Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Protivno onom što je očekivao, njena ćerka, međutim, opet mu je brbljala svašta, kao i dan pre. A Pavle je, u sebi, priznavao da mu smeh te mlade devojke sve više godi.
Stajao je nasred sobe, zanemeo. Dok je ona brbljala, on se bio, toliko, skamenio, da nije čak ni šafolj, prljave vode, sklonio.
Njena usta nisu bila onako meka, kao kad je na njihovom putu brbljala, detinjasto, nego, su bila rumena, tvrda, boje pupoljaka. Obrve, crne, postale su joj bile nepomične.
Da bi išla sa njim u svet i kad bi znala da će, putem, da prosi. Sad je sedela pred njim ceremonijalno i brbljala, kao da se spremaju da zaigraju polonezu, a ne da odu zajedno u Rosiju, makar i nevenčano – a zanavek ostave
Sve što je, dosad, brbljala, o ljubavi, samo su uobraženja, devojački snovi i muške laži. Tako joj je o braku govorila i mati.
To da zna! Pavle, koji je bio iznenađen, i zbunjen, ovakvim dočekom, i onim, što je tako mirno, nasmejano, brbljala, ustade, pa reče da je došao, ne da sluša ženske razgovore, nego sa zlim vestima.
Sedela je i brbljala, veselo, bestidno, kao što se u kući Vitkoviča brbljalo, kad bi se oficiri, serbski i ruski, sa svojim ženama okupili,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
na naslovnoj strani Tajmsa, dok su ga gurali tamo-amo u gomili što je zurila u izloge, grickala semenke i kokice, brbljala i psovala crveno svetlo na prelazu. Narod. Nenavikao na pešačenje, u početku se veoma brzo zamarao.