Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
krošnji s večeri na vetru, nikle iz vode, iz ptica, iz grobova i vukova, njegove reči, zlatne i zelene, cvetaju, bruje i rastu.
Dučić, Jovan - PESME
OPSENA Ti si kao zvezda jednog jutra slave, A u meni osta kao crna rana; Ti si trista vrela što bruje i plave — Da sva budu jedna suza otrovana.
Uvek zaljubljeno u večnost, dok bruje Njime sjajne sfere, strasno i daleko... I kad očarano kucne srce neko, To je moje srce što se opet čuje...
Ti si iskra moga mača pobednoga; Sto muzičkih vrela što bruje i plave; Pogled koji hoće da sagleda Boga; Pehar iz kog pijem strašno piće Slave.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Igra kolo, bruje gajde, a dečurlija trči oko kola ili vija jedno drugo i provlači se između igrača i igračica, bacaju šešire u kolo i
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Toga dana Kruškotresa su negdje u planini gadno izbole pčele, pa mu je u glavi još uvek zujalo i bučalo kao da u njoj bruje najmanje dvije košnice pčela i melje jedna vodenica.
Milićević, Vuk - Bespuće
suton, sa potamnjelih freska pomaljaju se glave i ruke, po okićenim likovima igra odbljesak od bezbrojnih svijeća, orgulje bruje, pojačane odjekom, hor ženskih glasova u zanosu penje se u nebo i slama se o starinske, neprobojne zidove, i najednom
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A zvona zvone! Ne zvone, nego nekako tiho, izdaleka, kao svom snagom i na sve strane bruje, kolebaju se. Kandilo puckara. Mirišu opajani ćilimi u sobi i slama iz asurâ. Sa ulice se razabiru već glasovi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) A borov vjetar kud bi da vije? Put sinjeg mora, put Panonije? Nedjeljno podne: bruje pčelice, smola miriše - pućka cicvara; lukac sa trema baca svjetlice, a povrh smoka titra ispara; prilježno zoba
Gužva, i smudi, nepravdi bradu trubački septet s Ognjene jezgre. Bronzano bruje - postaju zvona jarosne trube sa Jerihona.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zvona, što bruje u zvonicima, smiruju se, na crnim balvanima, kao velike tičurine u kavezu. Bled i umoran izlazim iz crkve, osećam kako
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Već dva dana kako traje burno vesele po celom gradu. Svira muzika, zvona zvone, pucaju prangije, bruje pesme, rasipa se piće.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sede u klupu, otvori knjigu i poče da razgleda Vizantiju. Oko njega bruje i uzvikuju glasovi, pred očima mu trepere crna slova, a misao mu otišla daleko — u VI vek.
Rakić, Milan - PESME
Voćnjaci, cveća i pesama puni, Gde začikuju kosovi slavuje, I na ovcama, zaraslim u vuni, Klepetuše što ravnomerno bruje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi. Kanda bruje topovi sa strane Gde sam mlade proživov'o dane. Il' se ruši, il' se nešto zida, Il' baš raja okove raskida?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
belom, od mesečeve svetlosti i prašine, putu, vočići odmiču sami, kola škripe, ciče, veliki Mesec zalazi za dubravu, i bruje bandere i Morava šumi, a on ispružen, na senu, gleda u nebo puno zvezda, udiše Miris trave i peva, peva: O... o...
I kao ovi mlazevi, što onako fino predu i jecaju, i kao najfinija nevidljiva para svileno bruje, i nisu mlazevi, već istinsko brujanje što dopire iz beskrajnih nizova telegrafskih stubova koji promiču, putuju, lete
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vrhovi bučja šušte i bruje, pevajući neku otegnutu i jednačitu pesmu, a pod njima žurno korača usamljeni begunac, zverajući oko sebe na sve strane.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Još ga nema, ne vraća se, A nju brige vuku, — Ovo j’ mesto njojzi sveto: Tu joj stisnô ruku. Tu još bruje one reči Druga milenoga: „Nadaj mi se, ljubo moja, Majko čeda moga!
»Vijenac« 1894. LjUBA NENADOVIĆ Juče čusmo: „Ljuba j’ bolan“, Danas zvona tužno bruje. Sutra će nas bol savladat’, Šaptaćemo: „U grobu je!“ Nemoj, tugo, ovde stati, — Ređaš dane, ređaj dalje!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Teško mi je izvući se naglo iz ovoga društva. Moje se misli rastržu, rasejan sam, dok oko mene bruje veseli glasovi. Odeta je svirala na klaviru. U sobi je bilo toplo, dok je napolju rominjao sneg.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oko svog obraslog sa nevenom groba, Oko slave vije s’ duh mu svako doba. Ravne kocke dusi tu s njegovim bruje; Vence slave njine sve zemske oluje Nigda spirit neće, nigda kadre biti, I podluni dusi sveže će im viti Dok
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Uđosmo u avliju. Nigdje života. Mrtva, duboka tišina. Sve pusto, sumorno, teško. Samo negdje u pčelinjaku bruje potmulo i ujednačeno pčele, i tek katkad po jedna, po dvije prozuje pokraj nas, pa ih nestane iza drvenih, ukočenih
Nastasijević, Momčilo - PESME
Nerođenih zora zapoju mi petli; sa dna iskon-mora potonula, čujem, bruje zvona. 2 Raduj se, svemu si spona, pokoji u tebi svi žive.
Nerođenih zora zapoju mi petli; sa dna iskon-mora potonula, čujem, bruje zvona. RADOSNO OPELO 1 Čemera čemer mi grlu saćem što med — zagorčaj, zagorčaj sve dublje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Iz tih zasjenutih uvala k'o da slušaše umilne glasove i melanholične zvukove, što nekako bruje, k'o propratnica suncu koje tone u dubinu živa mora.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Na harfu, pored njega, Sede mu pale vlasi. Vali sumorno bruje. Nad sedom njegovom glavom Orao odvažno kliče, šŷmi i širi lêt; A kroz urvine snežne, goneći strašnoga vepra, Junački
Izumrli drevni velikani, Silne vojske i vojvode one, Od Kavkaza do grozne Šalone Što im pola bejahu megdani! Vali bruje... No nad hukom rečnom, Što s grmljavom oko njega stiže, Sam Babakaj sumorno se diže Mračni borac na bojištu večnom.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Još malo pa će rosa, pa mesec. Na mesečini je bostanište čudesno. Ispuštaju dinje svoje slatke mirise, bruje zrikavci, a u nežnoj struji mesečine plove zvezde i svici sa svojim bisernim lelujanjim.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Reči tetka Dokine mu jednako bruje u ušima i raspaljena mašta mu živo predstavlja tu scenu između Doke i Zamfirovih. Strašna mu je bila i sama ta pomisao