Upotreba reči brzo u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ali prosjaku još nije udelio... On je očitao neku molitvu, žureći se da što pre iziđe iz kuće, brzo, onako otprilike kao kad čovek ima posla, a mora na ulici da se s nekim zdravi. Odnesmo mrtvaca...

a to zmija uzdignula glavu visoko iznad trave, oči joj se sjaje baš kao oni mali svici u crnoj noći; posle se opruži i brzo kao strela prejuri preko puta, a po prašinjavome njenom tragu video sam nekoliko kapi krvi. Šta li je to proždrla?

pored manastirske porte prošao, sretne me kaluđer, pogleda me oštro i htede nešto progovoriti, ali ja obodem konja i brzo kao strela ostavim za sobom manastir zajedno sa njegovom prljavštinom i prikrivenim gresima.

— Oteše mi te, grlice moja! — I opet sam tvoja! — protepa Stojna i brzo se pusti iz kola, bojeći se da ne posrne. Đoša nije čuo njihove reči, ali je sve razumeo i, škripeći zubma, smišljao je

Obradović, Dositej - BASNE

„Farina de diavolo va presto in semola. Brašno đavolje ide brzo u mekinje”, pametno veli talijanska poslovica. Ko s nepravdom teče, s vragom rasteče; ko s tuđim uzdisanjem kuću zida,

Dar i poklon kad si naumio činiti, ne odlaži. „Bis bene facit qui cito facit: Dvaput dobro čini ko brzo čini.” 49 Jelen Jelen dođe na reku piti, i tu gledajući svoje rogove hvaljaše ih za veličinu i lepotu, a noge, čineći

Njegovo dete nehotice zgazi na zmiju, a ona ga ujede. Vrisne dete. Ščepa otac sikiru da utuče zmiju, no ona brzo uvuče se u rupu, samo što joj čovek odreže rep. Umre dete i zakopaju ga pred kućom.

ne poznajemo, to nam je vesma polezno, znajući kako ćemo se unapredak s njim vladati, Zato naša poslovica veli: „Ko me brzo prevari, hvala mu.

τα μεν γαρ ταχέως απολείπει, η δε πάντα τον χρόνον παραμένει: Mudrost je sama od sviju imjenija besmertna, ibo ova brzo nas ostavljaju, a ona u sve vreme s nami ostaje”.

„Idi sve tom putanjom,” — kaže mu oni „pak ćeš brzo k jednoj doći.” A kad ovi to čuje: „Ha, ha! Nešto sam zaboravio”, reče, pak bež' natrag.

prirode mnogo može besediti, ima vesma živu fantaziju, tojest voobraženije, no ne imajući dovoljno potrebna materijala, brzo mu, štono reč, osa'ne voda; usiljuje li se pak i tako da istom govori, onda klepeće kao klepetuša.

Ova uveštanija, ako se i ne poslušaju brzo i za njihova života, no s vremenom i posle njih malo pomalo nađu svoje mesto i poslušaju se.

kod nas i počne mi besediti: „Dragi brate školniče, mi se jošte ne poznajemo, ali dobri ljudi lasno učine poznanstvo, brzo ćemo se, ako bog da, i bolje poznati, jer smo komšije.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

međ nama ćuti, ćuti jer zna da bismo od onog što bi mogao reći najviše prečuli, malo razumeli, pa i to malo brzo zaboravili.

2. Ko je taj što me strela i kolje i čamov sanduk brzo stesa - Dok pada čađ na snežno polje za 70 kila mesa? Ko je taj što me goni i vodi kroz vatru bitke i oganj gripa

Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet. Ko pre pedeset godina, svako pronađe svoj grad, svoj krevet pun životinja, ovoj šlem,

Miloš u albanskom snegu, dok ga prti drug, koji kostur posto je pre smrti. Gojko u moru što se brzo sklapa puno nafte i vojničkih kapa. OPET VOJNA Pala Poljska, skoro će i Moskva. Nema soli, brašna, gasa, voska.

Ujutru vešala, nova novcata, čvrsta, užad jaka, dželati obučeni, - ruku na srce, ničemu zamerke nema. Vešaju nas brzo, vešto i lako. Visimo tako obešeni do mraka, vreme je večeri, skidaju nas, - mi živi, svi nas tuku i psuju; ali ako.

4. Kako smo se tako brzo, tako lako, odrekli svega u šta smo verovali? I kako smo se tako brzo, tako lako, ovoj novoj veri priklonili?

4. Kako smo se tako brzo, tako lako, odrekli svega u šta smo verovali? I kako smo se tako brzo, tako lako, ovoj novoj veri priklonili? Zar mi u Boga verujemo manje nego kuvarica u pijačnu vagu?

biti ponoć, uskoro svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u mraku, puni žara.

VEST Preko ljubičastog polja, u kasnu jesen, brzo i šumno, prelete jato vrabaca iz bukve u hrast. VIDIK U SLUTNjI Da li je vidljivo maska nevidljivog, poznato magla

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Čudim se ja kad pre dođe moje pismo do njega, kad li pređe on dođe, i reknem mu: „Kako dođe tako brzo?” — „Bre — veli, — kako sam išao, sporo sam došao.

u jedne sobe već ušli i zapalili, te kuća s jednoga kraja gori, a naša vojska prelazi preko Topčidera, ali ne može brzo da pređe preko vodenički̓ brana. Napunimo, pomažući i ja tobdžiji, top. Ali šta ćemo sad?

Koliko me kapetan slobodi, ja jednako dželata pogledam. Dok jedno jutro dođe moj poočim, kapetan novski, brzo ide i naglo povika: „Muštuluk, muštuluk, pope: živi begovi!

kako naši nođom napadaju i biju, a možda je čuo da je Asan-paša razbijen, ostavi put k Beogradu, vrati se natrag i, brzo terajući, opet dođe u šabačko polje na svoje staro mesto.

I ovi kažu da su vrlo brzo išli, zar bojali se čete; i ništa ne platiše, a valjda bi platili da ne dođoše vražje babe, te poplašiše.

, mesto službe MEZUL, tur., jahaća pošta; MEZULANA, poštanska stanica; MENZINSKI, brzo, kao što ide pošta METERIZ, tur., šanac, rov MEŠĆEMA, tur.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— O, o, bogami, ona se ne šali! — progunđa gazda Raka, pa odmače od plota. — E, zbogom, Maro, zbogom! — reče brzo i, klimnuvši glavom, učini »hm! hm!« pa zamače preko jednog prelaza u voćnjak. — Đavo te nosio, kljusino matora!

— Ništa, neki šećer. — Kaki šećer? Daj da vidim!... — i brzo izvadi iz torbe glavu šećera, zagleda je, pa klimnu glavom: — Ih, kume, zar i ti?!... Što će ti to?...

Što je, opet, ta prodaja brzo izvršena, nisi video! Ja sam se začudio kad se to pre oglasi, kad li pre iziđe u novinama.

— Meni ionako treba kurjački zub i zev. — A što ti treba? — upita brzo Trpko. — Ta za lek. — E dobro, dobro! — reče Trpko. — Doterajte noćas.

A putnik. — Tako potrčao jedan na čilašu uz brežuljak. Ostaju mu glogovi i divlje kruške tako brzo, kao da kakvim čudom sve promiče pokraj njega! E to je besan konj, a besnija je još sila na njemu.

»Hej, hej, dvadeset pet!« poče opet Mojsilo, pa tek dreknu: »E, baš neće biti dvadeset pet!...« Brzo iziđe i zatvori vrata za sobom, pa hajd onako u plitkim cipelama, te po najvećem pljusku pored Savkine kuće.

— Ded sad! — šanu Sava i gurnu laktom Nikolu — verige za kraj, pa vuci i trči oko kuće — ali brzo!... Nikola zinuo od čuda, pa ga samo gleda. — Ta dela — šta ti je sad! — reče Sava, a napregao se već od smeha.

Aja! Ne možeš ti njemu ništa! Uzeo on pušku, pa ode naniže u njive. Brzo je Radoš obišao njivu dole u Trnavi. Tu je u ritu pucao na jednog ražnja, ali ga promaši. Bi mu malo krivo.

Ali šta ćeš? Danas se svet izopačio, pa, bome, i napasti kojekakve nailaze i eto najposle — divljih ljudi! Brzo puče glas po selu: kako je Radoš nabasao u Velikom Kosmaju na divljaka; kako umalo nije poginuo; kako su ljudi

— reče Strahinja. — Htede se jutros pobiti sa čiča-Sredojem... — A zar je dolazio? — upita Strahinja brzo i kao trže se malo. — Ko? — Pa čiča Sredoje. — Rano jutros; tajka se tek umio, a on dođe. — Pa?

Ali brzo odskoči i stade, rekao bi, začudi se. Postaja tako, postaja, pa tek viknu da je sva vodenica odjeknula: — Ej, Sava Sav

— graknuše gosti za njim. — Može, može, ja! — ču se međ njima i popov glas. Ele, kmet odista ode s družinom. Brzo su stigli u Ovčinu, pred vratnice Živanove. Tu zastadoše da se dogovore šta će i kako će. Odmah su se dogovorili.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I vrati se nazad. Marinko je išao za njim. Turčin je bio vrlo ljut. Krivo mu što ga tako brzo prozreše. On je smišljao lepe planove; o njima je dan-noć mislio; a sad vidi kako se njegovi planovi razleteše kao

— Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen. — Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno,

— Simo! — reče on brzo. – Čujem! I Sima skoči kao oprljen. — Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare noge dopuštahu, požuri da

Sve do same krune nema nijedne grančice. Stanko priđe drvetu, pljunu u dlane i poče se puzati brzo i vešto kao mačka. Kad se uspuza do krune, on odlomi jednu grančicu, metnu je u zube, pa se spusti na zemlju...

Kao da se neko nakašlja... Marinko preblede i reč mu zasta u grlu. I Kruška staješe preneražen, ali brzo dođe k sebi te polete vratima. — Meho! Aso! Ibro!... Brzo napolje! Vidite tko je tamo!... Momci istrčaše u pomrčinu.

I Kruška staješe preneražen, ali brzo dođe k sebi te polete vratima. — Meho! Aso! Ibro!... Brzo napolje! Vidite tko je tamo!... Momci istrčaše u pomrčinu. Ali pomrčina kao testo. Obilaziše oko hana — nigde nikog.

Ja vam to rekoh!... A, gle!... već zora!... Ja idem, doći ću doveče... Zbogom... Ako što ustrebam, pošlji... I brzo se pozdravi sa svima, pa ode. Zora je svitala, a hajduci se udubiše u duboke misli... 6.

Kazuj, ne muči me!... I ona sklopi ruke. — Tebe prose! — reče Krunija. Njoj se okrete vajat oko glave... Ali se brzo pribra pa reče: — Prose?... A ko to? — Ivan Miraždžić, za Lazara!... I otac te daje...

Turčin je tako milo pogledao Ivana da se ovome ne može na šo, nego reče: — Hoću!... I krenuše se svi hanu. Brzo su se opremili. Kruška opasa oružje, panduri, naoružani do grla, očekivahu zapovesti. — Polazi! — zapovedi Turčin.

Pritegoše uprte, pa se odvojiše. Gusti lug ih brzo sakri od njihovih drugova... Hajduci uzdahnuše duboko i oboriše glave. — Kao da mi rođeni odoše! — reče Nogić...

— Družina nam raste, harambašo. — Koje? — Surep, Zeka, Nogić, Krajčin... evo ih, traže te. Njemu zaigra srce. Brzo priđe. — Evo ga! — viče Zavrzan. — Znao sam ja da Surep mene mora naći! — Dobro mi došli! — reče Stanko.

Jauk je prolamao dubravu... Hajduci su gazili po lokvama usirene krvi... I to se svršavalo tako brzo da se svima činilo: e, nije ni dobar trenutak prošao. I Turcima dođe svest, ali dockan...

Dučić, Jovan - PESME

A Nedelja u šumi sela, Čeka kad prvi odmor dospe, Da širom polja brzo prospe Krvavih bulki mora cela. MRAK Ide red crnih jablanova Svu noć kroz mračno polje žita.

SATI Kako brzo živim! Kako sati dugi Prolaze, kô bele ptice. Nit znah samo Čim su povezani jedan dan za drugi, Niti kad zapitah:

Htede da se snuždi i da suze raspe, No beše u žurbi. Brzo on je seo: „Gospođo kontesa, noćas... kad sve zaspe, Doći ću. Addіo, cara. Bartoleo.

Njegove sumnje počeše rasti svakim danom. Na svima raskrsnicama mrtvog ostrva ređahu se fantomi njene prošlosti. Brzo ih se ispuniše sve šume kao vojskama, i sve vode kao avetinjama, i celo ostrvo posta za njih tesno kao tvrđava.

Proroci su i dalje govorili na raskršću pred selom, ali su obadva brzo ostali sami. Prvi je odatle pobegao luda, otrčavši u selo, najkraćom stazom, jureći jedno kuče.

Prvi je odatle pobegao luda, otrčavši u selo, najkraćom stazom, jureći jedno kuče. Ceo narod se brzo krenuo za budalom.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

ali ne! Neću baš ništa! Dakle, vatra se brzo opazila u magazi. Odatle ona dohvati čardak sa šišarkom, šupu s vetrenjačama i s rakijom, pa dućan s celim jespapom, i

Moja mu mati priskoči u pomoć. — Pa šta sad misliš, brat-Đoko? On brzo pokupi sve oko sebe i baci pred mater. Reče: Da se oseća bolje. Da mu je Joca rekao da to može biti još bolje.

Polako pređe hodnik, otvori vrata od naše sobe, promoli samo glavu unutra, pa se, ne rekavši ništa, brzo povuče. Zatvori vrata pa iziđe na ulicu i lagano se uputi kum-Ilijinoj kući.

U to doba škripnuše avlijska vrata. Mati brzo pirnu u sveću, pa i sama leže u krevet. Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije čekićem u grudima.

na prstima čiviluku, a ne skida oka s nas; skide pažljivo onaj srebrnjak, turi ga pod džube, natuče ves na oči, pa brzo i celom nogom stupajući iziđe napolje. Ali tek što se vrata pritvoriše, a moja se mati ispravi u krevetu.

Ali tek što se vrata pritvoriše, a moja se mati ispravi u krevetu. Za njom se diže i sestra. Kao kaki dusi! Mati brzo ali pažljivo usta i pođe vratima za njom prista i seša. — Ostani kod dece! — prošaputa majka, pa iziđe napolje.

Kapetan ćuti. — A koga vi čekate? — upita opet Blagoje. — Ženu! — A ja sina! Ranjen je. On se malo strese, brzo stade istresati skoro punu lulu i ponovo je napunivši i paleći nastavi preko čibuka: — Ali lako, sasvim lako!

I druga jedna postarija žena iza nje — i bez toga ne ide! I najzad i detence ototanji. Oni brzo pređoše preko mosta i skloniše se u stranu, praveći mesta drugim putnicima koji se guraše zajedno sa svojim prtljazima,

— Ćuti! — reče kapetan s užasom na licu. Brzo predade dete ženi, pa pritrči bogalju. Pothvati ga rukom ispod miške i pomože mu da zakorači jednu gredu koja se bila

— viknu vojnik milostivno, okrećući se na jednoj nozi i podupirući se štakom. — Tata! Ta evo me! Blagoje se kao munja brzo okrete. Stade pred sina. Gleda ga, gleda — pa onda tresnu o zemlju. Niko ne mišljaše da ide svojim poslom.

Svi priskočiše, poprskaše ga vodom. Dama s kučetom i zembilom turi mu nekake kapljice pod nos. Brzo ga povratiše i digoše na noge.

— Živ bio, sine! — reče pop. Al' gospodin dohvati kutiju sa žigicama koja je pred popom stajala, i brzo trže ruku nazad. Ispravi se, pa sa strane baci pogled na popa, još većma začkilji, a bora na čelu kao da još dublja dođe.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Grom, pravi, formalni grom iz vedra neba. — Brzo, gospodine, brzo! — žuri ga Arkadija i poleti na vrata natrag crkvi, a pop Spira za njim. Obojica lete pravo crkvi.

Grom, pravi, formalni grom iz vedra neba. — Brzo, gospodine, brzo! — žuri ga Arkadija i poleti na vrata natrag crkvi, a pop Spira za njim. Obojica lete pravo crkvi.

— O, ni najmanje — odgovori Jula koja se brzo ispravi, a zbunila se pa u rukama jednako drži jedno lepo žuto gušče, jer mu ostala njegova braća nikako nisu dala, kao

Poneka devojka promakne brzo u komšiluk, ispod stare rekle vidi se čista košuljica, a šušte i žubore čiste bele suknje na njoj.

Melanija pođe tamo, ali je gđa Persa povuče i gurnu brzo na drugu stolicu baš do g. Pere, tako da je ovome sada s desne strane bila Jula, a s leve Melanija.

— Baš ću vas moliti — veli Melanija. — Išti i ti, nesrećo, jednu! — šanu brzo gđa Sida Juli, i gurnu je krišom pojače.

A i šta će joj spavanje i san kad ovako budna lepše sanja. A i Šaca se brzo nađe kod kuće. Leteo je sav blažen na krilima srećne i utešne ljubavi, tako lako da čisto nije osećao da tabanima

Usput nije srećom nikoga sreo do ča-Niću boktera. Brzo natuče šešir na oči, pa ubrza pored njega, ali ga oštro oko ča-Nićino ipak poznade. — ’Brojtro, brico!

— viknu mu malo lolinski ča-Nića, pa se iskašlja onako u srpskom smislu. — Laku noć, ča-Nićo! — odgovara mu brzo i tiho Šaca, pa gura tamburu pod kaputić, i sve brže pèrja. — A di smo to bili noćoske, sinovče, aj?

I san stade plesti svoje tanko tkivo oko Niće boktera koji hrkaše, i brzo ogradi oko njega divnu kuću od tvrda materijala, a bez intabulacije i krajcare duga, ogradi ga kućom velikom,

Tamo se pripovedalo da su se popovi još u Temišvaru potukli, ali da su ih tamo brzo razvadili, i oni se, vele, pritajili, jer su uvideli da, doista, nisu u tuđem svetu komotni kao kod svoje kuće, u svom

— Pomoz’ bog, Petre sinko! — Bog vam dobro dao, gospodin-popo! — reče Pera i skoči sa stolice, ostavi brzo lulu iz usta u jedan ćošak, pa skide šešir i poljubi g. popu u ruku. — Pa, kako je? Kako? Radiš li, je si l’ vredan?

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Praštajući se, one padaju kao u neki zanos, rasprostiru se po grobovima, viju, ljube, bacaju šamije. Pop prepojava. Brzo, užurbano, da bi što pre prestalo to cvilenje, plač. Zaustavlja ih.

Dođi, sinko, javi mi se, te majka bar češće da mi te viđa... — cvili već iznemogla majka. Ali joj pop ne daje dalje. Brzo prepoje, očita, da bi se ona digla i, utirući suze, brecajući još od plača, počela da razdaje prosjacima, slepcima,

— Imam. Skupila sam nešto. — Radosno ga dočekala ona. — Pa donesi. Da vidim. I ona, vesela, otrčala kolibi. Brzo se vratila s novcem koji je izvukla ispod zemlje u raznim zavežljajima... Sve dala popi.

Primio varošanku. A Vejka nije imala više kod koga, no je od tada morala sama po polju da noćiva. Zatim se brzo izgubila, umrla, više od straha što je sama, napolju, nego od gladi. I tako Taja ostao sa varošankom.

Lepše mu i ukusnije gotovila, nameštala... sve po varoški. Ali posle varošanka kao da se brzo zasiti Taje i odjednom ga ostavi.

No ona ga opet, brzo, u tren, uzima i dalje drži pod jezikom da ga ne bi niko našao... I zbog toga ljudi nikad ne mogu da naiđu na

Pri toj pomisli odmah prestaje da prosi, da nudi bilje i brzo, uplašeno počne da skuplja i savija torbe, zavežljaje, i zajedno s hlebom što su joj do tad dali, odjuri, upravo

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

U dućanu bio je okreten, mušterije brzo je posluživao, ali je i doterao do toga da su sve varoške devojke u njegov dućan dolazile kad je kalfa postao.

Frajla Savka brzo mu ruku poveže, a Ljubi ni brige. On ih časti, ali razgovor mu se jednako okreće oko Savkinog tate, šta on misli, da li

Tatijanina mati brzo se spremi i kaže kćeri da ne ide nikud, doći će đuvegija, trgovac iz varoši. Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa

— Vi se samo šalite! — Ja se ne šalim, neg’ što mislim to i govorim. Pa kakve ste oštre pameti! Na svašta znate brzo da odgovorite.

Ja sam od moje mladosti, kao što ceo svet zna, od svih najbolje tranžirao, al’ ne znam da l’ bi mogao tog zeca tako brzo i lepo istranžirati. — I sam se radujem, — odgovori Ljuba. Tako sad u zadovoljstvu ručaju. Vino još ostaje na stolu.

— No, kako vam se to dopada? — Vrlo brzo svirate. Tu im preseku razgovor, zovu ih na ručak. Ručak je veselo i u šali prolazio.

Za snažan duh velik udarac! Kako da se pod njim ne sruši! Rogozić se tek sad bacio na čitanje, a brzo shvata i pamti. Smisli da se u malom krugu velikim pokaže. U sudu mu nije bilo para, sve je nadmudrio.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Pred Ministarstvom Spoljnih Poslova, na čija su vrata brzo i ozbiljno izlazili i ulazili ministri i važni ljudi, strčavajući niz i ustrčavajući uz stepenice, hvatajući ih sve po

Pa se ubrzo sve saznalo. Zastupnik predsednika vlade izašao je iz sobe Ministarskog Saveta i rekao prosto: „Zovite brzo Ministra Vojnog”. — E pa gotovo je! — Fіnіta Ia comedіa! — Dakle mobilizacija, rat! — Nek je sa srećom!

I sve će ići po starom. A niko nas ni o čemu neće pitati, kao što nas ni do sad nije pitao. Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer života više nema to je jasno, a i ovaj mozgovni, sedeći život postao je već neizdržljiva tiranija.

tesnoj, neizvetrenoj sobi on se osećao mučno, ali čim pomisli da sad ide u širok, čist prostor razgali se najednom. Brzo je oblačio uniformu.

Jednim širokim i žudnim pogledom on brzo obuhvati Beograd i sve podneblje. Saborna crkva, kao neki prav starac, uzdizala se mračna i dostojanstvena.

I neizdržljivo mučen baš onim pojavama, on se brzo podiže, upali sveću i uze jedan zavežljaj njezinih pisama, marljivo složenih, pa ih stade po redu čitati, gutati.

mukama koje postaju sve više neizdržljive, o odvratnoj, gadnoj i prokletoj sudbini, koja ih je tako nemilostivo i brzo rastavila da ih, možda, nikad više i ne nastavi.

Onda neki oficir, beo i lep, u kicoškim lakovanim čizmama i korbačem u levoj ruci, iskoči brzo na zemlju, priđe komandantu divizije, prinese sa svim labavo ruku do štitića pa prosto pokaza rukom duž belog druma,

U tom trenutku jedno čudno talasanje na njegovom mračnom i užasnutom licu odavalo je neku strašnu rešenost. On se brzo spremi i kad neki seljak odnekud dođe da ga vodi on pođe odlučno pred svima u onom pravcu crkve.

Kad telefon postaviše iza kapele on uđe u ispražnjeni oltar u čijoj ga mrtvoj tišini zadahnu osećanje smrti, pa se brzo pope na toranj crkve.

On brzo pređe preko razjapljenih grotla na granatama provaljenim krovovima, sa rasturenim i isparčanim crepovima, i rasejano i ne

Onda je brzo gotov. A to važi za njega, jer on nije od onih pokornih mlakonja i ulizica što samo znaju „razumem“ n slepo i kaplarski

Afrika

Boj čeka sa večerom. Kroz stabla i kroz granje čuje se podmukli udar u tam–tam. Večeram brzo, pijem filtrovanu vodu koja miriše na osušenu zemlju kroz koju se cedila; gadim se.

Osećajući još pri tom da ću, sasvim brzo ostavljen od Vuijea, biti bačen na veliki put koji vodi kroz Afriku (na ovaj crveni, purpurni put, usečen kao u živo

Ovaj put na kom ću ostati sam, koji će se pretvoriti tako brzo u stazu, u brzak, ili u trag samo stopa urođeničkih! Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što

Vuije nije bio prvi prijatelj s kim sam se tako brzo sprijateljio, i za koga sam imao apsolutno poštovanje. Ja sam video ljudi isto tako veličanstvenih kao što su

tako deklarisan u ovom društvu. Po večeri šampanj kod Švajcarca, i gramofon. On se brzo opija i onda razmetljivo iznosi da nudi i ovo, i ovo, i ovo, na poklon: „Jedite, uzmite, nosite!

oko pojasa, kao bilo koji drugi mladi Baule; ne sasvim visok, pre srednjega rasta; vrlo lep; vrlo harmonično razvijen. Brzo se rukuje sa nama, uznemiren i pun osmeha da bi ga izvinili što nas je pustio toliko da čekamo.

Brzo se rukuje sa nama, uznemiren i pun osmeha da bi ga izvinili što nas je pustio toliko da čekamo. Brzo odbacuje i maramu pa pušta da ga sestra poliva iz kalbasa.

naglo okrenuo, i u trenutku sve shvatio. On je video da je kralj prekinuo jedan pokret, da je njegovo lice suviše brzo postalo opet sladunjavo, da sam ja uvređen.

— No, musje mali mon se' mulil vit, mon se' vandl anko' (Ne, gospodine, moj će zet brzo umreti, i ja ću onda opet prodati svoju sestru!) Pu toa otl se', peti se'. (Za tebe imam drugu, malu sestru.

sata igre dok mladići osete da su muževi, da je fetiš ovladao njima, njihovim devojkama i njihovim ženama; a tada će brzo žrtvovati kokoš, pogasiti i poslednje svetiljke i izmešati se po zemlji ovog kratkog dvorišta, između žitnica, koliba i

Fonten ga zadirkuje, zove ga Orlićem, svršava brzo pogodbe sa njim, i tek na kraju ponudi mu da sedne. — Njegov je otac bio stvarni genije, kao političar.

To je crni poverenik udesio sebi harem u kom će ubiti svoju dosadu. Jedemo brzo, ćuteći. Moj prijatelj treba da žuri kako bi pre noći stigao u Bobo.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Vidiš, kad se s kim razgovaraš, treba upravo da mu u oči glediš; govori ne vrlo brzo, no nepresječno, tako da onaj koj se s tobom razgovara ne može reda dobiti.

) JUCA: Bre, otvorite! Isteklo nam toliko sirće! JANjA: Kaimeno! (Otvori brzo vrata.) POZORIJE 2. JUCA i BIVŠI JANjA: Ko je isteko sirćetu?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kadikad se, na toj ravnici, ukaže po neko usamljeno drvo, bagrem, ili vrba, pa i neki konjanici koji brzo iščeznu. Dogodi se da konjik ugleda i neke kule i gradove, šta li, ali i to nestane na vidiku.

„Čitajte, Palavičini“, reče, tiho, svome pomoćniku, koji je bio svukao rukavice, pa ih je sad opet, brzo, navlačio. „Pazite, samo lagano.“ Potom je Garsuli seo.

Jedan ga je bio ujeo za ruku. U tom zatvoru, apsenik bi brzo naučio kako je u mrtvačkom sanduku, a izgubio bi i pojam o vremenu.

Sve što je mogao da čuje, i vidi, bile su njegove misli, ali su one proletale brzo kao laste, a činile su se zelene, crvene, a prskale su kroz njegovu glavu, kao varnice.

