Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U kom se javlja nešto đavolsko. On se nasmeja i okrete ženi: „Slušam te, Šokice, kako brbljaš, pa se mislim, šta si to večeras nakapala u oko? Za koga se gizdaš i mešaš u razgovor, đe ti nije mesto?
Ćosić, Dobrica - KORENI
On je... Je li, prijatelju, po čemu bi ti poznao sina Aćima Katića u puku vojnika? Samo brbljaš i ne misliš. — Po tome, gospodine, što umeš da narediš.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Zašto ne pišeš mjesto da brbljaš — govorili su mi prijatelji ponekad. — To bi, doduše, bilo skroz nerealno, ali možda zanimljivo.
” ... — Hm! Svašta li i tebi pada na pamet! — Bogami, svašta, pravo veliš! Putem je šutio. Što uvijek brbljaš, spočitavao sam sebi. Izlaneš sve što ti na pamet padne! Eto, očevidno si ga povrijedio! Sad uprem da ga udobrovoljim.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Nije moguće! — nestrpljivo će gospodar, mršteći se, i nanovo stade računati... Diže glavu: — Šta brbljaš? Sve je u redu. Za šesnaest novčića uzela si litru vina za bolesnog sina. Zar se ne sećaš?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
RAKA: A nisam ti ni kazao! Evo ga ide otac! ŽIVKA: Ide? Pa što ne govoriš, marvo jedna, nego brbljaš koješta. (Zbuni se.) Deco, deco, nemojte da mi smetate. Vi stanite iza mene.