Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Raka to i ne čuje, nego okupi moliti Simu: — Molim te kao brata, nemoj da se čuje ova bruka! Ako se razglasi, ne smem ti izići na beo dan... Uvrati se pred ručak na moju kuću da ti dam pare...
Načini se čitav urnebes. Povukoše Pupavca panduri u policiju, on se otima, dreči... Zgrca se tu cela čaršija. Puče bruka na sve strane. Dotrča i sam načelnik... I ta gužva odvalja se u načelstvo, a još se čuje dreka Pupavčeva: — Nećeš...
— Simičin mrkov dve rublje, a raspis više i od deset rubalja!... Za kratko vreme puče po celom srezu bruka o mrkovu i raspisu kapetanovu. Seljaci to okitiše, namestiše i udesiše još zgodnije.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Naplivao sam na Zasavicu i dođoh da vam javim šta se kod Turaka radi. Vojvode skočiše na noge. — Šta se radi? — Bruka! Prvi naši meci pamet im poremetiše. Htelo je prsnuti kud koje. Paše su muku imale dok su ih primirili.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
svim drugo ovaj današnji evropski rat, a drugo onaj o kome ponekad voli da priča (a bolje bi bilo da ne priča i da se ne bruka) njegov otac kad su zauzeli Giljane od Turaka i kad se na prste moglo izbrojati koliko je u celom ratu topovskih metaka
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle pomisli, da je sa tom ženom zapao u neku nesreću, koja će se pretvoriti, na kraju, u sramotu. Pući će bruka o njoj, a pre, a posle, i u Temišvaru, i u familiji, u kojoj ne bi bili verovali, da čuju, šta se s njim zbilo.
Susret sa Pavlom, posle nekoliko godina, činio mu se kao nesreća, briga, bruka. Pavle je Živana Ševiča znao, iz detinjstva, iz Varadina, iz Temišvara, ali je sad mislio da ima pred sobom čoveka,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pesma veli: „Svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.“ Narodni ideali, junačko ime i čast su dragoceniji od života.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
slov.) — izraz poštovanja upućen bogatim i uglednim ženama građanskog društva blamaž (fr. blâmage) — sramota, bruka, ukor, kuđenje bolozanka — lađa kojom se prevozi žito bon-vіvant (fr.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁸ Da je rođenje sina najveća sreća i najveća dobro, a rođenje kćeri najveća bruka i zlo za roditelje, kazuju nam i poslovice: „Muška glava odžak glasi, djevojačko ime odžak gasi“; „Koga Bog hoće da
Narod kaže: „Obraz cene nema“; „Čovek sve dava za obraz, a obraz ni za šta“; „Poštenjak — vjekovnjak“; „Gora je bruka nego muka“ itd.
Matavulj, Simo - USKOK
radi žene, koji bi se odrekao svojih živijeh i mrtvijeh i svoje krsne svijeće radi jedne ženske glave, e onda bi bila bruka dovijeka i njemu i nama. Ali nije tako!
Radičević, Branko - PESME
divne, Srce mlado u meneka živne, Jera ovde poslije Kosova Sunce srpsko granulo iznova, Očistila s' ona velja bruka Što okalja Srbina sa Vuka.
jao: Polomljene, ognjem opaljene, Britkim gvožđem ljuto nagrđene, Aga peške, a beg bez saruka, Živa, brate, ovog sveta bruka, Ni po bruke da je još od koga, Već od raje, skoro od nikoga — Škripi zubim' Arslan Sulejmane, „Oh đaure, čekaj
Dok ponekom bruka ne dodija, Te poskoči i hvati se gore, Pa se sveti, i junački gine, Gine sretan, al' mu ime neće, Za dovijek u
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Djed me je, kažu, na rukama odnio u krevet (kakva bruka za velikog putnika!). Tamo sam svu noć bulaznio, vršo se i budio brata, svoga suložnika.
na strica Nidžu zbog neke pijanke kod rakijskog kotla u kojoj je Veselici izgorjela njegova drvena noga, pa pukla bruka ispod čitavog Grmeča. Slikar bradonja već mnogo mirnije sudi o čitavoj stvari.
— Jeste, davno je umro čestiti stari Rade, ali je zato ostao njegov unuk da ga bruka po bijelom i šarenom svijetu. Sve mi se čini da tako umuje tetak Aćim povraćajući se od prvog iznenađenja, a kanda
— Šta pomoći? Nek izginu. Niko ih nije po ušima tukao da bježe i četu nam sramote. Pa još i ta bruka, i desetar i mitraljezac, oba skojevci. — Opalac, rođače, zato se oni tako i tuku tamo na cesti!
