Dučić, Jovan - PESME
Zadnji pram magle negde puši, Kroz močvar vrište luda jata; Žut potok s brega pesak ruši, Sunčevo zlato sja iz blata.
Samo čujem poklič u dnu duha svoga, Kao vest proročku, kroz noć, s brega pusta; I ja čujem blage reči večitoga Kako mi prolaze kroz srce i usta.
I kao da leži iza brega tamo Bolno naslućena moja strašna tajna: Jer svaka stvar koju duša dirne samo, Kao ona sama, postaje beskrajna.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Juca je bila mala, okrugla, rumena i zdrava kao od brega odvaljena, a Melanija visoka, vitka, i bleđa u licu, a uvek se tužila da joj nešto nije dobro.
preživeti takav gubitak, sanjala je Jula budna; i ona bi se ubila, mislila je u sebi; ubila iz pištolja, ili bi u Tisu s brega. Posle toga sna nikako da joj iz glave izađe Šaca!
Kao mala gruda snega kad se otisne, mala i neznatna, s vrha brega, pa na podnožje stigne kao ogromna lavina koja zatrpa čitave kuće, — tako je i taj glas od jutra do uveče narastao i
Što rekli paori: »Il’ za njega, il’ u Tisu s brega!« a mi, šta smo znali, nego popustili. Pa k’o velim: idi, bedo, aratos te bilo! Kad ’oćete, a vi se uzmite! ha-ha-ha!
Afrika
Do Dakara je još uvek daleko. Čekamo da se najpre pojave „dojke“ Dakara, što su dva pupčasta brega iznad same varoši.
Prilazi Vuije da mi pokaže šta da gledam. Toranj koji se vidi iza dva brega toranj je guvernatorove palate. Dale se produžava dakar, kosmopolitsko pristanište na obalama Afrike.
Oni se boje noći, kajmana–krokodila i brzaka. Iako je s brega na breg prebačen konopac za koji se oni pridržavauj dok prevlače splav, ništa ih ne može naterati da to učine i u
Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata. Kroz sred grada, između ona dva brega na kojima se prostire Bobo, sasvim pred našim nogama jasan i precizan u svome pustinjstvu, protiče rečica Bobo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Poljana je bila još pod tankim pokrovcem snega, koji se topio, a koji je bio zaleđen, na strani, prema padini brega. Pavle izabra levu stranu polja i sačeka okupljanje konjanika, oko Ševiča. Većina tih doseljenika znala ga je, i pamtila.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tako mu se i ostalo što je bilo tamo, napolju, na kiši, javljaše u širom otvorenim očima, u mraku: obronak brega i pod njim Dunav, sa čamcima šajkaša, kojima će se navesti na vodu.
Jedan mu priđe sa malim detetom u šubari, tražeći vatru u kući, da skloni dete, već pomodrelo. Psi, okupljeni na ivici brega, oko žena i staraca, skačući, prskajući po barama i blatu, lajahu za onima što su silazili niz brdo, na vodu.
Nad širokim padinama brega po kojima su, po jarugama, među kućama, tumarali konjanici sa fenjerima, hvatajući one koji su se izgubili, uzdizala se
Ovako, on jasno nasluti da neće propustiti ovo veče. Plamen žiška sa peći, osvetljavao je veliku izbu, kao sa brega. Senke stvari bile su zato ogromne.
Kao od brega odvaljenom, došlo mu je da je ipak slabačak i oronuo, i, ležeći u kolima, što su ga lagano vozila za pukom, on se sve
Njegovi veliki, crni klobuci pojaviše se na vrhu brežuljka, u visokoj travi, kao neko crno stado što je nagrnulo preko brega, iz torova.
Pred njim je zemlja bila zaravnjena, sve do obronka brega sa kojeg je mogao da vidi vrlo daleko duž Dunava, u ravnice. Tvrd kolac od mladog bagrema beše nabijen, pred njim, u
poplava, naročito je propatio te jeseni onaj kraj gde je još otac Vuka Isakoviča bio naselio nekoliko kuća, na obronku brega, i otkuda je Vuk Isakovič bio krenuo sa šajkama.
Ispod brega lelujala se gusta, visoko ižđikala trska. Iza kuće, dalje uz brdo, beše šuma koju su vojnici Vuka Isakoviča bili počeli
Žive duše ne beše danima na bregu; ni po zemljanim obroncima brega, ispod kuća. Sve do neba, nad svim vrbacima, nad brdima, jednolikim dubinama i sivim ravnima, videla se sama gusta,
Nad krovom njenim beše se digao mlad dud. Sa praga te kućice, duž obronka brega, videlo se, nad rekom, uvek, daleko. Iz zemlje cele izbijala je, otuda, toplota.