Pavle je zapazio, brzo, njeno duguljasto, lepo, bledo, lice sa visokim čelom, i nosom malo prćastim kao u devojčice, teškom kosom, punom

„Kažite kapetanu da se mahne žena!“ dovikivao je slugama. Pavle se onda poče praštati i reče, brzo, Petru i Petrovoj ženi: „Ne bojte se! Ja odoh!

A spremljena, kao da će za švapskog đenerala da je udaju. Taj brak, koji je bio sa nategom počeo, pretvorio se brzo u mahnitu ljubav te stasite, lepe, devojke, prema čoveku starijem od nje dvadeset godina, ali snažnom kao bor.

se onda svađa svojih roditelja, kojima je, kao dete prisustvovala, ali su te svađe, u kući njenih roditelja, prolazile, brzo, kao letnja nepogoda. Nikada, među njenim roditeljima, nije dolazilo do prekida razgovora, ni sat, dva, a kamoli dan, dva.

Kad se gospoža Kumrija udavala, udavala se prema želji roditelja, kao što se u to vreme ceo svet udavao, ali je brzo zavolela taj život u oficirskoj familiji.

Propustio je kola, koja krenuše iz kapije, a posle je stajao, neko vreme i gledao za njima. Kola su brzo odmicala, preko zelenila egzercirišta. Videla se samo sitna igra konjskih nogu.

je bio zagledan u aleju jablanova, kuda mu je žena nestala, a posle se vratio u kuću, da posvršava poslove, jer vreme brzo otiče, a i on je imao da ode sutra, ili naksutra. Osećao je da korača po kući, kao da je pun olova.

Sva je ta lađa bila isfarbana slikama Oseka. Odmicala je, niz vodu, brzo, kroz one duboke, i lude, baruštine Tamiša i Begeja, uz viku polugolih veslača, ali je noću pristajala kod kontumaca.

Teodosije - ŽITIJA

Kada je ovo čuo od starca, volji se njegovoj brzo pokori i reče: — Blagodarim te, Gospode, jer si uverio srce moje preko stranca ovoga!

I mati, kao svaka mati, zagrli ga i celiva s ljubavlju, pa ga otpustiše s mirom, ali mu zapovediše da se brzo vrati. Jer ne znađahu da neće tražiti je lene, već izvor života, Hrista, da njime napoji ujelenjenu dušu svoju,

— Kamo se dede gospodin naš? I u nedoumici zbog brige ostaviše lov, pa se brzo vratiše k njegovu ocu samodršcu, i obavestiše ga o nestanku sina njegova.

A neki im rekoše: — Takav koga tražite ušao je malo pre vas u ruski manastir, i još je tu. A oni čuvši ovo brzo poteraše putem da ne bi kako čuvši za njih pobegao, i ostavivši put ka protu u ruski manastir uđoše.

I videše ga u manastiru gde hoda s nepostriženim vlasima i s mekim haljinama, jer su ga stigli brzo goneći, a nije ni strahovao da će ga hteti goniti do unutar Svete Gore; ali bol roditelja, a ujedno i moć, i ovo mogade.

Odvede ga nasamo i zapita: — Kako toliki put prevaliste tako brzo i ne uleniste se pred tolikom daljinom mesta i tako napornim putem?

njegovoj i dobroj promeni, da je onaj koji je odrastao dobro i od onih koji su dobro živeli i u svakoj sreći tako brzo zavoleo da usrdno ide surovim putem, što se među mnogima retko nalazi. A bio je mladošću krepak i ne MNOGO izmučen.

se reči koje mu reče sveti: kada Bog proslavi svojega ugodnika, ako me zovete doći ću i ja — odmah zapovedi da ga brzo pozovu.

“ I odmah uverivši se od Boga rečenim od Duha Svetoga u duši njegovoj: „Spas tvoj sam ja“, — brzo, još za noći, krete na put.

videvši njegovu brzu pogibiju molitvom svetoga, obuzeti velikim strahom, a ujedno bojeći se napadaja Stefanova, brzo se vratiše kući.

Patrijarh čuvši za carevu volju o svetome, veoma se obradova, jer ga i on mnogo ljubljaše, i brzo dođe do cara. Car uze ovoga u pomoć, i rekoše svetome: — Ne odriči se apostolskoga izbora preko nas, koji nam Bog

I nimalo ne odloživši, dozva najveštije živopisce i zamoli ih da brzo naslikaju dve ikone velike visine, stojeći; na jednoj zapovedi da naslikaju previsokog i božastvom neopisanoga cara

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ima stanovništva koje govori štokavski i naziva se Hrvatima. Čakavski dijalekat, koga uostalom brzo nestaje, ograničen je na nekolika mala jezična ostrvca u severnoj dalmaciji i u južnoj Hrvatskoj, na jadranska ostrva

Naročito se pritiče u pomoć za vreme žetve koju treba brzo svršiti: to je moba. Pošto zadruge nestaju pod uticajem individualizma i moderne civilizacije, ona je sa svojim

Ova tako visoka narodna svest još se više razvila za vreme Turaka. Od kraja HV veka ona se brzo i naglo širila iz oblasti Raške, Huma (Hercegovine) i Crne Gore u svim pravcima.

Organizuje se i razvija vojska i oficirski kor. Škole se umnožavaju brzo, stvara se universitet. Obrazuju se naučne i ekonomske ustanove i društva, kao i političke stranke.

Ali Sekula ne sluša i sve se više udaljuje. Tada nepoznati obode svoga konja, koji skoči u visinu za tri koplja i brzo stigne Sekulu. Ovaj primeti da je čovek koji se pretvarao iznemoglim strahoviti junak.

Usled svega ovoga raspadanje je zahvatilo i crnogorska plemena. Kolektivna duša brzo iščezava, a sve vrline, vezane za nju, slabe.

Pokret je zatim zahvatio kvarnerske varoši, ostrva i najzad Istru. Slovenci su se brzo pridružili ovome pokretu. Poznato je da oni danas sa Srbo-Hrvatima čine trećinu stanovništva u Trstu i da vrlo živo

Izvršilo se stapanje latinskog i slovenskog duha, mešavina koja se uvek jasno zapažala, mada je stanovništvo brzo i potpuno postalo srpsko.

Nastanivši se u varoši ovi su Dinarci vrlo brzo stekli mala bogatstva, prilagodili su se načinima i ukusu gospara, starih porodica, i smatrali su za osobitu čast da

množinom Južnih Slovena promatrač bi lako mogao poznati čoveka centralnog tipa, teže po njegovoj spoljašnjosti ali vrlo brzo po arhaičnim crtama njegova jezika i po njegovu mentalitetu.

Osobito je na one u vojsci povoljno uticao dodir sa ljudima iz starih granica, i od njih su brzo počeli primati viteške načine i viša osećanja.

Ovi ljudi od „rabote“ stalno misle o svojim interesima i brzo uoče kako se posao može za njih najpovoljnije svršiti. Vešti su da se iz nezgode izvuku; praktični su i okretni: reklo

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Stražar s visoke sahat-kule razdera se koliko ga grlo nosi: — Narode, lavovi kolju vašar! Brzo zatvarajte vrata i prozore!

jurila su samo dva para potkovica i jedne stare cokule, sve što je ostalo od jednog konja i jahača koji su isuviše brzo strugnuli iz grada. A što je bilo s čudnim džakom i bijelim mišićem?

Molim te, pojedi ga zajedno s kožom! I čiča tako brzo strugnu prema svojoj kući da su ga jedva sustizale njegove vlastite noge.

— Deder, brzo proreci! — uze da se vrpolji mačak. — Iz nevolje se možemo izvući samo kroz rupu na ovome džaku, a tu rupu treba proširit

— U srećki broj deset stoji poslovica: „Jača su trojica nego sam Radojica“ — mirno reče Miš prorok. — Hajde brzo da smislimo kako ćemo namagarčiti toga žderonju. — Ehe-he, bogme ćemo mi njega napsetiti, namačkiti i namišiti!

Mačak Tošo trže se tako obradovan kao da mu je najveća slanina pala na glavu: — Tu li si, vjerni druže! Molim te, brzo ovamo, pa primakni slaninu meni ili mene slanini.

kroz neku rupu pod krovom, a kad su već bili u dvorištu, mačak Tošo komandova: — Jaši me, Mišu proroče, tako ćemo brzo bježati! Miš prorok uzjaha, pa i on komandova: — Pravac velika kruška pod kojom leži Šarov! Trkom!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA PAVLE (vraća se i naviruje najpre na vrata gde je Rina, pa kao da je opazio nešto ili čuo pokret, odlazi brzo mestu gde je u početku čitao knjigu, seda i prividno se zadubljuje u knjigu).

Odavde idi u kancelariju kako hoćeš, putuj ako hoćeš pô sata donde, ali na podne, daj mi reč da ćeš na podne brzo, brzo doći kući. NOVAKOVIĆ: Razume se! Razume se! (Na vratima se poljube i on ode.

Odavde idi u kancelariju kako hoćeš, putuj ako hoćeš pô sata donde, ali na podne, daj mi reč da ćeš na podne brzo, brzo doći kući. NOVAKOVIĆ: Razume se! Razume se! (Na vratima se poljube i on ode.

Gde je gospođa? ANA: Ona se oblači. ANTA: Oblači? Zar je njoj u ovakvim trenucima do oblačenja? ANA: Biće brzo gotova! ANTA: Brzo! Brzo! Ženske se nikad ne oblače brzo. (Seti se.

ANA: Ona se oblači. ANTA: Oblači? Zar je njoj u ovakvim trenucima do oblačenja? ANA: Biće brzo gotova! ANTA: Brzo! Brzo! Ženske se nikad ne oblače brzo. (Seti se.) Uostalom, recite mi, Ana, je li gospođa odjutros uzbuđena?

ANA: Ona se oblači. ANTA: Oblači? Zar je njoj u ovakvim trenucima do oblačenja? ANA: Biće brzo gotova! ANTA: Brzo! Brzo! Ženske se nikad ne oblače brzo. (Seti se.) Uostalom, recite mi, Ana, je li gospođa odjutros uzbuđena?

Zar je njoj u ovakvim trenucima do oblačenja? ANA: Biće brzo gotova! ANTA: Brzo! Brzo! Ženske se nikad ne oblače brzo. (Seti se.) Uostalom, recite mi, Ana, je li gospođa odjutros uzbuđena? ANA: Kako uzbuđena?

ja ću pisati; samo, znate, pisanje će izazvati i odgovor, pa onda ako iznesete stvar na sva zvona, to će vas vrlo brzo odvesti pred sud, a meni izgleda u ovome slučaju da vi imate sve razloge da izbegnete sud.

Dakle, ja vam rado obećavam službu; samo, razume se, kad društvo počne rad. To neće biti tako brzo, ali čim počne rad. MILE: A dotle? SPASOJE: Dotle? Dotle strpljenje!

(Opšti diskretni pogled i izmena pogleda.) SPASOJE (brzo prihvati situaciju): Gospodin Švarc je član uprave preduzeća „Ilirija” i po poslovima toga društva on putuje danas...

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ona reče da zna, ali da je to iz navike: u njihovoj kući, ako ne jedeš brzo, računaj da nisi ni jeo. Sa hipodroma se čulo kako neko viče a zatim ponovni topot konja.

Zemlja je bila zamrznuta a vazduh pun snega. Sahranili su ga za pola sata, a oni koji su ga pratili razišli su se brzo kao da se nečega stide ili boje. Oko deset otac je prestao sa šamaranjem.

Našla ga je lunjajući kraj Tise i nije imala vremena da ga odnese do rampe. Sada je odlazila tako brzo da nisam imao kad da joj kažem gde ćemo se i u koje vreme sresti. Znao sam da to nije ni neophodno. I nije bilo!

Ona će voleti njega, ali on neće voleti nju, ili obratno: To su uvek stvari koje pale i ja ću brzo postati slavan. Svi iz Karanova pričaće kako su bili uvereni da je u meni čučalo to što je čučalo, a izdavači i pisci

Rašida je disala kratko i brzo. Toma Crni je govorio da su cure zrele, zna se već za šta, kad dišu brzo i kratko, da je potrebno iskoristiti trenutak.

Rašida je disala kratko i brzo. Toma Crni je govorio da su cure zrele, zna se već za šta, kad dišu brzo i kratko, da je potrebno iskoristiti trenutak.

Na mesečini od čitave Rašide video sam samo njenu svetlu kosu i beli kvadrat bluze. Trčala je brzo i nečujno i ubrzo više ništa od nje nisam uspevao da vidim. Preda mnom je bio drum siv i zvonak kao metal.

Plivala je odbacujući se nogama kao žaba, ali je plivala brzo i neumorno, ponekad čitave kilometre. Skinuo sam sve sa sebe i legao na polutrule daske skele.

Kao i kornjače, i oni bi bez oklopa brzo uginuli. - Otkrio sam nešto, Rašida! - zaplivam prema sredini reke zanošen podvodnim strujanjima.

Bilo je praktično nemoguće proći ispod sopstvene duge, jer ju je voda isuviše brzo odnosila. U telu sam osećao beskrajnu i nežnu zamorenost mišića.

- stavio sam dlan na njen oklop i zaprepastio sam se. Bio je vreo od sunca, a ispod oklopa njeno srce kucalo je brzo, brzo. Nisam verovao da kornjače imaju srce, a svoje šašavo osećao sam sve vreme u grlu. Možda joj nisu dali da izađe?

- stavio sam dlan na njen oklop i zaprepastio sam se. Bio je vreo od sunca, a ispod oklopa njeno srce kucalo je brzo, brzo. Nisam verovao da kornjače imaju srce, a svoje šašavo osećao sam sve vreme u grlu. Možda joj nisu dali da izađe?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

malko i Čamčinica pobrinula, ako se i nije još zaplašila, jer zna ona da je veliki vrag Čamča, osobito kad na put ode, brzo se ne vraća. Gospođa Soka i Krečarka proklinju Čamču; da su znali, ne bi ih sa Čamčom nikuda pustili.

Gospodaru Sofri svetle se oči od radosti, smeši se. — Ovo je prvi dan srećan. Brzo konje upregnu, sednu i začas su onde. Grof proba „auspruh”; istovetan je sa mustrom. Izvadi novce i isplati.

Sutradan, kako osvanu, a putnici se počnu oblačiti. Krečar i Čamča, kao pređašnji dan, u „trajdrotu”, i brzo se obukli, no kod gospodara Sofre malo duže traje — — — — —. ....

Tako prvi dan jedna frajla, čuvši da ide Šamika, brzo prozoru, pa u hitosti, da se ne bi zadocnila, razbila je glavom prozor.

— Šta će svet reći, kad čuje da se tako brzo ženim? — Šta može kazati? I drugima je mati umrla, pa su se oženili. Samo gledaj da dobiješ takvu kao što je tvoja

Nije ni čudo: Šamika, takav dandy, pokraj finih Talijankinja! Naučio je brzo i Talijanski, jer talijanski se jezik lepi.

Šamiki je dugo čekati. Dogovori se sa ocem, da brzo upregnuti u njegove lepe saonice, pa idu u „vizitu” kod Polačeka.

Svi igraju. Čuju to Šepsovica, Krauzovica i Gajzingerka i čuju da jedan elegantan gavaler igra sa frajla-Lujzom. Brzo sednu na saonice, pa na bal.

Da ne bi opet pre njih otišle nataroška i učiteljka, brzo daju doneti sebi gornje haljine, pa brzo napolje Šepsovica, Krauzovica i Gajzingerka.

Da ne bi opet pre njih otišle nataroška i učiteljka, brzo daju doneti sebi gornje haljine, pa brzo napolje Šepsovica, Krauzovica i Gajzingerka. Badava se žure Kriblerka i Hauerka, zadocnile su.

— Dobro, promisliću se, korak je opasan . . . — Nema vremena promišljavanju. Ako ima što biti, mora biti brzo, jer će otac poslati Lujzu daleko, svojoj rodbini, i posle će dockan biti.

— Stoji l’ partija? — Stoji. — Dajte ruku, držim vas za čoveka od reči. Sad moram brzo natrag. Zbogom! Ode odvažna Matilda. Šamika, jednako zbunjen, još ne zna kako će da počne. Dođe kući.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

od konja više kolena, pre neki dan, kad je počeo da skuplja delove puka, još se budi noću od bola, ali taj bol umine brzo, kao i strašna malaksalost i iznurenost u kostima, od umora.

Oblačeći ga brzo, ona mu je ljubila čohe, kaiševe i srebra, a kad se umio, ona mu svojom kosom ubrisa lice, ljubeći ga u obraze.

Poljubiše se brzo, i, stariji uskoči u kola, prosuvši mlađem brojanice po blatu. Kad ču jurnjavu konja i viku sveta, ona, dotle ne sluteći

Putem, uz obalu, uz brda, koja su opet padala i spuštala se u mokre travuljine, kola su brzo stigla tri velika, crna čamca, što su dole, na reci, lagano odmicala.

Sve se međutim svrši dobro, čim stadoše i baciše tovare i oružje. Pesma presta, nastade graja i brzo se iskupiše svi. Smiriše se kad oficiri odjahaše konje i kad se pomešaše među njih.

Smrkavalo se nad njima i tu, pod strmim, starim stazama Pečuja, ispod zapuštenog groblja, na utrini, isto onako brzo kao i kod kuće, u onom sivom, maglovitom večeru, što kao kiša pada u baruštine, ali je ovde proletnje veče rastapalo ih

Dozivajući se tihim zviždukom, oni su se, puzeći i trčeći pogureno i brzo, kao tekunice, od humke do humke, od drveta do drveta, probijali, kroz lanac stražara, koji su osećali de se nešto oko

vratova od hoda i tereta, oni su pošli u noć, zadivljeni i očarani blizinom varoši, velike i čudne, što je bila prošla brzo pred očima njihovim, pri zalasku Sunca, kad su dolazili.

Sačekujući se, na dnu, u jarugama, pod logorom, skupljahu se po trojica i četvorica, ispitivahu se brzo: ko je iz koga sela, pod kojim oficirom, a posle, jurnuvši kroz žbunje, tražahu put, pod vođstvom onoga koji bi pošao

se pak tiče onog jednog slučaja silovanja, nije hteo da ga poveruje, pošto je takvih slučajeva predviđao mnogo više. Brzo je raščistio dvorište, obraslo bršljanom, pod velikim prozorima mrke, barokne zgrade.

” Dalje nije mogao. Zabašuri sve, brzo, pročitav reskript komandanta grada Oseka, markiza Gvadanji. Zatim, velikim koracima, pritrča stolu i otpoče pregled.

Devojku mu je našao slučajno, pri poslu, u Trstu, u kući nekih Hristodula, kojima je dugovao osam hiljada srebra. Brzo se sporazumeše.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Tako, na primer, smatra se da ako devojka lomi posuđe u kući, brzo će se udati.¹ Mnogo je, međutim, češće da gatara namerno izvede neku vrstu probe ili „testa“, kada joj rezultat ovog

Neki istraživači „narodne pedagogije“ dodiruju ovaj problem, ali ga zatim vrlo brzo zaobilaze, odnosno prikrivaju činjenice da bi ublažili ovu očiglednu protivrečnost.

Kod nas, u kopaoničkim selima, mlada pred dolazak svatova, kada čuje prvi svatovski glas, brzo istrese vreću sa odelom i kaže: „Kako se ovo brzo istreslo, tako se i ja brzo porađala!

selima, mlada pred dolazak svatova, kada čuje prvi svatovski glas, brzo istrese vreću sa odelom i kaže: „Kako se ovo brzo istreslo, tako se i ja brzo porađala!

svatova, kada čuje prvi svatovski glas, brzo istrese vreću sa odelom i kaže: „Kako se ovo brzo istreslo, tako se i ja brzo porađala!

kada napušta vratnicu na dvorištu, ispod sebe istrgne jastuk i snažno ga baci unazad, da bi se ona tako lako i brzo porodila. Isti smisao ima i, u Šumadiji zabeležen, običaj magijskog razbijanja sudova (negde s vodom) na svadbi.

⁸ (Široka upotreba jajeta u ovim običajima objašnjava se verovanjem da će se žena poroditi brzo, kao što kokoška brzo snese jaje.⁹) Trudnicama su mnogobrojnim verovanjima tabuisane mnoge aktivnosti i postupci.

⁸ (Široka upotreba jajeta u ovim običajima objašnjava se verovanjem da će se žena poroditi brzo, kao što kokoška brzo snese jaje.⁹) Trudnicama su mnogobrojnim verovanjima tabuisane mnoge aktivnosti i postupci.

“) Rasprostranjeno je verovanje da žena, čim oseti da će uskoro roditi, treba da pređe dva puta reku, pa će se brzo rastaviti od novorođenčeta, kao što voda brzo protiče.

čim oseti da će uskoro roditi, treba da pređe dva puta reku, pa će se brzo rastaviti od novorođenčeta, kao što voda brzo protiče.

bio lak, babica treba da uzme zečiju šapu i da je propusti kroz nedra porodilje, izgovarajući ove reči: „Kao što brzo ide zec, tako brzo i dete da izađe!

treba da uzme zečiju šapu i da je propusti kroz nedra porodilje, izgovarajući ove reči: „Kao što brzo ide zec, tako brzo i dete da izađe!

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ZA SMRTOMRSCE Tražim pomilovanje za one koji brzo zaborave mrtve, one što odmah sa spiska ih skinu i prekinu sa njima veze olako kao paučinu.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Eto, to je bila žena! I sada najviše cenim takve žene: one koje su u stanju da zbog vas igraju sporo ili brzo, da izvode različite figure, a da vam nikada ne kažu: daj malo slušalice da i ja slušam!

Možda bi bilo interesantno? Možda bih i ja jedanput postao uspeli momak, tamo, u belom svetu? Posle nešto brzo pričaju na francuskom i engleskom sa svojim ženama, a ja stojim i sve se više smanjujem.

Kako je sve to brzo prošlo! Od onog prvog smušenog poljupca u vašoj kapiji do ove umorne dame kojoj je potrebno sve više stvari da bi bila,

— pa su vrlo brzo digli ruke od nje, čekajući rasplet, baš kao što se čeka hepiend u nekom dugo najavljivanom skupom filmu, a ona se

dosada iz pedesetih godina, sve će mi to jednoga dana sigurno zatrebati, ali kako da zadržim sve te prizore kada tako brzo promiču s onu stranu stakala, poput televizijske emisije koja je izneneda izgubila ton?

dimu tamjana, među oznojenim seljankama umotanim u debela sukna, pod pucketavim plamenovima voštanica što su se topile brzo kao i naši dani, slali smo bezbroj razglednica dokazujući da je Sarajevo jedini grad na svetu, i da je zatočeništvo na

Potpisao bi tako neopoziv dokument o svom neuspehu. To bi se brzo pročulo po varoši i osamnaest godina bi bilo uzalud protraćeno. To, nikako, ne! Spustio se do železničke stanice.

Pederčina matora, misli sa besom — u tim godinama izigrava princa! Ali ringišpil i strelište brzo brišu Ljiljanine suze. Vozili su se u malom električnom automobilu, vešto izbegavajući sudare.

Narod. Nenavikao na pešačenje, u početku se veoma brzo zamarao. Poslednjih dvadesetak godina proveo je na sastancima i u automobilu, misleći da će se jednog dana ipak nekako

Za trenutak, nađe se ponovo u svom starom svetu i u glavi brzo izračuna da li bi se, po protokolu, nalazio u dvadeset i četvrtim ili dvadeset i sedmim kolima.

Matavulj, Simo - USKOK

Brastvenici s bjeguncem, skrenuvši nalijevo, brzo stigoše za jedan humak, gdje je bilo dragovo brastvo, osam kuća, prilično razmaknutijeh.

Ovaj se sjeti šta treba učiniti, okusi, pokloni se i predade čašu pristavu. Sve je to brzo bilo gotovo, sve se svršilo žurno.

— Hoću — reče on i stade pred ovitak, malko snebivajući se. Vidjev Milicu prema sebi, on se brzo pribra i započe igrati spretno, pravilno, ka’ ono dobar igrač od rane mladosti, kome je lako bilo uhvatiti mjeru i

pogledom prekidoše igru; ona mu se maši ruke, ali on stište njenu i prinese je svojim grudimâ, razumije se, to učini brzo i krišom. Ženske se zbiše u gomilu, odvojeno od muškaraca. Bilo ih je i sredovječnijeh.

I to učini, te brzo uzesmo i taj šanac, jer naš grlati pop viknu: „Ha, crn nam obraz, pogibe Joko Dragov!“ A naš brkati barjaktar u taj se

Ali mladost hoće svoje pravo na život i na sreću: potisnuta nada pojavi se i osnaži se brzo, te Janko poče nazirati sebe u budućnosti kao vrijedna, korisna služitelja vladičina, kao spremna i hrabra člana

— A sad hoćeš li ustajati, da ručaš? Dolje te čekaju! Janko se maši svojih haljina, ali ga Krcun ustavi i brzo razvi struku na kovčegu, pa poče redom odvajati: gunj, grudnjak, remik i kese od fišeka, kožni silav, pojas, podveze,

Hajd sad umij se. Ja ću ti posuti! Eno vode pred vratima. Janko obučen i u dimlijama izađe i opra se. Ostalo je brzo išlo, sjem što na kraju bješe kubure i smijeha sa silajem i pojasom!

Zaista čim oni nazvaše: „Hristos se rodi!“ Markiša skoči i viknu: — Izlaste, đevojčine, brzo, rš!... Vaistinu rodi! Sedam cura, jedna za drugom, iskakaše mimo njih. Kusa je gotovila cicvaru.

— Ko ti je to rekao? — Niko. Sâm to znam. — Dakle, ti si moj đak, Ko te je postavio? Milun se zbuni ali se brzo pribra: — Đakon. On je htio da ti Spasoje bude đak, ali ja sam ga molio.

Iz crkve duhovnici s Jankom otidoše u trpezariju, a svi mlađi i mađupnicu. Uz vladiku doručkova se brzo i bez razgovora. Kad ustadoše, vladika će Janku: — U ime božje, počeću s tobom!

Skromni ručak od mesa i zelja brzo prođe, kao i doručak. Poslije podne Janko i đak Obrad otidoše u lov; išli su rubom polja, te do sutona ubiše dva zeca;

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Ali zar se može naklonost tako brzo nabaviti? PROVODADžIJA: Šta naklonost! Momak oće da se ženi, devojka treba da se udaje, to je sve.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Odrasli ne žele da zamaraju svoje slabašne mozgove, pa zato po svaku cenu traže ono što je jednostavno i jasno. Brzo shvatljiva, ovakva se književnost deci odasvud natura, i deca je, s retkim izuzecima, rado prihvataju.

Pisao je za sutrašnji broj svog i tuđeg lista, za večerašnju priredbu, za godišnjicu smrti, sve sa jednakim žarom, brzo, pametno, lako, pa i olako. Kao kakav dežurni pesnik, spreman da se u svako doba dana i noći odazove na poziv.

Granice između sna i jave otvoreno su i do kraja potrte. Neposredni povod avanture brzo zaboravljamo; kao i u svakoj igri, želje se pretvaraju u stvarnost: Koča plovi, leti i juri oko sveta.

Ostala je tehnika poeme za decu, izvestan ukus za brzo smenjivanje situacija i anegdota. Plan priče je u svakom trenutku vidljiv.

