Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
a on bega iz sve snage; pravo bega na tavan, na krov ili na kakvo drugo bezbedno mesto gde će moći natenani omastiti brke.
jeste najveća delikatesa na jednom tako oprljenom svinčetu, i stoga će sa njom, po starodavnom i lepom običaju, omastiti brke sam domaćin.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je bio zadovoljan, onim što Garsuliju reče, da je malo falilo pa da, po svom običaju, pogladi svoje, svilene, plave, brke. Taj lepotan je bio sujeta sujetstva, jedne, i inače sujetne, porodice.
Kad bi mu kćer kapamadžije Grozdina počela da prebacuje, što se zapustio, što je, i odeću, i obuću, i brke, i kiku, zapustio, Trifun bi ćutao. Sedeo je kao i sad, u dimu, kao u nekom mračnom oblaku. Katkad bi se smeškao.
kako se u njenoj kući, bolesnik, barusav, pocepan, sav u blatu, pretvara u lepog oficira, koji ima tako zlatne brke, tako meku kosu, tako plave oči, osmeh tako topao. Ona bi ujutru – tako reći u košulji – ulazila i u njegovu sobu.
“ prošapta sebi, umorno. Činilo mu se da zaista gleda niz ulicu, ali temišvarsku. Međutim, pogladivši svoje brke, koje je bio namirisao, on se ispravi, pa mu se učini, kad se isprsio, da stoji već i u Kijevu, kud svi oni kreću i
Podnosio je sve to, osmehujući se prezrivo. Gladio je svoje brke, koje je redovno mirisao. A sve je to, najteže, pogađalo Varvaru i njenu, siromašnu, rođaku.
Na travi, napolju, u senkama blistala je još rosa. Isakovič onda otrča za kuću, a kad se vratio, namirisa brke, i obu se kod ogledala.
U snu. Kad su kola prišla predgrađu, kroz koje je drum iz Švehata u Beč zalazio, Pavle pogladi brke, po svom običaju, a niko nije video da mu ruka drhti, primetno. Bio je blizu Bestuševu, pa ipak, daleko.
Svaki želi od drugoga bolji biti. Pa mu se čini da je opšti porok serbski: zavist! Isakovič mu onda reče, gladeći brke, da, što se njih, Isakoviča, tiče, lako će.
Međutim, Pavle Isakovič pristao je da ode na Hauptvahe, bez otpora, i ljubazno. Sa osmehom, gladeći brke. On je uživao u svom povratku, sa rosijskim pašportom, i u zamešateljstvu koje oko njega nastaje.
On je gledao kako straže paradiraju pred Komandom i trudio se da gleda kroz prozor i gladi brke, kao da na nekom prestolu sedi. Bilo mu je, kaže, izrjadno zadovoljstvo da kao rosijski oficir, u Temišvaru, šeta.
Bio je namirisan i mirisao je i brke, koje je pomadirao. Nisu više visili, u čorbu. Čak se i svojih, krupnih, žutih, zuba stideo, pa ih je, pepelom, belio,
Sva se svetlela. Čak je i brke obrijao, tako, da je bio pravi Francez u licu. Ono što je bio od brkova ostavio, bilo je tanko, kao neka, franceska,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Umoran od jahanja i žurbe, sad je pogleda drugim očima i, prišavši joj, poče da je ljubi, kroz svoje razbarušene brke.
koje nije dobijalo na svako pitanje odgovora, ponavljalo ih je, izmučeno, po sto puta, trzajući ga za uši, za nakit, za brke. Neispavano i slabunjavo, bilo je posle sve tiše.
Odlazeći svaki dan u Komande, u Dvor, njegov brat beše obukao kilote i uprtio na glavu periku, skinuvši i brke, nadodolivši se ordenjem i plavim trakama, širokim kao šaka, i jednom spadom, tankom kao prst.
i žutom deveru, koji je sećaše njene kuće i braće, niti je volela njegove ruke sa žutim noktima, niti njegove kaluđerske brke i bradu, crne i retke, niti njegove blede, žute oči, pljosnat, tanki nos, a najmanje njegove požutele zube, uvek lepljive
Začas, nasred reke što je proticala pod balvanima, tako blizu, oseti svoju žalosnu samoću i zasukavši brke, zaturivši klobuk, potera konja i pokuša da se ne trese kao bure.
I vojnici su znali da je to poslednji pregled i žurili su, razbarušeni, neoprani, zarasli u brade, brke, perčine. Bilo ih je koji su ćopali na jednu nogu, bilo ih je gologlavih, pa i bosih.