Zakačiv gunjem o ogradu, on se umalo ne vrati, toliko se prepade od neobičnog izgleda poljane, šume i brega, što se digoše pred njim.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ormana, zapravo nerotkinje i muževi bez dece, dolazili da traže pomoć od zmija koje su se u to vreme pojavljivale iz brega Zmijarnik.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kuća iskrsava s jedinom prethodnom opomenom, s lavežom pasa, sasvim iznenada iza šumarka, hajdučki ukopana u kosinu brega, poluskrivena visokom travom i kamenim ogradama. Ukućani ih ljube u usta i iznose pred kuću težak slavski sto.
Radičević, Branko - PESME
Ščekasmo se na noge i ruke, Pa za časak eto braća luda Dogrcaše do brega i pruda. Mlogo li se tako kadikada U se glava pouzdala mlada, Telo čilo, a umešna ruka, Sretno sam se ja uvek
„Bože, šta to plovi, I sve amo bliže? Ko je, Bože, ko je? Već do brega stiže!“ Glednu — on je, on je! Ao njeni jada! „Bože, strašni Bože!“ — Povrisnula mlada.
A nikada još za njega. Jer je potok, kako posta, S brega na breg sveđ preskakâ, Pa sad eto preko mosta Žuri svoga konja laka; Mosta prođe, no, gle sade!
U poteru za njom poše, Ma bijau sreće loše, Premetnuše dolu, goru, I siđoše dole k moru, Ma s' od brega tu nikaka Ne otište lađa laka. Svak bi rado kazat teo Ma niko je ni nazreo.
U kraju sad je, ali di je ona? Kod izvora je, tako Milan misli. Lađicu veže za žilu od vrbe, Prekrasno koje reke brega rese, I skače potom iz nje napolje, Preskače jarak u gaj koji prati; U gaju sad je, na desno se vije, Visoke lipe
Put ga vodi kroz jedan šljivik2 (više Auerove kuće, — Steva3 ga poznaje), on (pevac) peva: Ja dole s brega sade lazim, No kakvo mesto sade gazim!
Kostić, Laza - PESME
Samo na vršku brega visoka, neznana soja, neznana roka, jedno se drvo golemo gleda, i sunca, i posred, leda vekove traje, pobratim
Kô usovi sa Livana kad ukopnu na vrh brega te kedrove zbrišu luge pod navalom silna snega: Tako tutnji, tako puca poljuljana zgrada cela, na junačke pada glave i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Vidićeš kakvi ima vulkana na grbini brega; poznaćeš jugoobrtne zemlje; znaćeš gdi je ostrovo Sveti Bartelema i gdi su ljudi zavrnuti usnica.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Dočekali smo ih složno plotunima tako da su se odvaljali sve do podnožja brega. I tako četiri puta za redom. Posle jedno pet napada, naš general fon Paulus opali zelenu raketu: kao, to je znak da
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Uljanik brunda. Stoto mi je leto: od sedme pojem romor-aliluju i s brega čitam nebesko rešeto, dok slušam psalam pčelinji sa čička i duhom palim tamjan jeremička.
? o sipka zvezdo s Tarinog gaja, ublaži udar ritmičkih bura u zrelo caće stilskih figura!... S crvenog brega, kao s vatralja, stada, u grozdu, umorno slaze niz potku ronda - u pejzaž Gaze. o sipka zvezdo s Tarinog gaja.
rubu, obeju boja on je zatvorenik, i čuvar njihov, njinih senki zrenik, o čije klasje kreše zumbul-rudu da s liske brega, kud su tekle ovce, u vidik svede kosce, žeteoce iznýtra beo, ljubičast po rubu.
- Trznem strunice: treperav instinkt samoubice, tanan, prošumi razornim rujem. Oblinom brega gore gloginje. Žubori prostor osinjim zujem. Boluje šuma purpur-boginje, toplo umire.
stropošta, surva, te se žutne gaz niz smaragd-more. - Ogrej, Ružo, skrb s moreuz-brega, Omegu i Az u tamjan-prahu njihov zamor, pad. O, dunjo sveta, zgranaj se u grb: Konstantinopolj, dičan Carigrad!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
trista leta, u doba slavno, na kraju sveta jedan crn trn, svaka mu čast, baš pored puta, a pored njega, uz noge brega, starina hrast. Šireći grane starina hrast srećan je bio i sunce pio, žurno, u slast.
