Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Osvrte se jelenak, Uze momu na roge, Pak je hita na brege. Gde je moma padnula — Tu je rasla brekinja. K njoj dohode čobani: Podsjekoše brekinju, Od nje prave svirale, U svirale govore: “Predi, momo, darove!
- lubenice i dinje boščaluk - dar, obično od jednog para rublja, uvijen u maramu (bošču), kakav najčešće dariva mlada brekinja - vrsta šumskog drveta čiji se plod jede (Sorbus torminalis) brod - plovno sredstvo; mesto na vodi gde se može
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
TRAVA 10 BOŽIKOVINA 11 BOŽUR 11 BOKVA 11 BOR 12 BOROVNICA 13 BOSILjAK 13 BOSTAN 17 BREBERINA 18 BREZA 18 BREKINjA 19 BRESKVA 19 BREST 20 BROĆ 20 BRŠLjAN 21 BUKVA 22 BUNDEVA 22 BUNIKA 23 BURJAN 23 BUSEN 24 VENjA 24 VETRENA
4. Po b. izveden je dosta veliki broj topografskih imena, v. RJA. BREKINjA Elѕbeerbaum (ѕorbuѕ tormіnalіѕ). Brekinja, breka, brekulja (Šulek). O postanku b. kaže jedna naša narodna pesma ovo.
4. Po b. izveden je dosta veliki broj topografskih imena, v. RJA. BREKINjA Elѕbeerbaum (ѕorbuѕ tormіnalіѕ). Brekinja, breka, brekulja (Šulek). O postanku b. kaže jedna naša narodna pesma ovo.
Dim.). U selu Čunacima veruje se da je brekinja od devojke postala, i zato je grehota seći je (St. Dim.). Brekinja je alovito drvo.
Dim.). U selu Čunacima veruje se da je brekinja od devojke postala, i zato je grehota seći je (St. Dim.). Brekinja je alovito drvo. Ona se ne sme seći, jer ko bi potegao sekirom na nju.
starih grobova« (ZNŽOJS, 43, 647), u Skopskoj crnoj gori hrast, brest i klen (GEI, 24, 129—136), u Visočkoj nahiji brekinja, trešnja, oskoruša, kruška divljaka, hrast i svaka voćka »sem koja se osušila« (SEZ, 61, 200), i ko bi takvu biljku