Jakšić, Đura - PROZA
Ali je i to bilo kao s brašnom. U brašno koje su sirotinji delili trpali su peska, da bude teže i više, a u mršavu čorbu kojom su sirotinju hranili nisu metali
Obradović, Dositej - BASNE
„Farina de diavolo va presto in semola. Brašno đavolje ide brzo u mekinje”, pametno veli talijanska poslovica. Ko s nepravdom teče, s vragom rasteče; ko s tuđim
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Iza muževa, koji nose puške, kroz kraj spaljen, opustošen i go, one, ko utvari, nose iglu i konac, nose brašno, sapun, šibicu, so. Ko kaže da u svetlost?
Gaze prste, gaze zube, gaze usta! Na đonovima raznose brašno i krv! Zar se nikada nisi zapitao zašto su ti obuli te čizme?
POTOMCI SVETOGA SAVE Kaca nam se rasušila, bačva rastočila, brašno nam se ubuđalo, čorba prokisla; raž nam se zatravila, kosa uvašljivila, vino se usirćetilo, sirće izvetrilo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Iziđe još jednom te razgleda da li je dobro oko žleba, ukarari kamen da sitno melje, odgrnu brašno u mučnjaku. Zatim uvuče nekakvu grdnu kladetinu, dugačku svrh čoveka!
Vrati se opet unutra, pritvoriv vrata, povadi brašno iz mučnjaka u vreću, pa zasu drugu. Napuni puške i zapali lulu — hoće da čeka baš dok ne svane.
Zarožani nađoše vodeničara, vodenica im poče mleti i. danju i noću. Niko se više nije žalio da je gladan i da nema brašno. Onaj leptirak dugo je, kažu, još morio malu decu po Zarožju i po Ovčini, pa je i njega nestalo.
Reče kako će očuvati šenicu s te njive — samo za blage dane. Mesiće od nje česnicu, kolač za krsno ime. Najlepše je brašno od staroga žita. — Samo ako dobro rodi — reče Ognjan. — Znaš i sama, nano, da nam je ova njiva ponajtakša...
voštanim svećama mutavdžija — zanatlija koji pravi pokrovce mučnjak — veliki sanduk niže vodeničkog kamena u koji pada brašno Nabelajisati — naići na nesreću, nastradati nazime — svinja od godinu dana nazor — silom nasuliti se — namiriti se
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Svega si se setio! — Još se ovde ima puno posla!... Treba mi podići kaku talparu gde će se brašno držati... — Je li se sklonilo sve? — Još nije. Ali sve što je nejače i bolesnije sklonio sam!... Još rade...
se — ljubiti se na Božić uz opraštanje ranijih uvreda moštanica — brvno za prelaz preko vode mučnjak — sanduk za brašno ispod vodeničnog kamena navora (nafora) — kockica posvećenog hleba koji se deli u pravoslavnoj crkvi posle liturgije
arapski konj cagrije — korice za nož, nožnice cvancik — stari austrijski novac; ovde sitan novac, sitniš cicvara — brašno prženo na ulju čaketalo — daščica preko koje zrno iz mlinskog koša klizi na žrvanj; brbljiv čovek koji govori „kao da
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
i dve popine ćerke iz jednoga sela u Banatu, u kome su parohijani bili tako pobožni da su badava mleli svojim popovima brašno u suvačama.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
BEKČE 20 VII 22 VIII BILjARICA 23 IX PARAPUTA 25 H JOVAN 27 XI MENKO 28 XII COPA 29 XIII STANKO „ČISTO BRAŠNO“ 31 XIV Č’A MIHAJLO 33 XV MASE 36 XVI MARKO 37 XVII 38 XVIII LUDI STEVAN 40 XIX DEDA VESA 42 XX 43 XXI 45 BOŽJI
upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb, brašno, što je taj dan naprosio za nju, crkvu. Ali čim uđe u maale, opet se zaboravi. Počne da ide po kućama.
Nije to krst. I ne boj se, još nećeš ti umreti. — Tešili bi ga, smejući mu se, prolaznici. XIII STANKO „ČISTO BRAŠNO“ Mlad, visok, ali sa preplašenim, plačnim izrazom lica.
I tako, skupljajući sve oko sebe, drhteći, ide po maalama i kućama. — Čisto brašno iskam, čisto... — Odbija žene kad mu koja slučajno da hleb od „nečista“, nepšenična brašna.