“ „Od našeg mlina do kraja sela gde stoji vrba pet, od stare šume do vrha brega dotle se stere svet. Ako bi dalje nekuda makȏ, ničega nema — ja mislim tako.
krivoga vrata, kroz sneg se probi, sunca se hvata, a tu i tamo veselo sine zlaćano oko jagorčevine, padinom brega, skroman i snen, dukatom žutim osu se dren.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Jedna zvezda pade čim se povrati mrak. Zasenjen, ne vidim ni tamne profile drveća i bliskoga brega: svet se suzio na malo srebrne vode preda mnom i na sazvežđa iznad mene.
Ljubičast, goreći od fosfora kao buktinja, na vrhu jednoga oštroga brega, gradić i seoce u njemu. Precizno ocrtane kule, krovovi, zvonare. Uz njih ližu beli plameni. Šta je taj gradić?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Gledajte kako vatre gore na vrhu vetrovitog brega i ne pitajte me zašto sâm na konju jezdim daleko od sela i tražim lekovite trave za mnogu ranjenu braću i za sebe.
Ima li skloništa iza tvoga brega, ili u knjizi tvojoj, večnoj kao žetva? 4 Molim se za one što se tebi mole rasuti međ stenjem i burama molim se za
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zaustavi ga potporučnik Aleksandar. — Druže, gde su Austrijanci? — Evo ih odmah iza brega... — Kako, kako! Mi se zagledasmo kao da se čudimo ovoj tišini što je svuda oko nas vladala...
Streljački stroj, poravnan kao na vežbalištu, sruči se najednom iza brega. Trže me otegnuti uzvik: — Marrrš, marrrš!
Trže me otegnuti uzvik: — Marrrš, marrrš! — Okretoh se i videh kako vojnici četvrte baterije izvlače topove na vrh brega. Priđe nam komandir i reče da je naša baterija određena da ih prati i da ćemo uskoro poći za pešadijom.
Bez pesme i ratnih pokliča. Rano izjutra izjahali su komandanti i komandiri baterija. Sa susednoga brega posmatrali su položaje i strahovito dejstvo nemačke artiljerije.
Strepimo pri pomisli, ako onaj slučajno samo malo poveća daljinu. Prisetih se tada da nas oficiri posmatraju sa brega pozadi. Osetih se posramljen, pa već izbezumljen viknuh: — Hajdemo! — i udarih konja. Nešto strahovito grunu levo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ako li ona pođe, moram se izdvojiti sa Veljom.« Kad siđe sunce blizu brega, gosti se digoše da idu. Velja se spremi da ih isprati, a učiteljka mora ostati kod deteta, koje je danas nešto u vatri.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 179. Aj, došla Drina od brega do brega, Da l’ od kiše il’ od bela snega? Ni od kiše, ni od bela snega, No od suza mladi devojaka. 180.
“ 179. Aj, došla Drina od brega do brega, Da l’ od kiše il’ od bela snega? Ni od kiše, ni od bela snega, No od suza mladi devojaka. 180.
“ 232. Vozila se po moru galija, U galiji okovan delija, Gledala ga sa brega devojka. “Što me gledaš, sa brega, devojko, Oženjen sam, uzeti te neću, Okovan sam, grliti ne mogu!
“ 232. Vozila se po moru galija, U galiji okovan delija, Gledala ga sa brega devojka. “Što me gledaš, sa brega, devojko, Oženjen sam, uzeti te neću, Okovan sam, grliti ne mogu!
“Što me gledaš, sa brega, devojko, Oženjen sam, uzeti te neću, Okovan sam, grliti ne mogu!“ Progovara sa brega devojka: “Ne gledam te da me mladu ljubiš, No se pitam čim sokola raniš!
258. Slatki tato, podaj me za zlato Il’ za njega il’ u Dunav s brega! 259. Bože, spari ko za koga mari, A raspari ko za kog ne mari. 260.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ležao je tako sve do noći. A kada iza peščanog brega izađe mesec, pustinja postade srebrnasta, titrava. Teško je bilo odrediti gde ima više svetlosti, više iskrenja: na nebu
Leteli su tako brzo da su se oblaci pred njima u strahu razmicali, sve dok nisu doleteli do Svetlosnoga brega, a pred njim ugledali staricu svu u živim ranama. — Pomozi, sinko!
