Obradović, Dositej - BASNE
Onda njegov gospodar natovari na konja ne samo sve breme, nego i magarčevu kožu. Sad ovi pozna, no bez vremena i polze, da bi za njega mlogo bolje bilo da je poslušao magare i
75 Starac i smrt Starac nosaše breme drva. Vesma utruđen, baci breme, govoreći: „He, prokleta smrti, gdi si te ne dođeš da me uzmeš s ovoga sveta, da se ne
75 Starac i smrt Starac nosaše breme drva. Vesma utruđen, baci breme, govoreći: „He, prokleta smrti, gdi si te ne dođeš da me uzmeš s ovoga sveta, da se ne mučim!
ništa,” — odgovori siromah starac, uplašen, — „da nisi došla, volio bih, al' već kad si ovde, pomozi mi natovariti ovo breme na leđa da idem brže kući, jer me čekaju.” Naravoučenije Nikom nije milo umreti, ako će kako bedno živiti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Znao je svaku kuću kao svoju, znao je svakog domaćina kao sebe. On nije smatrao svoju dužnost kao breme, nego kao počast.
Dučić, Jovan - PESME
Mnoge svoje misli bacio je seme, I hrabro je brige prebrodio mnoge: Pola veka opšte nosio je breme, I toliko isto nosio je roge.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
GLAVA ŠESNAESTA U kojoj je opisano jesenje breme u selu. Ko je sit spletaka iz prošlih glava, preporučuje mu se da pročita, odmora radi, ovu glavu koja nema nikakve
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
nerotkinje u okolini Šapca odu na grob trudnice i tamo grizući travu zovu umrlu po imenu, moleći je da im pokloni svoje breme. Zatim uzmu malo zemlje s tog groba i nose ga pod pojasom.
Porodilju koja se muči na porođaju muž malo ponese, pa kaže: „Ja ti breme natovarih, ja ga i stovaram.“¹⁸ Pri porođaju, porodilja u Homolju se krsti i govori: „Otvori Bože!
složeni obred: „Tetka ili strina detinja osloni dete o koleniku (na koju se namotava pređa), stavi mu na leđa malo breme suhog granja i tri puta ga provede oko kuće, idući s leve pa desnu stranu, a uz to govori: ’kolenika zvrkom, a moj N.
(ime deteta), trkom! Pošto i treći put obiđu oko kuće, tada se dete uvede u kuću kod ognjišta, bace ono breme drva na vatru i kažu: kako ovo breme brzo gorelo, tako N. brzo hodio!
Pošto i treći put obiđu oko kuće, tada se dete uvede u kuću kod ognjišta, bace ono breme drva na vatru i kažu: kako ovo breme brzo gorelo, tako N. brzo hodio!
Matavulj, Simo - USKOK
se draži ljubavi, prikazuje se svijet i priroda kao savršenstvo dobra; tužnu i brižnu zaoštrava se stradanje, otežava se breme života, vidi mu se sve što opstoji kao zlo veliko. Ponjekad zvjerad uznemiruje tišinu.
Milićević, Vuk - Bespuće
I dolažahu mu trenuci kad htiЇaše da se otrese svega toga, da baci to preko sebe kao jedno breme sa svojih leđa, da odgurne nogom, da raskine rukama, da kida zubima, — pa da ispravi ponovo glavu i da ponovo pogleda
duše, kao da će da mu odlahne kad stane u mračnu crkvicu, da će se vratiti staro, bezbrižno doba, da će ostaviti tamo breme svojih misli i briga, vjerujući da će se roditi u njemu nešto što je umrlo, dati mu poleta, krila i tople vjere što
Sremac, Stevan - PROZA
pred Božić viđaš domaćine kako nose prasad kućama; sretaju se, pozdravljaju i ponosito nosi svaki u ruci svoje slatko breme.
Radičević, Branko - PESME
jedan odnekuda Pa kako se dovati livade, Travurine nestajati stade, On imaše nešto iza pleća, Glednu bolje, kad al' breme cveća, Kako dođe a on ga doiti, Pa cvetiće oko sebe iti, Amo do tri, tamo četir struka, U jedan čas okiti se
Eto reke, eto tvoga sveta, Ta jedva su dva-tri puškometa, Nosi glavu, to gubavo breme, Unesi je dok je jošte vreme...
Kostić, Laza - PESME
seći pram po pram; pa podiže rukovetak, njim će svoj da kiti kletak, svoje sreće mali hram; i već uze ređat breme od ljubavi pregoleme po svom telu i odelu, po pokućstvu žensku celu, striz po strizak, niz po nizak; sad baš kipa kiti
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Iza cara ostane carica trudna, i kad dođe vreme da se breme ima, ona rodi muško čedo, i nadene mu ime Stojša. Kad Stojša malo poodraste, on nastane junak da je malo onakih bilo.
Kad ga sasvim ograde n plate majstora, donese svaka kuća po breme žita, a knez seoski reče: — Hajte, djeco, u ime božje, puštajte jažu, ja ću prvi sasuti moje žito da se melje.
