Staja (njegova žena) da pogaču prepeče. Neka gleda da je | od čistog brašna. A ti od one naše rakije jedan pangur da natočiš, i da mi doneseš, za mene, jer ne mogu ovu njinu „varošanku“ da pijem.
terdžumanim i seiz da im budem, da bi mi platili ručak u hanu i pri polasku strpali koji groš u šaku, da od toga kupim brašna, donesem vama, da bi imali šta jesti... To li vi hoćete od mene? Nikada ga Sofka ne vide takvoga.
Kupio ovu kuću. Navukao otuda sa sela sve ono bogastvo, istina sirovo ali veliko: grdne denjkove ćilimova i ponjava, brašna, vune, vina, a od stoke samo kućne krave, kućne konje, sa kojima su se bili, naročito žena mu i sin, kao srodili.
Neke čak donele od svoje kuće brašna i masla, jer zna da njen najradije od toga brašna voli; neke opet u testijama od svojih vina, jer boji se da će, ako
Neke čak donele od svoje kuće brašna i masla, jer zna da njen najradije od toga brašna voli; neke opet u testijama od svojih vina, jer boji se da će, ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, |
Ali iz toga je istrže svekrva. Ona istrča ispred Sofke ka efendi-Miti i iskreno radosna, čisteći ruke od brašna o skutove, poče ga pozdravljati: — O, prijatelju, pšenice da pospemo, prag da presečemo, kad već jedan put dođoste.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Bira kao medved gnjile kruške. Bos kao pas. Vedra noć kao riblje oko. Viri kao miš iz brašna u mutvaku. Vrvi vojska kao čele iz ulišta. Vredan kao pčela. Vrti se kao leptirica oko sveće.
Njegovo svako jaje dvožuče. Obosio po glavi (oćelavio). Ovčije runce, a vučje srce. Od toga brašna nema pogače. Od tog bora ne otpada smola. Oko mu oku dobra ne misli. On je i u vražje svatove bio.
(Kaže se kad ko ne vidi neki predmet koji mu u blizini stoji). Što imam žita, — sve mi je u brašnu; što imam brašna, — sve mi je u hljebu, a što imam hljeba, — sve mi je u trbuhu. Što ne može bolan Rajko, to će žalosnica majka.
Škakljiv sam oko vrata. — Rekao Ciganin kad su ga osudili na vješala. Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu. — Pripovijeda se da je rekla nekakva Ciganka.
sa žutim cvetom; upotrebljava se i za bojenje — i kao zaštitno sredstvo od vampira bulumać (č) — jelo od pšeničnog brašna spravljeno kao kaša bungur — krupno pšenično brašno ili obično ječam ili pšenica prvo obareni pa onda osušeni i
— dokolenice traga — soj, vrsta trijes — grom trice — ostatak od samlevenog pa kroz sito prosejanog pšeničnog brašna troskot — pirevina (trava) trsat, -a, -o, — jak, -a, -o, snažan tuka — ćurka tukac — ćuran tulac — tobolac —
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe | svoje, onda ćoso reče: „Ajde, sinko! da umijesimo kolač od tvoga brašna.“ Dijete jednako drži u pameti, što mu je otac kazao, da ne melje u vodenici, đe nađe ćosu; ali sad već misli: što je
Ero metne vodeničarevu kapu na glavu, pa još uzme malo brašna, te se pospe, i načini se pravi vodeničar. U tom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše s konja i uleti u vodenicu:
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: „Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna!” dijete jednako drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vode- | nici đe nađe ćosa, ali sad već pomisli: što
Ero metne vodeničarevu kapu na glavu, pa još uzme malo brašna, te se pospe, i načini se pravi vodeničar. U tom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše s konja i uleti u vodenicu:
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako budu imali čime pomoći bratu koji živi u ćeliji ovoj, verujem u Boga da vam neće nedostati pregršt brašna niti čanak ulja, ako i moju, makar i grešnu molitvu, hoćete imati za pomoć sebi.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Lepo, Boga mi, to mi je fala! A umela si od mene šolju zitina, kafenu kašiku masti, šoljicu brašna... GOSPAVA: Automobili, dresovi, bedžovi, aljine, ona jučeranja govornica onde, aminovanje, disciplina, televizori,
Imaju odlične škembiće u saftu! Zašto da nema škembića? Teletine? Ima i teletine; i brašna. Koji Makenzen? Ama kakav Makenzen?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Krvnički je terala nadničare i sluge. U vino i rakiju koje su oni pili, sipala vodu. Od buđavog brašna mesila im hleb. Užeglu mast i slaninu stavljala im u jelo. Na praznine radila. Morala sam.