— Zaželeo bih da te nikada nisam sreo! progunđa dečak ljutito, a Svetlosnog brega i starice nestade kao da ih nikada nije ni bilo. — Sada ti je ostala samo još jedna žela!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ja vidim rulju s brega, gde juri da te skrha, I gledam tebe kako niz brdo i sam hrliš. i nigde svetle tačke u viziji, - od vrha Do dna
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Lice mu je sijalo od zdravlja i bilo dobrodušno detinjasto, a snažan, kao odvaljen od brega, sa raskuštranom kudravom kosom koja mu je padala po čelu, onako ispružen podsećao je na lava.
dobro: baš kad, ludi od bola, roditelji ukopavahu razlog svoga života u mali grobić pored puta, Arnauti gađaju sa nekog brega u gomilu, u nas što i sami utučeni prisustvujemo tom tako bolnom ukopu.
Šta? Zašto da ga ubijem? Ali iza brega odnekud, duboko odnekud dopire nečiji glas, neko drsko ponavlja moje sopstvene reči.
Zraci sunca koje se rađalo zanesoše mu oči. Potom ugleda celo veliko i crveno sunce, koje se rodi iza brega. Kad uze nov ram da napuni, on oseti kao da ga ušica sekire udari u levu stranu čela; zatim se zaljulja i padajući oseti
I ja im ovu molbu ispunjavam. Završavam ti svoje pismo u času. kad naša pešadija uskače u šančeve Crvenog Brega, koji je zauzet.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na poselima u Idvoru slušao mnoge priče o sjaju careve palate na vrhu brega Budima i o čudima visećeg mosta preko Dunava koji je spajao Budim i Peštu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
nad jezerom: Dok rascvetane kosti belinom sijaju snega, Izmeđ ogledajućih šuma, Čini se kao da streli sa zelenog brega U hitrog jelena podignutog s lega.
One oči koje u njoj sa brega smrti na oba sveta gledaju dosta lako i sigurno nas vode prema jednoj od najdubljih i najznačajnijih preokupacija
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
oko njih iskrsavaju, uz neprestani šum vode pod prozorom: „Plamen žiška sa peći, osvetljavao je veliku izbu, kao sa brega. Senke stvari bile su zato ogromne.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— I potada više puti biva Ista slika na moru života. Izmami nas tišina, vedrina, Zavara nas daleko od brega, I tu s’ digne kao ala ljuta Bura naših, bura tuđih strasti, Bezdna zine da nas upropasti.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Nebo grmi, zemlja strepi, Sunce sija, trava rasti, Slavuj peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga snega, Na visoki Parnas, Gdi s’ izvija ljupki glas.
Miljković, Branko - PESME
III ODBACIVANjE SUMNjE Nekoga sveta teške sene pale Robe napornog brega i zlih vesti Dockan je da posumnjamo u ono što je u našoj svesti Celoga života reči su nas krale.
je jedini lek i gorka nega Srcu još gorčem što se tobom kune Tužna posestrimo čemera i bune Jetkih mudraca s izmišljena brega Tvoje je srce u drugima ti samo pevaš I tvoja ih praznina sve više očarava Oproštena im oporost dosneva Tvoje je srce
Krakov, Stanislav - KRILA
Niz selo su bežali vojnici bez ranaca i šlemova. — Bugari. Bugari... — Stoj... stanite... Odozgo niz padine brega se valjali zgusnuti redovi. Bili su mrki, svetlucavi.
Bili su mrki, svetlucavi. Videli se drugi kako prelaze reku, i penju uz padine crvenoga brega. — Opkoljeni... raketlu, raketlu... Uzaman je oficir vikao. Vojnici su bežali kao pomamljeni.
Čujete li? Grmi... Svaki prasak je nov vesnik smrti... Zašto slični slične ubijaju? Niz padinu brega, sa osmatračnice trčao je zaduvani vojnik. Branko je ćuteći mleo kafu, a drugi posilni pleo vunene čarape.
— ... ra—a—a, — urlaju divlji glasovi u noći. Sve to nadvišava hučanje, rušenje. Kao da se crna bujica valja niz padine brega. Huči i valja se sve brže ka jarugama. Kamenje se otiska pod nogama i jauče. Sve se slilo u jedno.