A gledajder iznenada ove nevolje noćas! Kud ga baš sad izdade njegov slavni sat, Branković nijedan, da ga bruka pred glavnim gradom napaćene otadžbine i pred najvećom vojskom na ovome svetu, koja meće, druže, fašiste na metu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Da idem. NEŠA: Kud ćeš pred veselje? STANIJA: Neka veselje bez mene. NEŠA: Kako bi to bilo, da se takva bruka gradi? STANIJA: Ne mogu ti, sinko, ne Mogu. NEŠA: A zašto ne možeš?
STANIJA: Ja nisam, ja idem u moj vilajet. NEŠA: Ama nemoj da mi gradiš bruku. STANIJA: Ja vidim, kod vas je sve bruka, pa dobro. Ajde da mi tražiš kola. NEŠA: Nemoj, pobogu, što ću reći kad me zapitaju ljudi?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Načini Žderko u dobru mom Kosovo pravo, pokor i lom!“ I najzad, bruka da bude veća, tu je cedulja mala: „Odlično pričaš, majstore Tošo, svaka ti, brate, hvala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Voleo bi on sada da mu je i ruku odnelo, kao sirotome Đorđu, samo da se ne čuje negova bruka po selu. — A drugi put nemo’ se grabiš za prvo mesto.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
More, vi imate pametnog famulusa, vere mi! Tako, tako je najbolje. Pa ako vidimo da će i vas ovako da bruka, onda ćete dati ostavku. Drugog izlaza nema.
Gospođa Zorka im, kaže, pričala... Vidiš ti kako je oštra! Ne žali muža, nego ga sama bruka... Kako je lepo ovde, gledaj !... Ovaj nameštaj, pa razne sitnice, zvonce... Što ja ne odoh u policiju ?...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Time se zabavljaše društvo nekoliko dana, slatko se smejući, pa onda puče nova bruka. — Znaš li šta je novo? — upita jedan. — Imamo naučnika! — odgovori drugi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa'ajde i to ništa, no ta bruka, što reče Anđa, brate moj, to ti je grdilo nad grdilima... Ama što gradi drukčije, no što ga je Sozdatelj načinio, po
— Pa, da budu lepše. — Ha, ha, ha, brate moj, jadno ti ga ljepše. Pa što će im ona bruka, ne smem ni da pomenem pred đecom?... Ja mu objasnih kako znadoh. — Aa! — Ha, ha, ha... stadoše se kikotati svi.
po zakonu, — po paragrafima, brate moj... A da ja... onoga... kako ti veliš, — thi a—a—a!... pucala bi bruka na sve strane.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ali, brate, odvešće svastiku u Beograd, pa će da nam puca bruka. JOVICA: To jeste! JEVREM: Pa posle, brate, u Beogradu ima mnogo muzike, a on, čim čuje muziku, mora povesti kolo,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Kako da nije bruka! — veli Sreta. Poćuta malo Maksim, ubrisa nos sa dva prsta, pa dodade: — Pa šta misliš i rakamiš sad, gospodine?
! Bruka! — A što pa da gi zapalim? Zar pare da zapalim? Zašto da zapalim? — Pa da pravimo doveče limunaciju... da svečano pro
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kuku onoj duši zadovijek te je Ruži narok izgubila, te je dala Ružu za Kasana, zatvorila vilu u tavnicu, jer je Kasan bruka nevaljala.
Ko izdao, braćo, te junake koji počnu na naše krvnike, spopala ga bruka Brankovića, časne poste za psa ispostio; grob se njegov propâ na ta' svijet!
Niko srećan, a niko dovoljan, niko miran, a niko spokojan. Sve se čovjek bruka sa čovjekom: gleda majmun sebe u zrcalo!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
svijeću i svoje ognjište, koji bi se odrekao svojih živijeh i mrtvijeh a pribio se uz tuđe ognjište, e tome bi bila bruka dovijeka, a i nama uza nj.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Blago dobrom činu i svetlom obrazu. — Ruka ruku mije, obraz obadvije. — Ako neće bruka (napast) na čoveka, čovek će na bruku (napasti). — Ne gori obraz od sunca, već od poštenih ljudi.
