Dučić, Jovan - PESME
Iz večernjeg svoda padala je sitna purpurna prašina i krvavila oranicu. Adam baci svoj mračni i brižni pogled po vidokrugu koji je bio u plamenu i dimu. Svud je vladala mrtva samoća i svirepa tišina.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
po tonu, po svojim osnovnim usmerenjima, Zmaj je uzorni dečji pesnik i u dobrom i u lošem smislu reči: rob pedagogije i brižni poučavalac s jedne strane, strasni pobornik igre i slobode s druge.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Slušaoci izgledaju veoma brižni, pognuli glave, pa samo mahnu njima ponekad u stranu, počešu zatiljak i opet ćute i slušaju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Polako, doći će red i na ženske. — A-ha!... To, to! Na Krfu su svi nekako bili brižni. Čuo sam odmah da je nemački sumaren torpiljirao skoro jedan brod, koji je plovio za Italiju, a na njemu su bili naši
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ko zna da li je baš postojala neka kva vlastelinska kći, takva neka uspaljena gospođica koju je brižni otac čuvao za muža iza debelih zidova pa je od Dadare nije mogao sačuvati, jer je taj okačenjak, taj uspaljeni klipan
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Tako često mladić koji je dvadeset i više godina u skitanju i leventanju, bez učenja i bez radnje proveo, pri nastupanju brižni beznovčani godina, od bivši svoji prijatelja ostavljen, svake mogućne pomoći lišen, tavnim glasom vopija: kuda?
magarac Valamov sljedujućim načinom goviše godina u skitanju i leventanju, bez učenja i bez radnje proveo, pri nastupanju brižni beznovčani godina, od bivši svoji prijatelja ostavljen, svake mogućne pomoći lišen, tavnim glasom vopija: kuda?
Petrović, Rastko - PESME
snom, Zamočih glavu u vodu, dugo ostadoh nem, Zamočih ruke nadute, i ne pogledah u dom: Svežina jedina tada postade brižni šlem, Protivu dana koji poda mnom i sada čeka Kao zamorna duboka reka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pa od jada svi sedam dahija pošetaše brižni, neveseli, Niz Nebojšu kulu Jakšićevu, odšetaše u kavu veliku, pak sjedoše po kavi velikoj, sve sjedoše jedan do
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A otnud ništa ne imahu zahire u manastiru; ne imadoše ništa ni večerati, te zato brižni i srditi bijahu. A štono se veli, glad je bezočna, ne zna stida ni poštenja kome ima.