— Čisto, čisto brašno, snaške, iskam. XIV Č’A MIHAJLO Bio je iz planina. Meni je uvek bilo milo da ga vidim. Kao da se od njega širio
Afrika
Odmah kupujem pribor za kuvanje, koga još nemam, konzerve, brašno, zejtin itd. Samba me podseća šta sve još treba kupiti. Za „lampu-oluja“ kaže: „Pa bon, il i a pa bon isi, otr!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Rekao je Isakoviču, šta su videli, rekao mu i za Božiča, ubojicu, ali se Pavle smeje na to, kao lud na brašno. Pavle može poginuti zbog žene, a što je najgore, osramotiće i familiju.
U zdravlju. Isakovič je posmatrao tog mladog čoveka, odevenog u crninu, i smejao se, kao lud na brašno. Božička se bila udaljila i vratila i prišla Pavlu, a kad, za trenut, ostadoše sami, ona mu šanu da će ga sutra
Pavle je rosijski nagađao, pa su obojica gledali jedan drugog, smejući se, ili sevajući očima, kao što se smeje lud na brašno.
kad bi Pavle, katkad, u njihovom društvu, sedeo, ćutke, kao da nešto, izdaleka, sluša, pa se osmehivao, kao lud na brašno.
A kad se vratio u svoju založenu izbu, koja je mirisala na brašno i žito, učini mu se da ga na širokoj, rosijskoj, postelji, na banku, čeka pokojna žena, bela, gola, i tužno ga gleda.
Šta bi, kaže, hteo? Hoće li da ćer, tog pokojnika, hoda, po Kijevu, i da se kikoće, kao luda na brašno, ne znajući da joj se otac ohladio, i da je na drugi svet otišao?
Imao je neke osmehe, koji su se činili besmisleni, sagovorniku, a pogled uz taj osmeh, kao što gleda lud na brašno. Ono, što je njegova familija bila primetila, u kući trgovca Žolobova, počeli su, te jeseni, i u štapskvarteri da
Imala je jezivi osećaj da se vozi sa mrtvacem, koji se samo čini da živi. A koji se, kao lud na brašno, na sve smeši. Htela je da prekine te šetnje udvoje, ali, kao svaka žena, kad je i mati, počela je da, sve više, želi
Ono što znamo, to je, da je Isakovič, u to vreme, zaista sve više ličio na čoveka, koji se smeška kao lud na brašno, i koji je sišao s uma, iako se to ne vidi.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
da su susreli po nekog mačka, ali bez džaka, a drugi, opet, opisaše čitava kola džakova, ali u njima je bilo samo brašno, žito, vuna, a tek u jednom neki rogovi koji su se čitavo vrijeme gložili i svađali.
Ko ovo dvoje pronađe, dobiće od čiča-Triše punu bocu brašna, a od krčmara Vinka vreću rakije. Poteci, narode, brašno se peče, rakija se melje! Sastavljen za stolom, čita se na zidu krčme. Ožalošćen: ČIČA TRIŠO, a pomaže mu: KRČMAR VINKO.
Hvali se, hvali i liže brašno čim se čiča kud okrene. — Ono, izgleda, o tebi pričaju? — upita Šarov čuleći uši. — Jest, jest, o meni i o mome
— Kako da neće! — povika Tošo. — Njemu baš treba neko ko će čuvati mlin od onog lopova Žuće, koji mu liže brašno. Mačak Tošo i Šarov raspališe da pješače uz rijeku prema onome klancu na čijem je ulazu bio čiča-Trišin mlin.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Da bi olakšale porođaj, mnoge žene piju vodu koja je prošla kroz sito govoreći: „Kao što lako prolazi brašno kroz sito, tako lako i ja da rodim.
U Resavi, pre kupanja majka pljune u vodu u kojoj će okupati dete. Brašno i hleb se takođe koriste da bi se sprečio neželjeni dodir babice i deteta.
Slične ovoj jesu i igre kao što su „miri“, „seje bula brašno“, zatim „hajde, hajde“, u kojima se detetu uz prigodne pesmice obraća pažnja na njegove prste, ruku, glavu itd.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ražano zlatno zrnje, sve pšenice belice koje sebarska oveju gumna i vetrenjače sebarske u carske da se staču žrvnje; sve brašno mirisno i belo, sva njegova lava da se slije do carskih naćava.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Onda su faširane šnicle, prethodno uvaljane u brašno, bile ispržene. Sipala si ulje u salatu. Stavila na sto tanjire, noževe, viljuške, salvete od hartije i slanik.