— Ko hoće da ga drugi ljudi poštuju, valja najpre sam da se poštuje. — Gora je bruka nego muka. — Tuga se ne leči sramotom. — Ništa bolje od poštenog imena. — Pošteno ime ne gine.
od ućustečen; v. ućustečen rasćustečiti — osloboditi konja od veza na nogama rene — ide u stranu rezil — bruka rz — čast, obraz rokva — rotkva rpato — mnogo, nagomilano samur — skupoceno krzno sibirske kune Sveta Nedelja —
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ona ni za jednu nije, veli, sigurna. A ti je gledaš, obrćeš, meriš, misliš: deca, bruka, razvod košta, da se ženiš ponova ne ide, nema govora — i onda slegneš ramenima, zažmuriš, pomisliš što je ko dobio
nastavlja po stoti put da pročitava jednu istu stranicu Krajcerove sonate, pa ga strašno pritiska i muči ova najnovija bruka oficirskog kora i još više flegmatičnost riđeg potpukovnika.
A telefon je nervozno zvonio i uniforme su odlazile i dolazile. „Kreteni, bruka, magarci, sve je propalo, strašna sramota“, dopiralo je iz sobe islednikove.
A Laza Brkić, i sam bez zanimanja „ovdašnji liberal“, doseća se odmah da je sve ono Iketino maslo, te puca Simina bruka po Šapcu, i on odvezuje maramu i plaća zabadava lađu za Beograd.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!... Što ne znadoh, barem, dok beše ovde, da ga razgledam bolje... Ali ne mari: videću ga ma gde...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
vremena — e, šta ćeš, svašto na svoje vrijeme — kada car nekako za to saznade, i bi mu velika muka: nije šala taka bruka u carskom dvoru. Car je toliko sluga namučio i posjekao, ama sve uzalud: neće niko da ukabuli ono što nije učinio.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Volim u Ivanjicu, samo da se sklonim svetu ispred očiju. ČEDA: Još kad bi ti znala kolika je bruka. Ceo se Beograd trese od smeja. DARA: Strašno! ČEDA: Novine se kupuju na jagmu.
DARA (pokazuje): Majka ih najviše kupuje. ČEDA: Ona misli da umanji broj čitalaca, kako bi se bruka što manje znala, a ne zna da je današnji broj, umesto tri, štampan u šest hiljada. DARA: Ju, ju, ju!
DARA: A misliš ti da će to što pomoći da sve bude drukče? ČEDA: Ja se nadam, jer kako je ova bruka odjutros buknula po Beogradu, nije nemoguće da čak i očev položaj bude doveden u pitanje. DARA: Njegov položaj?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
O, zemljo, lepa grešnice, U beloj kóši pòkâja, Sad kȁviš grehe-negrehe Očara letnjeg, òbajâ. Kol’ko s’ već puta bruka ta Nad tobom jadnom širila, I ti se uvek ponovo Sa nevernikom mirila.
(A đavo se opet onom kraju vrati Gde taj zanat davno u vel’ko zanati). Puče bruka kad se ta rabota otkri; Krivcu se ne prašta, ni bruka s’ ne taji, Već se prosu brzo po zemlji malenoj Kao munjom
Puče bruka kad se ta rabota otkri; Krivcu se ne prašta, ni bruka s’ ne taji, Već se prosu brzo po zemlji malenoj Kao munjom nekom, stenam’ i odjekom.
Miljković, Branko - PESME
ZOVA Iz zove koja se sobom zabavlja Predelom slepim poguban je poj. Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja; Uspomena traje u nameri zloj. Cveće nas ogovara; šuma se prikrada Našoj nakaznoj samoći. Nema tajne.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ko ih provede? Ko li im ključeve izdade?... Bruka, vjere mi! TREĆI TURČIN: Bruka, Huso, ’ma čudo ni od kuda!... Dođe derviš — veli da je glavom od Meke došao — tu se
Ko ih provede? Ko li im ključeve izdade?... Bruka, vjere mi! TREĆI TURČIN: Bruka, Huso, ’ma čudo ni od kuda!... Dođe derviš — veli da je glavom od Meke došao — tu se dvatri dni po gradu vukao,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
L. Mušicki, 1816. No nek, samo Srpstvo traje Makar bili vaši dani Zaboravom pretrpani, Il' pesništva smešna bruka. — — — — — — — — Neka Srpstvo bude slavno Ma se hvala od vas krila, — Ta naša je gordost bila Samo roda glas uzneti. J.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ako pristanu, zvaću te da odmah svršimo stvar; ako ne pristanu, ja ću doći tebi u hotel i pući će bruka kakva se nije desila otkako je sveta i veka. Tada već ni otac ni majka neće imati gde...” (Prestane čitati.
MARICA: To je naša briga, a vaša je da razmislite što pre, da ne bude posle dockan kad već pukne bruka. Čula si šta u pismu piše i tako će i biti. On ako ne stigne danas, stići će sutra zacelo i onda...