Idealizacija o kojoj je reč, srećom, brzo se gubi kao sociološka odrednica, prelazeći slatku lirsku samoobmanu, u iluziju koja nam je nasušno potrebna, u

jednostavno i tačno, dotiče prostore koji se gube u maglama uma i duše: Prošlo je otada već šezdeset i više godina, brzo se zaboravljalo i ono što je juče bilo, i tek ponekad, u snu, on je ponovo doživljavao ono svoje uzbudljivo noćno

Svi ga rado slušaju, ali svi se uvredljivo brzo i lako trijezne i za leđima ga nazivaju lažovčinom. Jedino mi, deca, ostajemo nepokolebljivo uza nj i opčarano se

Vaspitač Možda je najveći Radovićev doprinos u tome što je, uprkos brzo stečenim rđavim navikama ranije dečje književnosti, uprkos nepripremljenosti najmlađe publike, uspeo da nametne novo

Velike reči olako nas uzdižu ka apsolutu, brzo gubimo tlo pod nogama — opasnost koju su dečji pesnici na prvim koracima osetili i vešto izbegli.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

GAVRILOVIĆ: Patrijarh je u ponoći ostavio Bečkerek i otišao u Zemun. Sva je Bačka i Banat u velikom strau. SMRDIĆ: Brzo da preteramo marvu u Serbiju. LEPRŠIĆ: I Srbobran pao, kažete vi? GAVRILOVIĆ: Tako je.

LEPRŠIĆ (vraća se): Madžari su tri štacije daleko. Dakle, sutra ako stignu. SMRDIĆ: Brzo da se beži. ŽUTILOV: Nančika, brzo spremaj što imaš. ZELENIĆKA (ispod kreveta): Zaboga, povedite i mene.

Dakle, sutra ako stignu. SMRDIĆ: Brzo da se beži. ŽUTILOV: Nančika, brzo spremaj što imaš. ZELENIĆKA (ispod kreveta): Zaboga, povedite i mene. LEPRŠIĆ: Gospođa ujna, brzo da se tovari!

ZELENIĆKA (ispod kreveta): Zaboga, povedite i mene. LEPRŠIĆ: Gospođa ujna, brzo da se tovari! (Pobegne.) ŠERBULIĆ: Ej, naopako, ej, naopako! (U metežu, svi, osim Gavrilovića, razbegnu se.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ti stari i novi doseljenici stvorili su jednu nacionalnu celinu, koja se vrlo brzo prilagođavala novim uslovima života i uspešno ulazila u zapadnu kulturu.

Ono malo srpskih plemića koji su dobili austrijsko plemstvo za zasluge na bojnom polju, lako i brzo su se odrođavali, i samo po izuzetku nalazio se pokoji od njih da učestvuje u nacionalnom radu.

vode građani, trgovci i zanatlije, koji su došli sa Balkana sa izvesnim znanjima, organizacijama i kapitalom, i koji su brzo pustili korena u neradnoj vojničkoj i plemićkoj Ugarskoj.

daščicama, napamet se uči časlovac i psaltir; da se nauči čitati i pisati treba po tri godine, i sve to lako i brzo se zaboravlja.

To preovlađivanje ruskoslovenskog jezika ide brzo, za petnaest godina. Od 1725. do 1740. to je svršena stvar i ruskoslovenski jezik otada postaje jezik srpske crkve,

On ukratko i brzo priča istorije srpskih vladalaca, počev od župana pa do grofa Đorđa Brankovića, na kome se naročito zadržao.

Kada je imao da kaže svoje mišljenje o postupanju Austrije prema Đorđu Brankoviću, on preko toga brzo prelazi, jer tako nešto »istoričeskomu peru ne priličestvujet«. On se tako izvlači i u pitanjima istorijske hronologije.

On radi brzo, i odmah daje u štampu. Otuda u njegovom pisanju ima nedostataka. On je često starinski kitnjast, preterano »čuvstvitelan«

I zato su Ti prevodi bez izbora, brzo, nepažljivo prevođeni, na rđavom srpskom jeziku, bez književne vrednosti. O Joakimu Vujiću su suvremeni srpski pisci

U istorijskom kostimu on predstavlja ljude XVIII veka. Najzad, kako je živeo od književnog rada, pisao je brzo, bez pažnje, i njegovi romani često čine utisak prvog nacrta.

decembra 1818. godine u Petrovu Selu kod Dubrovnika. 1834. stupao je u franjevački red,69 iz koga je izišao brzo, već 1836.

On je imao prirodnu bistrinu i oštroumlje srbijanskog seljaka, vanredno asimilativan duh, sposobnost da stvari brzo shvati i primi, i da samostalno i dosledno izvodi zaključke.

Milićević, Vuk - Bespuće

Posvršavao je brzo sve poslove: spremio malo stvari; rekao gazdarici da ide na izvjesno vrijeme kući; brzo javio da mu se kod kuće spremi

Posvršavao je brzo sve poslove: spremio malo stvari; rekao gazdarici da ide na izvjesno vrijeme kući; brzo javio da mu se kod kuće spremi soba.

odgovori onaj dobroćudno i prazno, ne pojimajući značenje te riječi, nasmija se, pokaza svoje jake bijele zube i ode brzo. On vidje gdje ih potrpaše u jedan drugi voz koji ode prije njegovog.

i povijene, pognute grane u vodi, šumi kroz sjenovite šume i buči razbijajući se o gole, oštre, tvrde krševe i teče brzo, srdito i nemoćno, zbijena i stiješnjena, dok stijenje para i reže svojim oštrim rtovima njezinu glatku staklenu put.

da žali, nimalo tužna, osim nekoliko baba koje misleći na svoju smrt oplakuju tuđu; kadgod se oteo po koji smijeh i brzo se utišao; a sve, i zvonjavinu zvona i graju sprovoda i pojanje oca Gerasima sa svađalačkim glasom, nadmašivalo ženino

ona ulazila u sobu, vesela i nasmijana, donoseći sa sobom tako mnogo bujnog života i mladosti koja se presipa, on je brzo zaboravljao na što se bio odlučio. I kad je ona odlazila, on se ponovo korio i ostavljao stvar za sutrašnji dan.

Ispred kuća trčkaraju neumivena djeca. Iza kuća izviri koja žena, povezana rupcem, i brzo se sklanja. Psi na lancu trzaju se i laju. Vide se razvaljeni plotovi, guste i zbijene živice, ogrezle u zelenilo.

I podne je brzo došlo u pričanju tih sitnica kad je inžinjer sišao k njima, sav crven, zaduvan, uzrujan i promukao, tužeći se na naše

On koračaše brzo, kao da ga nešto goni, kao da hita da skine jedan teret s duše, kao da će da mu odlahne kad stane u mračnu crkvicu, da

nje, i pitala da li joj je zadatak težak; ona je tako zadovoljno učila zajedno s njom, i često bi joj bilo krivo što tako brzo pamti.

Ona se vraćala natrag u samostan, neraspoložena, i zaboravljala brzo na to u gomili drugarica, rada, ceremonija. Najednom je opazila neku promjenu, a da nije znala šta se je dogodilo;

Pa kako je to kratko trajalo, to bezbrižno i veselo doba, kako su brzo prošli i projurili ti vedri časovi! Osjetila je u sebi srce koje bije i mladost koja čezne; srela je jednog nepoznatog

Sremac, Stevan - PROZA

Švabi je to osobito laskalo što se tako brzo i dobro upoznao sa jednim kraljevsko-srpskim beamterom, da je s njim bio »per-tu«; a i našem Jovi dopalo se sve kod

Da se kucamo. A g. Paji dođe nešto milo, kao mačku kad legne ispod vrućeg šparherta, pa se brzo maši čaše i kuca s domaćicom, a veli domaćinu: — More, priko, ti samo nakrivi kapu, pa uživaj! Kolaj rabota za to!

Tako je raslo i gojilo se začudo brzo. Poče već češće izostajati i više se kod kuće baviti. Nije više pratilo ni učitelja ni trčalo za đacima.

Izmiriše se, ali vidljiva znaka tome izmirenju ne mogahu dati, jer Mickov sin zakloni brzo šačicom nos bojeći se povreda. A Maksim, videći apsolutnu nemogućnost, zadovolji se prostim, bez ceremonija, izmirenjem.

Urnebesni smeh se osu po školi, umalo i učitelja ne zavede, te učitelj morade sad brzo, kao dobar pedagog, narediti da zapevaju: »Lepa naša domovino«, te tako, jednom veštom pedagoškom dosetkom, spase i

GLAVA ČETVRTA Eto tako se ponekad ili, bolje reći, počešće razgovaraju otac i sin. Jer sin, kako je brzo shvatao, tako je brzo i zaboravljao te česte očeve lekcije iz vladanja, možda već i zato što je to opšti zakon da u

Jer sin, kako je brzo shvatao, tako je brzo i zaboravljao te česte očeve lekcije iz vladanja, možda već i zato što je to opšti zakon da u svetu ono što je često

Radičević, Branko - PESME

prenu, duboko uzdanu, Zadrkta se pa još većma planu, Planu srce, a glava mi buknu, Pa za momom odma tragom suknu, Brzo stigo lipe ponosite, Ali onde do dve staze vite, Na toj ništa, onde nešto belo — Brže tamo, ona je zacelo!

On odaše brzo kraj ćelija, Valjda ručak da mu bolje prija, Katkad stade, pa se maši bradi, Osmenu se te mi je pogladi, Pa trč'

“ Na to Gojko brzo reč prihvati: „Pravo ću ti sve ja kazivati. Oca svoga jedva sam poznao, Za detinjstva moga on je pao, Sa Turcima u

“ Celo polje već se uzdrmalo, Pešac, konjik, sve s' opremat stalo, A Zmajević brzo pohitao, Pa glasnika raspitivat stao, Da sve znade što je i kako je, Ponajviše gde je Radivoje.

Sve prežali, sve veće pregore, Samo jedno još junak ne more, Cvetu ne mož' — oh da j' mrtva veće — I ka njojzi brzo se okreće, I vidi je e zemlji kleknula, Pa ka nebu ruke podignula, Bogu s' moli, grozne suze lije — Oh on znade e

mrtvace suzna i krvava Ide, luta jedna ženska glava, Sve pregleda, a traži jednoga, To je Hajka, Ala joj pomogâ. Brzo Hajka mimo prve hiti: „Tamo“, veli, „tamo mora biti.

“ Pa se brzo Milunu obrati: „O Milune, moje sunce jarko, Ne udaraj starog Mustaf-agu, Zlotvor tvoj je, ama otac mi je, Ako

njeg' okrenu, Zanjiha se, šćaše o tle pasti, Al' ne dade Fatima djevojka, Pridrža ga, jadovati ode: „Jao sunce, da brzo l' mi zađe.“ Veli njojzi Milun četovođa, Riječ zbori, jedva izgovara: „Umri, Fato, umri, dušo moja.

55. Nebu brzo ja pogleda gore, Kuda je ruka pokazala mile, Nada mnom ne beše sjajno more, Ne zvezda noći, niti gudbe sile, Da

Tad Stojan pušku svoju malu pali. I dobro zgodi, na zemlju ga svali. Tad Stojan brzo ka njemu korači, I vide lice kako mu s' razvlači, I vide ruke de s tegle i grče, Još malo, pa mu na veki se smrče.

Pa s' onda opet zlotvoru okrenu, I saže s' njemu, pa glenu, i glenu, Pa onda reče: „Preživet ne more!“ Te skoči brzo, i lati se gore.

On žubor začu, pa glavu obrnu, Al' već je čuo, čuo rečcu crnu; I ja sam čuo, ma ne znam šta beše, Jer brzo reči od usta s' oteše.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

ispregledao djedove samare i jednog jutra, evo ti ga obuvena i potpasana, ljubi se s djedom i utješno prorokuje: — Brzo ćemo se mi opet sresti, pobratime, okrugla je zemlja.

— U redu, pobro, biće paženo ko oči u glavi. Sat je bio zaključan u djedov sanduk i na njega se brzo i zaboravilo, sve dok ja jednog dana ne doperjah iz škole ponosito se šepureći: — Djede, ja znam gledati u sat, učili

se zagleda u mene vrlo, vrlo začuđeno, a onda se malčice zamisli, rastuži i konačno mu se negdje ispod brkova ukaza i brzo sakri lak neulovljiv smiješak. — Đede, jesam li? — Hm, vidi ga. Dobićeš ti po turu, prisluškivalo jedan.

Neka, neka. Hajde ti meni nađi dolje u selu dječaka od koga je mjesec klisnuo tako brzo. Nema ga. To si ti, samo ti, a i ja s tobom. Hm, nema?! ...Pa zaista nema takvog dječaka u čitavoj našoj dolini.

Znamo li — ne znamo, to mi baš nije jasno, ali, onako uzbuđen i premoren od čudesnog noćnog doživljaja, brzo sam zadrijemao među djedovim koljenima, ja, velika delija, smjeli lovac na mjesec, naoružan grabljama triput duljim od

Odgunđa stric kako baš ni „mjesečari“ nijesu bogzna koliko pametniji od pijanaca pa se brzo nekud izgubi. (— Ode da spava — primijeti Petrak.

Nije se znalo obraća li se on to samom sebi, budali, ili Radi s Brdara, lopovu, a možda i obojici u isti mah. Brzo je djed prebolio štetu, a bilo je toga i van kofera, prođe ga i ozlojeđenost, ostade samo lako čuđenje i sagorjeli

u Banat, da primi napolicu sa svoje dobrovoljačke „parcele“, ili ako ga spaponjaju u „ćuzu“ zbog politike, to se već brzo pročuje i prozna među djedovim neobičnim prijateljima.

— Ehe-he, živjećeš ti nama još koliko ti drago, a bratu Savi šipak! — njaknu samardžija. — Deder brzo ustaj i traži onu svoju ukopnu rakiju, nema tebi još zadugo puta na onaj svijet.

— produnduri Đuja sebi u njedra i ode da namiri prasad. Po selu brzo puče glas o neobičnoj krađi, a kako su se baš tih dana po selu motali žandarmi propitujući se za bradonjine „falične“

Sve se svršavalo brzo i pošteno kao što je ugovoreno, a pokradeni se vraćao kući, snužden i primiren, diveći se božjoj premudrosti: — Eto

Ponekad je valjalo obiti pola sela dok se ne naiđe na jedan valjan sud od bakra. — Propada svijet, brzo će kraj svemu.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

A znaš gde živiš, i znaš kako se ime u ovoj zemlji brzo izgubi! Hasanaginica se držala običaja... HASANAGA: Pa joj do tih običaja stalo više nego do ranjenog muža?

JUSUF: U redu, ago, kako ti kažeš; spremiću konje. AHMED: Mudar čovek! Brzo naučio da su reči miševi, pa sad govori sa mišolovkom u ustima!

Da kažu da nije istina? JUSUF: Beg Pintorović, Hasanaginice. HASANAGINICA: Kako li je stigao tako brzo? MAJKA HASANAGINA: Ti misliš brzo, a ja zebem što je toliko zakasnio. Mogao je da stigne odavno.

JUSUF: Beg Pintorović, Hasanaginice. HASANAGINICA: Kako li je stigao tako brzo? MAJKA HASANAGINA: Ti misliš brzo, a ja zebem što je toliko zakasnio. Mogao je da stigne odavno. Već sam strepela gde li je odjahao.

Idemo? HASANAGINICA: A dete? A da se s detetom oprostim? BEG PINTOROVIĆ: Ajde, oprosti se, al se oprosti brzo! MAJKA HASANAGINA: Nemoj, beže, tako brzo, ko s konja! Hoću da te pitam možeš li da nam pomogneš.

BEG PINTOROVIĆ: Ajde, oprosti se, al se oprosti brzo! MAJKA HASANAGINA: Nemoj, beže, tako brzo, ko s konja! Hoću da te pitam možeš li da nam pomogneš. Možda je tebi spas u rukama.

Ovo ti neću zaboraviti! JUSUF: A kad dolaze svatovi? BEG PINTOROVIĆ: Za šes dana. HASANAGA: Nešto mnogo brzo? BEG PINTOROVIĆ: Znači — dogovoreno? Da ja sad idem. Čeka me stotinu poslova. Za šes dana, evo nas ovde.

MUSA: Ćuti-de! Kao da čujem talambase! Bogami, jesu talambasi! Evo svatova! Ajde, svako na svoje mesto! Brzo! Suljo, po agu! (Suljo utrča u kuću. Na scenu ulaze Hasanaginica i beg Pintorović.

Za koga moju ženu udaješ? BEG PINTOROVIĆ: Šta pod tim podrazumevaš? Šta tim hoćeš da kažeš? JUSUF (Sulju): Brzo, iznesi dete! Požuri!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Zar istina, da ti voliš Todu? Dimitrija bi ga pogledao zablenuto, pa bi brzo oborio glavu i pobeg’o. A i sam popa tome se slatko smejao.

— Hajd, spremi! A Dimitrija se zgrnuo pa ništa ne razume. Odjednom se okrenu i brzo otrča Todi. Toda beše usred drugarica i rođaka. Sve se praštahu i plakahu zajedno s njom.

Odjednom kola počeše brzo silaziti niz put, Dimitrija se strese, polete za njima, ali mu se noge ukočiše, i on se poče besno izdizati, batrgati i

— Ah! Evo me! — veliš stajući preda me — šta si me zvao, a? — Majka te zove! — I ti ne gledajući na mene, brzo, previjajući se i izbacujući iz šalvara tvoje male nožice u belim čarapama, otrčiš materi koja te pošlje da joj nešto

ona noge pod šalvare, kolenima pritisla platno, jednom ga rukom drži zategnuto i palcem pritisla šav, a drugom šije brzo, silno... Njene suve ruke samo lete, a oko nje razbacano po pet, šest parova gotovih košulja.

Išla je i ona brzo sa prekrštenim i zavučenim rukama u nedra i to pognute glave, uza zid, po krajevima kao da se čega bojala i sklanjala s

Ti se ljutiš. — Nemoj. Sad ćemo zajedno da jedemo. Ako li ne? — neću ni ja! Evo, čekaj! — Pa brzo, hitro, uzimajući tako ozbiljno ulogu domaćice, donosiš ti pred mene veliku tepsiju.

A nije znala sirota ona da se opadanje porodica ne zaustavlja tako lako i brzo, pa još i na prvom kolenu! Šta je o tome ona znala.

Sve je bilo po starom i dani su išli, tekli jedno za drugim brzo, neosetno, ti naši mladi dani ispunjeni srećom i bezbrižnošću.

Stisnuh te jače, htedoh da okrenem glavu, obrazi nam se protrše, ti oseti moj vreo dah i uzdrhta, klonu, ali se brzo trže i skoči. — Uh! — Čekaj! — I pođoh k tebi. Ti me, dignuvši ruke, gledaše zabezeknuto i široko.

“ I kad bi ti osetila da sam ja baš to isto i pročitao, oborila bi brzo pogled i zacrvenivši se rekla bi: — Možeš da govoriš šta hoćeš! Eto tako je to bilo!

!... — I stvarah te, grljah, celivah tvoje rujne usne i opijah se od mirisa tvoje kose. I brzo natukoh šešir, ogrnuh kaput i iziđoh iz kuće. Iz vaše bašte čujaše se udar motike.

Kostić, Laza - PESME

Žurite brzo na najboljem konju, paša nek dođe, kad hoće, po nju! Pa posle, starče, posle zapovedam, nek dođe bula da je ispovedam!

čekala mlada, kad ujedared otvore se vrata, izleti jedan konjanik iz dvora, rekô bi trkom pregazit je mora, izleti i brzo nestade u gori, cura se krsti, u sebi zbori: „Da crna konja, da crnja junaka, iz svetla je doma, al' je čedo mraka!

Prilete mu beli golub, prilete mu Valadila, nije mogla dosta brzo, kako ga je željna bila. Kako ga je željna bila duša joj je izletila, a ostade belo telo, osta mrtva Valadila.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ali to opasno sredstvo za netalente, u Vukovoj upotrebi postajalo je stvaralačko oružje. Naime, Vuk je vrlo brzo uvideo da se narodna priča ne dâ beležiti uz usta, onako kako je pripovedač priča, i kako se to činilo prilikom

narodnih priča u početku rada, preko dobro primenjenih saveta Kopitarevih i Grimovih tokom skupljanja, Vuk je veoma brzo u potpunosti sagledao sav značaj ovog k njiževnog roda narodnih umotvorina.

Car veli: — Ja bih najstarijeg i srednjeg mnogo mučio, a najmlađem ne bih ništa. Onda mu ona za brata kaže. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoči na noge, ruke šire pa se u lica ljube. — Dobro došao, šurače!

Ona ga razbijaše da im nije vajde bježati, jer će ih stići, no čoek njen primora je, pa počnu bježati, a Baš-Čelik brzo ih stigne pa poviče: — Čekaj, ja ti više ne praštam!

Carev sin kako uđe unutra, odmah reče carici: — Spremaj se što brže. I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s bogom putovati.

Konj mu reče: — Goni, Grbo, što moreš brže! Tako su neko vrijeme išli brzo, i konj opet reče Grbi: — Grbo, okreni se pa vidi ima li šta za nama. Grbo se okrenu, pa reče: — Nema ništa.

Prevari se ona pa metnu ruku u puklotinu, a drvo joj steže prste. Grbo brže bolje pa sjekirom po šiji, te je brzo skresa, naloži vatru i nastavi.

Ne svidi mu se tu, nego se vrati pravo u svoju veliku carevinu svojoj kući. Tri godine dana proteku brzo, a veran sluga koji verno i pravično carovaše po carstvu cara Petra otvori kulu i pusti iz nje cara Petra, a kći mu tu

Zmaj uzme brzo carevu kćer na ruke, pa poleti s devojkom iz dvora tako polako da zmaj sedmoglavi i ne oseti. Ali se ovaj zatim brzo

Ali se ovaj zatim brzo probudi iz sna. Doseti se ko mu je devojku odneo, pa poleti za njima u poteru što je brže mogao.

Treći zmaj rekne: — Moja je devojka! Jer da ja nisam brzo kulu sazidao i tebe sa devojkom od sedmoglava zmaja sklonio, on bi tebe stigao i devojku oteo.

Išlo je to tako nekoliko dana. No njegova maćija, čudeći se tome, mislila je kako je to da dečko tako brzo poveže goveda, te će jednog dana pripaziti šta on radi s govedima.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Vrlo dobro. I mi smo naumili kod nas jedan držati. SVETOZAR: To je lepo. MAKSIM: Samo što neće tako brzo biti. SVETOZAR: Ta i ne valja često. Katkad, da se čovek provede.

NIKOLA: Mani se svega, Mago, danas se razdaje nagrada dobroj ženi. Idi brzo, te se obuci, može pasti na tebe kocka. MAGA: E, moram, eto, da kupam dete.

“ (ISAJLU) danas izilaze novine. Idi brzo, neka se ovo stavi, jošt ima vremena! ISAJLO: Razumem, g doktor. (Otrči.

Odgovor moraju dobiti, kaki nisu čitali. (Šaljivcu i Pušniku) Tu ostanite, da vam platim za čaušluk. (Iziđe brzo.) ŠALjIVAC: Sad je badava, ja sam mislio, da će ga moja basna izlečiti, ali je glava jako odebljala; radite šta znate.

— Šta? Šta naopako? Šta? (Ustane.) Je li moguće? Moji novci? Tako brzo? No, to niko nije, nego moj lepi komša. Sad da nije istina što sam kazao da su novci kao žena, dok je kod tebe, tu se

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PERSIDA: Smesta ćete biti služeni. Ona je već skuvana, jer sam mislila da ćete je u postelji popiti. (Brzo prostre čaršav preko stala i iziđe.) PELA (sama): Kako je mogućno da me nije poznala?

Lalić, Ivan V. - PISMO

krećem treznoga Didroa u Nisku Zemlju, bez pripreme skoro, Al budna uma, ko nećak Ramoa, da shvatim brzo, al zavolim sporo Taj vlažni sever vetrova i kula Krilatih, koji seku nokte plima; Taj okeanski sever, gde je

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Trebalo je da ponese džemper! Naći će ona već nekog da je zagreje... Jezik pregrizo! Što? Danas deca brzo sazrevaju... Moja je, bogami, još pravo dete... Videćeš ti jednog dana svoje dete... Bolje bi ti bilo da skuvaš kafu!

Otplakah tako jedno pola sata, a zatim ružem za usne napisah preko ogledala: Živi brzo, umri mlad i budi lep leš! I to se zove rođendan!

Bilo je, recimo, oko pola devet ujutro.Šta uradi sluga? Baci korpe i kao bez glave otrči kući: „Gospodaru, daj mi brzo konja da bežim u Samaru!“ rekao je. „Šta je bilo?“ — pita gospodar. „Video sam Smrt i ona me smrtno uplašila!

Mišelino je pokušavao da me odgovori od zaposlenja: — Trebalo bi nekako brzo doći do brda love — kazao je — Mali oglasi? Pa ta igra nasitno neće te daleko odvesti.

Kada gošće stignu, maman će mi, kao usput, doviknuti: „Ana, srce — sada se brzo spremi za čas engleskog!“ — na šta ja treba da procijučem, s nešto stranog akcenta, da danas imam čas baleta, a tek

NAJBOLjE FLAPSOVE NUDI VAM „INKO-FLAPS“ PREKO SVOJIH PREDSTAVNIKA U ZEMLjI I POD ZEMLjOM! ANEX-MANEX INTERCONTINENTAL! BRZO BRAJBLOVANjE VEZNI S IŠIŠTRAVANjEM ŠTRAPANZLI UZ MENjANjE I RASTOLEZANjE ŠEKLOVA I ŠVERTOVA NA SVIM PUNKTOVIMA U ZEMLjI I

To isto učini i Sule sa Ade tako da TADžIKSADVINSOVHOZTREST poče stvarno brzo da gubi na kvalitetu. Jednostavno, što je leto više odmicalo, njegov visoki niveau (u flašama!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Macane, braco, lija me davi, Macane, druže, brzo me bavi, stotinu zrna u pušku stavi!“ Delija Mačak zaigra brkom: „Nisam se, Lišče, nadao vas!

Lažem li — gusku pojeo mnogu, luto po šumi kokošjih nogu. Živjela sloga! U lonac rat! Izići brzo, ljubi te brat!“ Prevari Pijetla zakletva ta, napolje klisnu u skoka dva, zgrabi ga Lisac, pa s njim u torbu.

I opet Pijetlić nadade viku iz torbe stare: „Kukuriku! Macane braco, lija me davi, Macane, druže, brzo me bavi, stotinu zrna u pušku stavi!“ Uzalud Mačka doziva drug, daleko bješe zeleni lug.

II U dvore stare, pred sami mrak, ubaci Sunce poslednji zrak i tiho reče: „Ustaj, Mjeseče! Brzo se kradi iz tvojih dvora, obasjaj zemlju u noći blagoj, u srebro okuj vrhove gora, a ja ću poći mamici dragoj.

Smije se baka vedra ko dan, ostavi oblak, i skoči van. „Unuče dragi, sila si, znaj! Ovamo brzo, ruku mi daj!“ Trže se Mjesec, bake se plaši, sada će misli, početi boj, pa brzim skokom niz nebo praši, a za njim

„Otvaraj brzo!“ — vika se ori i gromko ječi po pustoj gori. U gluvoj noći, pod crnim krovom, mnogo se strašnih desilo stvari,

Umorna, najzad, krevetu kroči i san joj brzo zatvori oči. III Pod burnim pljuskom, nebeskom česmom, braća patuljci dolaze s pjesmom, ori se šumom kroz vlažno

Kad bi u zaliv bacila sreća ribara čiču pognutih pleća, starost ga brzo mine, ribica dođe, ne treba zvati, odmah mu snagu i mladost vrati, dok samo repom sine ...

Poći ću s tobom, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!“ MEDO Dok jure dalje brzo ko strela, srete ih medo, prijatelj pčela. „Sumnjiva žurba — medo ih gleda — možda ste našli jezero meda?

