Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Celu noć, dok smo jurili kroz Bretanju, pljuštala je kiša. Blato, neko užasno, crno blato izmazalo je sve kuće, ulice, i sve pristanište; samo su po
U to doba, to je bila najlepša devojka u Beogradu. Otišli smo, zajedno, u Bretanju. Otišli smo, zajedno, u Toskanu. A kad smo se iskrcali, na povratku, u Dalmaciji, u Šibeniku, ta varoš je baš bila
ona koja mi je danas žena kaže mi: Ako zbilja mislim da živim pesničkim životom, da odemo iz Pariza, nekud u Bretanju, na primer na ostrvo Uesan i da živimo u nekoj kuli svetilji. Meni se to, tada, činilo jako komično. I ludo.