Sremac, Stevan - PROZA
— reče u sebi Jova. — Nema muftaluka! Ni gudi, ni gudala vadi! Tu će čiča Jova omastiti brke! — veli Jova gladeći brke i ulazeći u kujnu.
— reče u sebi Jova. — Nema muftaluka! Ni gudi, ni gudala vadi! Tu će čiča Jova omastiti brke! — veli Jova gladeći brke i ulazeći u kujnu.
Radičević, Branko - PESME
milo; Za čas ode celi gnjevni plamen, Tuga pade na srce kô kamen, On uzdanu, a dve suze grke Padoše mu na te smeđe brke.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
s najviše mjesečine, ti si naslutio tu apokaliptičnu neman s kosom smrti i progovopuo si o njoj kroz usta svoga junaka, Brke. Jednog dana ti si je i vidio, realnu, ovozemaljsku, ostvario se tvoj strašan san, tvoja mora.
I evo ga, jednog dana, kolica s Uraganom i Mulićem dokotrljaše se i pred kuću strašnog brke. — Oho, koga to vidimo, ko nam to dolazi! — razgalami se kum Rožljika. — Otpadnik Mulić, a?
Kostić, Laza - PESME
Zadimio Selim-paša neštedimice, na prozoru dim se vije čak do gredice. dim na staklu tamno piše čudnovati šar, mrke brke, mor-dolame, dugi dževerdar. „Pogle, pašo, što se delo na vrh gorama? — Mrki brci, mrko čelo, mrka donama!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ljudi neki odu, a neki ostanu vičući i psujući Muju, al' je Muji svejedno: on će danas sa burekom brke omastiti. LAŽ ZA OPKLADU Poslao otac dijete u vodenicu, pa mu kazao da ne melje nigđe u vodenici đe nađe ćosa.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ko li to stazom po noći hodi? U šumi gustoj ko li se krije? Ne vidiš traga od Brke zloga, ni stope Ćose lukavoga, niti se tuda lisica krade kada je jaše sam Lakat-Brade.
imali su šta da vide: unutra kraj sofre fine, sjede četir gazde njine, pa se časte, brke maste.
Čitave noći mačak skitao za tragom Brke miša, brezik je mokri svu noć pitao kada će stati kiša. U snu je Žuća svu noć vijao zečevu senku svetom, a u sam
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
babajko nadgleda i pazi, Obilazi burad, gde se grožđe gazi, Pa veseo starac usred ove trke, Zadovoljno suče raščešljane brke; Pa skupio decu i grožđe im daje, A pesme se hore — i vesele traje, A deca se mala oblizuju samo — Ta deca smo, deca —
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Opet mu vojska beži. Neki se već dohvate brda, samo im rep dolinom drhti, a Lazar se bori sam, Turci ga za brke vuku i po oklopu škaklje i traže mu slabe tačke.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— veli drugi — »ako taj tvoj Marko nije što bio rod onom našem Marku Kraljeviću, nikad on, vala, ne može take goleme brke da ima!« Kelneraj je bio od dobra drveta; nije bio politiran, ali vrlo ukusan.
Gizela na mig ćir-Đorđev otišla u sobu, ćir Đorđe čačkaše zube velikim krivim jagodinskim nožem, Mića »Oficir« sukaše brke, a Sreta puštaše koturove gusta dima, kao već svaki čovek kad ima neku veliku muku i čitaše novine od poslednjih dana.
Nek vidi i drugi vajdu od njega!« Pa ako, učo, ko od toga tvoga naroda ne omasti brke kod mene, — baš zaista ga, beli, neće koštati ni parića!
— reče Krsman, pa ponosito zasuka brke. — No naš’o strine pa trpe. Na izraz »strine« trže se Mića i pogleda prekorno Krsmana.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Koje čudo mogu na godinu kokošakah oni pozobati! Pa pogini u ono gospodstvo, spušti kule, a obrivi brke, a pospi se po glavi pepelom, a brnjice kâ žene u uši.