“ KRAJ Šta dalje beše, kakav je kraj? Pričaću i to. Poslušaj! Krvnika vuka, jadna mu majka, umlati brzo seljačka hajka. Trapavog medu, oh, kuku, lele, do same smrti izbole pčele.

“ Viknu Jova njima trima: „Braćo, vatru tabanima, bježmo brzo u naš kraj, u kolibi ima zmaj!“ Nezahvalne gose tako prošle zlo i naopako.

“ Zastade čiča, nešto se seti, čelo se mreška, a brk se smeška, dok Ćira preti. Brzo će čiča da mu se sveti. „Gle, kad si tako čio i vredan, strog i uredan, brajkane mio, ti bi meni poslužio.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ne brinite se ništa. Idem jednome kraju ulice. Ulica prelazi u put između maslinjaka i vrlo brzo dovodi do kapije zamka. Zamak se više ne vidi, zaklonjen poludivljim parkom.

On prestaje da kuje kad naiđem da bi me gledao. Čim ga pozdravim zastidi se i brzo nastavlja svoj rad. Dva koraka od njega, takođe pred vratima drugi kuje kotao sužen na sredini.

Međutim sam rasejan; ne započinjem nikako misao. Istovremeno osećam nelagodnost što ću vrlo brzo stići, a ovako pogodan trenutak za sanjanje neću imati sve do sutra, ili čak ni sutra.

Trajalo je šest nedelja; mati, samo mati ga je spasla. Bojim se što je tako islabio. — Sada će se već brzo ugojiti. Posle bolesti se uvek brzo popravlja. — Je l̓ te? Daće Bog.

Bojim se što je tako islabio. — Sada će se već brzo ugojiti. Posle bolesti se uvek brzo popravlja. — Je l̓ te? Daće Bog.

Gledao je u nju ogromnim očima. — Ovuda, ovuda! Iziđoh. — Nalazite li da je oslabio? — Više je postao prozračan. Brzo će se popraviti. Mora da je preživeo teške dane. Je l̓ ga žena negovala? — Ona samo za njega živi.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom — al' i to gubi se brzo, I san lagano pada... U POZNU JESEN Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Kavga se zače i bitka je hram podignut brzo u ništavilu neba, dvojnika susresti s mačem treba da ne postaneš zemlja, da ne ostaneš sam.

jutra već nekoliko puta Razdaljine između čoveka i Tvorca prvo su rasle sporo, onda vrtoglavo brzo. Prvo je sve izgledalo prirodno: blizina, lepota, postojanje, svetost.

Ulazili smo u crkve brzo, kao na prepad, kao izvidnica, i nalazili u svakoj nekog ko je pevao u praznoj lađi bez tovara.

Opet se čuje jedno otegnuto neeeeee, malo strožije izgovoreno iz malo veće daljine. Suviše se brzo navikavate da budete neko drugi.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Zar to nije bolje za vas? DANICA: Bolje je, ali... MIĆA: I što je glavno, ja ne mislim tako brzo da se ženim, a sve dotle vi bi ostali u stanu. DANICA (iznenađena): Tako? A zašto samo dotle?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— začu se strogi glas baterijskog narednika. — Ko vam je kazao da se zavlačite u šatore. Napolje! Izvukoh se brzo. Ali je narednik naišao prvo na Traila. — Pa to onako... kao da smo na seljačkom vašaru... a?...

Istina, ljudi su se na to navikli. Izvršena je podela rada i posao se brzo svršavao. Predveče pade kiša, pokupi prašinu, ali se oranica raskvasila.

Kada ga pojede, okrete se oko sebe kao da nekoga traži — razmahnu klipom i udari Krstu vozara po vratu. Onda se brzo okrete, nasloni se na štit, pretvarajući se da drema. — Firija drakuluj!

— uzviknu vodnik četvrte baterije, i priđe komandiru da i njemu pokaže. Komandir odmeri brzo regletom skretanje, i odmah se okrete bateriji: — Trideset hiljaditih levo. Plotun zdesna...

Uviđamo da se ispred nas zbiva nešto strašno, ali tako brzo i iznenadno da nismo u stanju da se priberemo, niti shvatimo zamah ovih događaja.

A kada ga udare bičem načuli uši, podavije sapi, frkne, pa prednjim nogama opipa splav i onda brzo uđe, striže ušima i gleda unezvereno.

“ — posluga istrčava i najvećom brzinom ispali, pa se isto tako brzo, jedan preko drugoga, sruči u zaklon. Onda osluškujemo... — Eto ga!...

Disao je teško i iz grudi njegovih je dopirao neki čudan šum. Vojnici mu otkopčaše brzo koporan i ugledaše veliku ranu na grudima. Trebalo ga je podići i on jeknu.

Sunce je bilo pri zahodu kada kolona lagano krete, praćena jatom crnih gavranova. Vojnici siđoše brzo u zaklon. Samo je ostao još trubač, i on odsvira vojnički posmrtni marš.

Austrijanci su prilazili brzo onoj šumi. Izvestismo komandira da se ta kolona nalazi poludesno od nas, a udaljena je od neprijateljskih rovova oko

Ne mogu dalje... Oni u kukuruzu se kolebaju. Neki se pobauljke vraćaju. Još jedan orkan onako, brzo, brzo, baterija zaurla, nad vrzinom bleskaju dimovi kao mehuri, plave bluze ižđikaše i u paničnom strahu sručiše se

Ne mogu dalje... Oni u kukuruzu se kolebaju. Neki se pobauljke vraćaju. Još jedan orkan onako, brzo, brzo, baterija zaurla, nad vrzinom bleskaju dimovi kao mehuri, plave bluze ižđikaše i u paničnom strahu sručiše se nazad, u

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

da baca poglede u stranu i, ni sam ne zna kako, priđe lepoj mladoj devojci, skide šešir i ne gledeći je promrmlja vrlo brzo: — Gojko Savić, učitelj. — A... oteže i zbuni se iznenađena devojka. Vi ste, dakle... I ja sam ovde postavljena...

Sve da vam spremim. — Ha-ha-ha... okrete Ljubica u šalu. Koga li ste naumili zaklati, da se tako brzo obogatite ! Neka, molim vas : tako mladi, pa da idete na robiju...

Jadna moja deca... ostavila sam ih onako. Ne znam sad ni gde su. I ona brzo, ne osvrćući se više, ode onamo gde je decu ostavila.

tako li je! U ovo doba... Molićemo za mecko izjasnjenja. Ribice... Ljubica odmah vide da je to pijan čovek, pa brzo pojuri vratnicama, ali neznanko beše bliži pa podupre leđima ulazak. — Stoj... Hodi kod bate...

Beše veoma zadovoljna svojim radom ; kad god iziđe sa decom na odmor, iz očiju joj sija zadovoljstvo, ali se brzo navuku oblaci na njeno ravno, nisko čelo...

Bilo je već dockan kad se Gojko diže i uputi k svome selu. Sutradan Ljubica dođe rano u školu; i deca se brzo okupiše. Svako se lepo obuklo pa se bele čiste košuljice; na nogama većinom aleve čarape a na leđima jelečići.

»Jest, zbilja! Koliko sam se ja onda uplašila i najedila, a on ništa... Jamačno se još u sebi smejao kako sam morala brzo poslušati«. Pri toj misli obuze je gnev. »Neka ga... nek vidi da i ja nisam baš«...

Obrte se oko sebe, kao da nešto traži, zatim korači i uputi se za decom k svome stanu. A Gojko brzo raspusti decu i ode žurno u Brezovac. »Bar ću dobro navići na ovaj put«, pomisli on, idući kroz potes.

— Onda tako... Ja ću ove upisati kod mene, a vi kako hoćete sa njima, reče on i iziđe brzo. Ljubica nastavi rad, pa kad opazi da su joj deca zamorena, pusti ih na odmor.

!... pa ga poljubi u ruku i ponudi da sedne. Stotinama pitanja i prekora upravi ona ocu, govoreći i pitajući brzo, ne znajući o čem će pre.

Opet joj u očima blesnu onaj apatični izraz i brzo ga nestade... Ode joj otac, kupivši uzgred tu u jednoj kući dve ovčje kože.

Pera dohvati njenu ruku, podrža je malo, pa se saže i poljubi je... Nju opet prođoše trnci, a pisar brzo uze kapu i, pozdravivši je u hodu, iziđe iz sobe.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

boščaluka dala, Sirota sam u majke đevojka, Mnogo mu je od sirote dara; A da bih ga u jagluku vezla, Jagluk će se brzo razdrijeti; A da bih mu crne oči dala, Dragi će se po družini falit: “Draga mi je crne oči dala“, A da bih ga u

gorčina, jad, čemer pendžer - prozor plandovati- odmarati se, počivati u hladu oko podne (o stoci) plaho - brzo; naglo, obilno; neobuzdano, srdito; bojažljivo; veoma, mnogo popjevači - pevači iz obredne povorke poprasnuti -

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

” (Zagrlivši ga, izvuče njegov mač i, s isukanim mačem, koji u njega uperi, brzo se odmakne.) „Gledaj, zlikovče, šta ću sad s tobom da učinim!

I, molim te, kaži mu... Šta da mu kažeš? Kaži mu da ništa ne brine! I kaži mu... kaži, da će ga brzo pustiti! I da pazi na sebe! I da se ne plaši! Kaži mu da mi znamo da nije kriv!

VASILIJE: Ja ne znam šta bih, da mi nije tebe! JELISAVETA: Šta bi, svisno bi, ko i bez lanjskog snega! VASILIJE: Brzo ćemo. JELISAVETA: Da mi je da mogu da sedim na ovoj mesečini, i da ni o čemu pod milim Bogom ne mislim!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Al čim se zaljubiš... članci tvoji i grudi malene i kolena tvrda ko krune od srebra, i blede usne što brzo zarumene, i sjajna laka rebra čine te markizom...

Drhte od radosti, a kad ih dodirnem tako brzo potamne, kao da se prozor smrzo i raskido cvetove nevesele ledene tajne.

Sunce je tek bilo zašlo i voda zarumenela. Meseca još nije bilo, ali je noć padala u vodu brzo. Brda su tavnela. Novi je sve više bledeo, a stene i pučina bili sve tamnije ljubičasti.

Na brodu je tiho. Mrak je raširio more u beskraj, zvezde trepere, trepere i svetionici u daljini. Ovde brzo pada noć. Tad, iznenada: mesec. Crven, i ogroman, kao veliki balon, naduvan, kotrlja se po obronku brda.

Tek posle udadbe, pri teškom radu, i pobačaju, ta lepota se gubila brzo i pretvarala te lepe devojke u pogrbljenu, jetku, sasušenu, ženu. Slaba hrana i siromaštvo ugušilo je u njima pesmu.

Ranjenici teško umiru od puščanog metka. Od artiljerijskog brzo. Žvaću krv i zubi su im, kao i čela, razbijeni. Rusi su, na Zlota Lipi, praštali život, dobroćudno, onima koje bi u

U jedan vod „trahomaša“, uz cerekanje majora Janaušeka, raspoređen sam bio i ja. Strah od smrti prolazi brzo, posle bitaka, ali, kad se setim trahoma, mene, i posle toliko godina, podilazi jeza.

Mitraljeze na krov nekih valjda ribarskih kuća. Kamufliram. Crtam, brzo, situaciju i šaljem skicu natrag, bataljonu. Bićemo ukopani do ponoći, čim se razdani moći ću da tučem bočnom vatrom.

Sve im se oduzima. Katkad, međutim, ponašam se ne baš moralno i mi se brzo razumemo. One guraju pod sedište korpu, a ja kažem naredniku: „Već sam pregledao!

i kako našu zemlju, najposle, jedan slikar, naš, monumentalno vidi, pa sam se poklonio publici, i, kroz zadnja vrata, brzo, našao, na ulici.

Valjda je očekivao da ćemo se, brzo, razbeći. Međutim, kako se to obično dešava u takvim prilikama, do prvih plotuna, dva reda žandarma ne samo da nisu

Ostaju protivnosti koje se ne mogu preći ironično. Te se neće rešiti brzo. Položaj, duh, naše poezije, posle rata i, ne mogu a da ne napišem, posle Skerlića, sasvim je nov i izmenjen.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Žena se pravdala i prebacivala mu da nema srca. — Kajaćeš se ti za to!... — reče mu naposletku, pa brzo ode, te se i ona pomeša među žene koje su pratile Isusa do izlaska iz grada.

— Kakvo je to čudo? — poviče prestravljen pa stade brzo obema rukama da otresa i čupa perje s glave. Zatim skoči sa stolice pa se stade okretati, zagledati se sa svih strana,

(prođe). Gospodin: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Siroče: Obuvam se... Gospodin: Ustaj, pa brzo kući! Ozepšćeš... Marš kući pa za peć! Siroče: Nema ogreva... Gospodin: Hm...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Kao čovek stranac imao sam mogućnosti da se odmah poznam sa viđenim ličnostima i ministrima i da se brzo posvetim svima državnim tajnama. Ubrzo sam imao čast takođe da posetim sve ministre u njihovim kabinetima.

da se po celoj zemlji opet donesu oštrije rezolucije, pa, bogami, ako i to ne pomogne, onda bismo, razume se, morali brzo, ne gubeći ni časa, pokrenuti rodoljubivi list sa isključivo patriotskom tendencijom, i u takvom jednom listu osudili

Pronesu posle tu vest kroz varoš da su videli Horija, i ta vest se tako brzo pronese i prostruji kroz sve slojeve društva da će posle jednog-dva časa cela varoš s pouzdanjem tvrditi da je on tu,

pola i uzrasta, napreduje, takođe po zakonskom naređenju, to jest po odobrenju oba doma, veoma dobro, i množi se vrlo brzo. Čl. 7. Stoka ne može ni u kom slučaju primati platu iz državne kase, izuzimajući vanredne državne potrebe. Čl. 8.

Čl. 12. Ženske haline, ogrlice, naravno i žiponi, kao i druge potrebe, seju se i uspevaju vrlo brzo pod svakom klimom i na svakom zemljištu, svakog meseca, u raznim bojama i po najnovijoj francuskoj modi.

— Nije, ali eto, kad ga đavo nosi da radi što niko ne radi. — Žao mi ga grešnog! — The, šta ćeš? Ko mu je kriv! I brzo se povrati u društvu za časak poremećena harmonija, nestade i tog malenog talasića što se uzdiže na mirnoj,

kojoj se uhvatilo zelenilo, pojavilo se, iskočilo nekoliko talasića, žudeći da se otmu, da polete nekud više, ali se brzo vratiše masi; zelenilo opet sve pokri, a mirnu površinu ništa više ne uzdrma, nikakav se talas više ne podiže.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Pomislio bi ko da su kakve avetinje, al' bi ga brzo obavestio veseo kikot, govor i pesma, što se otud čuje.... — Pomozi Bog i u kuću!

Al' istina mi ćemo se menjati. E tu se Anđa baš istinski naljuti, al' devojke je brzo pripevaše za Jovana č'a Markovog, te je tako odobrovoljiše. Stadoše pripevati sve redom.

Jovica se pridiže, odmače se u mrak, pa se brzo vrati i ćušnu nešto u Perovu čašu. — Ko to dirka ćasu? viknu Blagoje. Pero se ućuta i poče da srče iz svoje čaše.

I tada nastaje ono, što se često u tim prilikama dešava: rasejanost, koja se brzo pretvara u nezadovoljstvo... Živa duša, toplo srce, traži hrane za sebe, traži ljubavi, naslade, i kad to ne nađe, onda

na ledinu, nit' pusti od sebe glasa, nit' mrdnu rukom il' nogom, samo se grudi i trbuh dizahu i spuštahu tako jako i brzo, te mišljasmo da će krepati do zore. Pre svanuća besmo pod velikim rastom.

treći silaze u jarugu, oni preskaču preko klada, ovi se provlače kroz trnje, šiblje i korov, i cela ta masa, odlučno i brzo, s punim i zapetim puškama, ide napred... Teško onome, na koga su se digle ove stotine gvozdenih cevi!...

Kaže nam on da će mu biti javljeno nasigurno. I ako nam izgledahu dani dugački, opet nekako brzo prođe to vreme, te kad osvanu subota, a mi svi sedimo na zbornom mestu i čekamo kad će telegraf da se otvori.

ruku u džep i izvadi otud puno hartije; razgleda ih sve pažljivo i žurno, pa kad ne nađe što je tražio, on skoči i brzo ode sreskoj kući.

pa videći nejasno nekakvu dugačku i belu figuru, trže oči, saže se još više ruke mu zadrhtaše, i on stade zbunjeno i brzo da seče žuto vlaće. — Pronesi ga, Bože Spasitelju!...

UOČI NOVE GODINE Legoh rano, i, čini mi se, brzo zaspah. Najedared mi jaka svetlost prodre do očiju, otvorih oči i zanemih od čuda.

Starca nestade, u sobi se opet navuče gusta pomrčina, ali u ruci mi ostade hladna dugačka truba. Obukoh se brzo i izađoh iz kuće. Dan se već pomolio, a vetar fijuče još bešnje i strašnije. Izađoh na Kalemegdan i dunuh u trubu...

— Znaš, ja imam još da naredim sa šefom — reče on i udalji se brzo. Opet dugo i usamljeno hodaše, opet misli jedna za drugom kao rojevi. »A ona baš ljuta ode odavde!... I ja sam bio lud.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

) Bolje da nismo sami. (Na vratima.) Danice! IX DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (iznenađena): A, to je lepo, tako ste se brzo vratili. IVKOVIĆ: Da, odloženo je ročište. DANICA: A ja čujem otac razgovara s nekim, pa mislim neko od njegovih ludi.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Hitar je, uslužan, oči mu igraju kao na zejtinu, ali je prgav i brzo se naljuti a osobito kad ga povuku za anteriju i opsuju mu sepetku koja ga donese amo.

Pune tuge i bola, a posle napijenih za »spokoj duše« čašica i čaša, punih glava, dovedu brzo polemiku do ozbiljna obrta i žalosnih posledica. Mržnja je tako bila uhvatila korena da je to bila jedna strahota!

A Sreta je tim lakše pristao da se ne pošlje depeša i brzo se utešio jer mu je odmah pala na pamet jedna lepa ideja, koju ako izvede odužiće se lepo i svesti i savesti svojoj.

— Za kakav ćef? — zapita ovaj. — Pa... za ono... u Braziliji. — A, a, znam, e pa de! Imam si poslu, brzo! — Čuješ, gazda-Đorđe, ti, znam, imaš prazne buradi od gasa i zeitina, i od katrana i buradi i mešina, a znam da ti

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

I mama, koja je očajavala sve dok je znoj ne probi, Stalno izmišljajući nepoznate krivce, Brzo se razmaha po spavaćoj sobi I pokupi sve izgubljene živce... „Zaboga, Cico, gde si dosad bila?

ĆUDLjIVOST SLAVE Čuvena sa brkova, tetka- Gospava Volela je po podne da odspava: Svi slavni ljudi brzo nauče Da lovorov venac koriste kao jastuče. Svak voli lovor, al na svoj način: Jedni kao znamen, drugi ko začin.

Gledeći se, počeše da se vole. Dođoše vrućine nečuvene i maslačak poče da vene. Oblačak pritrča brzo u pomoć: kiša je lila sve do u ponoć. I kad god je bilo potrebe, oblačak davaše sve od sebe.

Šta očekuješ od mene? Ništa od tvoga sna, večita spavalice! Prestrašena, stara mašina pojuri niz šine noći, Brzo, kao da lista dosadne neke stranice! Budno sanja trenutak kad će doći Do prve železničke stanice.

A šta drugo i mogu! Odjednom: nešto me hvata za nogu. Ona, ko drugi! Čunak joj promrzô. Pod ćebe moje zavlači se, brzo. Zimska hladnoća i nju je spopala, U postelju se gura, snagom svom.

Zimska hladnoća i nju je spopala, U postelju se gura, snagom svom. Na kraju, čunak mi stavi međ stopala, I usni, brzo, pravedničkim snom.

” „Da nije truda i rada desnice Brzo bi se ispraznile sve mesnice; A levica je jaka na rečima, U savetima, u odborima, i u većima, Od jutra do mraka,

To je tema većine mojih novijih knjiga, i ne verujem da ću je brzo iscrpsti. To bi moglo zanimati i ponekog do koga ne dopiru moje knjige... Kasno detinjstvo, između 1945.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

reprodukciju ne biva nikad pored morske obale, već daleko od ove i na dubokom morskom dnu; to je razvijanje izvanredno brzo sa obzirom na polnu nezrelost sa kojom se jegulja kreće na put iz slatkih voda: u toku 5—6 nedelja po ulasku u more ona

Ona je dotle obavila samo jednu polovinu svoje odiseje; druga će polovina doći kad jegulja dostigne doba puberteta. Brzo rašćenje zahteva obilnu hranu, koju jegulja nalazi hvatajući sitnu ribu, sitne žapčiće i druge vodene životinjice.

Čamci se vrlo brzo napune, istovare se na obalu grotla, vraćaju se na ponovan lov, i to tako traje po dan-dva, dok jegulja odjednom ne

Došlo se dosta brzo do pouzdanog zaključka da se evropske i američke jegulje plode negde u Atlantskom Okeanu, severozapadno od Azorskih

Opadanje je s početka dosta brzo, a sve je sporije što je bliže dnu. U umerenim pojasevima je tako isto, sa tom razlikom što se polazi od po vršinske

Pošto je dizanje dosta brzo, dubinski organizmi, uhvaćeni u vrški, ne stižu živi na brod; naglo smanjivanje vodenog pritiska čini da se brzo naruši

dosta brzo, dubinski organizmi, uhvaćeni u vrški, ne stižu živi na brod; naglo smanjivanje vodenog pritiska čini da se brzo naruši ravnoteža između unutrašnjih tečnosti organizma i spoljne vode.

tragedija; zaronjeni gnjurac potonuo bi preko glave u živi pesak i u njemu bi ostao za navek, a spasilac bi se i sam brzo ugušio.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

To je duša vjeri prorokovoj, neće biti žao efendiji. TOMAŠ MARTINOVIĆ Gavranovi graču i biju se, cijènê brzo mesa biti! VUKOTA MRVALjEVIĆ Ne prelaz' mi preko puške, Bajko, no se natrag preko nje povrati!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

On bi to brzo izvršivao. Mitom, čime se najviše i uspevalo, a ako ni to ne, onda čak i kuršumom, i to od čoveka tuđe vere, kakvog

kurva Marija!... Tetka, čuvši, brzo bi istrčala. Njih, decu, odjurila bi, a njega silom uvukla natrag u njegovu sobu. Noću bilo bi još gore.

Kao iz vode, posle godinu dana udadbe, Todora se razvila i prolepšala u prvu lepotu. Ali njega to brzo zasitilo, te opet nastavio svoj stari način života.

koja se sastoji u bujnosti i nabreknutosti snage, nego ona druga, istinska, viša, jača, koja se ne rađa često, ne vene brzo, sve lepša i zanosnija biva i od koje se pri hodu i pokretu oseća miris njen. Sve se to tačno zbilo i ispunilo.

Sve jedna drugu sustigle. Otac i mati bili su još seljaci, ali, pošto se obogatiše, njihna deca, osobito te kćeri, brzo izišle na glas.

Samo što pokatkad mati ode u rodbinu, pa i to brzo, još istoga dana da se vrati. I to ne zato što bi ovamo, kod kuće, Sofka bila sama i zbog toga ona imala, kao ostale

I pošto je dole, u kujni, video da nikoga nema, on se poče peti gore, ovamo k njoj. Ona se trže. Brzo se pokri i kao opasa. Ali odjednom joj dođe luda misao od koje se sva oznoji. Što da ne?

Ali nije ona ta koja bi, kada nešto naumi, na po puta stala, ustukla. Brzo ga dovuče k sebi i držeći ga međ kolenima i, ne slušajući njegove neprirodne glasove od straha i radosti, otkri svoja

Oseti samo bol i ništa više. Brzo, stresajući se od jeze, ustade. Ali on, obezumljen, lud, sa penom na ustima, iskrivljenim licem, gurajući je glavom u

— Ako, ako, dobro nam došao! — predusrete ga mati. I kad dođe do nje, brzo mu iznese tronožnu stolicu da sedne. — Sedi, odmori se! — poče ga nuditi usrdno.

Sve to njega još više uplaši. Brzo, na velike gutljaje, posrka kafu, i odmah se diže žurno — i to ne sredinom kaldrme, već krajem, kao da je ne uprlja —

— Baš dobro. Bolje ti nego tuđin — odahnu mati. — E dobro. Hvala ti! — nastavi brzo Tone. Samo, snaške, znaš, ja ako mogu jednu ili dve bačve da zahvatim.

Pandurović, Sima - PESME

Zaboravili smo posle prve dane Vere i mira; sasekli smo brzo Mladačkih snova mirisave grane; Orkan je strasti dušu nam rastrz’o.

na krilima noći Sa jasnih zvezda padaše polako, Dok ćutke, mračne kao smrtni gresi, Crne su seni pratile me tako, Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana

Jedna otužna boja nemara preko stvari Stvara se. Sve mi sada liči na jedno isto. Svaka ideja lepa brzo se, čudno kvari U meni samom sada, n izvorište čisto Negdašnjih snova talog života prlja stari.

Osećam da mi danas već vrlo teško pada Da volim ono što sam toliko nekad vol’o! Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada.

Najbolji odmor još nas čeka. Treba nam leći, snovi moji stari. Svi ćemo proći ovako; Svi ćemo brzo prebroditi vâle Ludog života, nepojamno male, A teške za nas tako.

Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete. Prejurili smo polja, vijadukte, Šume n reke. A noć néma plete Svilenu mrežu sećanja i sete.

I brzo će opet mrtvo lišće leći Na postelju vlažnu, gde se tužno truli, Sanjati o prošloj i prolećnoj sreći, O snovima što se

Sve je u muku i u miru grobnom. Brzo li nade iskopne i stare! Tu, gde je skoro bila borba ljuta, Leševi kónja i topovske kare, Oružje, strvež leže ukraj

Ali prva zora i kraj svega glasi! Naš polet brzo, opuštenih krila, Još dok bledi mesec mrku ponoć krasi, Pada i gine gde je nada bila, Kraj lampe što se polagano

A brzo će, opet, druže — je li? — Hladni vetri u naletu zlom Smračiti ga; i listovi sveli Valjati se prašinom i tlom?

Jer osećam da u času zlom Dom se mirni pretvara u hram; Znam, i njemu brzo ide slom — Slom, al’ s njime treba biti sâm.

Kad sve podjednako malo smisla ima, Jer sve brzo prođe: i ljubav i nada; Očajanje, sreća — kao pramen dima; Život kao prazna, šumna kavalkada; — Zar ti nije često

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Tako je bivalo na izmjenu. Najzad dodijalo Svecu, te namače samur-kalpak na oči a obode bjelca. Brzo Đuro prejezdi more i primorje i prispje na granice naše.

Mišan je opet pričao njemu sve što čuo bješe od Krcuna. Brzo razabraše iz uzajamnog povijedanja da je dogovor i ista namjera sastavila Njeguše i Ozriniće u dugi.

Janko, čudnom hitrinom, nađe se prema Turčinu. Turčin podmače svoj jatagan te dočeka Jankov, pa kao dvije munje, brzo se razdvojiše i opet im se sudariše željeza. Čas je napadao jedan čas drugi. Tako je trajalo nekoliko trenutaka.

U toku njegova govora, lice postajaše prijatnije te se djeca brzo pripitomiše. Da ih razveseli, naredi vižletu da se premeće, da skače oko odignute puške, da ide na zadnjim nogama.

