Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A pri odlasku na spavanje, još je dugo, u vratima, brbljalo. Gospoža Božič, ko zna zašto, bila je neobično živahnula, pa je, glasno, govorila kako treba iskoristiti ovakve večeri
Kod Božiča se, za večerom, brbljalo, pa je jedva jeo. Da i on nešto kaže, Isakovič onda poče da tumači, da oni odlaze u Rosiju, zato, što se tamo nadaju
Sedela je i brbljala, veselo, bestidno, kao što se u kući Vitkoviča brbljalo, kad bi se oficiri, serbski i ruski, sa svojim ženama okupili, i uneli špiltiši.