Radičević, Branko - PESME
Ali jedna stoji nad naćvama, Zamešuje brašno suzicama, Nju je čudna spopanula tuga, Čini joj se, izgubila druga, U snu njojzi sunce pomračalo, Pa s' na zemlju
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
huci, on joj samo nadoda zvučnu jutarnju lepezu i pretvori je u dobro znano brujanje marljiva potočara koji neumorno sije brašno i još sanjiva prolaznika, ranoranioca, sa smiješkom vraća na zatravljene staze djetinjstva.
oduvijek bio kao neko malo svetilište do koga valja, ovda-onda, otpješačiti da se iz njegovih darežljivih ruku primi brašno za „hljeb naš nasušni dažd nam dnes“.
— Ćuti, ćuti, bezbožniče! Zar u mlinu, u svetinji, gdje se melje brašno za kruv, za cicvaru, za česnicu, za ...Kako te nije sramota na to i pomisliti?
— Aha-ha-ha, baš je Veliki Jovo, živila mu kubura! Mijesi česnicu dolje u slami, a odozgo, ispod žrvnja, brašno sve purnjavi po njemu. Pred tim skarednim prizorom djed je već gubio glas, mahao je i šištao kao gusak.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Uzme starac novce i odnese ih kući, pa ih zapreće u brašnari u brašno, pa ode da gleda da kupi kakva kola i konja. Malo vreme zatim postojalo a dođu slepci starčevoj kući.
Starac kako dođe, odmah se pogodi s njome i kupi joj sve brašno, pa sad hajd kući. Kad stane brašno prosejavati, a on na svoje veliko čudo nađe u brašnu onih svojih drugih trideset
Starac kako dođe, odmah se pogodi s njome i kupi joj sve brašno, pa sad hajd kući. Kad stane brašno prosejavati, a on na svoje veliko čudo nađe u brašnu onih svojih drugih trideset forinata što ih je baba slepcima u
“ pa reče ćosu: — Hajde de! Ćoso ustane, pa razgrne đetinje brašno u mučnjaku, a đetetu reče da donosi vodu u pregrštima.
Dijete stane donositi vodu, a ćoso počne malo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru te je zapreću da se peče.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Idi pogasi onu vatru, da ne gore drva uzalud. LEPOSAVA (odlazi) SOFIJA (za njom): I ono brašno da se pokupi. — Badava, čovek mora svuda sam da zaviri, jer inače gotova šteta. (Uzme šav i počne kod prozora raditi.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Zaboravio ga letos neki Šveđanin. Pa, ako ti odgovara dok se ne snađeš ... Počeh da se smejem kao luda na brašno: — Na časnu reč, nisam nikakav seksualni manijak! — reče on, izvinjavajući se. — Mislio sam samo, ako ti ...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tamo ih strava i danas tuče, u nekoj špilji vječito čuče. Pomeljar Ćosa uzima torbu i brašno sipa, kući se sprema. Divu je Brki skuvao čorbu, pa više posla u šumi nema.
“ Al gledaj ovu nevolju glupu: u mlinu mišić živio suri, na torbi staroj progrizȏ rupu, pa sada brašno napolje curi. Putuje Ćosa, brige ga nije, a usput brašno sije li sije.
Putuje Ćosa, brige ga nije, a usput brašno sije li sije. Dugo je Ćosa lutao mrakom, šumama, poljem i doljom blagom, prošao redom njivicom svakom, a brašno sipa
Dugo je Ćosa lutao mrakom, šumama, poljem i doljom blagom, prošao redom njivicom svakom, a brašno sipa njegovim tragom. I kako brašno zemlje se tiče, iz njega bilje čarobno niče.
I kako brašno zemlje se tiče, iz njega bilje čarobno niče. Cvjetaju lale i ruža rujna, diže se hrašće il bukva neka, za Ćosom niče
Zaspao Ćosa brašnjava lica, al gledaj čuda, ne lezi vraže: hiljade zvijeri, milion ptica u snu mu došle da brašno traže. Dobar je Ćosa, nikada lakom, pa daje brašno po mrvu svakom.
Dobar je Ćosa, nikada lakom, pa daje brašno po mrvu svakom. Gostiju bila čitava kiša, raznosi brašno bratija razna.