Starice se jako snebiše ugledavši Pavla gdje za ruke drži dvoje djece, koje dotle nijesu vidjele, ali se brzo pribraše i digoše. Čuvši čija su djeca, obje jedanak klikoše u najvećem čudu: „Je li moguće?

Takovo što rijetko se možda u svijetu događalo. Njihov učitelj znao je e će mu ih brzo iz ruku istrgnuti, s toga ne gubljaše ni časka vremena. Taj osobenjak bijaše također „vtororođeni“ Pšenelović.

Kad se Jan osvijestio, nađe se na kolima. Prvo što mu k uhu doprije, bi jauk ranjenika i njemačke riječi. Brzo se pribra i sjeti se svega. Na Vaterlu, sila — brojna sila, savlada velikoga cara i njegovu hrabru vojsku.

Ranjenik otvori oči i uzdahnu. Ona poteče da potakne oganj i da pripali luč, pak se brzo vrati. Pogled Jankov bješe mutan i rasijan s početka.

Stana se prepade. „Žedni li ti se?“ upita ga, to toliko da mu nešto reče. On trenu trepavicama. Djevojka brzo usu malo medovine u ožicu, poduhvati mu i odiže glavu, pa ga zali, pa naelak spusti mu glavu i pokrije ga.

Tek što to poče, ču neki šušanj oko kuće. Učinje joj se kao da čuje neke korake. Brzo turi češalj za tkapicu, a kose previje na tjeme i pokri glavu kapicom.

„Lezi ti dijete, ja sam se naspavao!“ reče joj. Ona se brzo iščešlja, pa se pruži na očevo mjesto. Tako je trajalo do prozorice.

Starac sluteći da će mu se kuća brzo istražiti a s njom i ta vještina, izuči svoga slugu, koji bješe bistar i dobroćudan momak.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

prvom redu i interesuju, zasnivaju se na igri reči, na zavođenju izgovorom, pa bilo što se pojedini izrazi zadaju da se brzo i pravilno, više puta uzastopce, izgovore, bilo što je potrebno da se pogodi u postavljenom zadatku prerušen smisao —

BRZALICE Brzalice su specijalni govorni izrazi koji se, kao i zagonetke, zadaju u obliku pitanja, ali sa ciljem da se brzo, obično triput, bez zastoja i pogreške izgovore.

— Dobro na dobro, rđa na starinu. — Za dobrim se konjem bat čuje. — Dobro se samo hvali. — Dobro se brzo zaboravi. — Pusti dobro niz vodu, a ti hajde uz vodu, — srešćeš ga! O DOBROČINSTVU — Ko što čini sve sebi.

— U šutnji je pola mudrosti. — Dva su uha da se dvaput čuje, a dva oka da se dvaput vidi. — Ko brzo sudi, brzo se i kaje. — Ko pametno ćuti, mudro govori. — Bolju ćeš čuti nego ćeš reći. — Od ćutanja glava ne boli.

— U šutnji je pola mudrosti. — Dva su uha da se dvaput čuje, a dva oka da se dvaput vidi. — Ko brzo sudi, brzo se i kaje. — Ko pametno ćuti, mudro govori. — Bolju ćeš čuti nego ćeš reći. — Od ćutanja glava ne boli.

— Pametan misli što govori, a lud govori ono što misli. — Pametan polako ide a brzo dođe. — Ne daj umlje za bezumlje. — Muka uči pameti. — Šuplju glavu vetar nosi.

— Više valja podranak, nego vazdanak. — Ko docne ustaje, i obojaka mu nestaje. — Lako stani, brzo stupi. — Bog daje težaku, a ne ležaku. — Lenu težaku miši seme izjedu. — O trudu žito rodi a o muci grozdovi vise.

— Mnogima sreća na veliku nesreću služi. — Sreća korača brzo, a nesreća još brže. — Hitar odviše sreću preskače. — Čovek sreću stigne, ali ne sretne.

— Ni šaka dana ni vreća godina. — Bolje je ikad nego nikad. — Nije toliko dalek dan, da brzo ne dođe. — Kratak je dan, ali je dugo godište. — Niko ne zna što nosi dan, što li noć.

— Volij’ bih zecove čuvati — no ženu. — Gde se konji tuku, tu magarci mrtvi padaju. — Grmovi sporo rastu, al’ brzo se izvale. — Da nije nade, skupa bi užad bila. — Dok je čovek zdrav, i voda mu je slatka.

— Govorila s jeseni, u petak, majka udovica ćerci koja je trebala da se venča o Đurđevu-dne, tešeći je da će vreme brzo proći; a sama je trebala u iduću nedelju da se preuda, i već je sada brojala dane, govoreći za sebe: — Petak, subota, —

— Svaki dobar čovek. — A ko ti je mati? — Svaka dobra žena. — A ko ti je brat? — Ko me mnogo ne pita, već brzo daje što može. 18 Pitao sin oca: — Ko je najsrećniji na ovom svijetu? — Oni te se nije rađao. — I još ko?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Carev sin kako uđe unutra, odmah reče carici: „Spremaj se što brže.” I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s Bogom putovati.

Tadar careva šćer reče mu: „Evo ti ovoga konja ispod mene, nanj uzjaši te brzo u vilenu goru put istoka, i kad dođeš na jednu trorogu glavicu, obrni se s desne na lijevu dok upaziš jednu bisernu

“ Car veli: „Ja bi najstarijeg i srednjeg mnogo mučio, a najmlađem ne bi ništa.“ Onda mu ona za brata kaže. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoči na noge, ruke šire pa se u lica ljube.

“ Ona ga razbijaše da im nije vajde bježati, jer će ih stići, no čoek njen primora je, pa počnu bježati, a Baš-Čelik brzo ih stigne pa poviče: „Čekaj, ja ti više ne praštam!

Sveti Sava - SABRANA DELA

7, 14) Jer put je kratak, braćo moja ljubljena, kojim tečemo. Dim je život naš, para, zemlja i prah. Za malo se javlja, a brzo prolazi. Mali je trud života našeg, a veliko i beskonačno dobro nagrada.

Zato, čeda moja ljubljena, pustite me brzo, da idem videti utehe Izrailjeve!“ (Lk. 2, 25) I ovim poukama pouči ih dobri gospodin i dobri pastir.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ionako te merka u dekolte! CMILjA: Nisam ja mala! IKONIJA: Ako su ga i pustili, neće dugo! Što dikla — navikla, brzo će on ope dupe na kiblu! Po zatvorima trines meseci godišnje! CMILjA: Šteta, tako zgodan, a taka propalica!

Više se čuvaj patriota, nego špijuna! TANASKO: Neko dolazi, goskapetane, sklonte se! MANOJLO: Gde baš sad nađe! Brzo u zaklon! (Beže opet iza kanti za đubre. Pojavljuje se Prosjak.) PROSJAK: Gde li ću samo noćas da se zavučem?

Tanasko čučne pokraj bandere, s puškom na kolenima. Brzo se i on spusti na zemlju i zaspi. Zatamnjenje.) IV SLIKA Kafana, prazna. Ulaze Cmilja i Anđelko.

Tako se brzo opamete, da ti se smuči! IKONIJA: Zavisi od toga ko je kaki karakter! Valjda si ti od tvrđeg materijala!

Pogledaj, molim te! Nolike čvoruge, a jutros nigde ništa! Srećan si kolko si težak! Brzo si se kovarnuo, ko da te neko čudo izvuklo, Bože me prosti! Na današnji dan treba sveću da pališ dok si živ!

Prvi, odma posle druga iz komiteta! STAVRA: Ako učlanjavaju i takve vaške, ko što si ti, brzo će da im prekapi slavina! MILE: Ne dam ja da se provociram sa svakim! ANĐELKO: Ima kenjaca što trpe svaku uvredu!

MILE: Ko bi to reko za Gospavu, iako mirna! A čoveka ukoka flašom vinjaka! IKONIJA: Trifun je makar brzo živeo, a jadni Anđelko? Malo, malo, pa zaglavi zatvor!

Stanković, Borisav - JOVČA

peškir za umivanje, sva preplašena okreće se i, nad stepenicama, viče prigušenim glasom): Sofija, Velo, gde ste, more? Brzo ovamo!

VLADIKA (ulazi, blagosilja Velu koja ga ljubi u ruku, pogleda na doksat, polazi stepenicama). VELA (otrči brzo gore Jovči): Tato, evo vladika ide! JOVČA Ako je. Sigurno prvi put dolazi. VLADIKA (popeo se, ide Jovči).

MLADEN (pometen, pomaže joj, namešta jastuke iza nje, okrenuvši glavu, jer ne sme da je gleda: brzo se opet izmiče). VASKA (sve razdraženije): Ha, ha! Gle kako se zbunio, kako je pocrveneo!

otkad to? Sve, sve, sve! (Raskalašno se zacenjuje.) Brzo, odmah, brzo! ... Ne mogu da čekam više. Sve, sve, sve! MLADEN (drži čašu u ruci koja drhti, i prosipa vino;

otkad to? Sve, sve, sve! (Raskalašno se zacenjuje.) Brzo, odmah, brzo! ... Ne mogu da čekam više. Sve, sve, sve! MLADEN (drži čašu u ruci koja drhti, i prosipa vino; uplašeno, očajno):

Kaži, pa da te ubijem. Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem! Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata... Govori, kaži da možda, možda...

Kaži, pa da te ubijem. Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem! Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata... Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.

STOJNA (rasprema, izvlači iz dolapa postelju, namešta kraj ognjišta). Čuje se lavež pasa kao na tuđince, ali se brzo utiša. STOJNA (oslušne): Rano je za njega. I ne bi psi. Biće ko zalutao i prošao. Čuje se tiha lupa ozdo.

STOJNA Ne može, gazda, ama... TOMA Dosta, a sad nas vodi i umiri se, da on što ne primeti. Hajde, brzo, odmah! (Silaze levo.) Pauza.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

U Veneciji se dela brzo ne svršavaju; odem u Zadar čekati konac. Ovde su već bili čuli za moje propovedi po Dalmaciji i za moje delo u

Kad bi se god penjali uz brdo, onda ti moj prelat čita brzo, brzo, baš kao da se s morem utrkuje; a kad bi dole poleteli, onda bi zaboravio čitanje, i stajalo bi ga vika:

Kad bi se god penjali uz brdo, onda ti moj prelat čita brzo, brzo, baš kao da se s morem utrkuje; a kad bi dole poleteli, onda bi zaboravio čitanje, i stajalo bi ga vika: „Karisime,

se — primaći se, prići sklonjenije — sklonost, naklonost skorb — tuga, briga, žalost skorbiti — žaliti skoro — brzo skot — životinja skud — tvrdica skudost — nemaština, oskudica, siromaštvo skup — štedljiv slatkoslišan — prijatan

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Jerković se našao prznica, te udari susjeda, a ovaj imao u ruci sjekiru, pa zamahne oštrijem put Jerkovića, ali se brzo predomisli i obrne ušice, pak ušicama zvizne Jerkovića po čelu i ubije ga.

ov...? — I opet mu zijehanje prekide riječ, ali svi razumješe, šta pita, jer je gledao Bakonju. Osinjača brzo ustade, pokloni se, stavi ruke za pojas, pa reče: — Duše mi, vra-Brne, pravo da ti kažem, malo je beskaran, malo je

Dakle, to bješe fra-Tetka. — Oće li brzo biti gotovo to, Grgo? Jesi li manjistru usuja? — Nisam još, oče — odgovori Grgo zlovoljno.

Kad oni odoše, Grgo dade Bakonji sredine hljeba da žvaće, pa ga svjetova da legne, što Bakonja i učini odmah, pa brzo zaspa, iako mu se još ne bjehu osušile suze na obrazima. Grgo ga ostavi tako puna dva časa, pa ga onda odvede u crkvu.

Magla napuni doline, pa silni vjetar od mora razagna maglu, a donese pljusak. Žedna zemlja pijaše brzo vodu. Zatijem poče tiho ali trajno rominjati ona kiša što pastirima prodire do kostiju.

— reče i Barica. — Jeno ga pod Crnim kukom, u sinici strica Rore. — Trči ćaća! — veli Bakonja davši Kenju novce. — Brzo, moj lipi Jere — doda žena. — Ajdmo — reče Kušmelj, uzevši kuburu s oružnice, pa istura Kenja pred sobom.

Možete zamisliti kako li se svi začudiše. Fra-Brne ode bratu u susret, te mu brzo prišapta: — Vidim šta je, ali ispričaj drugovačije.

Je li ja? — Ma ti, oklen si? Šta si došâ ovdi? — A jeste li vi vratri? — Jesmo! Bukovičanin brzo skide kapu, pa poteče da im ljubi ruke, govoreći: — Ja, onaj, čuk, da vam triba konjušar, pa, onaj, kao rekok, da pođem

— Ta-ako!! — veli Brne, pak brzo dohvati sa police onaj prutić kojim ga je obično sinovac češao po leđima i njim ga ošinu. — Ta-ako, magare od magareta!

“ — pak otide po vodu. Ali pošto brzo raspremi kamare i krenu na jutrenju, obuze ga sumnja da koji od fratra nije doznao, ili Balegan, koji mu iđaše u susret.

— veli Dundak sjedeći na pragu. Bakonja se izdera, da je svima u ušima zazvonilo: — Nije do šale, zlo vam jutro!... Brzo izađite, nestalo je konja!... Razumite li?... Konjuška je otvorena, a nema konja! Svi potekoše za njim.

Nožić mi daj kogod i vode donesite! Ta ne vidite li da je čovik pri smrti! Brzo, dvojica donesite štramac (dušek) iz njegove kamare. Nožić amo ili britvu!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Moram napred jer, rekoh, za mnom i sneg gori. Polazim, a meni, dugonji, korak je kratak. Brzo se širi cvokot leda. Sporije koračam; nisam znao daje brada tako teška, i nisam znao da se sve toliko plaši noža.

'' pa se dugo, dok im ne dosadi, krste, cerekaju i bulje u najdužu bradu koju su ikad videli. Drugi mnome objašnjavaju brzo bogaćenje Đorđevo, jer, kažu, ne može se samo trgovinom za nekoliko godina kupiti toliko imanje, izgraditi čitava varoš

Ovo malo zemljice oko Morava jedva se napuni narodom, pa se brzo iskrene i raspe preko Save. I opet noću sa planina silaze ludi i voda. U lipovoj kori donose decu.

Tu, kao što Ti kazah, na ovo malo zemljice oko Morava, privremeno se živelo. I jatagani se brzo istupe. Kost čovečja tvrđa je od stare klenovine. I, da znaš, kratko se živelo.

Žensko se za drugoga rađa. Đorđe brzo vrati nisku đinđuva u džep i grčevito steže kundak puške. Kesa s dukatima žulji rebra, kao da je belutak.

Đorđe mrzovoljno otpozdravi, naredi da se rabadžijama ugreje bakrač rakije, neka se naloču, neka svi pocrkaju! Pognut, brzo prođe kroz praznu i mlaku mehanu zalivenu žućkastom svetlošću, zadahom užeglog loja i zagašenog ognjišta.

Još jednom, davno, bacio je on kesu s dukatima pred nju. Kesa je meko pala na krevet, a cijukavu larmu zlata brzo je usrkala vunena čerga. Beše to druge zime njihovog braka.

A onda se trgao, jurnuo na njene dojke i bedra, brzo i grubo pobacao suknje s nje, lomio kao da je tuče, kao da želi da je satre.

Zvonko sipkaju osušena sitna semca. Neko ih lakim prstima pipka. Osušena semca. Zaustavi dah: srcu ne može ništa; ono brzo kasa po sipkavoj tami, probodenoj odžacima i jasenovima. Nije ona kriva.

— Šta ti je noćas? — prošapta i smalaksalo se prekrsti. Da se brzo ne izmače i ne pođe da izvrši njegovu naredbu, on bi je udario po ustima.

Tresak ga osvesti, smanji, i on se zbunjen strovali na tronožac kraj ognjišta. Brzo zaboravi na Simku i onu otrovno-slatku želju da je tuče. Tako je. Treba zapaliti sve. I poslednja ćeramida da izgori!

Zašto ga Mijat nije večeras dočekao? Sigurno je odlunjao kod neke udovice. Brzo napipa vrata sobice za sluge. Na uskom krevetu nađe mu glavu i povuče ga za kosu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Posmatrajući ih, činilo joj se da trči zajedno s njima. Brzo, brže, još brže! Na livadu, uz planinu, niz dolinu, i još dalje: velik je i šaren svet!

Šta da se o oblacima kaže? Ličili su na leptire, i brzo nestajali. Pridržavajući se za zidove, devojčica pokuša da načini nekoliko koraka, bez uspeha.

— A? Smejačko i ne stiže da razmisli šta bi tada bilo kad oseti kako počinje da se smanjuje. Smanjivao se tako brzo da mu se činilo kako se topi kao pahuljica na jakoj vatri. »Šta je ovo?

Dečak je opet pomagao ocu, kradom vraćajući malene ribe i rakove u more. No kako nije više rastao onako brzo, niti je bio jači od ostalih, ipak doraste do mladića, stalno očekujući da ponovo vidi Zlatnu krabu.

Odnekud huknu sova, a onaj glas se ponovo javi: — Oslobađaj me, šta čekaš? Drhteći celim telom, dečak poče da dele. Brzo i spretno nožić je skidao cepku po cepku kao da se nalazi u rukama najveštijeg rezbara.

Tek tu i tamo javljao se njegov radosni smešak nalik na titranje mesečine na vodi, i isto tako brzo nestajao. 3amišljen i zbunjen, korak po korak, dečak poče silaziti niz planinu. Patuljak je nešto rekao... Šta je rekao?

— o čemu ovaj to priča? — zaprepasti se dečak, ali vremena za pitanja nije bilo. Leteli su tako brzo da su se oblaci pred njima u strahu razmicali, sve dok nisu doleteli do Svetlosnoga brega, a pred njim ugledali staricu

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

i nova, Pozorišna ulica, prosečena dužinom kojom se, niz dunavsku padinu, spuštao šanac, samo delimično kaldrmisana, brzo se izgrađivala.

Sima zna šta mu je činiti, probija se kroz obruč, strpljivo, daje znak i žandarmi, brzo, vezuju nizame. Sima se naginje nad dečaka a na licu mu je tuga.

u obruču a svakome izgleda da gleda baš u njega (i toj se veštini naučio od pacolikog bankara), i kaže da dečaka valja brzo odneti, možda mu ima spasa; nizami će s njima, u srpsku policiju i pred srpski sud, a srpski žitelji valja da sačuvaju

niko vije naricao, činovnicima se, ispod cilindara, cedio znoj, jata krupnih roda i divljih pataka kružila su brzo, nad Terazijama i Barom Venecijom, pod nebesima nije bilo ni daška, išli su ka predgrađu, ka Terazijama, drumom od

Onda, kao kradom, gleda ka Stojanu a Stojan spava. Petar se opet saginje, nešto sakuplja i brzo, kriomice, stavlja u bisage.

Vojvoda prelazi Drinu, još siguran i u sebe i u to da će brzo otkloniti nesporazum. Ali, na srpskoj strani čeka ga opasnost veća no što je bila ona na turskoj: ako su mu Turci malo

Umeo je sa ljudima, umeo sa marvom, čak i sa vremenom. Oni koji su putovali sa Dobračom brzo bi se uverili da on zna da čita iz oblaka i da razume govor vetrova.

Bila je, jer je posle pobede Drugog ustanka izgledalo da se mnogo šta, i brzo, menja. Još slavan, ali ne više i bogat, Dobrača je sticao utisak da oko njega nastaje neki drugi, nekako pust svet.

Kao da prvi put udiše vazduh, dečak je viknuo i taj uzvik se brzo istrošio pod prolećnim oblacima. Samo mu je jedna ovca, tvrdoglavo, lizala suze dok je dečak, smlaćen tim čudom koje

Neko je, besomučan, nadirao sa dna prostorije i, u hodu, probijao zidove tuđe ustrašenosti. Višnjić ga je brzo osetio nad sobom, neki silnik, muk je trajao, sablja ga je već tukla, pljoštimice, po lidu, po vratu, grudima, nije se

samoglasnici meko su padali u belinu dana bez dna a dugokosi je Grk, čudnog imena, knežev sekretar i miljenik, pisao brzo i, znao je Mavrogeni, u toj brzini nepogrešno ispravljao njegove, kneževe omaške.

Znao je da mu je knez naklonjen, ali je znao i da Mavrogeni, preosetljiv, ume da bude neočekivan u ponašanju i da, brzo, naklonosti pretvara u nenaklonosti. Knez i njegov sekretar bivali su mnogo zajedno i reklo bi se da su bivali i bliski.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Posrne l' mi katkad noga, Družina se luda smije Al' se brzo smeha trza K'o od jeda ljute zmije. A ja pijem, jošte pijem U tom mi se srce para Ćuteći se samo igram Ljutim vrhom od

Zora će nas razgoniti brzo, Al' će ostat' iz cveća, iz bila, Čista duša oko tvoje duše, Čisto milje oko tvoga milja“. J.

“ - „To bejahu ideali! Bez njih nema više leta Nad oblakom mraka gusta; Bez njih bi se malaksalo, Bez njih bi se brzo palo, Svet bi bio grob bez cveta, Život prazan, - mladost pusta!

I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' i to gubi se brzo, I san lagano pada... V. Ilić S U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

To me je iznenadilo, ali se brzo prisetih: Levenhajm je, kako mu njegovo ime svedoči, bio Jevrejin i zbog toga su prodaja i kupovina njegovih dela bili

Ribari razumeše smisao ovih reči, pa počeše da se slatko smeše. Pazar bi brzo izvršen, jer je Grilus proždirao već samim pogledom svaku lepšu ribu i plaćao, omekšan velikodušnošću ribara, sve što

njegov vlastiti brzi hod uzduž reda stubova hrama imao svog udela u tome da je svečana atenska povorka ovde prošla tako brzo pored njega. „Zato što sam joj hitao u susret“, reče samom sebi, „učinilo mi se da ona juri pored mene“.

On je bio čovek brzih odluka i njegov plan bi brzo skrojen. On pozva odmah k sebi zapovednika svoje mornarice i upravnika svoje riznice, pa im dade svoja naređenja.

Blaženi osmejak obli puno lice opatovo, no on zauze brzo svoj ozbiljni stav. „Da li si, Marko, zabeležio ime tog botoudnog priložnika?“ „Pa dabogme!

Pohitah onamo i upoznah se sa mladim Gerikom. Vrlo lepo vaspitan mladić sa kojim se brzo sporazumeh. Rekoh mu da putujem u Nemačku i da bih želeo da se raspitam o prilikama koje onde vladaju sada, posle

Kad se vratih, produžismo da pijemo vino. Vreme nam brzo prolazi. Zapitah mladoga Gerikea šta ga je opredelilo da dođe na studije u Beč.

„I na živim stvorovima vršio sam opite. Životinje pocrkaše u mom ispražnjenom recipijentu vrlo brzo. Ribe sa zatvorenim svojim mehurom, naduše se pri tome usled ekspanzije vazduha sadržanog u njemu.

„Dobro, mili moji, učiniću!“ Njegov sin zapljesnu radosno rukama, a ja zovnuh gostioničara: „Hej, domaćine! Brzo još flašu vina, najboljeg što ga imate u podrumu“.

I oba druga njena deteta behu ukusno i svečano odevena. Ona im doviknu: „Hodite brzo ovamo u kujnu da se ogrejete!“ Deca dođoše i okuniše se oko ognjišta.

U takvom razgovoru prođe im vreme do ručka vrlo brzo. Kada se svi okupiše oko stola da ručaju, ču se topot konja i tandrkanje kola. Oni oslušnuše.

Trideset i dve milje na rđavim putevima, po magli i zimi. Hu hu! Promrzao sam do kostiju“. „Spremi brzo vruć grog!“, reče gospođa Smit svojoj starijoj ćerci.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ali molim te reci, klimni samo glavom. (Govorio sam brzo.) I da je ona klimnula glavom ili da sam u njenim očima samo nazreo željicu da se uveri u moju nameru, ja bih, osećao

Ja brzo skupih noge koje bejah ugodno opružio preko celog sedišta, pa skromno zauzeh ugao koji sam izabrao kao najzgodniji i ne

A da nas je neko tada pažljivije zagledao morao bi s čuđenjem zastati da posmatra: kako zamišljeno i brzo koračamo, odavajući brigu ljudi koji očekuju nekakav vrlo važan događaj. Imalo je nečeg zavereničkog u našem ponašanju.

Ali sam brzo odbacio dosadnu knjigu i stao, bez reda, da mislim o svačemu. I tako se opet setih pobratima na kome se zaustavih, pa

Posle smo se smirili. On je ćutao i pušio duboko ozbiljan, blag i lep. A kad ga, potom, upitah o snajki, on brzo odgovori: — Ona je, kaže, dobro... neredovno dobija novac, oskudeva, piše sa puno prekora. A ja, šta mogu?

Ja stajah još malo i laka jeza razočarenja prostruja kroz mene, ali se brzo podsetih neurednosti poštanskog saobraćaja i to me umiri.

Ali jedan stari gospodin, suv, sed, sa šiljastom bradicom, odgovori vrlo brzo dok mu je brada podrhtavala: — Kako, brate, molim te, kako tačka? Nema ovde komandovanja. Šta sam rekao, gospodo?

Sede oni tako jedno poslepodne, olenjili se, zevaju i puše, pa se izdaleka začu brektanje automobila. Oni brzo skloniše cigarete, spremiše se i očekivahu. Onda mašina stiže i zaustavi se pred velikom gvozdenom kapijom.

— Il y a deѕ bonneѕ nouvelleѕ, messieures! — E, zbiljski? Govorite! Da čujemo, ajd' recite nam brzo, recite! — Ѕaіnt Quentіn tshombé. — Šta kaže, šta kaže? — Vouѕ dіteѕ? — Pao, veli, Sen Kanten.

Gleda tako pukovnik u knjigu i očima brzo preleće neke vrste: „Eto i ja sam bio takva svinja a najgore je bilo što sam provodeći taj skaradan život...

— Ah, Ѕtevan! — Ležim, dakle, ja, i s vremena na vreme kroz levu trepavicu pogledam, pa brzo zažmurim kad on mene pogleda kroz desnu trepavicu.

Munjevito zvirnem ka vratima i zamalo nisam vrisnuo. — Je l' ona? — Ona... Brzo zažmurim, namrštim se, kao spavam u najvećem jeku; ali mi se telo treslo kao pred juriš.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Na tim opasnim okukama, među filharmonijskim kumovima prošarala bi jeza i išla je uzbuđeno riječ: „Brzo, brzo! Do vraga, što tamo više čekaju!” Eto, to je bio moj prvi učitelj.

Na tim opasnim okukama, među filharmonijskim kumovima prošarala bi jeza i išla je uzbuđeno riječ: „Brzo, brzo! Do vraga, što tamo više čekaju!” Eto, to je bio moj prvi učitelj.

Trgne se: ideja. Odnekud dovuče svežanj ilustracija, baci ih na klavir i stane nestrpljivo listati. Brzo pronađe ono što je tražio: u ovalnom passepartout-y, tri polunage žene raspuštene kose u predvečerjem bosketu, nadomak

Za ljubav treba invencije, pravo kažu. Moraš izmišljati uvijek nešto novo! Bez toga, ona se brzo rasplinjuje. Ne znam kako je inače, možda u drugim stvarima dramatičnost leži u samoj događajnoj materiji, ali u ljubavi

— O, još ćeš se čuditi kako si lako i brzo zaboravio! Jer ovo isto što ti se sad čini „neizdrživo” i „beskonačno“ , posmatrano unatrag činit će ti se da je bilo

Treba od samog početka biti načisto da profesionalcu uspjeh vrlo brzo prestaje biti slast i postaje dužnost, zanatska dužnost kao i svaka druga...

grožđa, u polusjeni su titrale žižave zavjese mušica, a suhi bijeli kameni pragovi žedni od sunca, zaštrapani cijeđom, brzo su upijali rumene kapljice koje su naglo modrile.