Vojnici su dremali ogrnuti šatorima, trzali se iz sna, i gledali preko puškarnica na izrivene padine brega pred sobom. Budne senke su šaputale poluglasno, i na dnu rovova skrivale vatru cigareta.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Do Dakara je još uvek daleko. Čekamo da se najpre pojave „dojke“ Dakara, što su dva pupčasta brega iznad same varoši.
Prilazi Vuije da mi pokaže šta da gledam. Toranj koji se vidi iza dva brega toranj je guvernatorove palate. Dale se produžava dakar, kosmopolitsko pristanište na obalama Afrike.
Oni se boje noći, kajmana–krokodila i brzaka. Iako je s brega na breg prebačen konopac za koji se oni pridržavauj dok prevlače splav, ništa ih ne može naterati da to učine i u
Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata. Kroz sred grada, između ona dva brega na kojima se prostire Bobo, sasvim pred našim nogama jasan i precizan u svome pustinjstvu, protiče rečica Bobo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bilo se malo razdanilo kad smo se zaustavili na jednoj padini. Po pucnjavi pušaka uvideli smo da su gore na vrhu brega naši pešaci, a mi smo se nalazili ispod njih, u mrtvome uglu.
ludi strah da me granata ne raznese pa, i ne misleći više na kuršume, skočim i kao bez duše stignem u podnožje onoga brega. Ovde smo u mrtvom uglu. Vojnici se puzaju uz onaj kamenjar. U ravnici ostali su mrtvi i ranjeni.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
za junakom, Mudrostiju razuma, muža mišcom jakom; Onde, velim, nije ni zimi ni sn'jega, Ni ledene r'jeke, ni klizava brega, Onde vsegda carstvujet vseščedraja cv'jeta, Onde zimi i ljeti slatko voće cvjeta...
Sedi sama — ne znam, vila, roda ma višega —, Mlada, vzračna, k'o Danica, nakraj zlačnog brega; Odežd' b'jela raspuštena nemarno po t'jelu, Gore kaže vrat i grudi, dole — golen b'jelu; Pojas joj se crven vidi,
Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom je suza oku. Preko brega izdaleka Jutrenja se začu jeka Sa crkvene kule zvona. Po tri krsta, tri poklona Sve tri duše učiniše.
I sinova stalna noga Sad se lati puta svoga, Tužna majka, ah, ostade I na golu stenu pade... Iza brega kad su stali, Sinci k majci povikali: „Oj premila majko, zbogom!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ove godine su kiše rano počele. Magla ispunjava dolinu po ceo dan. Samo se oštri hrbat brega s Kulom uzdiže iznad gustih sivih povesama magle koja je lepljiva kao testo te prianja po zemlji i ogolelom drveću.
Lila je dosadna kiša, magla se već u predvečerje bila digla iz doline i prekrila čitav hrbat Lauševog brega. Bila je dakle mrkla noć, ali srećom naši stražari su bili budni.
Dan se primicao kraju, a Dadare i njegove povorke nije bilo. I dalje je strme padine brega zasipao sneg i bila je gluva tišina.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Bio je divan dan, nebo plavo. Auto me proveze širokom, glatkom ulicom, zasađenom palmama, a zatim se pope strminom brega, do same ulazne kapije Akropole. Izlazeći iz kola mal’ što ne padoh u naručje jednom čičeronu.
A kad se ružoprsta zora pojavi i ja se probudih, sagledah sa svoga ležišta pozlaćeni rub nekog brega. To što sam video, bio je vrhunac Olimpa, stan bogova.
Ona je ležala na vrhuncu jednog brega i imala divne građevine. U ono doba to beše u početku drugog veka pre Hrista - vladao je onde gospodar
Kroz glavnu kapiju stigosmo prvo u njen donji deo, a odatle, pored ogromne zgrade gimnazije, podignute na trima terasama brega, u pergamonski grad. Odavde se otvarao divan vidik preko pozorišta i padina gradskih u dolinu reke Selinosa.
reke, visoko na bregu, uzdižu se carski dvori; oko njih gradski bedemi sa dvadeset dve kule ispod ovih pošumljena padina brega. Na desnoj obali reke, Stara varoš sa njenim crkvama, manastirima i niskim kućama.