Dobar je Ćosa, nikada lakom, pa daje brašno po mrvu svakom. Gostiju bila čitava kiša, raznosi brašno bratija razna. Na koncu evo suroga miša, i on bi dio, a torba prazna.
Tu je i torba i na njoj rupa. „Il bila java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam dao, nije mi krivo, vidim, i mišić gost mi je bio. Umalo torba stradala nije. Gdje li se samo grickalo krije?
“ A deda skoči, veseo, mlad: „Ustajte, momci, počinje rad!“ Razigran točak veselo đipa, toplo se brašno u sanduk sipa, deda se srećan po mlinu vrti, prepune vreće na leđa prti, vrti se žrvanj vrtoglav, a mlin se trese
Smiren je žrvanj još topal bio i mirisao na brašno meko. Prenu se deda, podiže glavu: „Mlin je zaspao!“ — tiho je reko.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I još nekoliko gazdaških sinova, koji liferuju vojsci brašno... Sa neskrivenom zavišću govore o životu u pozadini. — Imadosmo, ne znadosmo.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
koji stiče ili je stekao strnjik(a) - strnište ili strnjište, njiva sa koje je pokošeno strno žito (od koga se dobija brašno) Talambas - vrsta malog starinskog bubnja, metalna zdela sa razapetom kožom preko otvora tekelija - voda koja teče,
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
zaprepašćen, vide kako mu od odela vise samo krpice i dronjci, a po golom telu poniklo perje pepeljastobelo, kao njegovo brašno.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Evo... I ne pokazujući joj što im je donela, kao da nije vredno njihne pažnje, poče da trpa u kovčege belo brašno, a u sahane i tendžere presno maslo i sir, što im je donela od svoje kuće i što su njeni celog posta brižljivo pribirali,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Prošao kao lanjski snijeg. Ravno kao po dlanu. Raščupala se kô da se s vitrom tukla. Sedi kao na iglama. Sitno brašno kao pjena. Slažu se kao hleb i sô. Složni kao med i maslo. Stidi se kao nevjesta izmeđ’ đeverah.
Vredan je: više uradi za dva dana, nego za dan. Gazda sam: gde mi je lane stajala so, ovo godine stoji mi brašno. Dobar si, samo ti otac rđava sina ima! Zapiši ugljenom po tavi! Zdrav streljač: kad na banak sjedne, u peć pogodi.
— Za čim srce, za tim oči. — Kako je kom milo, tako i misli. — Umiljato janje dvije ovce doji. — Ubavo se brašno u komšiluk prodaje. — Na drago oči utječu. — Tuđe milo, ali svoje najmilije.
Naše žene brašno krale. — Sad ću kazati. — Žene molile nekako dijete i poklonile mu nešto da ne kaže ljudma što su one domaće brašno
— Sad ću kazati. — Žene molile nekako dijete i poklonile mu nešto da ne kaže ljudma što su one domaće brašno davale za nešto, i dijete im obreklo da neće kazati; a kad se ljudi uveče skupe, ono pred njima stane govoriti: „Naše
za nešto, i dijete im obreklo da neće kazati; a kad se ljudi uveče skupe, ono pred njima stane govoriti: „Naše žene brašno krale. — Sad ću kazati!“ Ne zna još ćerka što je zavjet.
(Ogledalo) 110 — Odovud breg, odonud breg, a u sredi veje sneg? (Naćve, sito i brašno) 111 — Orlovi nokti, bumbara glava, svračji rep? (Kantar) 112 — Pet baba jedna za drugom oko jame hode?
(Zrna na neokomišanom kukuruzu) 185 — Ja otjerah na vodu vola siva, a dotjerah bijela? (Žito u mlin, a brašno iz mlina) 186 — Jedan otac ima hiljadu sinova, pa svima kupio šešir, a sebi ne može?