Pa unese u kuću breme slame pa zaždi, a zatvori vrata. Počne kuća u plam, a miša cijukanje, a domaćin: — Ha, ha, tako ću ja vas, da znate
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Živo, ruko, šaraj slovo, sentandrejsko krepi kolo! U pređu se spleo snovač: Breme, Viljan, list s Lipove, te Iločac. (Teče orač šumi ralo.) Ko me zove sa linije Budmir - Mohač?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Dobro je! Razumeli smo vreme u kome živimo. »Pâs svakoji svoje breme nosi,« i potomstvo nas neće, beli, smeti, ne kleti, nego ni zapitati: »Su čim ćete izać’ pred Miloša i pred druge
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Muž je branič žene i đeteta, narod branič crkve i plemena; čest je slava, svetinja narodnja! Pâs¹ svakoji svoje breme nosi; nove nužde rađu nove sile, djeistvija naprežu duhove, stjesnenija slamaju gromove; udar nađe iskru u
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Bog iz pozdravio i blagoslovio!“ odgovori Vladika. „Imao si šta nositi, igumne!“ reče neki. „Bogme, dijete, breme, ama milo breme. Svi su ti bili u manastiru božićnijeh poklada.
“ odgovori Vladika. „Imao si šta nositi, igumne!“ reče neki. „Bogme, dijete, breme, ama milo breme. Svi su ti bili u manastiru božićnijeh poklada.
Novi dan, nova misao... Viđećemo!“ Čim dan zarudje, ona dva momka naložiše breme cjepanica na potuljeni oganj i još doniješe iz avlije dvije velike klade, pa pristaviše.
Među nesretnijema, najnesretniji bješe uskok Janko, jer je on najviše osjećao svoje breme, iako su možda mnogijem drugima teža bila.
Uzeli su, veli, lijepa oružja sa vlašadi, srmali-ledenica, handžara, dugijeh krdžalinaka — breme, brate!“ Tako je letio glas po srpskim zemljama, na bijelim ili na crnim krilima, kako ga je ko prihvaćao.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Rano ranilac i kasko legalac kuću steče. — Ko rano rani, dve sreće grabi. — Lenost je najveće breme. — Lenost je svakog zla početak. — Besposlica, vražija uzglavica. — Bez truda nema ni zadovoljstva.
— Najskuplja je sirotinjska solda. O NEVOLjI — Svako u svojoj koži živi (i svojom dušom diše). — Svakom je svoje breme najteže. — Svakom svoja nevolja. — U nevolji nema pogodbe. — Svak’ je tuzi i nevolji dužan.
— Oho mijene vazda je vrijeme. — Vreme goni vrijeme. — Vreme je i mati i maćeha. — Ide vreme, nosi breme. — Vreme gradi niz Kotare kule, vreme gradi, vreme razgrađuje. — Vrijeme i rodni dan nikad se ne vraćaju.
— Znam, ali pošto se osuši ne znam čitati. 8 Pitali kaluđera: — Kakvo ti je najteže breme? — Prazna torbica. 9 Pitao kaluđer popadiju kad je ispovijedao: — Da nijesi, pošo, koji grijeh zatajila?
KUMOVA SLAMA Srbi pripovijedaju da je kum u kuma ukrao breme slame, pa kako ga je nosio, slama ispadala i prosipala se putem, onako bog ostavio na nebu za vječni spomen.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Iza cara ostane carica trudna, i kad dođe vreme da se breme ima, ona rodi muško čedo, i nadene mu ime Stojša. Kad Stojša malo poodraste, on nastane junak da je malo onakih bilo.
Sveti Sava - SABRANA DELA
I uzmite obraz moj na se, jer igo moje je dobro i breme moje je lako.“ (Mt. 11, 28-29) I zatim, veličajući smerne duhom, obeća im da će videti lice njegovo, a gladnim i žednim
„Uzmite igo moje na sebe, jer krotak jesam i smeran srcem, i naći ćete pokoj dušama vašim, jer je igo moje blago i breme moje lako“. (Mt. 11, 29-30) Jer kaže Pismo: „Ljubav Božija u vernima je privezana“. (Prema I Jn.
Jer igo moje je blago, i breme moje lako je“. (Mt. 11, 2930) Jer, zaista, otac naš gospodin Simeon postiže pisano u Jevanđelju: prodade sve što imaše
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Tu sam rasprodao, za ne potezati breme sa sobom, sve moje knjige nemecke i franceske, latinske i [i]talijanske (krome oni[h] ingleski[h] koje sam na dar u
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ Ustao je. „Sve se sada utulilo. Samo ti, Aćime ludi, goriš kao breme luča.“ Uplašen, brzo je koračao po sobi. Po selu su psi grizli tmušavu pomrčinu.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Vidite, kolika i kakva razlika između nje i njene kćeri. RUŽIČIĆ: Dođe milo vreme, Da volšebnica breme Sa Hekube svuče I u graciju obuče.