„Moj pokojni otac je samo sa čobanima drugovao. Pričalo se da im je često od svoga brašna i pogače mesio. Sa mnom je razgovarao tek kad sam odrastao. I od nas se, dece svoje, stideo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad se ćosino izamelje, i dijete zaspe svoje, onda ćoso reče: — Hajde, sinko, da umijesimo kolač od tvoga brašna. Dijete jedanko drži u pameti što mu je otac kazao da ne melje u vodenici đe nađe ćosa, ali sad već pomisli: što je,
Ero metne vodeničarevu kapu na glavu, pa još uzme malo brašna te se pospe i načini se pravi vodeničar. Utom i Turčin dotrči pred vodenicu, pa sjaše s konja i uleti u vodenicu: —
— Ja danas nemam ni pare, no iđah u pazar da kupim čeljad̓ma malo brašna, pa kad uzimam, platiću — može pričekat, nije božija smrt!
— Bogme sam gledao kroz plot od kolibe kako pašalija jede. CIGANSKA PITA —Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu, — pripovijeda se da je rekla nekakva Ciganka.
— Dobro, odgovori drugi. — Što imam para — sve mi je u žitu, što imam žita — sve mi je u brašnu, što imam brašna — sve mi je u hljebu, a što imam hljeba — sve mi je u trbuhu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Objasnio sam im da se takav hleb pravi od najfinijeg belog pšeničnog brašna uz dodatak mleka i sala. Onda sam im rekao da se dosta razumem u kuvanje jer sam uvek pažljivo posmatrao kako to radi
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Cveta se začas ogleda po kućici i iziđe da kupi u varoši kukuruznog brašna. Dok se povratila, već je vatra dobro plamsala i rasvetljavala vas prostor, da se dobro videlo i bez sveće.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
dugi redovi volovskih kola, natovarenih svakojakim sirotinjskim pokućanstvom: korita, čabrice, sita, po koji zavezak brašna, ponjave, jastuci, a na vrh toga prtljaga sede čoporići male dečice, šćućurili jedno uz drugo svoje male glavice pa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Znam toliko da im je tu baza za taj kraj Albanije. Bilo je nekoliko baraka punih džakova brašna. A ukopali su i jedan magacin pod zemlju. Sigurno za municiju i benzin. Trećega dana peli smo se uz neku planinu.
Seljaci su zakrčili put svojim magarićima, koji su bili natovareni naramcima drva, ili džakovima brašna... Trgovci su stajali na vratima svojih radnji i dozivali mušterije. Iz potkivačnica je bila jara i odletale varnice.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Koliko brašna, masla, sira da uzme; koje će jelo da gotovi? U podrum nije smela da zaviri, još manje da bez babinog znanja što uzme
sedi, računa, vodi brigu o svemu, o sutrašnjici: koje će se jelo gotoviti, koliko još može taj i taj ćup masti, vreća brašna, sir ili meso do te i te nedelje dotrajati, dok ne dođe drugo i dok se još ne zaradi i može bez štete, da se ne oseti
A najviše oko kujne, jela, masti, sira, brašna. Da se ne utroši više nego što treba, naročito ne više nego kao pre, dok je otac bio živ, dok se bilo sigurno da će,
ulazu od dućana, pomno, brižno gledao je kako unutra sluge donose i vuku u redove krupice soli, gvozdene poluge, vreće brašna, vune, što je tog dana usled kupovine, gledanja i probanja od mušterija bilo izvučeno, jedno preko drugog u neredu
Mogli su da rade što hoće, da gotove ako hoće svakog dana najskuplja jela, troše mnogo, koliko hoće masla, brašna... Ona kao da više nije bila tu.
Nikakvu brigu, posao. Još manje da, kao pre, ide po kujni, podrumu, nadgleda kace masla, sira, brašna, da, kao pre, čim vidi da se u jelu potroši više masla, mesa, ona, ne hukće, nego snuždeno, zabrinuto ide i na podrumu
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Trebinju na Mitrovdan na mestu gde su čobani jeli projaricu (jelo od projina brašna s kajmakom, Speіѕeopfer ‹= žrtva u jelu› za zdravlje stoke) natrpaju zanoveti. Tejom od z.
U C. Gori o Badnjem večeru mora biti kaše od k. brašna (obed na žrtva, Karadžić, 2, 1900, 151). U okolini Đevđelije o Badnjem večeru, u kući u kojoj je neko umro ili bilo
i — pošto se zapale sveće i preseče kolač koji su u gluvo doba noći tri babe, potpuno nage, umesile od brašna uzetog iz devet kuća — provlače se ispod d.
Pored nje ostavlja se kolač od brašna npocejanog »na situ naopako okrenutom«, parče šećera i nešto od odeće bolesnikove, pa se to sutradan posmatra: ako je
Najglavniji obredni hleb je česnica (koja se, u Lubnici, zove »sreća«). Nju ponegde mese (od pšeničnog ili kukuruznog brašna), na Badnje veče, kad i k. »badnjak«, tj.
s., 10, 132). Sejaču (kao i oraču) donosi se, pored ostalog, i kolač ili pogača (od belog brašna: »pred orača bela pogača«), u belom peškiru, da bi žito bilo belo i čisto, i on od toga hleba jede tek pošto ga poljubi
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bijaše pokisla, sa minđuša cijedila joj se voda. Umilno mucajuć', pruži vrećicu da kupi kukuruzova brašna. — Rekli su mater da će platit' ... — Oh, došla si, a! — i diže se. — A di ti je bila mater kad sam je zva na radnju?