se vodom po obrazu, te zažme oči i leže na uznah, a drugi ga posiplje šeničnim brašnom po mokrim obrazima, kako će mu brašno dobro prijonuti, pa kad se tako nabrašni, ogrne se u bijeli lencuo mrtvački, zaveže glavu bijelom krpom, stavi između
kao zaštitno sredstvo od vampira bulumać (č) — jelo od pšeničnog brašna spravljeno kao kaša bungur — krupno pšenično brašno ili obično ječam ili pšenica prvo obareni pa onda osušeni i prekrupljeni butun — ceo butur — đavo, andrak; neka
osušeni i prekrupljeni butun — ceo butur — đavo, andrak; neka bolest bučka — dečje strašilo bučuk — mera za žito, brašno vavoljak — ono što se svalja među prstima ili u ustima vagan — čanak, zdela; mera za žito vagon — vrsta kosira vako
rane, najčešće po rukama iz kojih ide žuta tečnost mrca — smrt mudir — upravitelj, komesar mudrilo — glupan muka — brašno muselez — medovina; alkoholno piće začinjeno medom mutvak — kujna; deo pekarnice gde se mesi hleb i stoji brašno
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Ćoso ustane, pa razgrne đetinje brašno u mučnjaku, a đetetu reče, da donosi vodu u pregrštima. Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati;
Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru, te je zapreću da se peče.
1. Preko leda. 2. Ljeb u peć. 3. Zubi. 4. Pismo. 5. Rotkva. 6. Ovca i jagnje. 7. Most preko vode. 8. Žito. 9. Brašno kad pada ispod kamena. 10. Zvono crkveno. 11. Pijevac i rep mu. 12. Kazan. 13. Igla. 14. Paun. 15. Kosa. 16.
Čovek s guvna poručuje ženi za vreću, kad se naoblači, 87. Čovek poručuje ženi iz vodenice, da mu pošlje kola da nosi brašno. 88. Vodenica. 89. Ždralovi. 90. Vid očinji. 91. Zubi. 92. Svijeća. 93. Zvijezde. 94. Sjeme u lubenici. 95.
” Ćoso ustane, pa razgrne đetinje brašno u mučnjaku, a đetetu reče da donosi vodu u pregrštima. Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako
Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako malo pomalo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru te je zapreću da se peče.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Čmanjak je spavao, a Škembo se igrao u pepeljaku. Domaćica usu u lonac kukuruzno brašno, koje knez izmiješa. Tek nakon njekoliko zalogaja progovori Osinjača: — Bože moj, šta radi sad naš Ivica?
maljem ili da rastovarava i na plećima nosi vreće uglja što bi vozom došle; da u mlinu zasiplje u koševe; da kupi brašno; da gazi vodu, ako se što zakačilo među kašike, ako je ustavu voda ponijela ili se jaža zatrpala.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Kako kažete? - Cenovnik! Ta, za Boga miloga, knjige nisu roba koja se prodaje na krčmu i po težini kao žito i brašno. Cena knjige zavisi od kupca, njega treba pronaći, zagrejati, premesiti, pa iz njega izvući sve što se može“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ćoso ustane, pa razgrne đetinje brašno u mučnjaku, a đetetu reče da donosi vodu u pregrštima. Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako
Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva; pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru te je zapreću da se peče.
— „koji i ne obraća pažnju“ musafir, musavir — gost muhur-sahibija — čuvar pečata mučnjak — sanduk u koji pada brašno ispod vodeničnog kamena muštuluk — dobar glas, nagrada za radosnu vest nadvor — napolje nađavasati se — nasititi se
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
U blizini grada u kome sam u to vreme učio nalazio se mlin za brašno sa branom preko reke. Po pravilu nivo vode u reci je bio samo dva do tri inča iznad brane i plivanje do nje nije bilo
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
bakru; stoga je ona morala svoju postaviti sa strane, na dva kamena, i čekati da voda uzavri, pa da najedared uspe brašno. Para se sa dna silom podizala i klokotala, vrhom prodirala i prskala.
Miljković, Branko - PESME
da umrem Ptico iza sunca usred rečenice Kojom nasilnički ljubimo budućnost Sve izgore; to je praznik Poslušni pepeo Brašno ništavila Pretvara se Iza mojih leđa u šugavog psa Ispred mene u žar pticu Govori mi istinu iza leđa Grlice Ti si
Petrović, Rastko - AFRIKA
Odmah kupujem pribor za kuvanje, koga još nemam, konzerve, brašno, zejtin itd. Samba me podseća šta sve još treba kupiti. Za „lampu-oluja“ kaže: „Pa bon, il i a pa bon isi, otr!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
kudelje; točkovi, skliznuv sa šine, zarili se u nasip i okrećući ce tu u mestu samleli sav šljunak oko sebe u sitno brašno; vagoni najašili jedan na drugi i stinjili se kao lepinje; dva čopora ovaca, što su bila u vagonima, pretvoreni u krvav
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
zapaziti, uočiti ukabuliti — odlučiti; pristati ukopacija — okupacija ulček — „starinska zapreminska mera za žito, brašno i sl.“ Učiti — ovde: čitati; govoriti S. Š.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Pečena k. zrna upotrebljuju se protiv ustobolje i bolesti desni (SEZ, 13, 345). K. brašno je lek od opekotine (ŽSS, 274), skuvano lek od trbobolje (ib.