DAJU MU ČAŠU VINA; ON NAZDRAVI BADNjACIMA I POPI JE. IGUMAN STEFAN (čisteći brke) Bog da presti vesela praznika! Donesite, đeco, one gusle, duša mi ih vaistinu ište, da propojem; odavno nijesam.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A kad blagovaše, dohvati serdar kupu, protra brke, pak će soldatu: „Kako ti je ime, bratko?“ „Jân.“ „Kako reče?“ „Eto, čuo si kako“, prihvati domaćica, smijući se,
“ reče serdar, pa nategnu junački. Pošto ispi čašu, nasloni desnu mišku na koljeno, lijevim dlanom otra nekoliko puta brke, pa i lijevu mišicu prevjesi preko koljena i osta tako ne mičući se, malo zinutijem ustima i gledajući netrepimice u
Kad vjetar presta, izvadi kamiš iz zuba, pljucnu, nakašlja se, protra brke, pa zinu da zausti nešto. Svi ostali, bez Peja, zinuše također, kaono čeljad što nestrpljivo očekuje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Skupi brke, sad ćeš putovati. — Rekao kosac gladan kad mu je u kašiku skakavac natrapao. Šta nema u carevini. — Tako se pripovije
— Ko laže? Da ti na te sijede brke ne pazim, znao bi kome si rekao da laže! (Pošto se dobro napio, počne kazivati): — Čujte, braćo i družino, što
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tadar reče mu žednji seljanin: „A ti ovako: ajde peri mi ako svu ne popijem, a ti mi pljuni u brke.“ „Oću“ reče susjed i dade mu bocu vina punu u ruke, a seljanin pritegne onako željan i žedan i svojski odvali više od
i žedan i svojski odvali više od pole, pak pošto se dobro napije, odagne i reče: „Sad da ti je prosto, pljuni mi u brke, kad si me ovako napojio.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Brne bješe svom glavom manji od brata, ali kad bi Kušmelj obrijao brke, pa mu se naduli obrazi, šija, trbuh, i — sapi, bio bi isti fra-Brne. — Bižmo u kuću, e pomete!
— viknu Čagljina. — Ne, ne! — zagrajaše svi. Kušmelju bi kao da ga pčela upeče uvrh nosa, te odiže obraze i brke, a zube iskezi, pa im veli: — Ma, ljudi, šta će vam cilo vino. Ovdi nema ni dvi čaše dropinjaka!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto Sučući brke, stari susjed vješto Poč'o bi priču iz dalekog doba.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda zauzima dve pletene stolice u prvom redu i na metar od bine, pa se iskašljuje, suče brke, zatura se i namešta, te čeka sa nekim izazivanjem.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ha-ha-ha... — nasmeja se hajduk, sukajući guste, progrušale brke. — Pod keceljom, je li? — A da đe će biti, moj starče, kad je tek preturio dvadesetu!
Kad se napi, pruži je Đurici. — Nategni, pobratime, pa da vi’š kako odnosi sve brige u maglu — reče on sučući guste brke i gledajući jednim okom Stanku, koja seđaše do Đurice i neveselo gledaše na njega.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Muž je boje mrke Nosi paleto, Rado suče brke Kad pun vidi sto, O lutriji sneva, Svaku igru zna, A kod posla zeva Od teškoga sna.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1888. NA ČARDI Snažni Arpadov sine, stasiti i viteški! Umornog od besne trke odjaši hata svog, I guste zagladi brke i pehar podigni teški, Silan kô mladi bog.
Šantić, Aleksa - PESME
Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto. Sučući brke, stari susjed vješto Počô bi priču iz dalekog doba.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zlo ti vino napoknje bilo!“ Ja kad bane knjigu proučio, muka mu je i žao je bilo: u obraz je sjetno, neveselo, mrke brke nisko objesio, mrki brci pali na ramena; u obraz se ljuto namrdio, gotove mu suze udariti.
“ „Ono junak bijaše Sekula sestričiću, junak jedan vrli, brke imal do ramena, kopjem Turke prometival“. „A on junak gdo biše mlado momče golom sabljom na duratom jednom, prik'
Te se Ivo bio raskario: mrke brke nisko objesio, mrki brci pali na ramena, u obraz se ljuto namrdio; ni s kim Ivo riječ ne besjedi, veće gleda u zemljicu
cigle dvije sluge, dvije sluge idu nazorice, a gospodar s njima ne besjedi, no je čelo grdno namrdio, a ponisko brke objesio, mrki brci pali na ramena.
— kad ga viđe, od srca uzdanu, pak đevera opet zapitkuje: „Koji ono junak na đogatu, štono barjak u rukama nosi, crne brke uz obraz privio?
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ih zdipio Kako bruku da sakrije Ćosavo mu lice Svima priča da se brije Kod šašavog brice Pa mu kao brica Smako brke s lica OVO JE PESMA O KRALjU Ovo je pesma o kralju Koji je voleo pralju U ono viteško doba Kad se volelo do groba
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Nukali jedan drugog, prestajali, pa se opet naklapali, otirali svoje debele seljačke brke, pili i nazdravljali jedan drugom, baš kao da se ništa u toj kući nije ni desilo...