On ako ne stigne danas, stići će sutra zacelo i onda... Upamti i slobodno kaži ocu, bruka mu ne gine! ANĐA: Gde bih mu to kazala, pobogu, dete! Ne bih ja to njemu smela...
Pa kad je tako, onda bar neka pukne bruka! KAPETAN: Je l' to tebe boli? VIĆA: To je moja stvar šta mene boli, ja samo tražim da se čita pismo radi potpunosti
KAPETAN: Znam šta hoćeš da kažeš: nasrnula ona na njega. Al' to je svejedno. Pući će bruka po čaršiji; onaj Vića će razglasiti na sve strane. ŽIKA: Jest, naljutio se mnogo!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
„Ja nisam nečastivi“, prosiktao je kroz stisnute krnjatke zuba. „Zato ti ovo i govorim“, rekao sam. „Pući će bruka. Pričaće se kako jedan monah u Vratimlju isteruje đavole iz svog tela glogovim bodljama.“ Prohor je pobesneo.
U početku sam se svađao s njim, govorio sam da je bruka, greota i sramota piti krv tim jadnim nesrećnicima, da će protiv nas ustati i Lauš i manastir, da će nas odatle
Ilić, Vojislav J. - PESME
Onda mu na pamet pade Sva bruka što juče beše, i onda hukati stade. Ogrnu čohani ćurak i na dvor lagano dođe, Pa tako, u misli zanet, usamljen hodati
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
možda veći deo palanke nastavio je staro, ono što palanka smatra „šalom”: da izviruje hoće li odnekud maler, nesreća, bruka na čoveka.
Srećko nije daleko doterao sa sviranjem, ali je jedne večeri zbilja kupio bakaruše. Bruka u kući, bruka pred palankom. Ristana oči ne suši, a majstor Kosta crn i suv kao mrav.
Srećko nije daleko doterao sa sviranjem, ali je jedne večeri zbilja kupio bakaruše. Bruka u kući, bruka pred palankom. Ristana oči ne suši, a majstor Kosta crn i suv kao mrav.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ko izdao, braćo, te junake koji počnu na naše krvnike, spopada ga bruka Brankovića, časne poste za psa ispostio, grob se njegov propâ na ta svijet!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Mori, Jevdo, zar sal Petrakija što ima muku?! Ima gi sijasvet, ama sal tuj puče bruka, pa si znamo, a kol’ko gi ima čorbadžijske kuće što si kutaju od svet... Onomad na slavu jednom beomo, kod čorbadži-Gana.
“ Bilo je, — ama u sto godine jedanput ako iskoči bruka i rezilak, — ama ovog sag počesto!... — E, bata-Tasko, za toj te i pozva’ da te molim, dve ti oči, da mi pomogneš.
zajedljivo Doka — sag neće da praća na bimbašije i miralaje, — zašto gi veće nema, — ama će da praća na risjane, — a bruka i toj... — Zar čorbadžika?... — Lelee, — osmehnu se Doka — malko li gi znajem?!...
Hu, zar je i on tu bio, a on ga zadugo nije opazio! Kakva bruka!! Bar da nije to pred njim bilo! Ljut, pođe na njega, trže se i razabra se malo. Koješta!
A sačuvaj bože da je još ko tu bio! Pucala bi mu sutradan bruka po celom gradu. Ne, ne, — tešio se Mane — nije niko bio, samo one, samo ženske, a one ne smeju od muških ništa da
No, samo bi mu to još trebalo da su one bile sinoć tu!... bi mu bruka sve do Kuršumlije, Ristovca i Sukova. Umirio se malo i stao opet razmišljati, i već ga glava zabole, a željeni san
nestaje ga kao magla sa Paša-čaira što se diže i nestaje je pod zracima sunčanim, nego će to biti java, sušta java; i bruka će pucati po kafanama, po čaršiji, po mahalama, pa čak, možda, i po novinama.
— Eh, — gruva se u prsa Mane — sal toj da si dočekam da gi pukne bruka i ode aber po ma’ale, pa posle sal tol’ko da poživejem kol’ko od zajca op’nci da pocepam!
A po ma’ale puca bruka... iskočila reč, ide prikažnja, a ja u zêm da propadnem odi tija reči!... — Kakvija reči? — zapita je Tašana.
Sas crn ti aber dođo’!... — Ćuti si, ne zbori! — viknu Tašana. — Što je bilo, zbori! — Mori, bruka po čaršiju i po ma’ale! — poče šapćući tetka Taska. — Ona luda Doka zar je puštila taj reč!
Će da dâ Gospod“, reče, „pa će si ona sama da dođe i čuka na Mančinu portu! Mori, vaša bruka i rezilak će se u novine i u knjige“, reče, „turi!