i analogne vradžbine, SEZ, 19, 71; 73; Karadžić, 1, 1899, 213), o slavi (domaćica takne sitom kroz koje je sejala brašno za kolač u tavan, ili u zid više glave, »da bi toliko rastao k.«, SEZ, 19, 199), o Svetom Trifunu, 1.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U sebi mrmlja: „Ovi mali golicadu, ovi krupni šuštu, a rumenika je k'o od somota, svileno joj brašno, i svilena i pleva...” Ja mu tako grob kitim: ponesem kotaricu žita i prospem da se tice hrane... Bude i smešno.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
bi naišlo pozorište, stradale bi, razume se, hartije iz očeve kancelarije, ćilimi i jastuci iz kuće, daske iz šupe, brašno iz kujne, vuna iz jastuka za brkove i brade, pa onda suknje, stari kaputi, kurjuci od kose i svi drugi predmeti koje
A tako ti je i šećer i brašno i sve ostalo. Metneš u brašno malo peska, pomešaš sa pirinčom malo ovsa dodaš u kafu malo sitnih crnih šljunaka, sipaš
A tako ti je i šećer i brašno i sve ostalo. Metneš u brašno malo peska, pomešaš sa pirinčom malo ovsa dodaš u kafu malo sitnih crnih šljunaka, sipaš u petroleum malo vode, — ali
mitropolit pa uhvatio protu za bradu i psujem mu sto bogova, kao da sam svršio potkivačku školu; pa onda kao sipam u brašno pesak a u petroleum vodu i, uopšte, sanjam takve neke čudnovate snove, kao čovek koji je zaspao pod utiscima najlepših
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A magacini otvoreni. Vojnici, zajedno sa zarobljenicima, razvlače džakove sa hranom na sve strane. Neki prodaju brašno meštanima. Muslimani nude novac vojnicima za oružje. — Šta će sa nama biti? — zapita nas jedna žena plačevnim glasom.
Pođosmo u magacin, upravo u baraku. Sada se isprsi magacioner, jedan stari kapetan. — Ja!... Brašno!... Kao da ga ja pravim ovde. Ovo malo što ima rezervisano je... — Ipak izvadi ključ i otključa katanac.
— Eh, da smo znali da će nas ovakva sreća poslužiti — uzvraća Gruja. Celoga puta nas zapitkuju gde smo dobili brašno, ko daje, ima li dosta i svi žurno odlaze u San Đovani. Brašno je delio vojnicima poručnik Luka.
Celoga puta nas zapitkuju gde smo dobili brašno, ko daje, ima li dosta i svi žurno odlaze u San Đovani. Brašno je delio vojnicima poručnik Luka. Na svakoga oficira i vojnika došlo je po dve šake brašna. Ljudi su bili zadovoljni.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Da sviriš: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni tatka, ni majku! Ženu? (Pokazuje na kuću.) Ene gu. Od brašno i testo oči vu se ne vidiv. Nigde si ja nikoga nemam! De! Toj da mi sviriš, »moju pesmu« da sviriš!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
kisne često Pusto mu je Jedno zrno Evidentno Čak deluje dosta štetno Al kad rodi mnogo strašno Sve zaveje belo brašno Za pogaču MOJA GLAVA DOK RADI RADI Moja glava dok radi — radi Kao buldožer Il tigar mladi A kada ne radi — ona
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
izviru tekući, velike vode se zgrevaju i smanjavaju se pod bregove, bistre se vide; vodenice se nameštaju da brašno za hranu melju.
Dokle na tihom vremenu plavaš dotle lađu čuvaj. Noćno putovanje o zlu je nadanje. Vragu pšenično brašno, a Bogu trice! Sami sebe ne možemo nadlagati.
Gde se o Bogu ne mari, onde se đavo ženi. Kako će se s blatom izaprati češma? Izviješ čisto brašno na putu, a trice doma doneseš. Poslenu volu, da mu ne budu prazne jasle.