Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Muči, muči, tiše govori! — veli Tetka, jer mu se učini da škripnuše Brnina vrata... — Ajmo, odma goreka... Nisu to pogrdne riči! Nisam ja taki čovik! — Ja oću da i’ razumim!
je drage volje pristao da mu Bakonja ukroćuje zazorljivog mladog „bilca“, kojega bješe kupio od njekog dužnika fra-Brnina... Tako je njekad bivalo, a sad?
Uglaviše kako će. Najprije će biti smetnja velika bolest Brnina; pa onda će se reći da je gvardijan nješto načuo, ne baš istinu, nego da Bakonja odlazi preko vode, te da mu se red
što mu na um padaše, samo neka je smiješno, a popo njemu isto tako od svačega nadohvat, pa onda poče dugu istoriju fra—Brnina ašikovanja sa krčmaricom na Velikoj oštariji.
Gvardijan reče Bakonji da se odmah naredi za put. Šalje ga u grad da se zađakoni. Hoće da to bude još za života Brnina. Bakonju će pratiti Srdar.