Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zvono je, nad njima, skoro celog dana, brujalo, a zvonilo je i rano u zoru. Zgrada, u kojoj su bili oficirski zatvori, bila je uzidana u zemlju, a imala svega jedan
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Iz čaršije se sve više i više dizala graja, vreva, šum, i to je sve brujalo i na sve se strane mešalo sa prašinom, dignutom usled polivanja i čišćenja ispred dućana.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Treći otimaju. Ali, sreće u njemu nema! Poslednje starčeve reči jedva je čuo. U ušima mu je brujalo: odlazeći u svet, može se postati bogat. E, pa, otići će. Ako su drugi mogli, što ne bi i on?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
voz ode i narodni poslanik, a ja ostah sam u onoj istoj vreloj atmosferi u kojoj je, posle njihovog odlaska, još zadugo brujalo od burnog sukoba dva sveta, ni kriva ni dužna, uostalom, što se nisu mogla, niti će se ikad moći sporazumeti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I zbog toga sam se osećao kao da se nalazim u dolini tišine, iako je sve brujalo od zvukova insekata raznih vrsta i mnogobrojnih vodozemaca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U paviljonu je gamizalo kao u mravinjaku, a brujalo kao na nekom bučnom zboru. Viši oficiri, iz drugih paviljona, išli su kod upravnika bolnice da se žale. — Šta im mogu?
Toma me je tešio i, držeći me stalno pod ruku, vodio na stanicu. Došli su i ostali. U vestibilu je brujalo od ljudskih glasova. Stanično signalno zvono je odjekivalo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Milina — ni prošlosti, ni budućnosti! Dve starosti, dve svetinje. Posle osam dana brujalo je po Kašikari i Gornjoj Varoši da je popa ispitao drugobračnog Mirka Bajića, i blizu deset godina stariju prvobračnu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Treba oružje uništiti. Pa mi nismo više vojska! Sve je propalo! U ovoj tamnoj mraznoj noći brujalo je kao u košnici. Neki su se pozdravljali. Drugi su se kolebali. Mnogi su bili očajni i zbunjeni.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uzalud su dani leteli! Već je i zemlja zelenu košuljicu oblačila, a oblaci mirisali na proleće: zvono je brujalo. Nije preostalo ništa drugo do da se beži.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
More, ni pas s maslom neće ga moći pojesti!... I održa reč! Napisao tako da je sve brujalo po gradu. Čitali su i prijatelji i neprijatelji Manini; oni ga žalili i zamerali mu i zataškavali „bruku“, ovi likovali