Što ćete, moj oče, kad istine tako kratko traju, kad se tako brzo otrcavaju, troše. Kad su istine tako nestalne, tako prevrtljive!...

Nije da ih nema, ima ih obilato u svijetu, i rađaju se svaki dan nove. Ali što ćemo kad tako brzo prestaju biti istine! Kad istinitost, da tako kažem, tako brzo precipitira u stvarima!...

Ali što ćemo kad tako brzo prestaju biti istine! Kad istinitost, da tako kažem, tako brzo precipitira u stvarima!... A možda je istina samo mladost ideja?

i sretni ishodi koje su mi pričali, svodili su se na to (i time kao da su se čisto hvalili), što vrijeme protječe, brzo protječe, sinko moj, što ga je već mnogo, veoma mnogo proteklo, i što ga još malo, jako malo ostaje da proteče.

Srećom, — zaključio sam šaljivo, — umjetnost zvukova ima pred ostalim umjetnostima bar tu prednost što se njeni proizvodi brzo rasplinjuju u vremenu i prostoru. Nema smisla lišavati je te prednosti dugim naknadnim komentarima.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Prema takvu stasu Đurica je podešavao i svoje pokrete. Koračao je brzo i lako, ali je pri tom nekako odsečno izbacivao noge unapred, te mu se celo telo treslo u hodu, i time još jače

Obosih, a i soli mi nestade, pa da potražim od Marinka na veresiju. Vuju sevnuše oči neobično, ali on brzo i vešto sakri svoje uzbuđenje, pa dohvati momka za ruku i uvede ga u kuću. Odatle Đurica iziđe tek uveče i ode kući.

— 'Natema vas bilo, kako doznaste za ovo tako brzo? — zapita kmet ljubopitno, čim ostadoše njih dvojica sami. — Ni ja ne znam sve, samo to: da je kapetan dobio pismo, u

Stoga mu ni ovo čekanje ne beše tako mučno ni grozničavo, kako je on sam očekivao. Ali vreme proticaše brzo... Odjednom, kad sunce izgreja, iza Đuričinih leđa začu se neko tapkanje po prašini.

Ali se opet seti vode, i ta ga misao pokrete napred... Išao je brzo, grozničavo, dok ne dođe do poznata mu izvorca, iz koga se slevaše hladna planinska voda preko lipova luba.

— Ništa. Kaži — veli — onima tamo nek idu kud hoće, pa ga nestade, kao da ode u zemlju. Seljani se raziđoše brzo, da jave novost drugima što rade tu u potesu.

Nadao dreku kao da mu creva ispadaju !... — Svaki na svoju stranu! — viknu Đurica. — Samo brzo! Za jedan mig raziđoše se svi na razne strane.

Posle pola noći, neko lupnu na prozor, pod kojim Vujo spavaše. On se brzo diže, izvadi ram iz okna i promoli glavu na polje. — Ko je to?

— reći će jedna posle dužega razgovora. Stanku podiđe neka topla jeza, i oseti kako joj se menja lice, ali se brzo pribra, pa odgovori mirnim glasom: — Neka dođe, pa šta bi ? — Ćuti, crna; mene je strah, kad god ga vidim.

Samo ne mogaše da savlada onu veliku uzbuđenost, ne mogaše da stiša uznemireno srce, koje kucaše jako i brzo. Skloniše se u gložjak i sedoše.

Pero će je čuvati, a posle toga i ja ću otvoriti oči — prekide ga Đurica. — Slušaj što ti govorim! Vlast će doznati brzo; u to ne sumnjaj!

— Samo ti ne valja što si se združio s onim zlikovcem... s Radovanom. Sa njega ćeš brzo glavu izgubiti. — Ja ga, vala, nisam tražio, ali šta ćeš. — Znam, znam. Sve je to udesio onaj matori ugursuz.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

U tom bežanju dođe on i do ono troje dece što behu okamenjena, pa brzo prekrsti štakom, a deca ožive, pa potrče k njemu.

Carev sin, kako uđe unutra, odmah reče carici: — Spremaj se što brže. I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde zbogom putovati.

Car veli: — Ja bih najstarijeg i srednjeg mnogo mučio, a najmlađem ne bih ništa. Onda mu ona za brata kaže. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoči na noge, ruke šire pa se u lica ljube. — Dobro došao, šurače!

Ona ga razbijaše da im nije vajde bježati, jer će ih stići, no čoek njen primora je, pa počnu bježati, a Baš-Čelik brzo ih stigne, pa poviče: — Čekaj, ja ti više ne praštam!

vidiš tamo na kraju onaj zlatni krevet, tu leži careva kći; sad otidi tamo, pa zgrabi carevu kćer zajedno s poplunom i brzo je donesi ovamo. Ali je ustima ne diraj, ne ljubi je, jer si propao zauvijek i ja ti ondar ne mogu više pomoći.

Kad je straže uhvate i pred vezirovića dovedu, kaže mu se ona odmah da je carska kći, pa ga stade koriti što je onako brzo pobjegao. — Ja sam se — veli — samo šalila; a poslije sam te tražila.

Išlo je to tako nekoliko dana. No njegova maćija, čudeći se tome, mislila je kako je to da dečko tako brzo poveže goveda, te će jednog dana pripaziti šta on radi s govedima.

— Pa dobro, veli dečko — ubiti, ubiti; nego znaš što je, pusti ti to meni; ja ću s tijem biti brzo gotov. — Eno ti je, — veli mu otac — pa je ubi kako ti god drago, kad ti srce i duša podnose, ja i onako ne bih mogao

Konj mu reče: — Goni, Grbo, što moreš brže! Tako su neko vrijeme išli brzo, i konj opet reče Grbi: — Grbo, okreni se pa vidi ima li šta za nama. Grbo se okrenu, pa reče: — Nema ništa.

Prevari se ona pa metnu ruku u puklotinu, a drvo joj steže prste. Grbo brže-bolje pa sjekirom po šiji, te je brzo skresa, naloži vatru i nastavi.

Ona mezar otkopa pa siđe u nj, izvadi iz mrtvog mladića džigericu i izjede je, pa opet mrtvaca zakopa. Ja se tada brzo vratim kući i legoh spavati; potlje i ona dođe.

Jazavac otide; zora se ukaže, lovac se približi gvožđima, opazi lisicu uhvaćenu u gvožđa, pa brzo dođe do gvožđa. Lisica se stane radovati okolo njega.

Petković, Vladislav Dis - PESME

tražeć kakva traga, Ali reči tvoje nisam mog'o naći; O kako je ljubav velika i blaga, Mada kao zvezda i ona će zaći. Brzo, naglo odoh iz svog praznog stana, Ugodno mi beše kretati se, ići Razvalinom ovom života i dana, Koju sunce sutra

Znajuć ko nas zove, i zašta, i kuda, Naučismo brzo kako da se gine: Iz borbe u borbu, sa pobedom svuda, Mi smo našli zemlje stare carevine.

Sve se to desilo brzo i u času. I dok vatra smrti ispred svakog zija Po meni se milje neobično rasu, Jer osetih da sam to ožaljen i ja.

Uspomena dušom pline, Drhti biće — pa sve mine, Ali suzâ baš nikako! ... Kako brzo sve nam prođe! 1904. SA ŠETNjE Na korzou juče tek je veče palo, Nemarno i mirno šetao sam tako; Dan je s nešto vlage —

Lagano, sporo, bude se gore, Svud život cveća veselo raste, Zemlja se brzo sadi i ore, Nada se diže k'o nebom laste; Lagano, sporo bude se gore.

U crnoj kosi crveni cvet. Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo? Brzo priđoh bliže: bez pogleda oka oba, U dva oka leže deca k'o dva groba. II Ne javlja mi se. A ima kad. A možda ne sme!

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Svi članovi porodice, njih petoro, brzo su podlegli jedno za drugim. Ona ih je sama okupala i obukla. Pošto ih je prema običajima svojih predaka ukrasila

Čak i primetim ako nije izbalansirana. Bilo šta da je, nema razlike, rezultati su isti. Na ovaj način sam u stanju da brzo razradim i doteram zamisao, a da ništa ne dodirnem.

i za desetak sekundi nestaje na levoj strani, ostavljajući za sobom prilično neprijatnu i tupu sivu pozadinu, koja vrlo brzo ustupa mesto talasastom moru oblaka, koji kao da pokušavaju da se uobliče u živi lik.

Žvakaća guma pomaže kratko vreme ali vrlo brzo suši žlezde i dovodi do trajnog oštećenja, a da ne govorimo o odvratnosti koju stvara.

Prema tome, zaronio sam i kada sam bio van njihovog vidokruga, okrenuo sam se i nastavio brzo da plivam prema suprotnoj strani.

Međutim, kada sam doplivao blizu brane, užasnuo sam se uvidevši da je voda porasla i da me brzo nosi. Pokušao sam da pobegnem ali je bilo prekasno.

Isto tako, strasno sam voleo matematiku i često sam od profesora dobijao pohvale za brzo računanje. A tu brzinu pripisujem odgovarajućoj lakoći da vizuelno zamišljam brojke i računske radnje, ali ne na

Od njegovih izuma sećam se jednog u obliku slobodno rotirajuće sijalice obmotane aluminijumskom folijom, koja se brzo okretala kada je bila povezana sa elektrostatičkom mašinom.

kao izum iz mašte, već kao izum zasnovan na temeljnim naučnim principima koji se mogu ostvariti primenom moje turbine i brzo podariti svetu. Oba profesora, i Rogner i Pešl bili su radoznali ljudi.

Kada sam se ponovo vratio rešavanju problema, gotovo sam zažalio što će se borba tako brzo okončati. Imao sam energije napretek.

Ideje su neprekidno navirale i jedino sam imao poteškoće da ih brzo ščepam. Delovi aparature koju sam zamislio bili su za mene potpuno stvarni i opipljivi u svakom detalju, do najmanje

Uvideo sam mogućnost; i pristupio sam poslu da usavršim indukcionu aparaturu na ovom principu. Napredovao sam tako brzo da sam na svome predavanju održanom 1891. godine, prikazivao kalem koji stvara varnice dužine pet inča.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Rekla je i to da je otac, kada smo se pre godinu dana rastali na pristaništu, imao osećanje da će brzo umreti i da me više neće videti. Tek tada sam razumeo one suze koje sam prvi put u životu video na njegovom licu.

Bezbrojni čamci bili su načičkani uz obe obale ove velike reke; razne vrste brodova jurili su brzo u svim pravcima po zalivu; mnogobrojni brodovi za prevoz putnika bili su puni ljudi i izgledalo je da jedna grupa žuri

Kristijan je bio žutokos i imao je pegavo lice. Bio je otprilike mojih godina i brzo smo se sprijateljili. Fizički, bili smo veoma različiti.

Kristijanovi pogledi na svet bili su pravo otkriće za mene. On je verovao da svaki momčić, ako pokuša, može sve brzo naučiti i zaraditi dovoljno za svoj život.

Kako se bližila zima, posla je bilo sve manje, a moja ušteđevina brzo se topila. Moja sobica u Norfolk Strit ulici bila je tužna i hladna, gora nego i moja tavanska soba u Pragu.

Sava, blesnuše mi pred očima, i zarekoh se da ću brzo pokazati da je farmer Braun bio na pogrešnom putu. Sledećeg dana ustao sam mnogo pre izlaska sunca, pošto sam celu

Ali ja nisam želeo brzo svitanje jer sam hteo da do izlaska sunca rastojanje od farmera Brauna bude što veće kada bude saznao da sam nestao.

Primetio sam da piše vrlo vešto i brzo i to podjednako i desnom i levom rukom. “Kako ću se ja nadmetati sa američkom omladinom” - pomislio sam u sebi, -

ove mladiće i devojke u Tvornici, u glavi mi tek sada sinuše Kristijanove reči da mlad čovek može svašta da nauči brzo i dobro ako želi da ima zaradu kolika mu je potrebna. Naravno ako ima volje da radi.

Džim me, šaleći se, predstavi kao đaka koji je doperjao iz Prinstona do ulice Kortland i koji preko dana brzo uči sve poslove u industriji dvopeka, a uveče guta svu mudrost u Kuperovoj uniji.

da bi što više u tome uživale, one su se trudile da me izazovu i naljute. Ali ja sam se brzo uverio da moj uspeh na ovom novom poslu od mene zahteva da što pre stišam svoju preku srpsku narav i da što pre

”Toneš, toneš i suviše brzo, mladiću, u vrtlog američke demokratije pa za sobom vučeš i mene” - reče mi jedne večeri, kada sam pobijao neka njegova

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Dobar ti je! — pobegena Zagorac i skreše da pripali lulu. Sveta je na obali sve to manje. Još prolazi kakav samac i brzo odmiče.

Para se sa dna silom podizala i klokotala, vrhom prodirala i prskala. Društvo zametnu razgovor i brzo se upoznaše, kao da su davni znanci. Začinjajući, pušilo se u zdeli. —Gle, ulje se jedva cijedi!

Kako će bez ičega kući? Rastuži se i, onako nevesela, reče sinu da će se još danas vratiti kući. Spremiše se brzo i iziđu. Nikome se od društva ne javiše, jer ih je sve poslao gospodar nekuda na radnju.

—Kuda ćeš? —U O... —Daj novac! — i pruži ruku. —Koliko? —Dvije krune i dvadeset! Daj, brzo! Žena se skanjiva. Najposlije smisli se, razveže maramu i pruži mu krunu. — Ča? 'Ajde k vragu! Dvije krune i dvadeset!

Dvije krune i dvadeset! — ponavlja agent ljuteći se. — Eto sve! pregori se Cveta i istrese novai u njegovu ruku. Agent brzo prebroja. —Još dvadeset helera. Daj! Ala! —Nemam više! —Onda što zanrvetaš, beštijo!

Ali nadođe jesen i zateče ih istrošene i otančale; trsiše brzo ono što su imali, a zarade niotkuda; nije no da se skapa od svake nevolje.

A i kući će brzo; odmoriće se i nauživati svojih navika: svoga krša i večernjih sjednika, gdje se uz dobru vatru u pričanju lijepo osjeća

svojih navika: svoga krša i večernjih sjednika, gdje se uz dobru vatru u pričanju lijepo osjeća kako zimska noć brzo odmiče.

Ona to radi svakoga dana, i to joj je jedan od najmilijih posala: bar nije uvijek u tmici! —Brzo, pa postavi trpezu!

Cvijeta na prvi mah ne može da se snađe. Istina, nadala se i željela je da se tako svrši, ali mišljaše neće tako brzo, a dokle se bude zavlačilo, dobiće vremena da razmišlja.

Zanos je potrese, skoči iz postelje i brzo se sredi. Naloži vatru, posprema po kući, a osjeća se svakoga časa slobodnijom.

bujicu unutarnjega uzbuđenja, a to je bilo protiv njenoj navici: u tmici i kućnome miru bjaše se potajala njena priroda. Brzo napuni košaricu kućnim potrebama, u hitnji pročavrlja s prodavačicama, a sretavši se s jednom drugaricom, ispriča joj

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Osetio je to, na primer, i Stevan Sremac kad se obreo u staroj Srbiji, koju je inače brzo zavoleo. Ali je zanimljivo da oči njegovih junaka ne opažaju onu tananu razliku između stepena prostorne

Peruna boga groma, 1921) i poezije (zbirke Otkrovenje, 1922), našao u samom središtu pomenutog prevrata; štaviše, on se brzo obreo u fokusu najžešćih polemika, za koje dotad – po surovosti – naša književnost nije znala.

I kod jedne i kod druge dosta brzo opažamo da je podjednako važno ono čemu se stremi kao i ono od čega se beži, ali bez izgleda na uspeh.

U njoj, naravno, brzo prepoznajemo i majku iz Otkrovenja. Ima i stihova koji nas na to neposredno upućuju. O bolnom, samrtničkom majčinom

Otuda i dolaze ova mnogobrojna sintaksička ponavljanja po kojima Matićevu pesmu lako i brzo prepoznajemo. Na ova se sintaksička ponavljanja (i paralelizme) može gledati spolja, i tada u njima raspoznajemo retorički

Ranije smo rekli da na osnovu sintaksičkih ponavljanja kakva nalazimo u pesmama „Ima večeri“ i „Teku reke“ lako i brzo prepoznajemo Matićevu poeziju.

Nedostaci pre svega zato što se lako i brzo prelaze granice koje stih kao osobeni oblik postavlja: u njemu se reči podvode pod višu jedinicu, usmerene su u jednom

što se u književnosti izvorno zbiva: njihovo je delovanje jednokratno i ograničeno, doseže vlastitu granicu srazmerno brzo i srazmerno brzo se iscrpljuje, nesposobno da se preobrazi i krene novim putevima tumačenja poezije?

izvorno zbiva: njihovo je delovanje jednokratno i ograničeno, doseže vlastitu granicu srazmerno brzo i srazmerno brzo se iscrpljuje, nesposobno da se preobrazi i krene novim putevima tumačenja poezije?

Njihovi autori moraju znati da ovakvi tekstovi ničemu ne služe, i da će brzo biti zaboravljeni. Može se, naravno, i o složenim književnim pitanjima govoriti precizno a jasno.

Izmakla mi je između obaveza kao pesak između prstiju. • Šta dalje? Brzo promiču godine i na leđima mi je sve veći teret zamora, pa postajem pomalo sujeveran: neću reći kud ću krenuti da me

To što se književne teorije menjaju dosta brzo kao moda – strukturalizam, pa semiotika, zatim teorija dekonstrukcije, poststrukturalizam i postmodernizam – ne skida

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

RAKA: A, nije, ja sam ga video u sali iza furune. ŽIVKA: Pa, zaboga, idite, idite, nađite ga! Ali brzo, odmah! DARA i ČEDA (odlaze u sobu). ŽIVKA (momku): A je li gospodin bio raspoložen kad je tražio cilinder?

ČEDA: A šta kod vas znači kad vas pošlju za cilinder? MOMAK: Znači da je gospodin pozvan u Dvor i taj posao treba brzo svršiti, jer bivalo je da ja po kome do nesem cilinder, a on ga pogleda kô krava mrtvo tele i veli: „Dockan, nosi

(Broji.) Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam...Glas (broji u sebi) kuća... brzo... novac s večeri. (Govori.) Znam, to će tetka Savka da mi donese...Cela istina... krevet!

ŽIVKA: Ama, kako isprakticiran? NINKOVIĆ: Pa, recimo, ja znam već sve načine da vas vrlo brzo kompromitujem; pa onda ja znam toliko stvar da razvijem i da joj dam jednu naročitu formu, in form spesial3, da na

ŽIVKA: Šta kažeš?!...Ju, ju, ju, šlag će me strefiti. Anka, Anka, brzo čašu vode. ANKA (otrči). ŽIVKA: Razbio mu nos, psovao mu oca... sinu engleskog konzula.

Vi znate kako ću vam se odužiti. ANKA: Molim! ČEDA: Vodite brzo ovoga gospodina u vašu sobu i zaključajte vrata. Ne pitajte zašto, već žurite, opasnost je velika. RISTA: Vrlo velika.

ŽIVKA (ushićena):Ju, slatko moje dete! (Ljubi ga.) Evo ti još dva dinara. RAKA: Olrajt! ŽIVKA: Idi mi brzo zovi Daru. RAKA (ode desno). XXI ŽIVKA (sama) ŽIVKA (na telefonu): Alo... molim 7624!... Je li to kvart?

On posmatra i osluškuje, i kad čuje larmu, brzo se povlači i zatvara vrata. Sa leve strane, gde su svi otišli, cika ženskih glasova i larma.

” ŽIVKA (nestrpljivo): Ko je, tako ti boga? VASA: Čekaj, molim te. ŽIVKA: Čitaj, čitaj brzo! VASA (nastavlja): „I smatram za dužnost da vam ga saopštim...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

greh nije daleko od njenoga lika: povremeno ju je kao mogućnost zanosio i iskušavao (recimo u IV glavi isprobavanje, pa brzo odustajanje da se poda mutavom Vanku), da bi je kasnije, kao već udatu i upropašćenu ženu, povukao u ponor od kog je

njena retka, izredna lepota, čak ni njeno raskošno a toliko čulno telo, što će sve skupa naglo usahnuti, iščileti vrlo brzo posle udaje. Naime jeste to, ali nije samo to.

Mile tada u nekoliko magnovenja pogledom hvata kako s jedne strane Marika, „uzdržavajući se da se ne oda, brzo siđe niz stepenice, zamače iza kuće, stiskajući oči palčevima”, a s druge strane to „Mita vide, primeti, bi mu

na izgoreo loj, a napolju mrak, i to gust, težak , i njoj upravo „tada sve iziđe”, pa je „čisto oči zabole od toga” i „brzo, zanoseći se, lepi kolute crna luka na slepoočnjače i čelo, celu glavu steže jako, svom snagom, učkurima i to unakrst,

Kako to, razume se, nalaže strukturna hijerarhija. Inače vrlo brzo dok se pripoveda o precima, proticanje vremena osetno se u romanu usporava čim se pređe na Sofkinu porodicu, na njeno

- sa variranim tonovima smrti - kada je već u razgovoru sa ocem slomljena ćerka pristala na žrtvu i vraća se nazad: „Brzo pređe česmu i fenjer, koji je mutno osvetljavao oko sebe. Voda je sa česme teško padala.

se učinilo da su joj nad glavom tamjan i sveće: „I tako, zastanuvši na pragu, ona se sasvim pribra, i kad bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet, mirno, jasno i sa osmehom pogleda i kao pozdravi klimnuvši glavom.

Ali i od toga se ona brzo otrese, jer vide kako je ispred nje ulicom, pa čak tamo do crkve, sa obe strane bilo puno sveta“.

više krije, potiskuje svoje telo i „sve se boji nečega, a naročito one širine i prostranosti druma”, pa „sve uza zid brzo ide.

oni s nestrpljenjem čekaju posluženje „ne sedajući već klečeći u kraju, do zida, a nogama odgurnuvši ćilim”; najzad, brzo silaze u kujnu, da dole sede, a kad varošani dolaze, „oni, držeći ispod sebe stoličice, izviruju i sa strahopoštovanjem

i pri tome, što se posebno ističe, zapaža tako sitnu pojedinost da on ne ide baš sredinom kaldrme, već krajem: „Brzo, na velike gutljaje, posrka kafu, i odmah se diže i žurno - i to ne sredinom kaldrme, već krajem, kao da je ne uprlja -

u premišljanju o sebi samoj, čas se prihvata nekog posla, zamršenog veza, predaje mu se sva, s poletom, ali i od toga brzo posustaje, dolaze nesanice, bol joj lomi telo i ona se gubi u teškim glavoboljama.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

He, a kako je divan, na primer, Petar Kostin! Kad bi se taj poturčio, vera i bog, brzo bi Postao ili veliki vezir, ili šeih-ulj-islam... Slomljen je već Sulj-Kapetan.

Ostaće i dalje crkva nepokrivena, a škole u podrumima. Vaj!... Njemu udari plamen uz obraz, pa brzo trže pištolj i opali na najbližega. Ali ne pogodi.

Prizrenci počeše da mere što bi valjalo: braniti svoga zemljaka ili udvorično odobravati ovom strašnom čoveku. No, on brzo zbaci derviški klobuk s glave, zapovedi družini da voljno sedne, pa se okrenu ponovo zbunjenom Spasi: — Toj potur se

Nju je običaj isključivao, pored toga što je zaveštavao da se u velikom selu sve uradi brzo i na vreme. Dalje, starina je ostavila pravilo da prvaci kod Šedrvana odlučuju početak i završetak berbe: prema godini

Ali su i ti prosti seljaci koji ovako naivno mišljahu brzo svojim očima uverili se da je istina što su ludi na trgu pričali.

To mi zakon ne zabranjuje... E, Vino i krmetinu samo ne spominji... Daj donesi da popijemo po koju!... Bogdana brzo donese iz hižine pun veliki vrč dobre stare rakije sa zadenutim strukom osušena stara bosiljka u grliću.

Noć kao opojna. Po Ilinici se opružila tanka letnja izmaglica kao vilinsko okrilje. Čudno ozarena i odlučna Bogdana brzo dohvati oba ugarka, razmahnu njima nekoliko puta da ih bolje raspali, pa ih gurnu u kućnu počađalu i suhu kao puščani

Zato ga brzo uvedoše u mlin, da se I To zlo ne bi dogodilo. A dve žene, gotovo istovetkinje i tek danas, zbog ovoga događaja prave

Stegoh srce i rekoh kavazu da pusti molioca. Na pragu se brzo ukaza n uđe unutra veoma visok, suhonjav i koščat starac, kome je odavno prešla preko glave sedamde– seta.

Međutim, on se brzo ožegao. Neprijateljski planinski pukovi nisu ga zatekli kod kuće. Skrajnuo se bio nadno sela kod svoje male, šumom

Poklao ih za tili časak kao jagnjad, pa svikao žene iz sela, te ih brzo zatrpali po potocima. A zatim pošao dalje da traži još ovakih zgoda.

No šumarci mame pogled. Bele kućice kao da navlaš zbog ovakoga raspoloženja izviruju iz njih. Brzo se prisećujem da su one nove, posleratne, srpske.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

JEDNOJ DEVOJCI Voli te otac, voli te mati, Vole te sestre, vole te braća; Ja nisam čuo da ko sa tebe Svoj pogled brzo, mrgodno vraća. Vole te bolni, vole te gladni, Srcu t’ i ruci klikuju: hvala!

S Bogom, srpski vrli sine, S Vogom, Mito! Ja mnidijah: ti ćeš meni Ono krajnje „S Bogom“ reći, Al’ ti, brži, brzo svrši, Ostavi nas hudoj sreći. Hudoj sreći?

što se mrtvom daje I stišali svoje prve uzdisaje; Kad već skoro trava da na grobu nikne (Na grob i na travu svet se brzo svikne): Tad’ dolazi pesnik, gonom sile svete Da venac na grob Čoveku mete.

Koji neće sve da sruši Brzo i uznako, Da taj meti, opštoj meti Ne ide polako; Da on neće, s vama skupa, Gde se zgoda pruži, Pohitati da se

Puče bruka kad se ta rabota otkri; Krivcu se ne prašta, ni bruka s’ ne taji, Već se prosu brzo po zemlji malenoj Kao munjom nekom, stenam’ i odjekom.

I ja slušah jako, Pa sve tiše, tiše I na brzo, braćo, Ja ga ne čuh više, Ja ga ne čuh više... Pričuh drugo nešto Kroz talaske snovâ, Pričuh kako granje šušti

Nad slabačkim tvojim telom Anđô smrti davno s’ vrzô; Ćuri te je srce vuklo, — Al’ što ode tako brzo? Kako smede poruke nam Tako teške primit’ na se? Što ne ščeka druge dane Da mu nosiš bolje glase?... 1886.

Ne budite deca, koja ludo dube Kad im kogod medom premazuje zube; Ne verujte brzo svačem zagrljaju — Sa medom se često i žaoke daju.

»Starmali« 1882. PESMA O RADU Ma da često iskrsne Gozba i bakljada, To se brzo ugasi Znojem našeg rada. Osim nekih dembela Što s’ ne boje gladi, Svi ostali mučimo se, Svak’ mora da radi.