Jedna stazica vijuga tim bregom, posuta svežim peskom; kroz mali usek u boku brega cedi se voda. Početak je zime. Pada prvi sneg, lak, čist, beo, i dok se mi uspesmo do vrhunca brega, pokrio je on
Početak je zime. Pada prvi sneg, lak, čist, beo, i dok se mi uspesmo do vrhunca brega, pokrio je on travu i drveće jednim tankim, vlažnim slojem.
On bi, pri tom, morao dobiti, pre svega, sve podatke o geometrijskom obliku i fizikalnoj konstituciji površine brega i svega onoga što na njoj leži.
Kada sa vrhunca brega bacim drugu grudu snega, ona će, kada naiđe na tu stazu, osetiti je, odskočiće, a možda će i poći njenim tragom.
razlika između najviše i najniže tačke površine Zemljine kore bar je dva puta veća od visine najvišega Zemljinoga brega iznad mora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bilo je to baš pred veče... Naleti rulja Bugara na jedan naš istaknuti položaj, upade u rovove i naši naglo strčaše sa brega. Misliš da su se rasprštali... Bože sačuvaj!...
Kakvo uzjahivanje! — Beži što pre! — viknem mu ja, jer počeše da pršte kuršumi oko nas. Onda potrčah. Mitraljez sa brega poče da klokoće. Mi prilegosmo u jarak pokraj puta. Dok nešto tresnu. Pade Petar sa zatvaračem. Mi se digosmo.
I do mraka ljudi podigoše šatore. Opet je počeo logorski život, ali pod vrelim zracima sunca. Kako se ono pojavi iza brega, zatreperi jara, a oblaci prašine iza teških automobila razastiru se na sve strane.
Iza brega na kojem smo, stajali su pešaci u gustim redovima, sa već nataknutim bajonetima na svojim puškama. Počeli smo odmah
Jedan naš avion je kružio nad nama i neprijateljskim položajima. Pešadija je silazila i u podnožju brega razvijala se u streljački stroj. Tresak topova razlegao se sve jačom žestinom.
Komandir traži hitno popunu ljudstva. Ali komandant naredi da preostali vojnici na rukama sjure topove pozadi brega, i baterija promeni položaj. Na podne se nešto malo utiša paljba.
Petrović, Rastko - PESME
Dok rascvetane kosti belinom sijaju snega. Izmeđ ogledajućih šuma, Čini se kao da streli sa zelenoga brega U hitrog jelena podignuta s lega.
joj se iz crvene kadife obnažiše dve dojke Kao dve grude snega, Na lepotu njinu obliše se rumenilom stida Dva snežna brega; I ulicama kao da direci cvetaju, Po gorama kosovi kao da pevaju, Po poljima junci da šetaju, Kad se u srce useli
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako i do Sunčevog Brega stiže. Kako je samo treptao sav od živog žara sazdan! Kakva je jara iz njega udarala! Je li čudo što ljudska noga na
Ali, ne uplaši se žena, ne obrati pažnju na žar koji joj je skidao kožu sa tabana i stiže do vrha Sunčevog Brega još pre nego što je sunce iz mora izašlo. — Otkuda ti ovde, ženo? — zgranu se Sunčeva majka. — Ko te je preneo?
Ah, kako bi kliknuo da mu u ustima nije bilo vode! Ovako, s brega košuljicu hitnu, i uzmače. Za tren Zlatokosa postade bela zmijica, suknu ka Varalici.
Šantić, Aleksa - PESME
Puhorom zlatnim obasuta Trepnuše krilca i sa Jelina dlana Preko žbunjeva brega, Doli, Gde šapću klasovi lana, Gde reka teče i gde se spleo Bokor trstika goli —: S dugom na rubu krila otplovi
33 Bor usamljen na severu Stoji navrh gola brega. Drema mu se; belim plaštom Led sa snegom ogrće ga. On o jednoj palmi sanja Sred istočne daljne strane, Što
53 Ja stojim na vrhu brega I čeznem sentimentalno. ''Što nisam ptica koja!'' Sve tako uzdišem stalno. Da sam ja laka lasta, Ja bih se tebi
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Veliki Ristovul stiže pod Carigrad s mnogim galijami. Pristaše kod brega imenovatog Edom i otuda morem svaki dan četovahu bijući grad; s proleća čak i do jeseni. A na zimišta odlažahu u Ćizik.
put morem uze se svoga puta i preko vode u zimno već dobi hoće da pređe; i kad već stiže onamo adi kraj, dođoše do brega, ali se bijaše voda široko po polu razlila, a valjade mu već na koli putovati do mesta. I teško se onde zabrinu.