On se uzbuđeno okrte k ocu i htjede da zažali što maloj nije dao bar šaku brašna, da joj majka skuha pure za večeru, nu u taj čas susrete se njegov pogled sa oštrim očevim i zamuknu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Veli, on i žena mu Kata malo da ne gladuju; eto i vidi se na njima, suvi su kao trska. Traži ili veću platu, ili više brašna. Gospa Nola ga mirno premeri, pa će reći: „Sam sebe jedeš, Kosta, i tvoja Kata samu sebe jede.
Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina. Niti je meni žao novaca, ni brašna, i to zna sva okolina. Neka bude kako 'oćeš. Od sutra već, i plata ti je veća, i deo u brašnu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svuda staro odelo, pobacane kape i hartije, prosuti džakovi brašna, kao da je vihor besneo nad mirnom palankom. Što nije moglo da se ponese, palilo se.
Potporučnik Dragiša pronađe u svome sanduku kutiju Nestlovog brašna za decu. Sedeli smo oko vatre i sa napregnutom pažnjom posmatrali kako on to kuva.
A pred nama su bespuće i glad... Komandant me zovnu. — Čuo sam da u pristaništu ima malo rezerve brašna. Evo ti pismo za komandanta pristaništa. Povedi vojnike i tri tovarna konja. Idite odmah i javite mu se.
Naprotiv, dočeka nas on vrlo ljubazno. I rukova se sa nama. I još naredi da nam se odmah iz magacina izda po dva džaka brašna. Pođosmo u magacin, upravo u baraku. Sada se isprsi magacioner, jedan stari kapetan. — Ja!... Brašno!...
Moj konj je samo stajao vezan... Siđoh do puta, i tada ugledah u daljini kako se na konjima belasaju džakovi brašna. — Kad nastade ona gužva — priča podnarednik Gruja — mi utrčasmo u magacin.
Brašno je delio vojnicima poručnik Luka. Na svakoga oficira i vojnika došlo je po dve šake brašna. Ljudi su bili zadovoljni. Dobili smo i konzerve. Neko sitno seckano meso, po ukusu slično svežoj šunki.
I sproćom ti volovi, mi se lepo ishranismo. Kod Drača pozajmim od neki pešaci nekoliko kila brašna. — Kako, kako? — Pa... slučajno, naiđem na odrešen džak — smeje se Tasa — pa umesim pogače... — Dobro ti nisu našli..
Petrović, Rastko - PESME
ništa nisam stekao Ni nazreo dno ponora strašna, Pa bolje da sam u hlebari nekoj pekao i žvakao Lepinju od zemlje i brašna, Kotao supe da sam ispio, Zagnjurio glavu u krilo dragane, Svoj gnusni žig na nju pribio Pa pljuvao pred prag i dane.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
DRUGI ČIN Sobina, predgrađe vranjsko. U prostranom dvorištu vodenica od trošnih zidova, pobelelih od brašna. Oko nje, već zarasli travom, razlupani i truli vodenični kamenovi između kojih se vidi jaz vodenični, u kome prska i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
JETRVICA ADAMSKO KOLENO Hrani majka dva nejaka sina u zle dane, u godine gladne, kad je bila ponajskuplja hrana: oka brašna trideset dinara. Hranila ih i odranila ih na preslici i desnici ruci.
Ljubovića skinuti — (znači i:) svući skinuti se (niz kulu) — sići: Pa se skide niz bijelu kulu skrob — retka kaša od brašna Slani Kamen — Slankamen, mesto u Sremu služba — slava, krsno ime: Službu služi slavni knez Lazare Smiljanić Ilija —
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I vide bratiju delajuštu. Reče k starcu: — Ne delajte brašna gibljušta: Marija bo blaguju čast izbra! Glagola starac k učeniku svojemu Zahariji: — Vedi brata sego v hraminu pustu!
I reče monah: — Da počto ne prizvaste i mene? I glagola jemu starac: — Ti si človek duhovan i ne trebuješi brašna sego, mi že plteni jesmi i hoštem jasti; — sego rad i delajušte straždem.
Ako mi donesete i od vodeničnoga puhora, presijana, čistoga pšenična brašna poskure, i to ćete mi uzalud doneti. Jer ja ne primam od vas sveće vaše i kandila i tamnjan i kadenje.
Vinograd i voće izneše nam porod svoj i svega se je dosta nasporilo i daće vam brašna istinito. I okišiće se vam vreme rano i pozno, kakono je i od prvašnjih godina bivalo, te će se vam napuniti vaša gumna