Jakšić, Đura - PROZA
“ Ali oni poginuše slavno, pošteno, viteški! Pa i ne videše grdila i bruku naših dana, rekao bih poslednjih dana, jer kad god čovek pomisli na poslednje ljude, mora se sećati i poslednjega dana,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ta u tvojoj Crnoj Bari obijen je čoveku sanduk i odneto mu dve stotine dukata!... Ko da preživi ovu bruku?... I to još pod sedu kosu!... O, Gospode!... Što mi juče životne uze da ovoga pokora ne doživim!...
Matavulj, Simo - USKOK
Je li što bolje? Je li se grdni narod orazumio? — Vaistinu, vidim, čuo si za bruku i grdilo i istragu našu? — Čuh. No mi pričaj, molim ti se! — Zlo mi pričanje, Marko!
Ona se trže i reče: — Ej, bruke naše, da ovo ko vidi! — Lako je za ovu bruku, ali ne ćaše lako biti za onu, kako ono ti započe kad nazva Milicu kučkom! — Ne pominji to, Drago!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Na tu djedovu muku i bruku, ispričanu povjerljivo i sa snebivanjem, Vučina zarza glasno i zadovoljno kao izularena paripina.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Koji su veće budale, ili oni što vam plaćaju za svoju bruku, ili vi, što idete te gledate? LjUBA: E, mi njima plaćamo, a ne oni nama. STANIJA: Mlogo li plaćate?
NEŠA: E, pa i mi smo ovde. STANIJA: Ja nisam, ja idem u moj vilajet. NEŠA: Ama nemoj da mi gradiš bruku. STANIJA: Ja vidim, kod vas je sve bruka, pa dobro. Ajde da mi tražiš kola.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A zamisli šta mi kaže: „Kratko je samo papuče za ovu bruku.“ — Dobro, dobro de, kupiću i šamiju! — I ona pristade. Odem odmah u bakalnicu i kupim joj obećane stvari.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
o, pritegla se, brate moj, u neke lubove, pa jedva dija, pa, da ti kažem, i ne krije svoju bruku: ama lijepo se vide lubovi oko rtenjače i slabina... jes' 'vanđelja mi!... ama ka' prebijena ovca, et'!...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Dokle neko, da mu Bog pomože, iz onijeh panjegah zavika: „Bjež, narode, e izgore kuća!“ Bože dragi, da tu bruku vidiš!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sad si se opet predomislio, pa hoćeš domazeta, hoćeš bruku u kuću. Ti znaš šta će Crnogorci reći kad čuju e je serdar Pejo uzeo u kuću čovjeka i dao mu šćer. Ko bi to vjerovao?..
A zvijezde, stražarice noćne, one poblijedeše, pa kao da odlećeše u vis. Nestade ih. S toga li zar? „Lako je za tu bruku, ali ne bi bilo za onu te ti započe, kad reče Stani da je kučka!“ „Ne zbori mi više o tome, Pejo...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ruka ruku mije, obraz obadvije. — Ako neće bruka (napast) na čoveka, čovek će na bruku (napasti). — Ne gori obraz od sunca, već od poštenih ljudi. — Bez poštenja nema života.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— I Brne uđe u ćeliju, pa se zatvori. Knezu zatreptaše brčine. Zaokruži glavom, da li ko vidje tu bruku. Srećom ne bješe nikoga.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Resimića, pokojnog narednika, štabovskog trubača istoga onoga puka u kome, po mišljenju pretpostavljenih, na njegovu bruku, a po mišljenju Sekulinom na čast puka, služi i on — njegov sin, kao Dobošar prve čete drugog, u svima teškim borbama,
Zar smem više da se pojavljujem pred svetom? Zar kadgod smem pogledati u oči svoga klijenta? Zar ću ja sam ovu bruku moći zaboraviti?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Pa sad, nesrećniče? — Sad nije... u svojoj sam kući. — A od mene? — Što od tebe? — Što si učinio tu bruku!... Sa sobom, s kućom, s đetetom, da dovijeka ostaneš kao uklin u narodu... Sipaj mi rakije, duše ti!...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
TREĆI TURČIN (zbunjeno): Ev’, ova žena dođe, te napravi čitavu bruku... A, vjere mi, mahnita je! DRUGI TURČIN: Luda je, čestiti pašo, te od nas traži jedinca svog.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ako hoćete mene da poslušate...? KAPETAN: Govori, gospodin-Žiko, bog iz tebe progovorio! ŽIKA: I da presečete ovu bruku što vam se ćerka grlila u kancelariji, i da sprovedete Boku u Beograd, i da se izvinite pred gospodinom ministrom;
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U celoj ovoj priči ostalo je nešto nejasno, bar za mene. Naime, kako to da su Lauševi ljudi, saznavši za svu tu bruku svoga gospodara i učestvujući u skidanju čini na ovaj ili na onaj način, zadržali prema njemu pređašnje poštovanje, da ne
priznati da se tako što zbilo u njegovoj eparhiji, pa će radije zažmuriti na grehe svojih monaha nego što će proširiti bruku po vaskolikom prostranstvu države.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
A ja gledim … kad će boga Gnevan hramu svom da dospe, Da tu bruku nogom gurne – Da na zemlju dole prospe? JUNAČKI ODGOVOR LjUBOMIR NENADOVIĆ Pružilo se polje ravno Polje dugo zeleno; A
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Portirova udovica, da bi prikrila guvernerovu bruku, koja bi mogla imati uticaja i na bančin kredit u inostranstvu, sakrila se, po rešenju upravnog i nadzornog odbora
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
zbrci Nestali su lavu brci Dok je malo dremao Dok se za lov spremao Pre no što je đipio Neko mu ih zdipio Kako bruku da sakrije Ćosavo mu lice Svima priča da se brije Kod šašavog brice Pa mu kao brica Smako brke s lica OVO JE
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Čitali su i prijatelji i neprijatelji Manini; oni ga žalili i zamerali mu i zataškavali „bruku“, ovi likovali i širili dalje taj glas. Mane je bio kao lud nekoliko dana.
Ama da čuješ moju bruku! Stiza nedelja, pa svetak, pa nedelja, pogledam ja — a on si jošte ide u pocepane putine! Čorbadži-Petrakija sin, pa si
papuču i poletela na njih da se bije, a Mane skočio i zaustavlja je i preklinje da se okane, da ne kupi komšiluk na tu bruku. A ona ga i ne sluša, nego se obrecuje na nj, veli mu: „Aj si, kelešu nijedan! Ovoj si je naše žensko znanje!
tetka-Doki, koja je, uostalom, i dužna da mu pomogne, jer ona mu je, mišljaše on, onom svojom proševinom svu tu bruku i nevolju i natovarila na vrat.
E što gu ne dadoste za njeg’, kad je k’smet? Da gu dadoste sas alal, ne bi bilo sag, ete, sas aram i sas bruku!...“ zbore si. — Ama koj vi reče za toj ? Vidoste li s oči, ta da takoj možete da zborite? pitujem gi pa ja.
„Za toj pa da nije! Nekoj si je“, reče, „bogat sas pare i bruku, a nekoj sas zdravje“, reče, „i sas sevdah; pa takoj je“, reče, „i sas Zonu i Manu“: Ako pare, reče, nemame, oka i
— onda daj policiju i žandare, trči po kućama p vinogradima, vraćaj je kući, zamaži oči svetu da ne vidi bruku, i zapuši mu uši da ne čuje istinu!... Ama neće se ofajditi time! Ostade to — beše mu!