Devedesetdevet puta obišô si srpski jad, Devedesetdevet puta pokazô si da si mlad. Mnogi puzeć’ brzo stignu do trpeze, — lako j’ to, — Kol’ko si se ti nahodô, dok smeš reći: „tu je sto!

I već je nađoh, brzo se seti’, Bolje neg’ ikom dolikuje ti: Zdravo mi dakle, predmete odni, Visokorodni! Od góre često grmi i seva,

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

(Pruži mu). Na! JOVAN (gledi je): Majstorice, ala su vam ispucane ruke! (Poljubi je, i brzo iziđe.) FEMA: Što je nevospitano, nevospitano! Ančice! Aa, ne treba vikati, velike gospođe zvone.

Miljković, Branko - PESME

traženo u rečnicima Taj iskren miris nežna magla u glavi Kaže da je osećanje sveta u jeziku Al nepokretna reč brzo iscrpe svoj smisao A cvet ustupi svoj nežni koren zvezdi KRITIKA POEZIJE RADNI CVET To nije cvet ispod nule, niti

Krakov, Stanislav - KRILA

Zvizne pokoji zalutali kuršum, ali se i njegov već od dugog leta otupeli fijuk izgubi brzo. I zato se sad oni pokazuju smelo vrh isprskalih kamenih ploča, pod kojima su noćas zgureni drhtali od mraza.

Gore se nešto čudno događa. Vide se mnoge od onih prilika što maločas onako brzo pohrliše unapred, kako trče nazad u neredu. — Zbor, zbor, — začuše se nervozne komande i ovde.

— Koga ćemo prvog? — kao da pita ađutanta. Ovaj čeka i ćuti. Potom se major najednom odluči: — Brzo, brzo, prva i treća četa i dva mitraljeza napred... i mi napadamo. I druge su zapovesti pale.

— Koga ćemo prvog? — kao da pita ađutanta. Ovaj čeka i ćuti. Potom se major najednom odluči: — Brzo, brzo, prva i treća četa i dva mitraljeza napred... i mi napadamo. I druge su zapovesti pale.

Po podu se vukao šareni ćilim i umorni čupavi jastuci. — Ne gledaj. ne gledaj ovamo... Ivon je otvorila dolap, n brzo smicala odelo sa sebe.

Iz magle se ukazao transport promrzlih ranjenika. Pojava živih ljudi pričini radost kod putnika. Ali je sve to brzo prošlo. Ranjenici su zaostali, govorili nešto o ranama i borbama i potom odlazili. Sneg je vejao.

Pevale su i žice pred rovovima i brda pod snegom, kome je sunce davalo rumeni odblesak i... Nešto je zašuštalo brzo i kobno. Stresla se zemlja. Ogroman stub zemlje i dima izbio je uvis. Grozno su zapevala parčad.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Boj čeka sa večerom. Kroz stabla i kroz granje čuje se podmukli udar u tam–tam. Večeram brzo, pijem filtrovanu vodu koja miriše na osušenu zemlju kroz koju se cedila; gadim se.

Osećajući još pri tom da ću, sasvim brzo ostavljen od Vuijea, biti bačen na veliki put koji vodi kroz Afriku (na ovaj crveni, purpurni put, usečen kao u živo

Ovaj put na kom ću ostati sam, koji će se pretvoriti tako brzo u stazu, u brzak, ili u trag samo stopa urođeničkih! Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što

Vuije nije bio prvi prijatelj s kim sam se tako brzo sprijateljio, i za koga sam imao apsolutno poštovanje. Ja sam video ljudi isto tako veličanstvenih kao što su

tako deklarisan u ovom društvu. Po večeri šampanj kod Švajcarca, i gramofon. On se brzo opija i onda razmetljivo iznosi da nudi i ovo, i ovo, i ovo, na poklon: „Jedite, uzmite, nosite!

oko pojasa, kao bilo koji drugi mladi Baule; ne sasvim visok, pre srednjega rasta; vrlo lep; vrlo harmonično razvijen. Brzo se rukuje sa nama, uznemiren i pun osmeha da bi ga izvinili što nas je pustio toliko da čekamo.

Brzo se rukuje sa nama, uznemiren i pun osmeha da bi ga izvinili što nas je pustio toliko da čekamo. Brzo odbacuje i maramu pa pušta da ga sestra poliva iz kalbasa.

naglo okrenuo, i u trenutku sve shvatio. On je video da je kralj prekinuo jedan pokret, da je njegovo lice suviše brzo postalo opet sladunjavo, da sam ja uvređen.

— No, musje mali mon se' mulil vit, mon se' vandl anko' (Ne, gospodine, moj će zet brzo umreti, i ja ću onda opet prodati svoju sestru!) Pu toa otl se', peti se'. (Za tebe imam drugu, malu sestru.

sata igre dok mladići osete da su muževi, da je fetiš ovladao njima, njihovim devojkama i njihovim ženama; a tada će brzo žrtvovati kokoš, pogasiti i poslednje svetiljke i izmešati se po zemlji ovog kratkog dvorišta, između žitnica, koliba i

Fonten ga zadirkuje, zove ga Orlićem, svršava brzo pogodbe sa njim, i tek na kraju ponudi mu da sedne. — Njegov je otac bio stvarni genije, kao političar.

To je crni poverenik udesio sebi harem u kom će ubiti svoju dosadu. Jedemo brzo, ćuteći. Moj prijatelj treba da žuri kako bi pre noći stigao u Bobo.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Vuk i Radak dolaze.) RADAK: Hej, prijatelju! Šta tražiš tu, Otkud i gavran krilom hrapavim Izleće brzo, strahom zadahnut?

HASAN (u sebi): Sam đavo da je U crnom mozgu o tom mislio, Podlije ništa ne bi stvorio... (Glasno.) Na noge, brzo!... Za njima sad, Dokle se vuci nisu spremili!... (Svi odlaze, Hasan ostaje naposletku.

Sedamn’est rana nosim sa sobom, A ti od jedne grebeš ledinu! (Glavaš, nanovo ranjen, posrne, ali se brzo ispravi, isuče nož i skoči napolje.) GLAVAŠ (spolja): Ha, dobro je!... Tâ me izgore! Spa... so... Zbo... gom!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Štab je bio brzo gotov, kretosmo se Aleksincu. Meni pade u deo da podelim mesto u kolima sa štabnim svećenikom, g. protom J. J.

pa radoznalo glede šta se to oko njih sve, zbiva, ne pojimajući zašto je cve to, zašto ih je prestravljena mati onako brzo pokupila, potrpala na kola, pa sad beži s njima; zašto su oni ostavili svoje ognjište, svoje baštice, gde su se još juče

jednom polubaterijom, ispade iz jedne šumice pred ovu konjicu, razvi jedan svoj deo u streljački lanac, a od drugoga brzo formira četne kare, te lanac pođe napred i otvori pucnjavu.

Čerkezi se brzo pribraše u gomilu i poleteše na naše; naš lanac pucaše donekle, pa onda brzo stuče i pusti preda se formirane

Čerkezi se brzo pribraše u gomilu i poleteše na naše; naš lanac pucaše donekle, pa onda brzo stuče i pusti preda se formirane zatvorene kare Čerkezi su bili dosta blizu i naše ih kare dočekaše složnim plotunima.

Prvo poče jedan po jedan Turčin da se izdvaja iz lanca i da istrčava napred: istrči, pa prilegne zemlji i odatle puca brzo. Za ovim prvima evo još i drugih, to ovde pritrči jedan, to tamo jedan, dok se naposletku ne pomakne napred ceo lanac.

Tešičkoj vojsci zapovedi se da se razmesti između sela Krušja i Žitkovca tako kako će glavna masa brzo moći da se koncentriše na drumu što vodi iz Žitkovca u Tešicu.

i izmeni od noćnih dužnosti, da se pusti neka se ispava do 3 časa u jutru, tada da se polako bez larme izbudi, i brzo opre mi; komesari tada već da su svuda kod svojih bataljona sa hranom; i odmah neka je razdele vojsci.

— Đeneralov dogled. — Zar je već ustao đeneral? — Sasvim je gotov; svi su poustajali, sad će se nekud krenuti. Brzo skočim: ležao sam obučen, nije mi ništa drugo trebalo do da protrljam oči, pa sam već bio gotov.

Mladić tresnu puškom o zemlju i okrete se svojim drugovima: Ate, be, stavajte, Blgari junaci! Družina se brzo opremi, uparadi se, stade pred đenerala; on joj reče da će danas imati prilike da ce pogleda oči u oči sa svojim

Zatim oficir brzo odjuri drumom put Žitkovca, a Komarov se vrati k nama. Borba oko Tešice jednako je trajala; ranjenici su jednako

sam i učinio, ali vi ste bili otišli pre 7 časova i ja sam pošao za vama, kao što glasi naredba, i ma da sam terao brzo, nisam vas mogao naći pre 9 časova — odgovori major. — Gde vam je vojska?

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Al’ mi cveće tijo progovara: „Ne čudi se, to je u snu samo! Zora će nas brzo sa nje stresti, Al’ će ostat’ ispod cveća, bilja, Lepše cveće, duša tvoje duše, Čisto milje oko tvoga milja.

Poljupci se boje, Da ih ko ne čuje, — Ja svojima ne dam, Da brzo prohuje. Drago moje, drago, Nema smrti leka, — Poljupci su vreli, — Al’ smrt ladna čeka; Kad nas jednom zgrabi,

P’onda ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna slutnja.

vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna slutnja. Brzo ode cvet za cvetom, — Ona prva suza tvoja Stvorila je more suza, U kom tone duša moja.

Njena s’ međa tužnom krije, — Al’ bol ipak ispuni je. LXII Grob je trulež, — on ne ume Brzo pepô stvarat’ — Tu smo blizu, kad će mrtve Živi oganj zgarat’.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Meni laknu. U rovu nastade muvanje, pomera nje, razgovor vojnika i četnika. Čuje se nečiji glas: „Izlazi brzo!“ Onaj pored mene pokupi neke stvari, pa će reći: — Mi odosmo, a vama kako Bog da — onda kao da se priseti: — Bugari

Čitav govor održe jedan drugome. — Bugari su verovatno osetili da se u našim rovovima nešto odigrava, te osuše brzo paljbom. Iz naših rovova razleže se takođe živa paljba.

Iza nje nastaje mala ravnica, a zatim se diže brdo. Neprijatelj je na vrhu. Mi ćemo se sručiti u gomili, brzo, iznenadno, i dok se neprijatelj pribere, mi treba već da pređemo reku.

Kada bi primetio naša uznemirena i zabrinuta lica, on nas je tešio kako će sve brzo proći. Ali mi smo bez njegova znanja pozvali pukovskog lekara.

Ali odavde imate saobraćajnicu do tamo. Sigurno je. — A ugledaše vas? — Ko? — Bugari. Sve se to odigralo tako brzo da ja još nisam bio potpuno svestan A gađali su nas sa tri stotine metara daljine. Zabrinuo sam se za Gruju.

— Ali Rajko se prenu. — Čekajte malo, barone, da ja vama probam glas. Postaviću vam prostiji zadatak. Ali brzo da mi odgovoriš. — Rajko pruži ruku prema Kosti i raširi prste. — Barone, recite mi, koliko ima prstiju? — Pet.

A za to vreme oni će prići. Stoga naš noćašnji rad mora biti podeljen. Čim prestanu naše raketle da svetle, moraju se brzo skloniti naše žičane prepreke. Potom petorica ima da ulete s noževima u njihove objavnice.

Drugi, držeći se za opasač prvoga, a odupirući se petama, privlačio se brzo k njemu. Na taj način cela kolona pomerala se kao gusenica i za kratko vreme provukli su se ispod daščica.

Ali čisto sam se uplašio od samoće u mračnoj zemunici, te potrčah za njima. Oni su brzo i nečujno odmicali. Čuo se samo bat mojih čizama i zvek mamuza. Išao sam na prstima.

— Gde je komandir? — pitao sam. — U velikoj zemunici. Tamo svi idemo. Komandir se podbočio rukama. Disao je brzo. Njegovi nervi kao da su još napeti. Jeste li dobili vatru na vreme? — zapitao sam ga. — Dobro je. Hvala!

Strašno je to kad se pomisli da oni njega iščekuju, nadaju se, a on leži mrtav. Sišli smo brzo do svojih konja... Kad smo bili u podnožju planine, komandir predloži da odemo do naše pukovske trupne komore i tamo

A sem toga, i komandir je živo biće. I njemu je potrebno malo razonode. On će brzo svršiti sa smotrom, i za tu jednu noć, koliko je važila dozvola, obići će nekoliko okolnih sela, i videće se sa svojim

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

najneočekivanije prolazne potrebe i prilike, a nesumnjivo je da su se širile obično u sasvim uskom krugu i tako se, brzo, i gubile.

Kad usmotrim ljubopitstvo, nevešt ću gdi proći Brzo, nek' joj serce kucne, da li ću još doći. Tople čase, kad s' odmara, umiva i kupa, Sa stadama svud planduje utomljena

s’ gorda; K Dubokom više Ostružnice dođoše zdravo i mirno, Gde su počinuli umorom svladani, prelazu spremni. Brzo im Sava sa Sremom s ukazala očima željnim, Gde će poumljenu dostići metu i dahnuti dušom.

Daj joj povod desnom rukom lepo što nek’ radi, Na levu se brzo, verni prstene, potkradi! Stegni sebe oko prsta, da t’ drugi ne zbace, Ta je ruka blizu srca, čućeš joj udarce.

Reknem, sednem. One nestašno prhnu kud koja. Bože! Da l’ će se sad neuka izdati grud? S plavom ona kosom otrči brzo k’o vila I za tili je čas oko izgubi za žbun. S crnim okom ona potrči, pa se okrene.

Sinu sad, prsnu zatim, oganj i tresak nose. Ništa t’ ne može tako prisvojit brzo, Ne može ništ’ mu tako uliti volju tvoju Kao povoljan govor i novost ugodna misli: Razgovor često jedan ceo presudi

O. Karadžića, Bgd 1854, 30—1, bez imena pisca, naravno. Ali je i njena slava prohujala dosta brzo, najpre će biti zbog jezika kojim je pisana: već je Sedmica (1858, 4a), želeći da u jednoj priči prikaže najuočljiviji

pesama onoga doba: bila je prepisivana i preštampavana, prerađivana i podražavana, a znamo i da se pevala, i to veoma brzo pošto je objavljena. Pored onoga što je o tome rečeno povodom pesme Subotićeve Srpkinja, potrebno je reći još i sledeće.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

BOŠKO: Ta brzo poče! BOGDAN: Brzo, boga mi, Na našu grdnu nesreću. VUJO: Ali ni Mlječići ne ostaše u dugu. — Dužde nam posla te

BOŠKO: Ta brzo poče! BOGDAN: Brzo, boga mi, Na našu grdnu nesreću. VUJO: Ali ni Mlječići ne ostaše u dugu. — Dužde nam posla te kakve darove: pušaka,

KNEZ ĐURĐE: Ali ne sebe. Vas radi, braćo, U Veneciji ćerku zaprosih. VUKSAN (za sebe): E, boža mi vjera, da brzo li lagati nauči!... Nas radi je isprosio?... Laže, zdravlja mi!

Kapetan obećava kneginji da će, zajedno sa svojim perjanicima, brzo ugušiti bunu. Marta, Đuraškova žena, opominje međutim zaverenike da beže iz Crne Gore.] ČETVRTI DEO PRVA POJAVA Noć.

Al’ pogled tvoj! osmeh!... (Pogledavši je zastane.) Svetlosti!... Jaoh, gospode!... zar tako brzo Svemoćne draži pogled čudesan Sa beznačaja velom žalosnim Promisla tvoga menja desnica?... JELISAVETA: Moj otac, he!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Relja, Relja, ne priliči ti ovo ruvo više! — govorio je sam sebi i brzo ga je svlačio. Nešto svoga blaga što je bilo u svijetu, na maslu i na izvoru prignao je kući, da zametne i rasplodi,

Mutno je, veli, danas vrijeme u našem otečestvu, ama će se, kaže, brzo izbistriti. Već moj, veli, du'ovni sine, dok je 'vako vrijeme, trebalo bi na Majdance“. — Natoč'-de mi jednu, Mićane!

Šunj, kuda s Bogom?“ Poznaše me. Ja protrnu' sav, ama se brzo sabra'. Zviznu sablja sa Cigana polećeše glave, a ja obodo' ata kroz Klanac. Evo me u Majdanu!

Pisarčić (na lijevoj strani, pognuo se po stolu, pa brzo i oštro piše). David: Dobar dan, glavati, carski gospodini!... E, čekaj, blentavi Davide!

bravče ili goveče kurdelj ― klin u plugu; traka, pantljika lepirica ― leptirica lumera ― numera, broj ljumati ― ići brzo maksuz ― naročit, poseban mâl ― „imovina (obično pokretna), roba, stoka, blago“ marivetluk (marifetluk) ― veština,

Bojić, Milutin - PESME

— — Sa svetinje brzo prah tajne je spao I osramljen idol drhtao je bludno: On je niskoj strasti ime Boga dao; Strast u njemu samo buktala

Dani, ustavite svoj demonski trk! Mladost neće doći više s vencem ruža, Grobar brzo blatna zategnuće uža I kô predznak pašće list sveo i mrk.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ne ostaje ništa drugo nego da ti, gospodine Milisave, svršiš brzo raspis da da pođeš u srez! ŽIKA: Jeste! XIII JOSA, PREĐAŠNjI JOSA (unosi jednu posetnicu i daje je Vići).

Gde je on? TASA: Evo ga čeka. VIĆA: On je procunjao kroz varoš, mora da je naišao na kakav trag, čim se ovako brzo vratio. JEROTIJE (izdere se na Josu): Pa šta čekaš, brate, pusti ga neka uđe. JOSA (ode).

MILISAV: Jutros stigao, mlad, neće da kaže ime, sakrio se u sobu... JEROTIJE: I mrda!... TASA: Ala ga brzo uhvatismo! JEROTIJE: More, to je ono što ga još nismo uhvatili. VIĆA: I može nam još i umaći.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

uzorima, a na svetom slovenskom jeziku - staroslovenskom, koji je nadnacionalan, kao i literatura njime pisana, te se brzo i lako širi među Slovenima.

okreće Zapadu: upoznaje zemlje srednje Evrope, sluša predavanja na univerzitetima u Nemačkoj, boravi u Parizu i Londonu, brzo i lako savlađuje oba klasična i sve glavne evropske jezike i prevodi s njih.

Pisao je lako i brzo i nikada se nije posebno trudio oko forme i izraza. Otuda kod njega ima dosta aljkavosti i nemara, ali nema monotonije.

Obnovljen je, vrlo brzo, književni život, naročito u Beogradu, koji je dobrim delom bio razrušen grad. To, međutim, više nije bila prestonica

Vrlo brzo okupile su se, oko pojedinih glasila, grupe pisaca koji su bili bliži futurizmu ili dadaizmu, nešto kasnije i nadrealiz

Čudesne slike iskrsle iz duboke potonule ljudske memorije vrlo brzo su počele da plene ne samo domaće nego i strane čitaoce.

Jakšić, Đura - PESME

Posrne l’ mi katkad noga, Družina se luda smije — Al’ se brzo smeha trza, Kô od jeda ljute zmije... A ja pijem, jošte pijem — U tom mi se srce para — Ćuteći se samo igram

Nastasijević, Momčilo - PESME

2 Leto i vesnu Gospod sazda, što i psalmopevac kaza, krasote u njima mnoge, pticama brzo, veselja puno preletanje, i gorama vrhove, i lugovima prostranstva, i poljima širine; vazduha tankog divotnim nekim

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Otac mu, kao uvek jedva dočekav da baba već sedne, prvo se ona prekrsti, prvo ona okusi od jela, jeo bi brzo, halapljivo, žureći se kao da jedva čeka da to svrši, najede se i da što pre legne, prespava, odmori se od dugog tamo u

Otac bi spavao kratko, burno, rčući. Posle spavanja čisto bi skočio, umio se, i brzo, nemajući kada, već uz put navlačeći koliju, kao da se ne zadocni, odjurio bi natrag u čaršiju, u dućan.

To je za Mladena bilo najteže i najgore. Dućan, trgovina, celog dana tamo sedenje, prodavanje, nije mu ništa bilo. Brzo, za kratko vreme ušao je u sve poslove. Cene svačemu već je znao.

I to tako nekako bolno, plašljivo, da Mladen, čisto sažaljevajući je, da bi je kao ohrabrio, brzo bi počeo da joj ređa šta je prodao, naplatio. Pokazuje tevter, sume veresije, naplate.

Majka mu, sproću babe, jede kao uvek ponizno, brzo, a do nje uz koleno joj zbio se brat mu, i jede ono što mu majka izvadi i dâ. I Mladen jede kao što treba.

Ili ako to ne, a ono hleba i sira. Ali to lepo uvijeno u beo peškir. Doneće on to brzo, veselo, i kao bojeći se da ne ispusti, uprlja, idi mu ko u čaršiji ne otme, uzme.

dao — samo u inat naslednicima — da je Mladen znao da bi svi potrčali da kupe, i bojeći se da to ko drugi ne dozna, brzo otišao i tobož — tako je kazao begu — po čaršiji da pozajmi, vratio se, dao begu novac, sve, sve ga isplatio, ali, dok

A jednako se smeši na nj. — Kako ništa? Majka joj, od besa, bola, poče brzo da sa jednog kraja na drugi ide, baca drva, namešta i viče da Mladen čuje: — I neka ostane! Nemam ih više. Jedno imam.

I brzo, odmah iziđe, da mu se ne bi zahvaljivala. I, kao uvek, visoko, polagano, mirno uputi se ulicom, čaršijom, dućanu, a zna

Mladen zna sve to. Oseća. Oseća kako snaha mu, ljubeći mu ruku, ovlaš je i brzo dodiruje, žuri se da što pre skloni se ispred njega, ode s mužem na sedenje, veselje, ćeretanje. — Ako, sinko! — veli joj.

Sam ju je morao da unese u kola, ni toliko ona nije mogla, i da brzo, užurbano, kao da prekine, uništi sve to: suze, bol, stežući grlo, još jednom suho, strogo ponovi bratu sve ono što mu

— On je, čini mi se, u gornjoj kući. Treba li ti odmah? — Ne. — Ali posle, kao da se predomisli, brzo dodade: — Dobro, zovi ga.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

primere u Sofrić, 78 id). G. se meće u usta božićnoj pečenicu (ŽSS, 169). G. ne valja mirisati, jer će brzo da istruli (SEZ, 13, 1909, 414). U narodnoj medicini g.

»Božićna jelka« unesena je sa strane (upor. o njenom postanku i širenju M. R. Nіlѕѕon u ARW ‹19, 1918, 109 idd›), i brzo se raširila najpre kod katolika, pa posle i kod pravoslavnih (za sada po većim mestima).

345); gonoreje (SEZ, 14, 236); protivu opadanja kose (SEZ, 13, 296; »u koprive valja ostaviti ošišanu dečju kosu, pa će brzo parasti«, SEZ, 13, 418; ZNŽOJS, 11, 266); od prosadi (sanđija, ZNŽOJS, 7, 1902, 161); kad ovci otvrdnu i obole sise

i nogama do prve bukve, ispovedi joj sve svoje grehe kao i popu što bi, i zamoli je za oproštenje kao što bi i popa, i brzo ozdravi.

U Leskovačkoj Moravi majka na dan krštenja »jednu r. slamku pobode visoko u zid, da dete raste brzo i da bude visoko kao raž« (SEZ, 70, 1958, 421). Kod Popovaca strukom r.

Rakita. U Leskovačkoj Moravi, kad kum ošiša dete, kosa se stavlja na r., da raste brzo kao ona (SEZ, 70, 1958, 426), a uoči Đurđevdana se stavljaju na vrata i ispod streje, i namenjuju pojedinim licima, r.

čoveka s decom«, pa je zato ovde zovu: raskov s̓ s decu, ali ne raste osim u Zaplanju, gde »se javlja samo u proleće i brzo je nestane« (SEZ, 70, 1958, 581 id).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ali, ne našavši nikoga, pogleda na sat i pođe u sud. Pozdravi se sa sucem i sjede. — Mali posao, — veli, — svršićemo brzo. Poslužnik prizovnu stranke.

Nu nosili ga mladost i zdravlje, i on brzo obikne u gradu. Živio je kao i ostali đaci, i prividno se ne odvajaše od ostalih; no sobom iz vrletnoga svoga kraja

oči, promeškolji se po postelji i, podavivši prekrižene ruke pod glavu, zagleda se u drhtaj prašine u sunčanom sjaju. Brzo putovanje i nagla promjena predjela učini da se je uvriježena bolna misao rastresla i nije glodala prvom silom.

Pred svojim vratima, Jure pogleda u zvijezde. —Blidi od istočne strane, — reče kao za se. —Zar je brzo svanuće? — upita Ivo. —Lako ti sad svane!... Istok porumeni, cikne sunce i odmah peče.

Ivo pristupi bliže i zaviri u nj. — Evo ti je krcat, valja da ga iskreneš! — govoraše, gledajući u njene prste kako brzo trgaju dozrelo voće. Tu umuknu, pa se lijepo čuje šuškanje lišća i treskanje grana.

Nu i tako seoske lokve brzo, se iscrpiše: pri dnu zasjela voda ne samo što bijaše kaljava i skroz od trave zelena, no i zaudaraše blatom.

Selo u nevolji, nerodica, pritisli kamatnici, a brzo će se i crkavat' od žeđi, i — ne daj bože — skapavati od gladi,a vi što ste na upravi trošite tuđ novac, k'o da ga je

— Kud su se stanili? — zabrinuto reče mladić. — Da nijesu, po vragu, umakli u zabranjeno?! I on brzo potrča uzbrdicom, a djevojka nagne za njim.

!” gunđaše on i nosijaše ribu u grad. Uveče momčad dolažaše u krčmu da vidi šjor Antonija. Cirilo se prvi brzo oslobodi i poče s njime zbijati šale.

Pa i na ono malo nasrnuli zvani i nepozvani. Ljudi namirivali kako su mogli, brzo uvidješe da nije moguće svakomu ugoditi. „Nй za siromaka življenje, valja da išćemo druge zemlje!” čuo se opći glas.

Ta ga vijest ljuto žacnu: — I ti? — reče suho. — E, da ča ćemo ovdje?! Brzo će nam sve odnit', a brat piše da je posla' pineze. — A ono dvoje starih? — izmače se Ivu. — Ostaće...

Ivo svrne pogledom na njegovo okoščasto, iskipjelo lice. U svoj nevolji činilo se spokojno... — Brzo će podne, — prekide tišinu Jure. — Nije još zvonilo, — odgovori Marija.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Pozvao me je čelnik Lauš, gospodar župe moravičke, naredio mi da napišem neke povelje, pa kako sam to obavio valjano i brzo, darovao je manastiru stado od trideset ovaca i nekoliko vreća žita.

i zaštitnik, da je kao takav i zadobio ranu braneći ovaj kraj od razbojničke najezde, da smo mi nezahvalnici i da brzo zaboravljamo učinjena nam dobročinstva. Prohor Iguman se uzvrpoljio.

Izmakao sam se odatle da ne bih slušao kletve i zapomaganja. Moji ljudi su posao obavili brzo i spretno, pa smo se uputili preko glibavog polja, mi pešice, oni prebačeni preko konja.

Istakao se u mnogim bitkama svojom odvažnošću i izdržljivošću. Vrlo brzo je naučio vojnički zanat i isto tako vrlo brzo došao do uverenja da je taj posao upravo skrojen prema njegovom biću.