Miljković, Branko - PESME
te preko vode prevede Ismeje ravnotežu kao što papagaj opsuje nebo DOK BUDEŠ PEVAO Dok budeš pevao ko će Tvoje breme da nosi Dok jedini prkosiš Siromaštvu jasnoće U susret jetkom voću I podsmešljivoj rosi Dok budeš pevao ko će Tvoje
da nosi Dok jedini prkosiš Siromaštvu jasnoće U susret jetkom voću I podsmešljivoj rosi Dok budeš pevao ko će Tvoje breme da nosi Putuj pevaj prkosi Samo te pesma hoće I noć se tobom ponosi Ali dok pevaš ko će Tvoje breme da nosi VESELA
pevao ko će Tvoje breme da nosi Putuj pevaj prkosi Samo te pesma hoće I noć se tobom ponosi Ali dok pevaš ko će Tvoje breme da nosi VESELA PESMA Ne verovati i dalje osta greh Još nam crtaju šibom po leđima raj Najzad je vreme da prasnemo u
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A posle prestaše... Tek oko Gorice ugledasmo dva-tri Turčina... (Porfirije dolazi i donosi čitavo breme drva.) PORFIRIJE: Da l’ da ih složim dole da vatru? RADAK: A nu?... Da šta?... PORFIRIJE: Velju, ugledaće vatru?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mi nismo deca. Ako budućnost Srbije zahteva da ona sad ratuje, mi hoćemo svesno da uzmemo to teško breme na se, a ne da nas vlada nekim svojim doskočicama i nameštenim izveštajima postepeno, sve pomalo i neosetno, uvlači u
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Svi se meni rugaju i hulu svi kažu: „Eto naša robinja!“ — a breme nalažu. Serpske moje granice i zemlje ridajut čto hrabri mi vitezi tud ne projezžajut.
Učenija nejmadu, oružje zgubili, i vragami satreni, sebe pomračili; u podanstvo pali svud, u velike bede, nose breme veliko, a jošter ne vide. Crkve moje propale ot slobode svoje, — utjesnjeni leviti, žalio srce moje!
Zato želim, serce, videti vreme, Da bi skoro sije žalosti breme Odložiti, i videti tebe ja zdravu, Voleo bih neže l' rimsku celu deržavu, Ili slovom reći, svu zemnu slavu.
Da protivnost sad me goni, Breme tišti nesreće, Poda mnom da breg se roni, Tre m’ uboštvo najveće, — Dajem sade nemaren’ju.
gdi mu drago, Da pored svoga opšte blago Pred očima u duši ima, I da se svoga svojski prima Olakšati mu svako breme — Znam da bi došlo zlatno vreme. 1846.
traje, — Tamo putnik pušta uzdisaje: Ovde puta zaboravlja muke, Duhom mladše srce svoje krepi I odlakša puta teška breme.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Hvala! LEONARDO: I oružja... JELISAVETA: Hvala! I pozdravi se toj Republici Da mi je milo breme nositi Što mi na slabo rame tovari Golema ljubav koju osećam Za Veneciju dragu, premilu. LEONARDO: Hvala, Svetlosti!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Gledaj ovaj kamen, bi li rekao: vuk je iz planine! Ima toga sila po pećini, ali ko bi sve opazio? Trebalo bi breme luča. — Mašo! — viknu iznebuha, iz svega glasa, a jeka iz pećine odvrati bistro i glasno: „Mašo” — Zovni i ti! —Rade!
potreba mi je! Pretrgne im razgovor Maša, sprti sa sebe breme drva i pita se s Radom. — Pođi, Mašo, vidi kud je krava, da ne bi u štetu, — kaza joj Marko.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar mu nije dosadio teret nemoći pod kojim mu klecaju kolena. To breme nema stvarnu težinu, duša mu se bori sa nevidljivim, jer ne kroti mu ona više poludele telesne sokove, niti nemire.
Da, svako će nositi svoje vlastito breme. A poučavani u nauci neka deli sva svoja dobra sa svojim učiteljem! Ne varajte se: Bog se ne da ismejavati.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Istina, ja dobro znam kakvo breme na uska moja ramena polažem. Znam kakav je teret magarca jednog dostatočno opisati, i ako jednakost karaktera nešto
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Još istog dana, u povratku iz škole, njih dvojica nakupiše u Prokinu gaju po breme suvaraka i otklipsaše do Nikoline kuće. — Otkud vi tako iznenada? — začudi se stara Marija.
Sad se strina Marija na nas oslanja — potvrdi Jovanče. — Zamisli: ona samo zovne, a mi uprtimo svaki po jedno breme drva koliko ono Nikolino, pa pred njezinu kućy. — Ih, da sad sretnemo učitelja Papriku! —podviknu Stric.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vilajet [ljudi, svet] s velikom mudrošću Boga ne razume. Čudno mu pamet šiba bičem. Ne prti se kogod u tuđe breme; posrnućeš i pod svojim na nos. Dobro k dobru primičući... Jer se nadnica ne plaća ležakom nego težakom.
Kazuje nam sam Sveti duh u Solomonovoj premudrosti: svačem god i breme da nagledamo, pod ovim suncem koji smo! Spazi, veli, vreme i vrlo se čuvaj od lukavoga vraga.