Istakao se u mnogim bitkama svojom odvažnošću i izdržljivošću. Vrlo brzo je naučio vojnički zanat i isto tako vrlo brzo došao do uverenja da je taj posao upravo skrojen prema njegovom biću. Počeo je iskreno uživati u poslu.

Trava je još mlada da bi se stanje stoke tako brzo popravilo. I ljudi su posiveli i omršavili. Ubila ih je tuga za upropašćenom imovinom.

Glas o njegovom nestanku brzo se proširio po Kuli. Gledao sam zadovoljan, čak blažen, kako uznemireni kao osice pretražuju tvrđavu.

— I šta? Samo to da će rat biti kratkotrajan i da će Lauš ubrzo da se vrati. — A ako se ne vrati tako brzo? I tada sam naleteo. Rekao sam kako bismo mogli poslati nekoliko glasnika, recimo u Kozjak da zatražimo pomoć.

Uradili su to brzo i vešto, pa je voda potekla u moćnim mlazevima ka podrumu. Bogdan Krenulo je nabolje. Sada imamo dovoljno vode.

Nepogoda je prošla brzo, vetar se potpuno utišao i gluva tišina je zamenila buku. Tanko pramenje dima na dogoretinama zvonare, krš polomljenog

Računao sam, sasvim pogrešno, da će se momci brzo zasititi rada, ili da će im barem presahnuti nove zamisli kad jednom okončaju ove koje su započeli.

Prvi je umeren i razložan, s njim sam vrlo brzo došao do jednoga gledišta. Drugi je, naprotiv, prek i isključiv pa je ostao pri svome da crkva ne može da pljuje pa da

Ilić, Vojislav J. - PESME

Ah, za mrtve ko da mari? Samo gavran tu šestari; Al' se i on brzo vine, I gubi se u daljine . . . Što se muti zora sjajna? 3ašto tuži cura bajna? 1882.

I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' I to gubi se brzo, I san lagano pada... 1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet.

A šum se začu. Prepelica mila Naglo se prènu i otrese krila. Pa izvi glavu i slušati stade, Al' opet brzo u sanak se dade. A vetrić pirka i trska se nija, I bledi mesec nad jezerom sija. 1887.

nije teško to je barem lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja pero. Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide...

Pokadšto zastruji vetrić u tami ponoći mirne, I laki proleti šušanj kad grana grančicu dirne, I brzo potone u noć. A ozgo u samoći Bezbrojne trepere zvezde kô bleda kandila noći.

Ona se stidela jako, Zašto da prezre muža i brzo posrne tako? I radi kravara jadnog?!... Kmetica očajno skoči, I prosto poljanom jurnu, pokrivši rukama oči.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Uđimo i mi unutra, i poklonimo se do zemlje. Naša poseta svršila se brzo i uspešno. Sedi naučnik, matematičar, fizičar i inženjer, upoznao je u meni čoveka koji njegova dela ceni i ponešto

Kada stupih na ulicu, osetih sav teret svoje misije. Onda tek shvatih šta se sve od mene očekuje i kako sam brzo i nepromišljeno primio na svoja pleća odgovornost za uspeh jedne stvari u kojoj se, kako reče i sam Ministar, prepliću

Kada je naš kongres, posle velikih svečanosti, otpočeo svoj rad, mi smo se brzo složili u tome da našu kalendarsku reformu valja ograničiti na pomenute tri odredbe u kojima se hrišćanski kalendari

od Gregorijanskog tek 2100-te godine; neki su opet, izgleda, pomišljali na potpuno usvajanje Gregorijanskog kalendara. Brzo se pokazalo da nijedan od ovih dvaju putova ne bi bio dobar.

Odjedanput umuknu sve. Strah i grozne slutnje obuzeše srca svih učesnika kongresa, ali se brzo pretvoriše u radost i veselje, kada se na vratima sale ukazaše francuski vojnici.

Donesoše luč i žeravice i počeše paliti hartije od papirosa. Plamen ih brzo zahvati, gust dim se uskovitla do oblaka, fukara poče da vrišti od radosti.

Blago njemu! Ali šta je, naopako, sa onim pitanjima kojima se Aristotel ne bavi?“ - Onaj prvi malo zape, ali se brzo snađe: „Pa takva pitanja i nisu predmet filozofije!

On je brzo uvideo da se oni kreću oko Jupitera kao naš Mesec oko Zemlje. Dao im je ime Medičejskih Zvezda, no mi ih danas zovemo,

Vaša druga želja, da me Vaš vez potseti na moju udaljenu prijateljicu toliko puta koliko je perla u njemu, biće vrlo brzo ispunjena. Valjda baš zato što se naše međusobno otstojanje toliko uvećalo, moje misli lete sve češće Vama.

Blagodareći odličnom tokajcu, društvo se brzo raspoloži, a kad mu vince udari i u lice, ono se toliko zagreja da se moradoše otškrinuti prozori dvorane.

- „Donesi mi brzo svetiljku, za večeru nemam sada vremena.“ Žena ga posluša, vrteći glavom, i ostavi ga samog. On poče da govori sa

Pretstavite sada sebi još i tu furunu. U njoj neka ugalj sagoreva tako brzo da naš džin mora svakoga sekunda da u nju sruči po jednu punu lopatu uglja da bi joj plamen održao.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

debelu hladu bezbrižno s' otegne, I tek što je hteo da zatvori oči, A miš odnekuda na leđa mu skoči, Lav se trgne brzo i miša uhvati, I ljutito poče na njega vikati: „Zar ti, mala rđo, kod tolikih međa!

Stanković, Borisav - TAŠANA

) Zar već zvona? već večernje, već da se ide na groblje?! (Sluškinjama): Ostavite to pa se brzo obucite da nosite na groblje šta treba da se podeli za pokojnog gazdu. Sluškinje odlaze. Iz spavaće sobe izlazi Tašana.

« — velim. »Mnogo je lepa!« sam sebi odgovara. I tako s tobom, s tvojim imenom na ustima uspavljuje se, brzo navuče jorgane na glavu i zaspi. (Odmičući se od Tašane, gledajući je): I sada evo, zaista lepa, lepa si mi, snaške!

Sada ste pozdravili vašega tatu. STANA (odvodi decu). TAŠANA (sluškinjama): A sada idite vi. Samo brzo, da na vreme stignete na groblje! SLUŠKINjE sa korpama odlaze. TAŠANA ostaje sama. Mrak pada.

Jedva čekam zvona da zazvone, dan da osvane, i onda da se brzo trči na groblje, da se vidi da mu grob možda nije kako treba, da mu možda kandilo nije prosuto, sveće ugašene!

Znam da bi boljka, glava, brzo prešla, kad bih ležao i odmarao se na tvome krilu. TAŠANA (više za sebe): Crna tvoja majka i sestra!

U prolazu sproću sluge, zastaje): Jesi bio tamo? (Pokazuje na nove kuće gde su joj sinovi.) JOVAN (brzo, naviknut na taj svakidašnji odgovor): Jesam. Zdravi su. Mladoga gazdu sretoh na kapiji. Pozdravio te.

(Ljutito vuče Mirona ka kapiji.) MIRON (vukući se za Arsenijem): Čekaj, bre! Ama ne vuci me! Ne mogu ja tako brzo, tako silno! ARSENIJE (odvlačeći ga): Hajde, hajde! Gde je čak groblje i kad ćemo tamo stići!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Zašto grobovi nisu ponosni znaci? zašto naš svet brzo propada i istrebljuje se? zašto školovani i daroviti degenerišu ili izumiru u drugoj ili trećoj generaciji?

zašto se od porodičnog imanja ne sačuva bar pristojan ostatak, imena i časti radi? zašto se zdravlja tako brzo potkopavaju? zašto roditelji ne žrtvuju svoje strasti, sujete i sebičnosti, mesto da žrtvuju svoju decu?

A ocu je pisao Rista o toj istoj poseti malo otvorenije. Sve je išlo brzo. I mladić i Seka pristadoše. Palanka je pronašla adresu verenikovu i pošteno javila da „devojka jednako ide na

Za Balkan, gospodin Toša je bio pomalo fini i pomalo smešan gospodin. Ali je brzo pridobijao ljude blagošću i „kontenošću”. — Ja sam, ovaj, konten, kako gođ vi us' tednete — tako je svršavao poslove.

Gledao je u Nolu kao u ikonu, i prostosrdačno je priznao da je „prop'o”. Do verenja je došlo brzo. S jedne strane, dobro omatoreli ali kočoperni Lazarić izjavio je da mu se devojka dopada preko svake mere, da je,

) Drugo, gospa Nola se brzo sama uhvatila u svom udovičkom ačenju, i trgla se u punu svoju svest i snagu. Mužu nije dizala naročit spomenik, a na

Svirao je na dva načina: ili izvlačio one nečiste, potmule, tužne tonove koji sećaju na gitar; ili seckao brzo, sve brže, u ritmu igre i podvriskivanja. I podvriskivao bi zaista, samo tiho, zagušeno, strasno.

Bol zbilja oduminu. Htela je još nešto reći, nešto prijatno i lepo obećati Švabi, ali ju je savlađivao san, brzo, neodoljivošću onih divnih dremljivosti kroz koje se čovek raduje što će zaspati, i što će se posle probuditi.

Je li to Talijanka spremila neku smicalicu? je li Julici teško u kući? je li posredi račun, ili ljubav? Dosta je brzo ipak svela sukobe u sebi na sledeće: kao sestra, morala bi popuštati; kao majka, ne smem ništa propustiti, moram

Julica, sva ustreptala, skoči. — Sedi, i pričekaj. — Gospa Nola izađe i brzo ode u pravcu kujne. Vrata na kujni, i onda mrtva tišina.

Sad mi ostaje da popravljam što sam pokvarila. — Palanka je utihla. Nekako neobično brzo i temeljno. Razgovori pređoše, čak i među ženama, od ogovaranja ličnosti na opšte diskusije o bračnim slučajevima.

— Sirota gospa Nola! morala je u velikoj nevolji i dalje plesti i slagati čovečno i skandalozno. Da razvod braka uspe brzo i prosto, dala je veće priloge obema crkvama u mestu, i još jednoj van mesta.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« Primetiti valja da je našoj irojkinji svojstveno bilo brzo govoriti, koje malo promukle reči njene izdavaše kao kad u proleće prvi put izdaleka grmi, a budući da prednja dva zuba

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

sam joj ja, još kad sam joj prvi put bio predstavljen, počupao crne vlasi, te da bi umirio sestricu, stariji je brat brzo iščupao pamuk iz postave očevog zimskog kaputa i nalepio ga po lutkinoj glavi.

i zviznu mu takav šamar koji je kod grešnoga Živka morao izazvati pravu predstavu pomračenja, te on žmirkajući dodade brzo: — Sad razumem!

Da sam to znao, mogao sam i ostati u vojsci, utoliko pre što sam imao vrlo lepih izgleda za brzo napredovanje. Evo, na primer, sad je već četrdeset godina kako sam ja kaplar u srpskoj vojsci, i, ako bih se u svakome

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Svakome je određen suđeni čas, Lukijane. — Ja se staram da ne dođe tako brzo... Jedna teška razorna granata rinu u blizini i uz gromoviti tresak izbaci zemlju, čiji komadi padoše i među nas.

Pukim slučajem je samo potporučnik Vojin ranjen. — Nosite ga brzo! — naredi potpukovnik Petar. Gr-r-r-u! — trese se zemlja. Sada još žešće, još strašnije.

Već je skoro ponoć. Na raspoloženju imamo još pet časova. A vreme nečujno i brzo odmiče. Da smo pešaci krenuli bismo preko pola i izvukli bismo se.

Onda se izmače, gledajući ga netremice, gotov nanovo da skoči, ako bi samo jednu reč progovorio. Disao je brzo i škripao zubima... Najzad savlada sebe i prigušenim glasom obrati se trgovcu: — Izmeri mi dva kilograma šećera!

Komandir je oklevao sa odgovorom i kao htede da objasni svome vodniku kako je sve ovo šala. Ali se umeša brzo Dušan: — Ne zna još. Sad će doći komandant sa spiskom. I zaista komandant se pojavi.

— prelete očima preko nas. — Dakle, istorijska odluka je donesena... Naš pravac daljeg ods... — brzo se popravi — kretanja je ka moru... Ali pred nama su, kao što vidite, neprohodne planine... Gospodo...

Poslužioci razbijaju ušice na topovskim cevima... U daljini gore neki magacini... Iz su sedne baterije sklanjaju brzo konje, da bi ih zaštitili od dima i vatre. A pešaci došli i traže barut nudeći bombe u zamenu...

A i to nestade... Sa grada pripucaše baš tada topovi, kao znak da idu aeroplani, te se sklonismo brzo u hodnike kuća. Bombe iz aeroplana počeše da prašte po varoši.

— Čudan ti je ovaj naš svet — razmišlja potporučnik Dragiša. — Brzo se svikne na svaku situaciju. Pre tri meseca prvi put videli su more i blenuli kao na čudo. Pazi ih sada...

I Luki se oči ovlažiše. On šmrknu i brzo zapali cigaretu. — A-ha... Ovaj... drugi put nemoj tako da radiš — savetuje ga blago.

Vojnici su odmah shvatili sklop i funkciju novoga topa. Pola časa docnije, oni su brzo radili mehanizmom njegovim i nišanskim spravama kao da su pored tih oruđa bili od početka rata.

Francuski oficir, koji je trebalo da bude kao neki instruktor našim vojnicima, ne može da se načudi kako to oni brzo razumeju, kad su inače seljaci.

Petrović, Rastko - PESME

Pod talasima gledam kako ribe kruže. Bacimo brzo mrežu, mili druže; Kakav je danas plodan sinuo dan. Bitka je dobijena, Doboši zvone: Pam, pam!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Žena odškrinu vrata, zatim ih brzo zalupi. — Šta ti je, ženo? — viknu Drvoseča. — Gledaj! — poteže on ka licu, ali maska za lice prirasla.

Ali, još i ne završi Car rečenicu, a ka Kapljici dopliva riba, otvori usta i viknu: — Ulazi! Brzo! Kad budemo na površini predaću te pobratimu Sunčanom Zračku!

Kapljica svog nebeskog konjića, ali Zračak se jedva probi do nje kroz mirisnu zavesu lišća, zaroni u vodu i reče: — Brzo! Brzo! Ne opraštaj se! Težak i dalek je put pred nama. Skoči mala brbljivica na repić Zračku i putovanje opet poče.

svog nebeskog konjića, ali Zračak se jedva probi do nje kroz mirisnu zavesu lišća, zaroni u vodu i reče: — Brzo! Brzo! Ne opraštaj se! Težak i dalek je put pred nama. Skoči mala brbljivica na repić Zračku i putovanje opet poče.

Svoj Cvet. — Bilo je to dugo čekanje! — šapnu Cvetak, a onda da to ne bi ličilo na prekor — brzo dodade: — I nije bilo tako dugo! Znao sam da ćeš doći! — ispravi se gordo Cvetić, a mala skitnica zadrhta.

Ali, zašto su im sećanja drugačija? Sunce je nad pustinjom brzo raslo, titrala je jarica kao zlatna vatrica. Kapljica čvrsto prionu uz svoj Cvet.

Mikiki-Miki-No! Mikiki-Miki-No! Car je brzo zaboravljao šta je pitao. »Mikiki-Miki-No!«, kao slatka zvonjava, pratilo ga je nakon svake izgovorene reči.

Opazi Varalica da ptica postaje nestrpljiva, pa brzo reče: — Propusti me! Dozvoli da s izvora gutljajčić vode uzmem! — Trže se Varalica kad vide da orlušina kopa kandžama

Oj, kako je treštalo, kako plamtelo! Kako je brzo nestajao dvorac u plamenu, ljudi uzbuđeno tumarali unaokolo. »Gde li je samo nestala Princeza?« — pomisli stolica.

Slikar u prvi mah ne ču dečakov uzvik. Njegova četkica prelazila je preko platna brzo i vešto. Mlađa i lepša nego ikada pre smešila se Carica sa platna.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Stresa se): Oh, ne! Čekaj, bob da mu bacim! Da vidim šta mu stoji. (Odlazi i brzo se vraća sa sitom. Preokreće ga i stavlja nasred sobe. Klekne, i nagnuta nad njim počne po njemu da razmeće zrna.

(Prilazi pobožno i seda za sofru; strogo.) Hajd, daj, ali brzo! MAGDA (srećna podmeće mu jastuk, nudi ga jelom, vinom): Uzmi, gazdo. Okusi što Bog dao!

Utrči Marko. MARKO (zadihano, dižući posteljne stvari): Hadžija, stari!... Brzo! Juh! (Skuplja postelju i odlazi. Za njim odlazi i Stojan.) Ulazi Hadži Toma, zagrljen sa Koštanom, i sa ostalim.

STOJAN (iza sebe Marku, dajući mu dizgine i pušku): Drži konje i čekaj! (Prilazi Koštani. Posrće od radosti.) Košto, brzo! Hajde! KOŠTANA (Trza se): Ti? STOJAN Ja! (Užasnuto): Što me gledaš tako? Hajde! Brzo! KOŠTANA Kuda?

Posrće od radosti.) Košto, brzo! Hajde! KOŠTANA (Trza se): Ti? STOJAN Ja! (Užasnuto): Što me gledaš tako? Hajde! Brzo! KOŠTANA Kuda? STOJAN U svet, da ti mirišem kose, gledam oči, slušam glas, pesmu...

STOJAN (ubijeno): Oh! (Odlazi). Ulazi policaja. POLICAJA (na ulazu, onima iza sebe): Dajte kola! Brzo! A ona? Ako samo pisne, kamdžijom ću kaiše s leđa da joj skidam! (Ka Koštani): A, gotova si? Hajde!

Oh! (Ulazi u kolibu.) POLICAJA (ide za njom i staje na vrata od kolibe): Samo brzo! Dolazi Mitka. MITKA (peva): Mehandži, more, mehandži, Donesi vino, rakiju, Da pijem, da se opijem, Dertovi da si

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

poeziju najjasnije se vidi iz toga što se ona kasnije, u XIX veku, uporedo sa prodiranjem kapitalizma i tehnike, vrlo brzo gasila i naposletku se (ako odbacimo razne falsifikate) i ugasila.

Već su savremenici osetili značaj boja na Kosovu, i on je brzo postao predmet legende, čije je stvaranje bilo olakšano i dramatičnim pojedinostima samoga sukoba, podvigom Miloša

mu ispadne kupa kada ga zgodi Odisej, iz nozdrva debeo mlaz mu trgne junačke krvi, po stolu nogama lupi te ga odgurne brzo i na zemlju jestvine spadnu... No po metodu opisivanja naš narodni pesnik, uglavnom, ne razlikuje se od Homera.

Nije manje snažan ni stih koji aga i Ivo (u pesmi Ivo Senković i aga od Ribnika), nalazeći se brzo jedan za drugim u istom povoljnom položaju, upućuju — kao da se loptaju — jedan drugome: „Što sad misliš, čemu li se

Naš narodni pesnik, i kad započne — a to se retko dešava — izlaganje u indirektnom govoru, najčešće, vrlo brzo prelazi na direktno izražavanje.

bolje obezbijeđeni“ — po Zogoviću, jedini pesnički obdareni, dok su se u drugim krajevima svi, osim hajduka i uskoka, brzo poravnali kao raja.

starostavne, te ti gledaj što nam knjige kažu: nastalo je pošljednje vrijeme, hoće Turci carstvo preuzeti, hoće Turci brzo carovati; oboriće naše zadužbine, oboriće naše namastire, oboriće crkvu Ravanicu, — iskopaće temelj od olova, slijevaće

Kad je Šarac sagledao vilu, po s tri koplja u visinu skače, po s četiri dobre unapredak; brzo Šarac dostigao vilu. Kad se vila vide na nevolji, prnu, jadna, nebu pod oblake; poteže se buzdovanom Marko pustimice,

“ Kad sokolu on zavio krilo, tada skoči Šarcu na ramena, pak poćera preko gore čarne; Šarac ide kao gorska vila, brzo ide, daleko odmiče, odmah biše nakraj gore čarne, i uglaše u polju vezira i njegovih dvanaest delija.

Žali Šarac tebe gospodara, jer ćete se brzo rastanuti“. Ali Marko vili progovara: „B’jela vilo, grlo te bolelo! Kako bih se sa Šarcem rastao — kad sam prošô zemlju

Kad to začu Oblačiću Rade, on okrenu debela đogina, ode brzo na gornja vješala, te priviknu na katane mlade: „Ne vješajte dvije vojevode, mene ih je Đurđe poklonio!

Za njim Iva napusti dorata; koliko se dorat umorio, brzo dorat vranca sastigao, na sali mu glavu naslonio, agi kida kite na pojasu.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

gotovan Nemade kud Dodade na to PREZIREM TRUD Treći gotovan Leže pod dud NEK RADI ONAJ KO JE LUD Četvrti brzo Pronađe hlad IMA VREMENA JOŠ SAM MLAD Peti gotovan Već je spavao Šesti ni glasa Nije davao Sedmi je sedeo

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Kroz jarugu, duboko u Gaju, mrmori uzan potočić pun trula lišća i brzo se gubi u tijesnu kamenitu ponoru. Nema te babe u selu koja bi se usudila nadviriti nad to mjesto.

Kako se samo ne boji i ko li ga to zove? Duge noge brzo su donijele dječaka do jedne manje zaravni usred Gaja. Ličila je na dno kakve plitke činije ili tepsije u kojoj se peku

o nadimku „Paprika“stigla negdje do sredine razreda, novi učitelj primijeti kako se đaci sašaptavaju, pa opruži noge i brzo dopade do njih. — Šta vi tu šapćete, a?!

Čekaj samo! Ej ti dugački — viknu on na ukočenog Strica — brzo donesi jednu dobru šibu! Same od sebe pružiše se Stričeve noge-drvenlije i začas iznesoše dječaka napolje iz razreda.

Drži gaaa! — Aha, ne daj tamo! Dok je namršteni Paprika sa školskog praga ljutito zurio za njima, gonioci se brzo izgubiše u lisnatu ljeskaru derući se koliko je ko više mogao.

Oho, evo ga! Evo još dvojica! Iha, brzo hvataj, u njedra trpaj! Naš bjegunac, zadihan i crven, već je bio na ivici Prokina gaja.

— veselo dočeka Boko i obazrije se kao da mu je učitelj još za petama. — Kako li samo tako brzo do tebe stiže taj glas, brže nego ja sam? — Pa kuda onda misliš?

Lazar prestrašeno odskoči u stranu, ali se brzo pribra i borbeno naroguši. — Hoćeš da se biješ? Čik! — Tebe su već izbili — poče da se ceri Stric.

— Ihaj, ovo treba da vidi čitavi svijet! —veselo povika dugonogi dječak i brzo zagrebe uz prvu bukvu. Popeo se do na sami vrh, sve dok mu glava nije izronila povrh treperava mora od lišća.

Kad ne daju tebi, neću ni ja ići. Kako je Stričeva kuća bila blizu njegove, Nikolica je brzo zapazio da se svi đaci, bjegunci od škole, često sastaju sa Stricem i nešto potajno dogovaraju.

Ovo je upalilo. Dječačić uplašeno pogleda svoju kuju i skoči na noge. — Hajdemo brzo! U logoru dočekaše Nikolicu srdačnije negoli se Stric tome nadao.

Posao na kolibi nastavljen je sa istim žarom kao i prošlog dana. Građevina od jaka kolja i vitka pruća brzo je rasla uvis. Kad su zidovi od pletera dostigli Stričevu visinu, Lazar Mačak naredi: — Sad postavljamo krov.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I voda će morska navalom nagliti karimno na njih, te reke i potoci golemi, strašljivo sasma brzo hučeći s grohotom i jekom teći će.

ROSA Ne znate li kako rana rosa od sunca izsiše? Tako i vaša mladost brzo gine. Smrt ne očekuje prolaženje godina. Da kad ti spavaš, eda čuješ ko je na te došao da te pokrade ili ubije?

Ako li je poduga noć, pak jedva čeka da bi brzo svanulo i nagleda se dna, te što za videla uposluje. Zato Bog videći mu našu nelagodnost dvostruko nam dobi dade: leto

« I so tim glasom izađoh od crkovne priprate hitro idući mi. Vide me neki čovek jer sam sirota, odrpana, brzo mi idući, dozva me preda se, te mi dade tri poture i reče mi: »Uzmi to, majko moja, te ćeš sebi za put hlebca kupiti.

Šapat ne prolazi uzalud. Ni plaće, ni vraće. I ne mogoše istine kazivati, a lagati ne smeše o glavu. Brzo došlo, skorije izmaklo se.

A zorom rano, to je detinji život. STRAŠNI KRČMAR Sami vidimo da svakom ovo vreme skoro prohodi i tako to brzo proleće i prha kano kad gladan orao na koju strvinu leti.

Kogod isto hoće li, ako ne s telom, ono s razumom svojim koji no i svrh mere visoko i daleko preko sveta vrlo brzo i hitro leti. A gde je čoveku umlje, onde je sušto samoslat sam sobom.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Zato zaboravi brzo dobiveni šamar, pa kad svrši posao, primače preda se bednu svoju večeru, — komad hleba i poveće parče pečene bundeve —

domaćica mu Tašana (od koje se čorbadži-Zamfir — iako je tri paše surgunisao — ipak pribojavao pomalo); tada čorbadžija brzo uzme na se ozbiljan vid, pa kao da ništa nije ni bilo, brzo okrene razgovor, pa je savetuje i kao grdi pomalo i veli:

paše surgunisao — ipak pribojavao pomalo); tada čorbadžija brzo uzme na se ozbiljan vid, pa kao da ništa nije ni bilo, brzo okrene razgovor, pa je savetuje i kao grdi pomalo i veli: „Će se udaš.

No ipak je brzo popravio tu svoju pogrešku, doskočio je i tome: oslovio je sirotu Kalinu, jedno komšijsko devojče, a na Zonu i ne

kako je Kalina snažno i grčevito uhvatila rukom njegovu ruku, pa od vremena na vreme briše znojavu ruku jaglukom i brzo ga opet hvata i čvrsto drži, dok joj se opet ne isklizne ruka iz njegove; gleda kako se razgovaraju; čuje kako Kalini

“ tako brzo da Mane nije imao vremena ni da dođe k sebi, a još manje da joj kaže hvala i da vrati pozdrav. Toga dana je Mane bio

Nemaš te pare!... — pa uze ispred nosa zabezeknutom mušteriji poređane stvari i iziđe brzo iz dućana. Zaredio je po sokacima i manjim i većim, pa čak i po onim po kojima ni đavo ne prolazi, po kojima čak ni

“ A zatim pojuriše kola kao oluj brzo kraj česme, pune sveta, vičući: „Varda!“ svetu, koji prsnu na sve strane kao rasplašene kokoške. — Bree!...

ispričanom u prošloj glavi, verzija koja je ponikla podalje od pozornice događaja i zato je, kao posve neverovatna, brzo i propala. Osvanulo lepo jutro. Počinju oživljavati i čaršija i mahale.

Pojavljuju se i popovi, zastanu za časak na avlijskim vratima, vade grdne češljine i brzo češljajući u red doteruju bradu, a zatim se žurno kreću na svoj posao; žure se da pre od sviju stignu na kasapnicu ili

I onda nije nikakvo čudo što je njegovo subjektivno mišljenje i osvojilo i brzo postalo objektivno i opšte mišljenje celoga grada..

” Više se nije moglo trpeti. Morao se tražiti neki način i lek zlu. Zato su odmah i našli da će biti najbolje da brzo svrše stvar. Šta će biti jesenas, neka bude večeras. A valjda je i suđeno i pisano da to tako bude.